Page images
PDF
EPUB

Крава, f. bie uh, vacca.
Крава, f. һур. . крава.

Краветина, f. augm. v. крава. 1 Кравин, на, но, ber Ruh, vaccae. Кравица, f. dim. 9. крава. Крављача, f. bie Selte, Der Meltinbel, mulctra.

Крављи, ља, ље, Ruh, vaccarum.
Кравурина, f. vide краветина.
Kpary, m. Mannsname, nomen viri.
Крагујевац, вца, т. варош у Србији.
Крагујевачки, ка, ко, von Крагуе-
вац. Крагујевчанин, човек из Кра-
гујевца.

Крадљив, ва, во, biebif, furax.
Крадљивац, вца, m. biebijer Men,

furax.

[blocks in formation]

,, Ђевојка сједи крај мора „Ђевојка је крај горе стајала Kpaja, f. Frauenname, nomen feminae. Kрajan, ajna, m. das Ende (von Tuch). Крајина, f. 1) bie Brenje, fines. 2) ber Krieg, bellum:

,,

Ој крајино! крвава аљино, „Крвав био, ко те завргао.

3) Крајина Неготинска: један комад земље између Тимока, Дунава, Кључа и Поречкије планина. У Крајини (онуда људи не кажу Крајина Неготинска, него само Крајина: зашто они и не чују да има Крајина и у Босни, као ни Бошњаци што не чују за ову Крајину) има око педесет села, но нијесу сва Српска, него има и Влашкије. Србљи у Крајини говоре: зајац, оцат, жељезо, грнац, дрее (аљине), грајаши (мјесто говорити), кожина (мјесто кожа.) ни мјесто нам, н. п. да ни си ми жив господару (мјесто да си нам

н жив) и т. д. У Крајини је варош (и мали градић, што је зидао Пасманџија) Неготин (два саша од Дунава и од Тимока), старе зидине Праово (на Дунаву), извор Царичина (од прилике сат и по од Дунава, и мало мање од Негошина), ријека Замна, мала варошица (са старим зидинама) Брза паланка (на Дунаву, на међи Кра

јине и Кључа), и два намастира: Врашна и Букова (Букова је мали намастирић баш код Неготина). Од Царичине до Праова налазесе прокопи испод земље, куда је некад вођена вода на Праово; људи онуда приповиједају, да су до скора налазили и чункове од олова и растапали на танета пушчана. Ниже Царичине имају зидине од некакве старе цркве: онуда људи приповиједају, да је онђе погинуо Краљевић Марко (кад су се Турци били с Власима), и да му је она црква била начињена на гробу.

Од југо-западње стране међићрајина с Кључем (Кладовском наијом), У Кључу има око тридесет села, но данас не ма ни једнога Српског, него су све Влашка, а имена села сва су. Српска, н. п. ГрабоБица, Каменица, Врбица, 0стров гол и ш. д. У Кључу је варош и мали градић Кладово на Дунаву ; с горњу страну Кладова

знаду се до воде некакве старе зи Дине, а ниже. Кладова (око по сата далеко) знаду се на суву (особито из Влашке стране) зидине од Трајанова моста, о којему људи онуда још приповиједају којешта.

Обадвије су ове кнежине султанијине, и зато су некако од старине остале те у њима нијесу судили Турци, него Српски кнезови (приповијдају да су шакови ферман од цара имали, да не смије Турчин с поткованим коњем наступити на ту земљу). Крајински је киез сједно у Неготину, а од Кључа у Кладову (нигђе у Србији, ни у Босни, ни у Ерцеговини, не кнезују варошани сељацима, до ту). Крајински је кнез бивао од, кољена Карапанџића, а од Кључа се мијењао често. Ти су кнезови купили порезе и остале данке, па су новце (колико је било одређено да се даје султанији) давали бегу, који је долазно из Цариграда и сједио у Кладову, а бег је слао у Цариград; а сад, како су Карапанџићи оставили Крајину и већ готово сви изумоли, почео се и Крајински кнез мијењати (и остало се готово све промијенило).

Крајна, на, но, vide крајњи. Крајници, ника, m. pl bie fruft der Ohrdrüsen, tumor parotidum. Крајња, ња, ње, äußerft, extremus. Крајишник, m. ber ingrenger, confinis. Крајишнички, ка, ко, 1) деn (türfi>

[ocr errors]
[blocks in formation]

Краљ, m. Ber König, rex.

