Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

Пia ,

піо,

[ocr errors]

:

••

Бистрина, f. Die WІarbeit, limpitudo. Бјелиља, f. (Ерц.) Sie Steiberinn, insoБиіспірица, f. ријека :

latrix. Док начини високе Дечане

Бјелина, . (Ерц.) Sie 913 eije , albedo. „У приморју код воде Бистрице Бјелица, f, (Ерц.) н. п. шеница, јабука, Битaнгa, f. (у Сријему, у Бачк, и у прешња, бie Beige, alba (als 2ps

Бан.) , 1) љенивац, скипница, der position).
Saulenger, qui nil аgit, otiator. 2) кљу. Бјеличaсiп,

(Ерц.) twеіgli, - се, које се нађе у селу или у пољу, albidus. а не зна се чије је, дав bеrrеnlojе Бјелобрк, m. (Ерц.) беr einen blоntеn Pferd, equus domino carens.

Schnurbart bat, ahenobarbus (?) Бипанжење, т. дав Saulengen, cеssa- Бјелов, т. (Epiц.) ein wеiger Suns, tio , otiatio.

canis albus. Бипанжитисе, имce, v. r. impf, faulа Бјелов, ва, во, (Ерт.) bor Ber бјел : &і. enzen, cessare.

che, quercinus, Бипи, бијем, у. impf, 1) кога, flagen, Бјеловар, т., (Ерц.) etаѕt іn frоа.

yerberare. 2) (бипи, будем) feyn, esse, tien. Бјеловарац (рца), човек из Бjecf. јесам.

ловара. Бјеловарски, кa, кo, port Битисати, ишем, v. pf. bergeben, prae Бјеловар.

tеrlаbоr: било и биписало, п. і. Бјеловина, f. (Ерц.) $іфenbols, lіgnum било, па и прошло.

quercinum. Биписе, бијемсе, у. г. impf. а) fiФ Бјеловљев, ва, во(Ерц.) фев Weibert fblagen, confligo, 2) биjусе рибе, оп Hundes, canis albi. per Begattung per Sifфе, coeo (de pi. Bјелогрлії, ла, ло, (Ерц. сп.) wеii= scibus).

balfig, colli albi: Бишка, f. Die G)(a+t, pugna,

„Град градила бјелогрла Вила Bu, m. die Peitsche, flagellum, scutica. Бјелогуз, m. 23eifarfф , сlunibus albis. Бичаље, п, беr peitfфеntiet, manubri. Бјелолік, кa, кo, (Ерц.) wеipbadig , um scuticae.

facie alba. Биче, чета, р. Вав Єtierlein, taurulus. Бјелонога, f. (Ерц.) Die 243eipfüpige, Бичић, m, dim. р. бик.

femina pede alBo: ришћанице бјеБjёг, m. (Ерц.) pie Slubt, fuga, Бјези nonora ! (in der Anekdote vom Mönche.)

су срамни, ал' су пробипачни. Бјелопољац, љца, т. човек из Бијелог Бјега, f. (Ерц.) само у овој загонет поља.

ки: Чуча" чучи, бјега бјежи, скочи Бјелоцрквански, кa, кo, (Ерц.) pon чуча те увапи бјегу (п. ј. мачка

Бијела црква. и миш).

Bjenýr, m. (Epy.) das weiße (männliche) Бјегање, п, (Ерц.) vidе бјежање. Schwein, porcus albus. Бјегапи, ам, v. impf. (Ерц.) vidе бје- Бјелуга, f. (Ерц.) Die weige Саи, ѕus alba.

Бјелугов, ва, во, (Ерц) бев wеіреп Бјегунац, нца , m. (Ерц.) Der Slut Schweines, porci albi. ling, fugitivus.

Бјелупак, пка, m. (Ерц.) деr guari, Бјежан, f. (Ерц.) Stiebense, fugientes. Бјежан, m. (Ерц.) беr geen fliet, fu. Hjena, m. ein Mannsname, nomen viri.

gitor. Бежанова мајка пјева, а Спо- Бјеснење , п. (Epiц.) дав Xafen, Kuror. јанова" плаче.

Бјеснило, п.

(Epy) vide 6jechoka. Бјежање, р. (Ерц.) сав $lieben, fuga. . Бјеснити, им, v. impf. (Ерц.) ) mй. Бјежати, жим. v. impf. (Ерц.) fieben, ten werden, rabiosus fio: hewmo fugio.

