Page images
PDF
EPUB

nicht auf die Füße, nou potest ince јусе и пјевају до неко доба ноћи; dere.

поптом сељаци отиду сваки својој Крдиње, f. pl. (у Сријему и у Бачк.), кући (домаћин каже свакоме на

на два савијена дрвета испрепле пооду: „Дођипе и сјутра на чапано узицама, те се у њему носи шу ракије.“ и тако и сваки дан слама (једни говоре піраље), eine позива од вечере на доручак, а од Urt Heutrage , feretrum.

доручка на ручак), а пријатељи Kpna, f. 1) ein Fleck (Such, Leinwand), већ онђе и остану. Сјуирадан до. "lacinia. 3) крпа планина, ein Stud Љу, рано на доручак, па мало доц.

Leinwand, von 20 Ellen, massa lintea. није на ручак, Прије ручка, или Kortex, m. das Flidwerk, die Fliderey, на ручак, треба да дође и поп consarcinatio.

да прекади и да очати кољиво. Kpneae, f. pl. die Verbindungsstange der Кад већ буде око пола ручка, оц

Jochpaare Odisen am Pfluge, jugi pars. да запале вошпану свијећу, доhones, m. 1) eine Schaflaus, ricinus. несу піамјана и вина, піе устану 2) vidе кригуз.

у Славу: помолесе Богу, једу Кепетина, f. augm. p. крпа.

кољиво, обреде се вином (мапијаКрпигӯз, m. quitlfürmiger Xenni), ра јући: „За славе небеске, која моnicum verticillatum.'

же да нам поможе“) и ломе (дома. крпити, им, y. impf. flien, pannum

ћин с попом, или с Ким другим adsuo.

кад не ма попа) крсни колач Крпица, f. dim. p. крпа.

(који мора бити од шенична брашкрпљење, т. дав Slicғen , reparatio. на у hiсело умијешен и нашаран Крпурина, vіdе крпептина.

поскурњаком ; једну четвртину од Крсман, m. Rahnname , nomen viri. пога колача даду попу, једну докрсни, на, но, н. п. колач, свијећа, маћици , а двије они једу; а како

zum Bauspatron gehörig, pertinens ad се ломи крсни колач, ја по не уdiem patrono coeliti sacrum, laralis (?). мијем описати, него би требало крсно име, р. Сваки' Србљин има по измоловами) и пјевају (два и два) један дан у години, кога он слави, у славу: и то се зове крсно име, све.

Ко пије вино за славе Божје, пи, све б, и благ дан. До „Помоз” му Боже и славо Божја. маћин се стара и преправља за ци

А шпа је љепше од славе Божје јелу годину како fе и с чим ће И од вечере с правдом спечене ? прославили крсно име. Кад буде у Попом сједу опеп, и пијући и очи крснога имена пред ноћ, онда једући разговарајусе н пјевају до зађе један из куће (обично млађи) мрака (домаћин не сједа за сіно, по селу ме зовне (на крсно име)

него споји гологлав и слузки госве сељаке, који по крсно име не спима вино и ракију). Тако славе славе ; maj пред сваком кућом ски при дана (само што не устају не капу и обично овако

више у славу; други се дaн крсног „Божја кућа и ваша! поздравио је имена зове поју парје, а пірећи отац (или браті) да дођепте довече уст авци), а пријатељи одлазе чак на чашу ракије : да се разговори чепіврши дан. и најгори сирома мо и да мало ноћи помкратимо ;

треба да прослави своје крсно што буде свети Никола (или који име, макар продао какво живинче, буде) донијо, не ћемо сакрипти : или друго шпіо из куће, me купио дођипе, немојте да не дођепе.“ ракије (ако своје не ма) и остало Кад буде у вече, онда неком опи што му вала. Понајвише славе де домаћин, неком пошље сина Николь дан, Јовањ дан; Турђев дан, неком најамлика (жене у вече сла Аранђелов дан и п. д. и то се не бо иду) или другога кога из куће. мијења, него остаје од кољена на Кад званице долазе свечари кољено: зато се сматрају као рома у кућу, обично овако говоре:

ђаци сви, који славе једнога свеца. „Добар вече ичесищо пи свето! Крстi, m. i) дав $rеиз, сгих, 2) не ма славио га млого љепта и година у ra y kpcmy, seines Gleichen gibts nicht здрављу, и у весељу! „Бекоји по in der Christenheit, non invenies paнесу и јабуку, или (по варошима) геm іn christianis. 3) крст на небу, лимун, не даду домаћину кад му ein Beltieri, astrum. 4) десет крста назову добар вече. А пријатељи насадио на гувну, vidе крспина 2, из другије села дођу и незвани, па крста, п. р. бав Жreus, ais ein beit пу сви вечерају, пију, разговара des Körpers, regio sacra, lumbus.

