Копица, f. dim. 9. крпа. zum Hauspatron gehörig, pertinens ad diem patrono coeliti sacrum, laralis (?). Крсно име, п. Сваки Србљин има по један дан у години, кога он слави, и по се зове крсно име, свеши, свето, и благ дан. Домаћин се стара и преправља за цијелу годину како ће и с чим ће прославили крсно име. Кад буде у очи крснога имена пред ноћ, онда зађе један из куће (обично млађи) по селу те зовне (на крсно име) све сељаке, који то крсно име не славе; тај пред сваком кућом скине капу и обично овако почне: „Божја кућа и ваша! поздравио је отац (или брат) да дођеше довече на чашу ракије: да се разговоримо и да мало ноћи попікратимо; што буде свети Никола (или који буде) донијо, не ћемо сакрити : Дођите, немојте да не дођете.“ "Кад буде у вече, онда неком отиДе домаћин, неком пошље сина, неком најамлика (жене у вече сла60 иду) или другога кога из куће. Кад званице долазе свечарима у кућу, обично овако говоре: „Добар вече и честито ти свето! славио га млого љета и година у здрављу и у весељу! „Ђекоји понесу и јабуку, или (по варошима) лимун, те даду домаћину кад му назову добар вече. А пријатељи из другије села дођу и незвани, па ту сви вечерају, пију, разговара јусе и пјевају до неко доба ноћи; „Ко пије вино за славе Божје, Потом сједу опет, и пијући и једући разговарајусе и пјевају до мрака (домаћин не сједа за сто, него стоји гологлав и служи гостима вино и ракију). Тако славе три дана (само што не устају више у славу; други се дан крсног имена зове појушарје, а трећи уставци), а пријатељи одлазе чак четврти дан. И најгори сирома треба да прослави своје крсно име, макар продао какво живинче, или друго шпо из куће, пе купио ракије (ако своје не ма) и остало што му вала. Понајвише славе Никољ дан, Јовањ дан; Ђурђев дан, Аранђелов дан и т. д. и то се не мијења, него остаје од кољена на кољено: зато се сматрају као рођаци сви, који славе једнога свеца. Крст, т. 1) дав &reuz, crux. 2) не ма ra y крсmу, feines Gleichen gibts nicht in der Christenheit, non invenies parem in christianis. 3) крст на небу, ein Beftirin, astrum. 4) десет крста насадио на гувну, vide костина 2. Крста, n. pl. baš Kreuz, als ein Zheil des Körpers, regio sacra, lumbus. Крсташ, т. 1) крсташ талијер, бес Aronthaler, thalerus. 2) крсташ оpao, der Kreuzadler (?), aquilae genus. 3) крсташ барјак, òie reuzfание, vexillum cruciatum. Крсташица, f. ber halbe Sronthaler; auch der vierte Zheil be felben, thaleri cruciati dimidia, et vel quarta pars. Кости куме дете (у Сријему), trifolium reptans Linn. Крстина, f. 1) augm. 9. крст. 2) etlis che Garben, die auf dem Felde beisam men liegen, mergitum cumulus. Крстити, им, v. pf. taufen, baptizo. Ја га крстим, а он прди. Крститисе, имсе, v. r. impf. 1) де= tauft merben, baptizor. 2) fih taufen laffen. 3) кога, чега; од кога, или од чега, f betreuzen, cruce signo. Костић, m. dim. 9. крст. Косто, т. һур. у. Крста. Костов дан, ва дне, т. дав Teft без Kreuzes, deren es zwey gibt, den 5. Jan. u. den 14. Sept. festum S. cru Кртина (и кршина), 1) f. баз leifh, mit Диви без Setts, carnes, excepto adipe. 