бјесне пси ове године. 2) rafen, Бјел, m. (Ерц.) eine Battung &іфе, toben, wüten, furere. quercus genus.

Bjechoka, f. (Epu) die Wut, furor , Бјела, f. (Ерц.) само у овој загонетки : rabies.

Бјела бјелу зове : дај ми бјело 6°јела Бјесомучан, чна но, (Ерц.) бäтоз љева испод 6°јела скупа (п. і. овца и nisch, daemoniacus. јагње).

Бјешњење, п. vіdе бјеснење. Бјеланце, р. (Ерц.) Бав Siweip, albumen. Благ, га, го, н. п. млијеко, gut, füp. Бјеласање, р. (Epiz.) Pat Beipti, јери, bonus, dulcis : Blißen, albicatio.

„Погибе им оца из Стамбола, Бјеласапнce, cace, y. г. impf.: (Ерц.) „Који благе р'јечи говораше, meißlich seyn, albico,

„Ког је царе био опремно Бјелило n. (Ерц.) а) мјесто ће се би

„Да по земљи благе збори р’јечи ; јели платно, бie Bleiфе, беr Bleiф. „Не бил? како земљу умирио plas, locus insolandіѕ lіuteis. :) vie Благ дан, та дне , m. 1) .. ч. крсно weiße Sominte, cerussa.

ume. 2) großer Feyertag, dies festus.

жали,

quarzum Linr.

2.

35 Бла

Бла Блӣ Благо, д. ©фаk, els, pecunia : благо Блажити, им, v. impf. (доље преко

небројено ; при товара блага; Мораве) fo viel al8 мрсии 1. „Ни је благо ни сребро ни злато Блапан, на, но, fotbig, mоrаtіg, „(Ни” су благо гроши ни дукати),

lutosus. „Већ је благо што је коме драго. Блато, п. Roth, lutun. Благо мени ! благо mеби ! благо њему, Блашко, m. ein 97annвиате, поmец

фоbl mir! beatum me! Благо ли си мени! , viri. Благовест, f. (Рес. и Срем.) vidе бла. Блашко ли ви мени! mobil mit, beaговијесп.

tum me! Благовијест (говорисе и благовије. „Мене веле да ожене, спи. р.), f. (Ерц.) бав $eft mariq 23er: Блашко ли си мени! kündigung (den 25. März), annunciatio B. Али жена љеба оке, М.У Благовијест пригіовијест (што Тешко ли си мени. се тиче зиме). Да човек убије гују Блебетање, п. Вав plappert, blateприје благовијесли, па да усади у ratio. њезину главучено бијелога лука Блебептапи, бећем, т. impf. plapper, да никне до благовијести, па да Ъlaterare. та зађене за капу на благовијесп Блебепуша, f. Зав рlаuѕеrmаut, blaкад пође цркви, онда би познао

terator,

blateratrix. све жене које су вјешлице: све би Блед, да, до (Pec. и Срем.) vidе блијед: се купиле око њега да му отму, Бледепи, дим (Pec.) vidе блијеђети. или украду оно чено (пако припio- Бледипи, им (Срем.) vidе блијеђепін. виједају).

Бледоka, f. (Рес. и Срем.) vidе бље. Благодаран, рна, но, (у Сријему, у доћа.

Бачк, и у Бан. по варошима и по на- Блејање , п. Бав SlüЕen, balatus. масширима jаmmt аlеn ableitungen) Блејати, јим , т. impf. ) büten, balo. dankbar, gratus.

2) gaffen, Maulaffen feit haben, hio. Благодарење, в. дав Danten, gratiarum Блек, m. per Blütlаut дев ефafé, bаactio.

latus : макар блек не остао, . ј. да Благодарити, им, y. impf. Danten,

би ни једна овца не остала. gratias ago.

Влека , f. дав Slofen, balatio : споји Благодарності, f. Danebarreit, gratus

блека оваца. animus.

Блёкнути, нем , v. pf. БЕen, bаlаrе. Благодат, f. Der Begen, favor, salus, Блесан, m. Dummbart, stultus.

incrementum : благодат Божја пада Ближњење (близнење), п. біe Beburt на земљу (кад иде киша).

von Zwillingen, partus geminorum. Haaroje, m. Mannsname, nomen viri. Близанац, нца, m. Зmiling, geminus. Благоскљaњe, n. Зав Сеgnen, benedictio. Близаница , f. pie gmiding fфwefter ; geБлагоскљапи, ам, у. impf. feguen, be mella. nedicere.