Краљев, ва, во, без Локідe, regis. Краљева гора, f. планина у Босни. Краљевина, f. beš Rönigs Cano, дав Konigreid, regnum.

Краљевић, m. der Königšon, filius regis. Краљево, п. варош у Влашкој(&rajoma). Краљевски, ка, ко, 1) töniglich, regius, regalis. 2) adv. königlich, regie. Краљевство, п. 1) дав Königthum (3ür= de des Konigs), regnum. 2) das Königreich, , regnum.

Краљић, т. дав Königlein, regulus. Краљић (Марко), m. (ст.) vide Краљевић:

,,

[ocr errors]

Дели Краљић Марко Краљица, f. bie Konigin, regina. Краљице, f. pl. Десет, до петнаест, лијепо обучени и накаћени ђевојака, које иду о тројичину дне од куће до куће те играју и пјевају. Једна се ђевојка (која мора бити лијепа и средњега раста) међу њима зове краљица, друга краљ, трећа барјактар, а четврта дворкиња. Краљица се покрије бијелим пешкиром по ѓлави и по лицу; краљ има на глави клобук искићен цвијећем и у руци мач, а барјактар носи на копљу барјачић бијел и цр вен. Кад дођу пред чију кућу, онда краљица сједе на малу столичицу (какове су обично по Србији и по Славонији) а дворкиња стане више ње, а остале ђевојке увате око ње коло као срп, па се окрећу на лијево ступајући по двије стопе у напредак и пјевајући. Краљ стоји на лијевом крају кола, а барТакпар на десном, но они се не вамају за коло, него краљ сам за себе, с лицем окренутим коловођи, једнако игра узмаујући мачем и измичућисе натрашко, а барјактар (с лицем, окренутим заврћколи) с барјаком у руци игра пред колом. Поигравши тако мало, окрену се краљ и барјактар по једном сваки на своме мјесту, па онда оптрче

око свега кола, и дођу опет сваки на своје мјесто и почну наново играши. Најприје започну од краљеве куће; и прва пјесма, што пред сваком кућом пјевају, заповиједа домаћину, или домаћици, да изнесу краљици столицу, па онда започну пјевати редом свима (мушкоме и женском, маломе и ве ликом), који се налазе у кући (ако ће и колико бити, оне ће свакоме особито и према њему припеваши). Краљичке су пјесме све од 6 слогова, и у пјевању се свака врста (осим прве и последње) по трипун говори, и други се пут додаје на крају лељо! н. п.

(ђевојци)

Овде нама кажу,
Овде нама кажу лељо!
Мому не удату,
Мому не удашу,
Мому не удату лељо!
Јал' је ви удајше,
Јал је ви удајте,
Јал је ви удајте лељо!
Јал' је нама дајте,
Јал' је нама дајте,
Јал' је нама дајте лељо!
Да је ми удамо и т. д.

Будући да у свакоме селу не ма толико одабраније ђевојака, да би могле краљице начинити, зато оне иду и из једнога села у друго; и Да би им слободније било, праше и два, или три, оружана момка.

Краљице играју у данашње ври јеме по Србији од Цера и од Међедника до Тимока, и по Славонији код Срба Римскога закона; по Сријему, по Бачкој и по Банату, играле су до скора, па су нови свештеници забранили и искоријенили (приповиједају жене, које су ђевојкама биле у Краљицама, да су и исбашинама ћерали и разгонили по селу).

Краљичин, на, но, ber Königin, reginae.

Краљички, ка, ко, н. п. пјесме, дек Königinen, reginarum.

Крамар, m. ber Dauptfrahter, ber die Fracht für sich und seine Gesellschafter bedingt, vecturarius primarius, Крањац, њца, m. der îrainer, Carbiolanus,

Крањица, f. bie Srainerin, Carniolana, Крањска, f. Rrain, Avainland, Carniola, Carnia.

Крањски, ка, ко, Erainifd, carniolanus.

[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

mis.

Краставица, f. vide краставац. Крастање, и, дав Srinovetomтеп, infectio crustarum.

Крастати, ам, v. impf. mit Grind an
Recten, scabie inficio.
Крастатисе, амсе, v. r. impf. den
Ropfgrind befommen, porrigine cor-
ripi.

Kpacme, f. pl. Pocken, Blattern, variolae.
Красни, адем, v. impf. fun, furor,
Крастица, f. dim. . краста.

