Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

nae.

Крава, f. Sie Sub, vacca.

јине и Кључа), и двa нaмaспира: крава, f. hyp. р. права.

В ранна и Букова (Букова је маКраветина , f. augm. p. крава.

ли намастирик баш код НеготиКэавин, на , но, деr #z), уассае. на). Од Царичине до Праова нала. Кравица, f. dim. 2. крава.

зесе прокоїти испод земље, куда је Крављача, f. дie elte, per Refetbex, некад вођена вода на Праово; naulctra.

људи онуда приповиједају, да су до Крављії, ља, ље, Жи= , vaccarum. скора налазили и чункове од олока Крав урина , f. vіdе краветина.

и распапаліі на панела пушчана. Kparýj, m. Mannsname, nomen viri. Ниже 1Царичине имају зидине од Крагујевац, вца, m. варош у Србији. некакве: спаре цркве: онуда људи

Крагујевачкі, кa, кo, von крагује. приповиједају, да је онђе погинуо хац. Крагујевчанин, човек из Кра. краљевић Марко (кад су се гујевца.

Турци били с Власима), и да му је Крадљив, ва, вo, biebif, fuгах. она црква била начињена на гробу. Крадљивац, вца, m. Biebijer Renfф, Од југо- западње стране међикраfurax.

јина скључем (Кладовском нанКрадљивица , f. Sie eteklerin, Biebifфев јом), укључу има око тридесет Weib, fur, femina furax.

села, но данас не ма ни једнога Срп. Kpaña, f. der Diebstahl, furtum.

ског, него су све Влашка, а имена Краисав, m. Rangname, nomen yiri. села сва су, Српска, н. п. Грабо. Краисaвa, f. Хrauenname, nomen femi

вица,

Каменица, Врбица, 0

стров гол и. п. д. Ў Кључу је Kpâj, m. der Rand, das Ende, der Saum; варош и мали градић Кладово на

Die Gegent: крај одмараме; отишао Дунаву; с горњу страну Кладова на крај свијета ; у нашем крају по знаду се до воде некакве спіаре зи. га не ма ; од краја до конца.

дине, а ниже. Кладова (око по саKpå, am Ufer, bei

ла далеко) знаду се на суву (осо„Бевојка сједи крај мора

бито из Влашке спране) зидине од „ТБевојка је крај горе стајала

Трајанова мосла, окојем у људи Kpaja, f. Frauenname, nomen feminae. онуда још приповиједају којешта. Крајац, ајца, m. Вав : &ne (ven Хи).

Обадвије су ове кнежине султании

јине, и запо су некако од стариКрајина, f. 1) sie Brenje, fines. 2) деr

не остале пе у њима нијесу судили Krieg, bellum : „Ој крајино! крвава аљино,

Турци, него Српски кнезови (при

повијдају да су пакови ферман од „Крвав био, ко те завргао. 3) Крајина Негол инска: је

цара имали, да не смије Турчин с

попкованим коњем наступити на дан комад земље између Тимока, Дунава, Кључа и Поречкије плани

ту земљу). Крајински је кнез сједно на. украјини (онуда људи не ка

у Неготину, а од Кл» уча у Кладо. жу Крајина Неготинска, него само

ву (нигђе у Србији, ни у Босни, ни

у Ерцеговини, не кнезују варошаКрајина: зашто они и не чују да

ни сељацима, до пу). Крајински је има Крајина и у Босни, као ни Бо

кнез бивао од., кољена Карапаншњаци што не чују за ову Крајн

II и ћа, а од Кључа се мијењао чену) има око- педесет села, но није.

сто. Ти су кнезови купили порезе су сва Српска, него има и Влакнје.