2) vide кртица. Котица, f. ber iqulmurf, talpa. Котичњак, m, ber Maulmurfügel, Maulwurfshaufen, cumulus terrae a talpa aggeratus. Кртог, m. ber Unrath; bie unогдиина im Jimmer, confusio supellectilis in cubili. Котожење, п. дав Ипотònung=maфen Kpŷr, m. eine Scheibe, discus. Крунија, f. Krauenname, nomen femi nae. Круница, f. dim. 9. Крунија. Круниши, им, v. impf. brocfeln, plü. den, carpo, н. п. кукурузе, суво цвијеће (н. п. да се из њега сјеме извади); "Бул се круни ше ђевојку буди Круница, f. dim. 9. круна. Круњење, п. даš plüden, carptio. Kpýna, f. 1) der Hagel, die Graupen, grando. 2) намастир у Далмацији. Крупан, пна, но, grob, crassus: крупна со, брашно; човек, риба; новци (у ситно се не десило, а у крупно не мам). Крупањ, пња, m. Stabt in der Paђевина. Крупањски, ка, ко, вот Крупањ. Крупица, f. m. ј. соли, діе Staupe, bas Stück, frustum, fragmentum. Крупник, m. eine Wrt Betreičeране die in der Herzegowina gebaut wird. Kpŷm (comp. круk), ma, mo, dick, crassus. Крутуљав, ва, во, bilim, suberas sus. Крућина, f. bie Dide, crassities. Крушац, шца т. п. ј. соли, ein Bro= cken Salz, frustum salis, Крушевац, вца, m. Crabt (und Xut nen) an der Morawa. Крушевачки, ка, ко, von Крушевац. Крушедол, m. 1) намастир у Фрушкој гори. 2) село код тог намастира. Крушедолац (лца), човек из Крушедола. Крушедолски, ка ко, оси Крушедол. Крушење, и. дав Bröfeln, carptio. Крушити, им, v. impf. brödeln, car ро, н. п. со. Крушка, f. 1) ber Birnbaum, bіе Bin pirus. 2) die Birn (Frucht), pirum. Крушков, ва, во, Birn=, =, piracius piro. Крушковац, вца, m. Bittenflab, baculus piracius. Крушковача, f. ber Sirfenflod, fustis piracius. Крушковина, f. дав Birnholy, lignun рігі, Крушковица, f. Birnbranntiwein, vinum ustum e piris. Крушчић, m. dim. 9. крушац. Крушчић, m. dim. ein Eleiner Birne baum, pirus parva. Крушчица, f. dim. 9. крушка. Крцање, п. даз Knađen (Muftnađen), fractio, elisio, Крцати, ам, v. impf. Enađen (3. В Rüsse), dentibus frango. Крчаг, m. der Arug, urceus. Кочало, n. am fluge ein bölgerner Bers bindungsnagel, clavus ligneus · aratri z „Узе Марко рало за крчало Крчање, n. Das Geräuh einer fpres chenden Menge, strepitos, susurrus loquentium. ,, Крчати, чим, v. impf. fummеn vielen Redenden), susurro. Крш, т. дав диurh ausgetretenes аf= fer Ingef#memmte, adluvio (?). Снијела вода шушањ па начинила кош (кад ко каже да је с ним род, а не знасе по чему). Кршан, шна, но, mađer, trefflich, bonus, praeclarus. Kpшême, n. das Brechen, fractio, ruptio. Кршити, им, v. impf. fredhen, frango. Кошкање, n. dim. v. кршење. Кошкати, ам, dim. v. кршити. Кршљав, ва, во, im ša šthum zu= rückgeblieben, qui non juste excrevit. Крштена, на, но, н. п. кум, Zauf= "Mathe, baptismalis. Крштење, п. bie Zaufe, baptismus. Кршћавање, n. baš Zaufen, baptiza tio. ККрин, на, но, ber Zchter, filiäe. ККА, кћери, f. bie Zohter, filia, cf. Кер ип шки. Кубе, еша, п. (у Србији) vide труло. Кубура, f. ber tümmerliche un angustiae. Кубураш, т. највише се говори у Млож. броју кубураши, т. ј. пишпољи, што се носе у кубурама, діе Sattelpiftolen. Kyöype, f. pl. die Scheide im Sattel für die Pistolen. Кубурење, п. даš tümmerliche Себеп, vita angusta. Кубурити, им, v. impf. tümmerlidh Teben (sein Geschäft treiben) anguste vivo, ago. Кубурлија *, f. vide кубураш: Он понеже пушку кубурлију Кување, п. дав Кофеn, coctio. Кувар, ш. der Koh, coquus. Куварев, ва, во, vide куваров. Куварица, f. bie öhin, coqua: Куваричин, на, но, ber ömin, co quae. Куварка, vide куварица. Куваркин, на, но, vide куваричин. Куваров, ва, во, без Кods, coqui. Кувати, ам, v.impf. 1) Fohen, coquo. 