Крастоња, m. der Svinòige, porrigiginosus.

Кратак (comp, краћи), шка, ко, Fury,

brevis.

[blocks in formation]

Краћење, п. дав

Крашење, п. даš

üren, breviatio. müđen, ornatio,

Крбава, f. bie Korbama, Corbavia, Кобањ, m. vide врг. Крбањина, f. augm. . крбањ. Крбањић, m. dim. 9. крба. Крбуља, f. као комарица од сирове коре с млада дрвета (н. п. јовова, липова). Крбуље понајвише граде ђена за јагоде.

Ков, f. 1) дав Blut, sanguis, cruor, 2) "Morb, caedes: учинио крв; крв платио на свом дому! ($luch in ber Ser. zegowina).

Крвав, ва, во, blutig, cruentus. Крвавиши, им, v. impf. blutig maфen,

cruore maculo.

Крвавица, f. 1) bei ben ferben eine "Blutbeule, tuber cruentum equorum,

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

Крвни, на, но, blutig (blutbergießend), cruentus: учинио крвно ђело. Крвник, m. der Morō[hulbige, occisor. Крвнина, f. дав Blutgelo, pretium sanguinis. У Турској је крв Турска 1000 гроша а Србска (и свакога другог ришћанина) 1901 грош (тако приповиједају). Крвнину не плаћа само онај, који је учинио крв, него све оно село (а кашто и више оближ њи села заједно) ђе је крв учињена (кад се крв учини у вароши, онда и Турци морају плаћати крвнину)Крвнина се не плаћа само кад човек убије човека, него и кад човек умре на путу од зиме, кад се утопи у воду, кад падне с дрвета, или с коња ме сломи врат ; или ода шта му драго он умръо, само кад га нађу на путу или у пољу мртва (такови се човек не смије прије саранити, док не дођу Турци да га чине ћеш). Турци слабо траже крвника, него ишту крвнину: зато крвник доста пута ушече У другу наију док људи плате крвнину и мало позабораве, па послије опет дође напраг, и нико му се не чини ни вјешит осим рода онога, кога је он убио (а с родом мора да се мири: защию ће убити и они њега).

Крвница, f. bіе Mörberin, interfectrix. Крволок, m. vide крвопилац.

Крвопилац, лца, in. Der Slutfauger, sanguisuga.

Крвоточина, f. baš Blutharnen, minctio cruenta.

Крвца, f. dim. 9. крв:

„Јер је крвца из земље проврела — Кревељење, п. дав Beinen mit verso genem Munde, fletus genus. Кревељитисе, имсе, v. r. impf. mit verzogenem Munde weinen, leo ore obliquo.

Кревет, m. (grabatus, кравато), да
"Bett, lectulus, grabatus.
Креветић, m. dim. 9. кревет.
Креда, діе Sreide, creta.
Kpeзy6, 6a, 60, zahnlückig, edentulus.
Крезубица, f. bie Зайде, дец-
Zahnluckige,

tula.

Креја, f. vide крештелица.
Крејин, на, но, без рägers, gracuti...

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small]

Kрéчаше, n. das Kre - Schreyen der Henne, clangoris genus.

[ocr errors]

крéчаши, чим, v. impf. kre - schreyen, clango. Kрenême, n. das Weißen mit Kalk, illitus calcis, dealbatio. Kречиши, им, v. impf. mit Kalk wei: Ben, illino calcem, dealbo. Кречни, на, но, н. п. камен, ber Kalt= ftein, calcarius. Kрemeso, n. das Gemekel, magna caе

des: читаво крешево. cf. ограшје. Kрешmелинa, f. der Häher, grâculus. Крештеличји, чја, чје, Seher=, gra

culorum.

Kpзлapara*, m. Frauenhüter, Oberver. fchnittene, eunuchorum praefectus: ,,И својега агу козларагу Kpзнuga, f. das Taufhemde, das Tauftuch, vestis baptismalis, linteum baр tismale.

Kp iв (comp. кpвл), ва, BO, 1) frumm, curvus. 2) schuldig (eines Verbrechens), Jeus. 3) (мome ce чyши heшumo) ful:

dig (Geld), qui debet, debitor: ja сам теби нешто крив. Кривадак, шка, m. Das qefrümmte Beng (z. B. eine schlechte Flinte, Pistole). Криваја, f. 1) село у Поцерини. 2) ријека у том селу. 3) намастир на тој ријеци. 4) (ст.) ријека у Босни. cf. Baзyha.