и остале данке, па су новце (коСрбљи у Крајини говоре : зајац,

лико је било одређено да се даје оца , жељезо, грнац, дрее (аљине), трајали (мјесто гово

султанији) давали бегу, који је дорити), кожина (мјеслю кожа ),

лазно из Цариграда и сједио у Кла

дову, а бег је слао у Цариград; а ни мјесто на м, н. п. да ни си ми жив господару ( мјесто да си нам

сад, како су Карапанции остави.. пн жив ) и т. д. у Крајини је ва

ли Крајину и већ готово сви изурози (и мали градић, штio je зидао

мрли, почео се и Крајински кнез

мијењати (и оспало се готово све Пасманција) Неготин (два сапа од Дунава и од Тимока), старе зия Крајнг, на, но,

промијенило). дине Праово (на Дунаву), извор крајници, ника, m. pl: бie gefффutft

vidе крајњи. Паричина (од прилике сат и по од Дунава , и мало мање од Него

der Ohrdrüsen, tumor parotidum. пина), ријека Замна, мала варо

Крајњії, ња, ње, äuperft, extremus. шица (са старим зидинама) Брза Крајишник, m. Ber 2nsrenger, confiniѕ.” паланка (на Дунаву, на међи ӯра. Крајишничнії, кa, кo, 1) Pen (türti.

[ocr errors]
[ocr errors]

fchen) Grenzern gehörig, confinis. 2) око свега кола, и дођу опеши сваки на adv, wie die Grenznachbarn, more con своје мјесто и почну наново играtinium,

пии. Најприје започну од краљеве крајобер, m. Bеr ефnitter an Xanse, куће; и прва пјесма, што пред messor ab extremio latere.

сваком кућом пјевају, заповиједа Крајобера, f. Die ефnіttеrin am Rah= домаћину, или домаћици, да изне

de, femina metens ab extremo latere. су краљици столицу, па онда заКрајчин, m. Запnüname, nomen viri. почну пјевали редом свима (муKpâk, m. ein langes. Bein (österr. die шкоyrе и женском, маломе и веpaffen), crus longum.

ликом), који се налазе у кући (ако Кракат, ma, mo, langheinig, longis fe и колико бити, оне ке свакоме cruribus.

особиито и према њему припјеваКраљ, m. per könia, rex.

пи). Краљичне су пјесме све од 6 Краљев, ва, во, без 8өкig, regis. слогова, и у пјевању се свака врста Крәљева гора , f. планина у Босни. (осим прве и последње) по припун Краљевина, f. бев königs gano, pa8 говори, и други се пуп додаје на Ronigreid, regnum.

крају лемо! н. п. Краљевић, m. per könig@john, flius regis.

(Беројци) Краљево, п. варош у Влашкој(&rajowa).

Овде нама жажу, Краљевски, ка, но, ) töniglia, rе.

Овде нама кажу

лељо! gius, regalis. 2) adv. königlich, rogie.

Мому не удату, Краљевство, р. і дав Жфnigtbum (3ürs Мому не удапту,

de des Königs), regnum. 2) das König Мому не удапу лемо! reich regnum.

Јал' је ви удајте, Краљић, т. бав &#niglein, regulus.

Јал” је ви удајте , Краљић (Марко), m. (сп.) vide Кра

Јал' је він удаје лељо! љевић:

Јал' је нама дајпе, дели Краљић Марко Краљица, f. Die Ronigin, rеgіnа.

Јал' је нама дајте,

Јал' је нама дајте лељо ! Краљице, f pl. Десеіп, до петнаест,

Да је ми удамо и т. д. лијено обучени и накођени ћевојака, које иду о тројичину дне од куће Будући да у свакоме селу не ща до куће те играју и пјевају. Једна mолико одабраније ћевојака, да би

се ђевојка (која мора бий лијепа могле краљице начинили, зато оне к и средњега распа) међу њима зове иду и из једнога села у друго; и