почне :

2

у

crassus.

2

Sus.

2

[ocr errors]

крста, m. Mannsname, nomen viri, Круница, f. dim. 9. круна. крсташ, па, по, н. п. барјак, бie Круњење, д. Фав plüctein, carptio.

Kreuz- Fahne, signatum cruce, vexil-. Kpyna, f. 1) der Hagel, die Grauper, lum cruciatum.

grando. 2) намасшыр у Далмацији. Крспташ, т. 1) крсташ палијер, беr Крупан, пнa, нo, gtob, crassus : кру"frontbaler, thаlеruѕ. 2) крсташ о пна со, брашно; човек, риба; новpao, der Sreuzadler (?), aquilae genus. ци (у силіно се не десило, а у круп3) крсташ барјак, бie #reuzfabne, но не мам). vexillum cruciatum.

Крупањ, пња, m. Ctact it bеr PaКрсташица, f. Der balbe frontbaler ; ђевина. and per pierte Ebеії бевfelben, tbale- Крупањски, кa, кo, bот Крупањ.

ri cruciati dimidia, et vel quarta pars. Kpĝnuya, f. m.j. coau, die Graupe, das крспи куме дете (у Сријему), tri Štüd, frustum, fragmentum. folium reptans Linn.

Крупник, т. еіnе 2rt Betreicpflange, крспина, f. a) augm. 9. крспи. 2) etli. die in der Herzegowina gebaut wird.

фе &qeben, pie auf pem Sele beijа mа Крупп (comp. кружи), па , мо, рі, men liegen, mergitum cumulus. крспипи, им, v. pf. taufen, baptizp. Крушуљав, за, во , bilib, subcras

Ја га крспим, а он прди.
Крстипінсе, имce, v. г. impf. 1) gta Круина, f. Die Site, crassіtіеѕ.

tauft mеrреn, baptizor. 2) ft taufet Крушац, шца m. п. і. соли, ein Broa Іaffen. 3) кога, чега; од кога, или cken Salz, frustum salis,

од чега, іth bеtreuge, cruce signo. Крушевац, вца, m. Ctast (инд . Хи» Крстић, m. dim. p. крсп.

nen) an der Morawa. Крсто, m, hур. р. Крста.

Крушевачылі, кa, кo, vpn Крушевац. крстов дан, ва днe, m. Вав Seft бев Крушедол, m. 1) намаҫтпир у фруKreuges, deren es zwey gibt, den 5. шкој гори. 2) село кoд пoг нама. Jan. u. den 14. Sept. festum S. cru спира. Крушедолац (лца), човек cis.

из Крушедола. Крушедолски, ка, Крспідноше, f. p. cf. завјептина. ко, осип Крушедол. кр, та, пo, i) fet, firmus, durus : Крушење, в. дав Зr@teln, carptio.

крпо месо, р. і. крпина. 2) fprӧве, крушиши, има, v. impf. Trötein, сам unbiegfam, durus, н. п. дрво , сша ро, н. п. co,

Kpywka, f. 1) der Birnbaum, die Birne Крпина (и крпина), 1) f. Зав 8leift, mit pirus. 2) die Sirn (Frucht), pirum.

Ausschluß des Fetts , carnes, excepto. Kpy KOB, Ba, 30, Bira., piracius, adipe. 2) vidе крпица.

piro, Кртица, f. Der 2Xaulmurf, talpa. Крушковат, вца, m. Birkenstab, baкрпичњак, m, Der Raulmurjebugel, culus piracius.

Maulwurfshaufen, cumulus terrae a Kpyukobaya, f. der Birkenstoc, fustis talpa' aggeratus.

piracius. Kpmor, m. der Unrath ; die Unordaung Kpy KOBAĦa, f. das Birnholz, lignum im Zimmer, confusio supellectilis in

piri. cubili.

Крушковица, f. Birnbrannt pein, yiКрпіожење, т. ба® Цnornung = maфen num ustum e piris. im Zimmer.

Крушчић, m. dim. 2. крушац. Крпожипи, им, y. impf. Иnpronung Крушчић, m, dim. ein eleiner Dirna machen im Zimmer, sordes spargere

baum, pirus parva. per cubiculum.

Крушчица, f. dim. p. крушка. Kpýr, m. eine Scheibe , discus. Крцање, п. 348 $naten (Muffnaden), круна, f. Die Wrone,

fractio, elisio. круна, f. hyp. р. Крунија.