Близнад, f. (coll.) vidе близнови. Благослов, т. дer Cegen, benedictio, Близне, епа, п. беr 3miling, geminus Благословина, f. tomisch in Ineks (şine discrimine sexus). Bote, Eј тужан! ђе не увати за

п, vidе ближњење, осовину и за благословину, него за Блізни, f. pl. кад се уведу у брдо оно, што се смиче и намиче,

двије жице мјестно једне, и пако Благосл виши, им, у. pf. segnen, be.

остану у плану: nedico,

Блізнитисе , имсе. у. impf. Зwіlіnge Благочаспиви Рим, m, (na, thаtps) gebären, geminos pario.

fromm, rechtgläubig, Gott recht vers BansHOBI, m. pl. Zwillinge, gemini. ebreno, pins, orthodoxus :» Србљи ка. Близу, пађе, рrоре. "жу: први је Рим био благочаспиви, Блијање, n. See Turfal, profusio alvi. па ће бити и последњи.

Блijaпи, ам, v. impf. Diinn miften, деп Блажен, на, но, felig, beatus, н. п. Durchfall haben, sluit alvus (pecori). блажена Марија.

Блијед (comp. бљењи), да, до, (Ерц.) Блажені измицајушчи (јако и упе bleich, pallidus.

коша), Pomif аlѕ аltflavifфе Фа: Блије дипіи, имі, 1. itapf. (Ерц.) topie per biblifфеn @eligteiten : Gelig Блијеђепи, блиједим, / blei) mеrѕ еп, sind, die fich davon machen beati pallescere. subducentes (se).

Блитва, f. цвекла, pie rothe Ruse, Блажење, д. Вав Сffen von guten (О. І. beta.

Fleisch) Speisen, im Gegensage des Блитвени, на, но, н. п. листі, сјеме, Fastens, epulatio.

von der rothen Rüber betae.

Близнење,

[ocr errors]

ter.

Бљедka, f. (Ерт) би бleiфе Sarbe, den der liebe Gott gegeben, omnis pallor.

omnino. БЉување , nә бав Зreen, vomitus. Богојављеније, п. vіdе Богојављење. Бљували , љујем , v. impf. brефея, vоmо. Богојављенска водица , f. ein 23eiba Бувопине , f. рі, бав Веggebreфene, wasser, das am Feste der h. drey Köni. vomitus (auch fig.)

ge (auf ein Jahr lang) geweibet wird, Бљунутии, нем , v. pf brефеп, етото. aquae lustralis genus. Бљунав“, ва , во; abgefфтatt (pon ©ре. Богојављење, п. (бав $ejt Ser b. Brep

sen), fastidii plenus, nullius saporis. Könige) epiphania domini, Булак, шка, но, vidе бљупав.

Србљи приповиједају, да се ноћу bus, m. Bohne, faba.

уочи Богојављења сваке године о& Боба, f. п. ј. рачја, #regrоggеt roya, пвора небо, и да ће онда Бог да ти cancri.

свакоме који шпо заиште (само да Бобара, f. der Roggenkrebe, can не иште више него једно). Текоји Бобарај, рца, т. cer femina, ova ge стоје на полу по цијелу ноћ не би Бобарица, f. stans,

ли виђели кад се небо отвори, но Бобија (мала и велика) , f. Serge in Ber по не може сваки виђеши. Тако се

Рађевина. Мала је Бобија на путу некакав догодио у соби кад се небо кад се иде од намас

аспира Троноше отворило, и не имајући кад изићи к Дрини и Лозници; и му се свра на поље (да се не би међутим заћају црквaри о великим годовима творило), промоли главу кроз про(љепти кад је лијепо вријеме) пе се зор да рече : дај ми Боже осмак одмарају, пију и играју.

блага; но у ономе страу и у ипЊЕ Бобов , ва", во, н. п. лисі, 8өрпеп, мјесто тога рече: „дај ми Боже од fabae,

„осмак главу.“ у тај час постане Бог , m.. @ott, Deus; baber 1) зао Бог, му глава колико осмак; піако да

in per xebendart, 3. 3. піетико до је није могао кроз онај прозор увузла Бога, verteufelt fф per, vehemen ћи у собу док нијесу људи дошли

2) јаој мени до Бога мило са сјекирама и начинили прозор вега! 3) на права (или на права прав.

Жи. Млоги се наБогојављење у јупру ципа) Бога.