краљица, друга краљ, прећа да би им слободније било, праше и барјакпар, а чепіврпа двор, два, или при, оружана момка. ки 1ња. Краљица се покрије бије. Краљице играју у данашње врlлим пешкиром по fлави и по лицу; јеме по Србији од Цера и од Међед. краљ има на глави клобук искиһең ника до Тимока, и по Славонији цвијећем и у руци мач, а барјакпар код Срба Римскога закона; по Сриноси на кољу барјачић бијел и цр јему, по Бачкој и по Банатту, игравен. Кад дођу пред члју кућу, он ле су до сhора, па су нови свештенида краљица сједе на малу столи ци забранили и искоријенили (причицу (какове су обично тіо Србији повиједају жене, које су ћевојкама и по Славонији) а дворкиња стане биле у Краљицама, да су иис ба више ње, а остале bевојке увате минама ћерали и разгонили по се. око ње коло као српи, па се окрећу лу). на лијево ступајући по двије спо- Краљичин, на, но, беr königin, reпе у напредак и пјевајући. Краљ ginae. стоји на лијевом крају кола, а бар. Краљички, кано, н. п. пјесме, Ber іакпар на десном, но они се не ва Königinen, reginarum. ћају за коло, него краљ сам за се, Крамар, т. per paupt frаtеr, bеr bie бе, с лицем окренутим коловођи, Fracht für sich und seine Gesellschafter једнако игра ўзма ујући мачем и bedingt, vecturariùs primarius, азМичућисе напрашкө, а барјактар Крањац, њца, m. cer #rainer, Car(с лицем окренулимс заврћколи) с niolanus, барјаком у руци игра пред колом. Краљица , f. Die grainerin, Carniolana, Поигравши тако мало, окрену се Крањска , f. Жrain, Stainlano, Carrioкраљ и барјактар по једном сваки Ta, Carnia. на своме мјеспу, па онда олшрче Крањски , кa, кo, Brainif), carniоlаniss.

[ocr errors]

cer.

vide kpacme.

nus.

ү.

Краса, £. Србљи приповиједају, да се 29 die Blutwurst, botulus cruore far

змија звала краса док није била Je ctus. ву преварила.

Крвављење, п, бав 81stigmaфen, adКрасан (красан), сна, но, fdün, pul-. spersio cruoris , cruentatia.

Крвиписе, имсе, т. г. impf. blutig #an. Красипи, им, v. impf. (Фmüten, orno. ken, cruentor. Kpacoje, m. Mannsname, nomen viri. Kpbbême, n. das Blutigganten, rixa Kpacoma, f. die Schönheit, pulcritudo. cruenta. краста, f. 1) Vie Blatter, postula. 3) Крвни, на, но, blutiq (6lutvergiepens), der Grind, crusta ,

cruentus : учинио крвно ђело. Kpacmab, Ba, Bo, grindig, crustis ple- Kpbriik, m. der Moróschuldige, occisor.

Крвнина, f. сав Зlutgеtѕ, рrеtium sanКраспавац, вца, m. Bie Butte, cucu "guimis. уТурској је крв Турска 1000 mis.

гроша а Србска (и свакога другог Краставица, f. vіdе краставац. ришћанина) 100 грorii (mако приКрастање, п, бав @ritobetommen, in

повиједају). Крвнину не плаћа само fectio crustarum.

онај, који је учинио крв, него све Крастати, ам, v. impf. mit Brino ans оно село (а казио и више оближі. teden, scabie inficio.

њи села заједно) ђе је крв учињена Крастатисе, амсе, г. impf. Ben

(кад се крв учини у варошин, онда Kopfgrind bekommen, porrigine cor и Турци морају плаћали крвнину). ripi.

Крвнина се не плаћа само кад чоK pacme, f. pl. Pocken, Blattern, variolae. век убије човека, него и кад човек Крастаи, адем, v. impf. tablet, furor,

умре на путу од зиме, кад се уКрасонца, f. dim. 6. краспа.

попи у воду, пад падне с дрвета, Краспоња, m. Ber Brintige, porrigi или с коња не сломи врат; или ода ginosus.

шта му драго он умръо, само кад Краман (comp. краііі), шка, кo, Eurg, га нађу на путу или у пољу утртва brevis.

(пакови се човек не смије прије саКратељ, m. некаква болест, eine (fas ранипи, док не дођу. Турци да га

belhafte) Krankheit, ärger als die Pest, чине кеш). Турци слабо траже die in einer Nacht tödtet. Der Todte крвника , него ищу крвнину: заhat einen Fuß kürzer als den andern то крвник доста пута упече у

(daher der Name, von kpamak kurg). другу наију док људи планіе крвніКратили , нм, v. impf. 1) Erzeit, bre ну и мало позабораве, па послије

vio. 2) ја не крапим, і, babe ibt8 опепі дође напраг, и нико му се dawider, per me licet.

не чини ни вјеши осим рода оноКраткіст, f.

