Kpaj, m. der Rand, das Ende, der Saum; Die Gegen: крај од мараме ; отишао на крај свијета ; у нашем крају тога не ма; од краја до конца. Kpaj, am Ufer, bei

-:

Ћевојка сједи крај мора
„Ђевојка је крај горе стајала
Краја, f. Grauénname, nomen feminae.
Kpajau, aja, m. das Ende (von Tuch).
Крајина, f. 1) Sie Brenge, fines. 2) ber
Arieg, bellum :

„Ој крајино! крвава аљино
„Крвав био, ко ме завргао.

3) Крајина Неготинска: један комад земље између Тимока, Дунава. Кључа и Поречкије планина. У К рајини (онуда људи не кажу Крајина Неготинска, него само Крајина: зашто они и не чују да има Крајина и у Босни, као ни Бошњаци што не чују за ову Крајину) има око педесет села, но нијесу сва Српска, него има и Влашкије. Србљи у Крајини говоре : зајац, оцам, жељезо, грнац, дрее (аљине), грајами (мјесто говорими), кожина (мјесто кожа). ни мјесто нам, н. п. да ни си ми жив господару (мјесто да си нам ми жив) и т. д. у Крајини је варош (и мали градић, што је зидао Пасманџија) Него мин (два сама од Дунава и од Тимока), старе зидине Праово (на Дунаву), извор Царичина (од прилике сам и по од Дунава, и мало мање од Негошина), ријека Замна, мала варошица (са старим зидинама) Брза паланка (на Дунаву, на међи кра

јине и Кључа), и два намастира: В рамна и Букова (Букова је мали намастири баш код Неготина). Од Царичине до Праова налаземе прокопи испод земље, куда је некад вођена вода на Праово; људи онуда приповиједају, да су до скора налазили и чункове од олова и расмапали на манета пушчана. Ниже Царичине имају зидине од некакве старе цркве: онуда људи приповиједају, да је онђе погинуо Краљевић Марко (кад су се Турци били с власима), и да му је она црква била начињена на гробу. Од југо-западње стране међикрајина с кључем (Кладовском наијом). У Кључу има око тридесет села, но данас не ма ни једнога Српског, него су све Влашка, а имена села сва су Српска, н. п. Грабовица, Каменица, Врбица, остров гол и т. д. У Кључу је варош и мали градић Кладово на Дунаву; с горњу страну Кладова знаду се до воде некакве старе зидине, а ниже Кладова (око по сата далеко) знаду се на суву (особимо из Влашке стране) зидине од Трајанова моста, о којему људи онуда још приповиједају којешта. Обадвије су ове кнежине султанијине, и зато су некако од спарине остале те у њима нијесу судили Турци, него Српски кнезови (приповијдају да су макови ферман од цара имали, да не смије Турчин с поткованим коњем наступити на ту земљу). Крајински је кнез сједно у Неготину, а од Кључа у Кладову (нигђе у Србији, ни у Босни, ни у Ерцеговини, не кнезују варошани сељацима, до my). Крајински је кнез бивао од кољена Карапанџића, а од Кључа се мијењао чесмо. Ти су кнезови купили порезе и остале данке, па су новце (колико је било одређено да се даје султанији) давали бегу, који је долазно из Цариграда и сједио у

дову, а бег је слао у Цариград; а сад, како су Карапанџићи остави.. ли Крајину и већ готово сви изумоли, почео се и Крајински кнез мијењаши (и остало се готово све промијенило).

Крајни, на, но, vide крајњи. Крајници, ника, m. pl. bie Gef mulft der Ohrdrüsen, tumor parotidum. Крајња, ња, ње, äußerft, extremus. Крајишник, m. Der ungrenger, confinis. Крајининички, ка, ко, 1) Den (törfi

Краљ, m. Der Köntg, rex.