прије сунца купају у потоку или у Бога , m. hyp. 9. Бог : карасе Бога (на ријеци (ако је вода смрзла, а онн

жу Ђеци кад грми); мили Бого! пробију лед). Sora3", m. Der Engpaß, fauces : Богоје, m. ein Mannsname, nomen viri. „Друштва мало, а и по невјешто, Богољуб, in. Rannвпате, nomen viri. „Не познаје стаза ни богава

Богомоља, f. црква, Воttевраив, Bethя Богазлук*, m. у лисице оно бијело haus, Kirche, templum.

испод грла, беt theil бев $ub8balgев Богомољац (богомољац), љца , m. See

unter dein Halse, faux pellis vulpis. . ther (f. B.oom Mönce), precator. borâb, nø. der Krüppel, saucios, mutilus. Dorohocai, cija, m. (nach dem griech. Богаљаспі, та, по, früppelhaft, mu Өвооброс) н. п. Игњал богоноса, tilatus.

Ignatius theophorus. Boracmbo, n. Reichthum, divitiae. Богоносні, на, но (орб ро; ), н. п. Богат, па , mo, reim, dives.

оци. Богатство, о, уidе богаство. Богорадили, им, y. impf. “искати Богдан, т. ЭХаппвиате, поmеn yiri, Бога ради, bettern, mendicare. Богдана, f. ein Sravenname, nomen Богораћење, д. Вав 23ettein, mеndісаtіо. feminae.

Богородица, f. (Өвотхо;) Bottев gebd. bores, m. ein Mannsname , nomen viri. rerin, dei genitrix. Боги душа, т. і. Бог и душа. Богородичин, на , но, Bee Botte&gebd= Богњав, ва, вo, vidе оспичав.

rerin, genitricis dei. Богиње, f. pl. vіdе oспице.

Gorocab, m. ein Mannsname, Bornk, m. ein Mannsnamé, nomen viri. viri, Hormáme, n. das Bor me! sagen, testa- Þód, m. Art Stickerey, genus picturae tio deorum, juratio per deos.

ope acus. Богматисе, амce, vг. impf. mit Бог Бодац, боца, т. н. п. во, Оф8, Per Me betheuern, deum testor.

im Stoßen Sieger bleibt, bos victor. Bor me, bei Gott, me dius fidius. Бодач, m. н. п. вo, ein ftüfiger Sф, bos Боговађа, f. намастир у Ваљевској

petulcus. наији.

Бодење, п. Вав Cteфen, punctio. Боговетній, на, но, in per Repenart, Водљив , ва, во, н. п. права, tефепо, сваки боговетни дан, јебеп Хад, pungeus.

B

nomen

[ocr errors]
[ocr errors]

Воднути , нем, vidе боцнути.

Божић ми је доrtао; ако сам се опі. Еођани, m. р. намаспир у Бачкој. крила , према свом Њеверу). На не. Бођански", кa, кo, ycп Бођани.

ким мјестима (као по Босии и по Божа, m. (Рес. и Срем.) vide Божо. Ерцеговини) сјачу на Божић, п. ј. Божана , f. $rauenname, pomen feminae. домаћин рано ујутру віче : сјај «Божанство, т. дie Bottheit, divinitas : Боже и Божић у на шему; или

има ли у тој књизи шпогођ од бо на шој (по имену свим кућанима fжанства ?

редом). Приповиједају да је отишао Божидар, m. RannBname, nomen yiri. некакав Србљин свомі бегу у Скочић Божитњи, ња, њe, vidе божићни. (ниже Зворника) да иште шенице Божић, п. (dim. 2. Бог ) Beihnachten, за чесницу, а бег му казао: даћу Festum Dativitatis Christi.

упн шенице, али ако оћеш један У очи Божића, пошто се бадња.

„пупи и мени сјакнути. Србљин ци унесу у кућу и наложе на вапіру,

казао да оће, узео шеницу и сјакузме домаћица сламе и квочући (а нуо му на Божић: сјај Боже и за њом феца пијучући) проспiре по

Божићу и наше му бегу на соби, или по кући, ако не ма собе.