га, кога је он убио (а с родом моКраткоha, f. ) die Kürze, brevitas.

ра да се мири: загино бе убити и Kpakaže, n. das Kürzerwerden, bre они 1њега). vіаtіо.

крвница, f. Die Rörpərin , interfectrix. Краћаши, ам, т. impf. н. п. дан, tüе. крволок, m. vіdе крвопилац. fer werden, breviari.

Криопилац, лца, m. per Slutfauger, Краћење, т. дав Würgen, breviatio. sanguisuga. Крашење, т. дав ёфтüten, оrnatio, Крвопочина, f. Sав Зlutkarnet, minКрбава, f. Die Workawa, Corbaria,

ctio cruenta, крбањ, m. vіdе врг.

Крвца, f. dim, b, кав : кобањина, f. augu:. 2. крбањ.

„Јер је крвца из земље проврела Крбањић, m. dim. p. крбањ.

Кревељење, п. Вав 28einen mit реrjа. Крбуља, f. као кошарица од сирове

genem Munde, fletus genus, коре с млада дрвеnia (н. п. joвoвa, Кревељцтисе, имсе, т. г. impf. mit липова). крбуље понајвише граде berzogenem Munde weinen, leo ore ђепта за јагоде.

obliquo. крв, £. 1) ба8 Slut, sanguis, crior. 2) Кревец, m. (grabatus , хрaвaтos), рай Rory, caedes : учинио крв ; крв пла

Bett, lectulus, grabatus. пио на свом дому! ($lub in set pers Креветић, m. dim. 2. кревөн. zegowina).

Креда, f. Die kreise, creta. Крвав, ва , во, БІutiq, cruentus. Кризуб, ва, бо, zabnlückig, edentulus. Крвавипи, им, v. impf. blutiq maфеи, крезубица , f. pie gapn (itige, edencruore maculo.

tula. Крвавица, f. 2) bei Ben Pferen eine Креја, f. vіdе крештeлица. *Blutbeule, tuber cruentum equorum. Kpéjun, ha, ho, des Häters, gracilis

[ocr errors]

рае.

[ocr errors]

coaxo.

men,

curvo.

Крека, f. Зав Befrer (Kre, Kre). See dig (eld)qui debet, debitor: ja Hühner, Frösche , clamor gallivae', ra сам теби нешто крив.

Кривадак, шка , m. Pas geЁriimmte 3eug Крекетање, па дав диafen, coaxatio. (s. B. eine schlechte Flinte, Pistole). Крекетапи, кећем, v. impf. quactet, Криваја, f. 1) село у Поцерини. 2) ри.

јека утом селу. 3) намастир на. Крекетугиа, f. die Диафerin, coaxa тој ријеци. 4) (сп.) ријека у Босни. trix (i. e. der Frosch).

cf. Bazyka. Крёкнути, нем, v. pf. Pre, Erе frеnеп, Кривак, т. :) ein Biebehner ftüct, пи

clamo cre, cre (ut gallina, graculus). mus septendecim cruciferorum. 2) fig. Kpemen, m. der Feuerstein, pyrites, mentula (curvata , von Kpub). Кременчић, m. dim. 9. кремен.

Крување, n. Bag zeigen auf eine Ceite, Кремёње, р. (coll.) pie Seueritetne, ру

incurvatio, inclinatio. ritae.

Кр::вапiн, ва , y. impf. fi, neigent auf Кремичак, чка, т. vіdе кременчик. eine Seite, inclinor: кренути, нем, v. pf. fortbewegen, ой „објеси га Шарцу с десне стране, deni, moveo.

„А слијеве пешћу топузину, Кресање, п. 1) Заѕ Хеи erfeblagen, ex „Да не крива ни тамо ни амо

cussio ignis, 2) die Ubästung, abscissio Kpißai, bya, in. der Sduldige, Verramorum arboris.

brecher, nocens. кресали, решем, v. impf. ) Xeuer Крівача, ғ. бав Жrummbols (als ein

îchlagen, excutio ignem. 2) die Uefte Spottname für den Säbel), curvus abhnuen, abscindo ramos.

acinaces. Kpecízo, n. das Feuerzeug, vas ignia. Kpibja, f. das Unrecht, injuria. Ako rium.