2) леб (у Србији), Brot anтафел, ріца so, coquo paueш (і. 4. мијесити). Куватисе, амсе, у. r. impf. togen, Steden coqui. Кувеждин, т. намастир у фрушкој гори. Кувеждинац (нца), калуђер из Кувеждина. Кувеждански, ка, ко, сп Кувеждин. Куга, f. ді Фей, pestis. Србљи кажу Да је куга жива као жена (то особито доказују они, који су лежали од ње). Млоги кажу да су је виђели ђе иде завјешена бијелом марамом; а ђекоји приповједају да су је и носили, т.ј. она мађе човека у пољу, или среше ђе на путу (а ђеком дође и у кућу), па му каже: ја сам куга, већ ајде да ме но сиш тамо (куд она оће)." Онај је упрти на кркаче драговољно (зашто већ њему и његовој кући не ће ништа учиниши) и однесе је без сваке муке (зашто није шешка ни мало) куд му каже. Куге имају преко мора своју земљу (ђе саМо оне живе), па и Бог пошље амо (над људи зло раде и млого гријеше) и каже им колико ће људи поМорити; но и њи млого пропадие і паса: зашло се врло боје зли од паса. Кад куга мори, онда јој слабо говоре куга, него кума (као да би је с шим умилостивили); нипи смију увече оставити неопране судове: Зашто она дође ноћу у кућу ше гледа јесу ли судови опрани, па ако не буду опрани, а она све кашике и чанќе изгребе и отрује (ђеком однесе куга и сланину с тавана). - Купи као куга ђецу. - Не избива као куга из Сарајева. до сад је куга морила, ал' није у гузицу згађала. Кугла, f. (у Сријему у Бачк. и у Бан.) Die Kugel, globus. Куглана, f. Der Regelplaß, bie Regelbahn, der Regelplan, area conorum lusui destinata. И Куглање, и. Der Regelfhub, lusus co norum. Куглашисе, амсе, у. r. impf. Regel schieben, ludo conis. Куд, Кудагод, (Рес. и Срем.) vide кудагођ. Куда му драго, mohin immer, quocunque, quo libuerit. Кудгод, (Рес. и Срем.) vide кудгођ. Кудгођ, (Ерц.) wohin immer, quocunque demum. Кудеља, f. (Рес. и Срем.) vide куђеља. Кудељица, f. dim. v. кудеља. Кудељиште, п. (Рес. и Срем.) vide куђељиште. Кудељни, на, но, (Рес. и Срем.) vide куђељни.. Кудити, им, v. impf. übel reben von einem, salumnior. Куд му драго, vide куда му драго. Кудрав, ва, во, traus, crispus. Куђеља, f. (Ерц) 1) vide конопље. 2) die Portion Flachs, Hanf, oder Baum= mole, vie auf einmal auf dem Кофен ift, pensum (?): дај ми једну куђељу вуне. Куђељица, f. dim. . куђеља. Куђељиште, п. (Ерц.) vide конопљи. ште. Куђељии, на, но, (Ерц.) vide коно пљан. Куђеник, т. ber Zaòler, vituperator, in bem Sprühworte: кад дође суђеник, нек изједе говно куђеник. Куђење, и, дав Berläumòeй, calumniatio. Кужан, жна, но, bon ber Peft anges itet, verpejtet, pestilentus, pestifer. Кужник, п. ber Deptrante, pestilentia correptus. 1 Кук, m. baš Süftbein, oд сохае. Кука, f. Der Safen, uncus. Кукавац, вца, m. der Ducu, cuculust што ћу кукавац сињи! Кукавица, f. ce Suctgud, cuculus: подMehe као кукавица јаје. Србљи приповиједају да је кукавица била жена и имала брата, па јој брат умръо и она за њим тако млого тужила и кукала, Док се није претворила у шицу (једни кажу да се брату досадило њено кукање и јаукање, па је он проклео me се претворила у типу, а једни опепі кажу, да се Бог на њу расрдио, што је тако млого тужила за братом, кога је он био узео, па је претворио у тицу); зато готово свака Српкиња, којој је брат умро, и данас оплаче, кад чује кукавицу ђе кука. Кад кукавица изиђе рано те кука по црној шуми, онда кажу да ће бити зло (оне године) за ајдуке; али кад кукавица кука по зеленој шуми, онда су ајдуци весели: „Листај горо кукај кукавицо: "Нек се чини ора за ајдуке Кукавичић, m. der junge Gugud, cuculi pulius. 