Kρuвâk, m. 1) ein Siebzehnerstück, numus septendecim cruciferorum. 2) fig. mentula (curvata, von крив).

Кривање, n. das Neigen auf eine Seite, incurvatio, inclinatio.

Kр ваmи, ва, v. impf. sich neigen auf eine Seite, inclinor:

„Објеси га Шарцу с десне стране, „А с лијеве шешћу топузину, „Да не крива ни тамо ни амо Kρia, вa, m. der Schuldige, brecher, nocens.

97

Ver=

Kрвачa, f. das Krummholz (als ein Spottname für den Säbel), curvus

[blocks in formation]

Kрuвоглав, ва, во, krummkopf, incurviceps.

Kρпвoгуз, зa, 30, Krummarsch, curvi podicis.

Kρивoкуp, pa, po, penis incurvi. Има и као и кривокури Тамара. Kрuвoнoг, ra, ro, krummbeinig, cur

[blocks in formation]

Kρnamиya, m. der Geflügelte, alatus, ales, ber Selo Реља Крилатица. Kpиâш, m. der Adlerthaler, thalerus cum aquila (loco crucis). Epúno, n. 1) der Flügel, ala, 2) der Schoß, sinus.

Крило, m. ein криласт назимац, рогcellus alarum notam gerens. Kpinoma, m. ein Ochs, der am Bauche weiß ist (als hätte er ein Vortuch), bò

vis nomen.

Kpinoua. f. ein am Bauche weißes Schwein, sus alba circa alvum. Крибце, n. dim. . крило. Крис, т. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) der Gries, glarea frumenti. Kpumu, pujem, v, impf. verbergen, occulto.

огрrebigen,

Kрúчaшe, n. das Vorpredigen, admonitio molesta.. Кричати, чим, v. impf. admoneo ut caveat. Kpuuka, f. eine Schnitte, segmentum, Kpinapa, f. eine Art Müße, mitrae clavis distinctae genus. Kpâшunya, f. ein Schuittchen, parvum segmentum.

Крка (Крка?), f. cf. Керка. Кркача, f. н. п. носити дијете на кркаче, das Kind auf dem Rücken (hucepack) tragen, so daß es seine Hände um den Hals des Tragenden schlingt, gesto in dorso.

ркьâшье, п. das Brausen dee siedenden Wassers, Кркљати, ља,

v, impf, н. п. лонац, купус у лонцу, braufen (im Педендеп Topfe), fremo. Кокмета, n. pl. vide зулови.

[blocks in formation]

Kpмиmи, им, ν. ¡mpf. чum, lenken, regieren, rego. cf. управлаши. Kpмлеe, n. das Lenken, Negieren, Leis ten, rectio.

Комци, мака, m. pl. bie Єфтеіnе, sues, porci.

Kpмчnk, m. dim. v. кpмak.
Kрнуmя, нем, v. рf. schlagen, percutio.
Крња, м. (Рес. и Срем.) vide крња.
Kрas, Bа, Bо, splitterig, fissilis.
Kpmeme, n. das Splittern, diffissio.
Kржиши,им, v. impf. zersplittern, diflindo
Крњо, m. (Ерц.) fplitterig, diflissus,
nicht ganz, mutilus, z. B. ein Mensch
mit abgeschnittenem Ohr, u. dal.
Kpopor, ra, ro, horngestümmelt, mu-

tilus cornu.

Kpe, m. das Dach, tectum.
Kровина, f. schlechtes, ungenießbares
Heu (was zum Dachdecken nur zu ge
brauchen wäre).

Кровнат, ща, то, н. п. кућа, mit
Stroh, Heu bedeckt, tectus stramine.

Kрkушa, f. eine Art Flußfisch, piscis Kpoвmana, f. Strohhütte, casa,

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Кровуљина, f. augm. v. кровина.
Кроз, 1 bur, per: кроз воду; кроза
Кроза, ме; кроза те.

Крозањ,

Kosára; }

м. ј. кроз њега.

Kpoj, m. der Schnitt, sectum. Kpojâu, m. der Schneider, sartor, vla stificus.

Kроjáчсв, ва, г0, des Schneiders, sartoris.

Kpojeme, n. das Zuschneiden des Kleids, sectio ad formulam.

Kроjиmи, им, v. impf. zuschneiden, seco ad formulam.

[ocr errors][merged small]
« PreviousContinue »