правда не поможе, кривда не е Крескање, п. dim. 6. кресање.

помоћи. трескапи, ам, dim. е. кресатпін.

Кривкіна, f. Fie früтте, curvitas. креснути, нем, v. pf. einen blag крвипи, им , v. impf. 1) шпо, frint. führen, um Feuer aufzuschlagen, sili

2) кога, bеfфuteige, cem tundo chalybe.

accuso,

incuso. Креспа, f. vіdе обер.

Кривитисе, имсе, у: г. impf. brunet Крёліање, п, дав роті беr ѕеtеle : brina (wie der Ochs), auch vom Kinde, gen, motio.

clamo, трёппами, еfіем, v. impf. got see @tel. Крівљава, f. дав Зrülen (5e8 Rin)= le bringen, moveo.

piebe%), mugitus : слоји га кривкреч , m. Sеr falf, calx. Кречана *, f. Der fallofen, pie malebut. Крив оврат, па, mo, trumbaljig, te, calcaria.

incurvicervicus. Жречање, п. Вав #re : Chrеpеn bеr bеnа Кривоглав , ва, вo, trumtopf, incurne, clangoris genus:

viceps. Кретали, чим , v. impf. frе freper, Кривогуз, за, 30, $rummarfф, curri clango.

podicis. Кречење, п. Рав 93eiben mit sale , ili- кривокур, pa , po, penis incurvі. Има tus calcis , dealbatio.

и као и кривокури Тапара. Кречиши, им, у. impf. mit Ralf wеі. Кривоног, га, го, frummietnig, curBen, illino calcem, dealho.

vipes. Кречнії, на , но, н. п. камен, Беr fals. Кривопизда, f, femina 9. d. curvicunna in ftein , calcarius.

der Anekdote. Крешево, п. Вав (Semeket, magna cae- крив удање, р. Зав elängeІн, sinudes :

: чиптаво крешево. cf. ограшје. atio.. Кретителиңа, f." деr fiber, graculus. Крив удапти, ам, v. impf. fit fФlän. Крёшпеличји, чја , чје, реһеr, graculorum.

Крі жање, р. бав сфneisen, scissio. Kpsaâpara*, m. Frauenhüter, Oberver: Kpíkamu, am, v. impf. schneiden, dis

fchnittene, eunuchorum praefectus : seco, н. п. лубеницу, јабуку, ду„И својега агу крзларагу. Крзница , f. Das Taufbenje, Bag gaufа Кријење, п. Бав 23erbergen, occultаtiо.

tuch, vestis baptismalis, linteum bapo kunan, m. Mannsname, nomen viri. tismale.

Криласті, та, то, н. п. свињче крів (comp. крівљії), ва, вo, z) Eru mm, Bere, einen weißen Fleck (wie Fligel)

çurvus. 2) schuldia' (eines Verbrechens), habend, notam (quasi alarum) habens. Jeus, 3) (може се чупин ђенто) ft al. Крілал, па, го, gejliigelt, alatus.

њава.

[ocr errors]

geln, sinuor.

“ван.

го.

Кріплатица, m. per Befügette, alatus, Kрме, мета , п. Фав Офwein, sus.

ales, per pel Реља Крилатица. Kpmêm, f. der Eiter in den Augen, graKplaai, m. der Adlerthaler , thalerus mia, cum aquila (loco crucis).

Крмељање, п. Заѕ griefen, lippitudo Кріло, р. 1) деr Slügei, ala, 2) "per oculorum. Schoß, sinus.

Крмељан, ам, v, impf. triefen, lippio. Кріло, m. ein криласт на зимац, por- Крмељив , ва, вo, triefäugig, lippus. cellus alarum notam gerens.

Крменција (крменција), f. vіdе мацаКраілоња, m. ein Офв, беr am Bazфе Рија.

weiß ist (a18 bätte er ein Portuch), bo- Kömemuha, f. das Schweinfleisch, caro уіѕ nomen.

suilla, Крилоша. f. ein - ат заифе wеіgев Крмеhаци, Жака, т. р. (ftershaft) Schwein, sus alba circa alvum,

опанци од крмеће коже. Кривце, p. dim. 2. крило.