1 Кукавичица, f. dim. у. кукавица. Кукавичји, чја, чје, дев Suctguds, cu culi. Кукавичій коњиц, m. eine Urt Bogel, avis genus. Кукавий, на, но, fraurig, moestus. Кукање, п. дав Budgu=fagen fomohl vom Guckguck, als auch von Wehklagenden: куку мене и до Бога! ululatus cuculi et moerentium. Кукаст, та, то, hatenförmig, unci natus. Кукапи, ам, v. impf. gud, gu fchrena et, clamo cu, cu. Кукица, f. dim. . кука, cf. кучица. Кукњава, f. даš Sammergefhien (Das куку - мене Flagen), ejulatio. Кукољ, т. діе Biđen, agrostemma githago Linn. Куконосаст, та, то, Gatennafig, naso adunco. Куку мене (мени)! me mir, hei mihi, me miserum. Кукуљица, f. eine Urt Kappe, cucullus. Кукурек, т. (Рес. и Срем.) vide кукуријек. Кукурекање, п. (Рес. и Срем.) vide кукуријекање. Кукурекати, речем, (Рес. и Срем.) viде кукуријекати. Кукурекнути, нем, (Рес. и Срем.) viде кукуријекнути. Кукуријек, m. (Ерц.) біе Rießmurs, helfeborus. Кукуријекање, п. (Ерц.) дав Riferifi= freyen, galli cantus. Кукуријекати, јечем, v. impf. (Ерц.) fiterifi trähen, cano kikeriki. Кукуријекнути, нем, v. pf. (Ерц.) ein. mal kikeriki schreyen, dico kikeriki (e. g. in aurem). Кукуруз, der Ruturuz, türfifches Ron, zea mais Linn. Кукурузан, зна, но, н. п.љеб, брашно, Ruturug, e zea mais. Кукурузиште, n. Der 2lfer, wo ehe Ru. kuruz gebaut war, ager in quo zea mais fuit sata. Кукурузница, 1. дав $uturuzbrot, panis Куљање, п. дав Servormallen (3.5. дев Rauchs), provolutio. Куљати, ља, v. impf. hervorwallen, provolvi, н. п. дим из пећи, челе из кошнице. Кум, т. 1) крштени, ber Zaufpathe, sponsor baptismalis. Кум се зове и онај, који први пут стриже косу ђетету; шакови кумови бивају и Турци нашим људма, и наши људи Турцима (по Босни): „Ој Турчине за невољу куме! „Не кумим ше што ја кума не мам 2) вјенчани, ber Beiftano bei der Zraus ung, testis conjugii. Образ ваља, кум ће доћи. Пред кума (пп. . штогођ тако добро, да би се могло пред кума изнијети)! Зацрвенно се као да је пред кумом поднуо. Ни ми мени кум, ни ја шеби стари сват. Ако ниђе кума не нађем, щи ћеш ми бити кум. Kýva, f. 1) die Pathin, Gevatterin, commater (?). 2) die Pathin, puella cui sum commater. 3) Euphemismus für kуræ cf. куга. Кумак, мка, m. hyp. 9. кум. Куман, m. vide кумашин. Кумање, n. baš gegenfeitige Begrüffen al кум, salutatio kumi vocabulo. Куматисе, амсе, v. r. impf. с ким fich als Gevatter begrüssen, salutare se invicem cumi vocabulo. 1 Кумача, f. cf. дружичало. Кумин, на, но, ber кума, commatris et pestis. Кумиши, им, v. impf, кога, зи Ве patter bitten, advocare pro teste baptismi aut conjugii. Кумићеш ти кугу Да те умори. mit Кумишисе, имсе, v. г. fr. с ким, jemand Gevatter werden, cumatus necessitudinem ineo. Кумић, Sevatterhen, dim. 9. кум. Кумљење, п. даš Sevattermerben, ini- Кумовати, мујем, v. impf. коме, зи Gevatter stehen, sum testis baptismi aut conjugii. Кумовски, ка, ко, 1) bem Beyatter » stehend, quod decet testem baptismi aut conjugii. 2) adv. wie ein кум, шѵre testis baptismi. |