Скочи f y. До малог Божића гоПотом узму неколика ораа и бацце

ворисе, кад се двојица срету на по сламі. ІІослије вечере пјевају путу, или кад који ном дође у и веселесе. Кад у јутру устану нај

кућу, , рис тос се роди (мјесно прије отиде једно іmе донесе воде,

добро јутро, помоҙ' Бог и добар ве. но піонесе жипа е посте воду (као

че), и одговараое наистину рополази је) кад к њој дође. Том во

Ди; пaко и кад се пије, мјеспо дом умијесе чесницу и налију ру- Божићно, m. Уугаппвпате, поmеn viri,

спасуice и на з

здравље. чак піе приспаве. Кад се поодју: Божићни, на , но, н. п. ражаю, свитри, пошто намике стоку, онда сједу за ручак. Но рије него сједу Божићовање, т. Тав $eyern per Beib.

jeka, Weihnachts-, festi natalis Christi. за рӯчак, избаце по неколике пушке (пиако ну јутру рано кад успіану)

nachten, celebratio festi natalis Christi. па се онда скутне сви око софре Божићовати, ћујем, v, impf. Die Beib. пе се моле Богу (држећи свако по nachts Feyertage zubringen, agere diem једну воштіану свијећу у рукама) и

festum natalis Christi. мирбожају се, m, "ј изљубесе Божица, f. Seauеплате, поmеn feminae. сви редом говорећи: „Мир Божји Божје дрвце , п. pie &taбpuri, artemi„Ристос се роди, ва истину роди,

sia abrotonum Linn. „поклањамосе Ристу и Ристову ро. Божји, жја, жје, göttli , divinus. жанству." Потом домаћин понупи Божји дан, m. први дан по Бонжћу, све оне "свијеће у једну Руковел и у Der Tag nach Weihnachten, dies primus

сади у жито, које спіоји на софри post nativitatem Christi, ..

у каквој карлици, или у чанку (сва- Божо, т. (Ерц.) ein Xannеnаmе, покојако жнio пoмијепіано заједно ; у

men viri. пом житу споје и колачи којека- Божогробац, пца, т. калуђер из Јекви), пе онђе мало погоре па и pycanuma, ein Mönch vom h. Grabe, угасе оним житом. Оно жито по inonachus sancti sepulcri. слије дају және кокошима да носе Божур, т. die Päonie, Gichtrose, paeoјаја. Кад почну ручати, неки нај nia officinalis Linn. прије окусе сира, неки печенице, а Боин, m. ein Rannвпате, поmеn :viri. неки (као по сријему и по Бачкој) Боица, m. Mannénаmе, поmеn viri. прије свега срчу тареник, на ра- Бој, m. 1) vide битка. 2) Chläge, rerкије млoгн не пију први дан због pera : умръо од боја. врућице. Око пола ручка устану у Боја*, f. Die Sarbe, color. славу и ломе Колач какого, и о Боја, f. i) hyp. 9. Богдана. 2) hyp. 9. крсном имену, само

Бојана. 3) (Рес. и Срем.) vide Бојо. кољива. На Божић се обично руча Бојаги (као, рекао би), etma, fortаѕѕе : с вреће (проспiресе празна врећа он мисли бојаги да ми то не знамо. мјесто чаршава, или по чаршаву), Бојазан, зна, но, furtfam, tіmіdus. и софра се не диже (нили се кућа Бојак, бојка , m, dim, p. бој: чиспии) за три дана. Први дан Бо „Бојак бише и помиришеее жића нико нн ном не иде у кућу, Бојана , f. 1) ein Sravennaтe, nomen осий полажајника. о Божићу feminae. 2) ријека шшо mече поред се опитни и побували није ника Скадра. кове срамоше (ако сам се опила, Бојадисе , jимсе, y.r, impf. 1) fürфіси,

2

то не ма

1

fen, doleo,

culum.

[ocr errors]
[ocr errors]

timeo. 2) бојимсе ће доћи, іt bеr = Боља, f, hyp. 6. бол. muthe, opinor.

Бољар, ш. беr Bojar (Brope), magnas, BojaŅuja *, m. der Färber, tinctor. optimas, in den ungrischen Chroniken Бојење, п. Зав $örben, tinctio.

bojerones. Бојити, им, т. inpf. fürten, tingo. Бољарка, f.

die Bojarin, uxor bojar, Бојни, на, но, н. п. копље, седло, Бољаркиња, f. Schlacht: Krieges., bellicus,

Бољарски, ка", ко 2) бојаrift, optimaБојо, т. (Ерц.) Һур. р. Богић.

tum. 2) adv, wie ein бољap, mоrе bоБојчета, m. Лаппвпате, поmеn yiri. jeronis. Hôk, m. die Seite, latus.