Konefi, fia, ke, Schweins: , suillus, кріс, т. (у Сријему, у Бачк. ну Бан.) крімешце , цепа, р. сав ефweinmen, der Gries, glarea frumenti.

sucula, suculus. Кріти, ријем, v, impf, bеrреrgеn, oc- Крмили , им, v. impf. чим, Yenten , tee culto.

, gieren, rego. cf. управљати. Крічатье, п. Вав 23pxprevign, admoni- Кремљење , в. Вав #euteit, tegieren, Reis tio molesta.

ten, rectio. „Кричали, чим, у. impf. wоrрrеѕіgеn, Круци, мака, m. pl. Die ефwеine, admoneo ut caveat.

sues, porci. Крисина , f. eine Bdynіtte, segmentum, Kрмчић, m. dim. p. крмак. кріі нинара, f. eine Art Rüве, mitrae Kрнути, нем , v. pf. flagen, percutiо. clayis distinctae genus.

Крња, m. (Рес. и Срем.) vidе крњо. Iіряшчица, f. ein ефиitten, paryum крњав, ва , вo, fplitterіg, fissilis. segmentum.

Крњење, п. Вав Сplittern, dilmissio, Крка (Крка ?), f. cf, Керка.

Крњипи,им, v. impf. зеrfplittern, dilindo Кркача, f. н. п. носили дијете на крњо, m. (Ерц.) fplitterіg, dillissus,

кркаче, сав Яino auf Bem RuWen (bu - nicht ganz, mutilus, f. B. ein Mensch cepac) tragen, so daß es seine Hände mit abgeschnittenem Ohr, u. dgla um den vale des Tragenden fdlingt, Kpropor, ra, ro, borngestümmelt, mugesto in dorso.

tilus cornu. яркљанье, п. рag Braufen See fieдensen Крге, m. Тав даф, tectum. Wassers,

кровина, f. fфіефtев, ungеniерваrев Кркљани, ља y, impf, н. п. лонад, Heu (was zum Dachdecken nur zu geкупус у лонцу, braufen (im fiебептеп brauchen wäre). Lopfe), fremo.

Крвналі, ща, по, н. п. куќа, mit Кркмепа, п. рl, vide зулови.

Stroh, Heu bedeckt, tectus stramine. кркуша, f. eine Art Slusfilm, piscis Rровњаҷа , f. Ctrebbütte, casa, genus.

Кровуљина, f. augm. р. провина. кокушица, f. dim. 6. кркуша. кр. 18, 1 рur), per: кроз воду і кроза Крља, f. vіdе крпељ.

Кроза, ме ; кроза піе. kpba; f; } ein Block Holz, candex.

Крозањ, Крљаа, т.Ј.

крозäьга, )

пі. је кроз њега. Крљадић, dim. p. крљад.

Kpoj, m. der Schnitt, sectum. Kpma, f. (cm.) das Steuerruder, guber- Kpojâu, m, der Schneider, sartor, ves naculum :

stificus. „На галији стотина Турака Кројачев , ва, Бо, Вев ефneiders , sar „Од сполина Турскије градова,

toris. „А на крми Кичић Усеине

Кројење, п. Сав Зufфneiben bes stei, Kpmaa, 1. (coll.) die Schweine, sues, sectio ad formulam. porci.

Кројии, им, ч. impf, gufфneiten", sex Крмак, мка, m. Вав (mannliфе) Сф mein, co ad formulam. porcils.

Кропитни , им ,у. impf, fprügen, aspergo Крмача, f. 1) бie Cat, porca. 2) ciin кроплёње, п. Зав'@prügen, aspersio,

birtenfpiet , (trainifф, аиф свиња). Кролак, піка, ко, зафт, mаuѕuеtus, Крмачепина , f. augn, v.

крмача.

cicur. Кропіак као јагње. Крмачин, , на , но, per Cau, porcae. Кросст; f. Die 3abmbeit, cicuritas, Армачина (армачина), f. augm. у. кр

mansuetudo.

крочипи, им, v, pf. не може врочи. Крмаҷица, f. dim. 9, крмача.

p, er der Strante) Fann nidt geben

[ocr errors]
[ocr errors]

Nхача.

« PreviousContinue »