Краљев, ва, во, без пiкigs, regis. Краљева гора, f. планина у Босни. Краљевина, f. bes Königs Cano, Das Königreich, regnum. Краљевић, м. regis. Краљево, п. варош у Влашкој(Krajoma). Краљевски, ка, ко, 1) Cöniglid, regius, regalis. 2) adv. föniglid), rogie. Краљевство, п. 1) bas Sönigthum (Würz de des Konigs), regnum. 2) das Königreich, regnum.

m. der Königssohn, filius

Краљић, m. Das Röniglein, regulus. Краљик (Марко), m. (cm.) vide Kpaљевић:

дели Краљик Марко Краљица, f. bie Stonigin, regina. Краљице, f. pl. Десем, до петнаест, лијепо обучени и наклћени ђевојака, које иду о тројичину дне од куће до куће ме играју и пјевају. Једна се ђевојка (која мора бити лијепа и средњега расма) међу њима зове краљица, друга краљ, трећа барјактар, а четврта двор киња. Краљица се покрије бијелим пешкиром по глави и по лицу; краљ има на глави клобук искинен цвијећем и у руци мач, а барјактар носи на копљу барјачић бијел и цр вен. Кад дођу пред чију кућу, онда краљица сједе на малу столи. чицу (какове су обично по Србији и по Славонији) а дворкиња стане више ње, а остале ђевојке увате око ње коло као срп, па се окрећу на лијево ступајући по двије стопе у напредак и пјевајући. Краљ стоји на лијевом крају кола, а бар. јакпар на десном, но они се не вамају за коло, него краљ сам за се. - бе, с лицем окренутим коловођи, једнако игра узмаујући мачем и измичућисе натрашко, а барјактар (с лицем окренутим заврћколи) с барјаком у руци игра пред колом. Поигравши тако мало, окрену се краљ и барјактар по једном сваки на своме меслу, па онда оптрче

око свега кола, и дођу опет сваки на своје мјесто и почну наново играши. Најприје започну од краљеве куће; и прва пјесма, што пред сваком кућом пјевају, заповиједа домаћину, или домаћици, да изнесу краљици столицу, па онда започну пјевати редом свима (му

шкоме и женском, маломе и ве

ликом), који се налазе у кући (ако е и колико бими, оне ће свакоме особито и према њему припјеваши). Краљичке су пјесме све од 6 слогова, и у пјевању се свака врста (осим прве и последње) по трипун говори, и други се пут додаје на крају дело, н. п.

(ђевојци)

Овде нама кажу,
Овде нама кажу лељо!
Мому не удату,
Мому не удашy,
Мому не удату лељо
Јал' је ви удајте,
Јал' је ви удајте,
Јал' је ви удајте лељо
Јал' је нама дајте,
Јал' је нама дајте,
Јал' је нама дајте лељо!
Да је ми удамо и т. д.

Будући да у свакоме селу не ма толико одабраније ђевојака, да би могле краљице начинипи, замо оне иду и из једнога села у друго; и да би им слободније било, прате и два, или три, оружана момка.

Краљице играју у данашње ври. јеме по Србији од Цера и од Међедника до Тимока, и по Славонији код Срба Римскога закона; по Сријему, по Бачкој и по Банашу, играде су до скора, па су нови свештеници забранили и искоријенили (приповиједају жене, које су ђевојкама биле у Краљицама, да су и и с башинама ћерали и разгонили по се, лу).

краљицин, на, но, бer Königin, reginae.

Краљички, ка, ко, н. п. пјесме, дес Königinen, reginarum.

Крамар, m. Der Jouptfracter, ber Die Fracht für sich und seine Gesellschafter bedingt, vecturarius primarius, Крањац, њца, m. Der Krainer, Carniolanus,

Крањица, f. Sie Srainerin, Carniolana, Крањска, f. Rrain, Kvainland, Carniola, Carnia.

Крањски, ка, ко, frainifd), carniolanus.

Краса, f. Србљи приповиједају, да се змија звала краса док није била Jeву преварила.

2) die Blutwurst, botulus cruore far

ctus.

brevis.

Кратељ, m. некаква болест, eine (fas belhafte) Krankheit, ärger als die Pest, die in einer Nacht tödtet. Der Todte hat einen Fuß kürzer als den andern (daher der Name, von кpamak kurz). Кратими, им, v. impf. 1) fürgen, brevio. 2) ја не кращим, i бaбe nidts dawider, per me licet.