Бољеги, боли, у. impf. (Ерц.) fфтеrѕ Бокал, т. (it, il bocale) Зефеr, po

Бољепица, f. рана каква на шелу, бie Eokap, m. l eine Kanne von Feyance , Wunde, vulnus. Букара, f, j vаѕ fаvеntіnum.

Бољи, ља, ље, 1) беffеr , melior, 2) 60Бокарица, dim. р. бокара,

we! lauf!.curre. Боквица, f. Der 213 egerid, plantago. Бољма, беffеr, melius. Бокор, т. Бав $fфе, бie Otaupe, Бор, m. die Föhre, (Kiefer) pinus silve

fasciculus caulium ejusdem herbae. stris Linn, Болорић, m. dim, p. бокор.

Боравипін, им, v. impf. 1) Leben, ago, Бокпiep, m. per Rahtmäter (@fterr. dego : како боравиш ? bе боравиш Wachter), vigil nocturuus.

сад ? 2) (сп.) санак боравиши, fфias 501, m, der Schmerz, dolor.

fen, dormio :' Болан, болна (

горнсе и бона, боно), „И под јелом санаа боравио HỌ, 1) Frank, aegrotus, 2) traurig, tri - „Леже јунак санак боравити stis: ішла по учини болан брапе! Боранија , f. . біе поф grünen Tifolet, „Што је болан слуго Милупине! phaseoli virides, immaturi, „Зар издаде цара на Косову ? Брања, f. планина у Рађевини. Болезања, f. (сні.) vidе болест: Борба, f, per &treit, pugna, certamen. „A Бог пусти пешку болезању, Борење, п. дав ämpfen , сегtatio. „Болезању, странину срдобољу — Hopuje, f. pl.(cm.) ein muste. Instrument : Болесан, сна , но, vidе болеспан. Ударише зиле и борије Honechik, m. der Kranke, acgrotus. Бориптисе, имce, v. г. impf, Eämpfen r Болесница, f. Die frante, aegrota. сеrtаre , аиф бори се с душом, се bonecm, f. die Krankheit, morbus. liegt im Todeskampfe, agonizat. Болеспан, сна, но , trant, aegrotus. Hopje, n. (coll.) Kieferwald pinetum. Білепи, боли (Pec.) vidе бољепи. Бірна сукња, f. (ст.) fattenrei , pliБолекi, fa, fe, mitleilig, gefublооd, carum plenus, cf. саборит:

theilnehinend, qui movetur alterius ma „Ко піи реза борну сукњу: ló. Das Sprichwort He ma honefiera Sopos, Ba, Bo, Föhren: , pineus , e pino hat folgende Erzählung zum Grunde: silvestri.

Разбољеласе жена усред зиме, па Боровина, f. Wieferbols, lіgnum pіnі silјој пало на ум на букову мезгру; муж

vestris. јој каже: „Бог с побом жено! oiп- Боровица, f. 1'23aфolber, juniperus

куда сад букова мезгра ? Сад бук- Боровница, f. I communis Linn. „ве пуцају од мраза.” А она му од- Борогово, п. планина у Босни : говори: „Е! мој човече! не ма 60 „й Папраћу близу Борогова улећега, а он би наложио ватру Бороje, m. ein 2Xannéname, hоmеn viгia „око букве, па би се буква ошира. Бос , боса, co, Barfug, nudipes. вила и било би мезгре.

Босанац, нца , т. vіdе Бошњак: Болешљив, ва , вo, fränkli , valetudi „Jee, Босанци Турци міндијay marius.

Босанка, f. 1) die Boßnierin, femina Болешчина, f. augm, s. болест. Bosnensis, 2) п. з. чупура, 2rt чуБолитн, боли, (Срем.) vidе бољепи. mypa, vasis vinarii genus. Боловање, р. дав $franЁfeyn, aegrotatio. Босанлија*, m. vіdе Бошњак: Боловами, лујем, v. impf, trаnt fер, „Да не уд'ре Турци Босанлије — aegrotare.

Босански, ка, ко; 2) bognif), bosni. Болозан*, m, vidе лађа:

cus; 2) adv. boßnisch, bosnice. „Иду л? Савом водом болозани Босиљак, љка, m. (једни говоре ибо. Болпia, f. велики дуhан, дав Верфье, CHOK) Basilienfraut, ocimuni basilicum der Laden, taberna.

Linn. Болмација*, m. See ein @ewibe bält, Босиље, п. vіdе босиљак: що је см. Kaufmann, mercator,

1ље босиље,

« PreviousContinue »