Краткост, f:} bie Kürze, brevitas.
Краткоћа, f.j
Краћање, п, 𐐨a6 Rürgermerben, bre-
viatio.

Краћаши, ам, v. impf. н. п. дан, tüt

zer werden, breviari. Краћење, п. дas Lürgen, breviatio. Крашење, п. 𐐨as müden, ornatio,

Крбава, f. bie Koreawa, Corbavia,
Крбањ, m. vide врг.

Крбањина, f. augui. v. крбањ.
Крбањић, m. dim. 9. крбањ.
Крбуља, Ғ. као комарица од сирове
коре с млада дрвета (н. п. јовова,
липова). Крбуље понајвише граде
ђења за јагоде.

Kos, f. 1) das Blut, sanguis, cruor. 2) Moro, caedes : учинио крв; крв плашио на свом дому! (Flud) in bet gers zegowina).

Крвав, ва, во, blutig, cruentus. Крвавими, им, v. impf. blutig maden

cruore maculo.

Крвавица, f. 1) bei ben fferben eine Blutbeule, tuber cruentum equorum.

ad

Крвиписе, имсе, v. г. impf. blutig zana

fen, cruentor.

Крвљење, п. аз lubigganten, rixa

cruenta.

,

крвни, на, но, blutig (blutvergiefend), cruentus: учинио крвно ђело. крвник, m. Der Morofdulbige, occisor. Крвнина, f. bа lutgelo, pretium sanguinis. у Турској је крв Турска 1000 гроша а Србска (и свакога другог ришћанина) 1001 грош (тако приповиједају). Крвнину не плаћа само онај, који је учинио крв, него све оно село (а кашто и више оближњи села заједно) ђе је крв учињена (кад се крв учини у вароши, онда и Турци морају плаћати крвнину). Крвнина се не плаћа само кад човек убије човека него и кад човек умре на путу од зиме, кад се утопи у воду, кад падне с дрвета, или с коња ме сломи врам ; или ода шта му драго он умрьо, само кад га нађу на путу или у пољу мртва (макови се човек не смије прије сараними, док не дођу Турци да га чине кеш). Турци слабо траже крвника, него ищму крвнину: замо крвник доста пута упече у другу наију док људи плате крвнину и мало позабораве, па послије опет дође натраг, и нико му се не чини ни вјеши осим рода онокога је он убио (а с родом мора да се мири: зашто е убити и они њега).

га,

Крвница, f. bie Mörberin, interfectrix. Коволок, m. vide крвопилац. Крвопилац, лца, m. Der lutfauger, *sanguisuga.

Крвоточина, f. ba8 Blutharnen, mainctio cruenta.

Крвца, f. dim. 9. KAB:

„Јер је крвца из земље провреда Кревељење, n. Das Weinen mit vergos genem Munde, fletus genus. Кревељитисе, имсе, v. r. impf. mit verzogenem Munde weinen, leo ore obliquo.

Kpesem, m. (grabatus, xрabatos), das
Bett, lectulus, grabatus.
Креветић, m. dim. v. кревет.
Креда, t. Die Freive, creta.
Крезуб, ба, бо, zahnlüdig. edentulus.
Крезубица, f. bie Babulu ige, eden-

tula.

Kpeja, f. vide крештелица.
Крејин, на, но; ves Hägers, gracun...

dig (Geld), qui debet, debitor: ja сам меби нешто крив. Kρивáдак, шка, m. das gekrümmte Zeug (z. B. eine schlechte Flinte, Pistole). Криваја, f. 1) село у Поцерини. 3) ри2) јека у том селу. 3) намастир на тој ријеци. 4) (см.) ријека у Босни. cf. Baзyka.

Kρивâk, m. 1) ein Siebzehnerstück, numus septendecim cruciferorum. 2) fig. mentula (curvata, von крuв).

Kрваmе, n. das Neigen auf eine Seite, incurvatio, inclinatio.

Kрвашн, ва, v. impf. sich neigen auf eine Seite, inclinor:

„Објеси га Шарцу с десне стране, „А с лијеве тешку мопузину, ,,Да не крива ни тамо ни амо Kρвад, ва, in. der Schuldige, Verbrecher, nocens.

Кривача, f. das Krummholz (als ein Spottname für den Säbel), curvus

acinaces.

Kρuвдa, f. das Unrecht, injuria Ako правда не поможе, кривда не ће помоћи.

ривяна, f. die Krümme, curvitas. Кривити, им, v. impf. 1) што, êrüm

men curvo. 2) Kora, beschuldigen, accuso, incuso.

Kривишисе, имсе, v. r. impf. brüllen (wie der Ochs), auch vom Kinde, clamo,

Kρmaвa, f. das Brüllen (des Rindviehes), mugitus : стоји га кривΠΙΟ, krummhalsig,

њава.

Kривoвρаm, mа, incurvicervicus.

2

Kрuвoглaв, ва, BO, krummkopf, încurviceps. Kрuвoгуз, 3a, 30, Krummarsch, curvi podicis.

Кривокур, pa, po, penis incurvi. Има и као и кривокури Тамара. Kривoнoг, ra, ro, krummbeinig, cur

Kpuuka, f. eine Schnitte, segmentum, Konapa, f. eine Art Müße, mitrae clavis distinctae genus. Kpâшчшшa, f. ein Schnittchen, parvum segmentum.

Крка (Крка?), f. cf. Kерка. Кркача, f. н. п. носити дијете на кркаче, das Kind auf dem Rücken (hudepack) tragen, so daß es seine Hände um den Hals des Tragenden schlingt, gesto in dorso.

pкbâье, n. das Brausen dee siedenden Wassers, Кркљати, ља, v, impf, н. п. лонац, купус у лонцу, braufen (ira fiедендеп Topfe), fremo. Кокмета, n. pl. vide зұлови. Kрkyшa, f. eine Art Flußfisch,

piscis

candex.

Koma, f. (cm.) das Steuerruder, guber

naculum:

Kрмеbаmи, aм, v, impf. triefen, lippio. Крмељив, ва, во, triefäugig, lippus. Крменција (крменција), f. vide Mayaрија.

Kрмеmина, f. das Schweinfleisch, care

suilla.

2

ten, rectio.

Крмци, мака, m. pl. Die Gameine, sues, porci.

Kpмчuk, m. dim. v. крмак.
KрHуми, нем, ν. рf. schlagen, percutio.
Крња, м. (Рес. и Cpeм.) vide крњо.
Kрaş, ва, во, splitterig, fissilis.
Kpmeme, n. das Splittern, diffissio.
Kржиши,им, v. impf. zersplittern, diffindo
Крњо, m. (Ерц.) fplitterig, diffissus,

nicht gang, mutilus, z. B. ein Mensch mit abgeschnittenem Öhr, u. dal. Kpopor, ra, ro, horngestümmelt, mutilus cornu.

Kpe, m. das Dach, tectum.
Kровина, f. fchlechtes, ungenießbares
Heu (was zum Dachdecken nur zu ge
brauchen wäre).

Кровнам, ща, що, н. п. кућа, mit
Stroh, Heu bedeckt, tectus stramine.
Kрoвачa, f. Strohhütte, casa,
Кровуљина, f. augm. v. кровина.
Кроз, ( Durd), per: кроз воду; кроза
Кроза, ј ме; кроза ме.

крозањга, } м. ј. кроз њега.

ΙΙ.

Kpoj, m. der Schnitt, sectum. Kpojaч, m. der Schneider, sartor, vea stificus.

Kроjáчсв, ва, 60, des Schneiders, sartoris.

Kpojeme, n. das Zuschneiden des Kleids, sectio ad formulam.

Kрojиши, им, v. impf. zuschneiden", seco ad formulam.

Kропиши, им, v. impf. fprüßen, aspergo. Kpoпêíе, n. das Sprüten, aspersio, Kрomaк, mка, кo, zahm, mansuetus.

cicur. Кромак као јагње.

Kpomôcm, f. die Zahmheit, cicuritas, mansuetudo.

Крочиши, им, v. pf. не може крочи mi, er (der Kranke) kann nicht gehen,