Крцами, ам, у. impf. Inacken (s. Be Кру наспі, па, то, н. п. кокош, gе. Rüsse), dentibus frango. front. coronatus.

Kpyár, m. der Krug, urceus. Крунија, f. Seauenname, поmеn femi- Крчало, . am pfuge ein bölgerner Bers

bindungsaagel, clarus ligneus aratri : Крунијца, f. dim. 2. Крунија.

„Узе Марко рало за крчало Крунили, им, у. impf. bröckeln, pflüs Kpuane, n. das Geräuich einer sprea den, carpo, н. п. кукурузе, суво

chenden Menge, strepitns, susurrus цвијеће (н. І, да се из њега сјеме loquentium. извади);

Крчати, чим, v. impf. биттеп (род „Бул се круни ше Бевојку буди - vieien Kedenden), susurro.

Кло.

сегора,

nae.

nae.

vivo, ago;

2

Крчевина, f. Das Robelato, terra sil. Kmetiи (у Сријему, у Бачк. ну Бан.)

vis liberata, novale. Не ма очевине уіdе mепті. без крчевине.

Кћерана, f. Хrauennae , nomen femКрчење, п. баѕ Roben, sylvae caesio. крчидба, f. дав Rosen, erutio sylvae. Kh-рин, на, но, беr Schter, filiae. ајдемо на крчидбу.

Клі, кћери, f. Sie xoter, filia. cf. Корчипи, им, т. ішpf. rosen, егио, һәр ипр шћи. caedo silyam,

кубе, епта, n. (у Србији) vide пируло. крчма , f. a) pie eфente , calipoda. 2) на кубура, f. Der" tii innerliche Bu jiano,

њему је остала крчvta, er Tyat po8 angustiae. leßte Glas ausgetrunken, und maß daher Кубраш, m. највише се говори у frischen Wein nachholen lassen. 3) itpo. млож. броју кубураши, м. ј. пишAaje na spany, klein weise, en détail.

пољи, што се носе у кубурама, діе Крчмар, nii der Wirth, caupo.

Sattelpistolen. Крчмарев, ва , вo, vidе крчмаров. Ky6ype*, f. pl. die Schelde im Sattel Крчмарица, f. Die Birthinii, uxor cau für die Pistolen. ponis.

кубурѓње, и. да8 tümnterfie gебеп, Крчмаричин, на, но, беr Birthіn ,

vita angusta. copae.

кубурипи, им, т. inpf.

v. inpf. fümmerlich Крчмаров, ва , во, без Birt68, cau leben (sein Geschäft treiben) anguste

ponis. Крчмарскій, кa, кo, Ser 2Birthe, cau- Кубурлија*, f. vіdе кубураш : ponum. 2) adv. wie ein Wirth, more

Он потеже путику нубурлију caupois.

Кување, и. дав "Жофеn, coctio. крчмиши, им, v. impf. ) au sfb ent: Кувар, ш., Der Roct, coquus. tent, singulatim vendo vinum. 2) н. п. Куварев, ва ,во,

vide

кузаров. јабуке, 21epfel Eleinweije bеrtаufen, куварица , f. Die füфіп, социа: minutim vendo poma.

Куваричин, на, но, беr fёфin, coa Крчмљење, п. 1) дав Лив fфеntеn, ven

quae. ditio vini. 2) das kleinweise Verkaufen, Kybapka, vide kyBapmiza. Venditio minuta.

Куваркин, на , но, vide кувaричин. Kpur, m. das durch ausgetretenes War: Kybapob, ba, 50, des Kodie, coqu.

ser Ungeschwemmte, adluvio (?). Chu- Kỹbaik, am, v.impf. 1) kochen, coquo. јела вода шуішань та начинила кош 2) феб (у Србији), Brot аnnіatеn, pin(кад ко каже да је свим род, а

so, coquо ранеш (і. 4. мпјесиптин). не знaсе по чему).

Кувапісе, амсе, у. r. impf. kosen, Кршан, шна, но, mačet, frеfflid, , bo fteben, coqui. nus, praeclarus.

Кувейідін, . намастир у фрушкој Kuuene, n. das Brechen, fractio, ruptio.

гори. Кувежднінац (нца), калуђер KPWM, HM, v. impf. brechen, frango. из Кувеждина. Кувеждінскі, кa, кө, кршкање, в, dim, p. кршење.

руп Кувеждин. Кршкапи, ам, dim. р. припи. Куга, f. Die Pet, pestis. Србљи кажу Кршљав, ва, вo, im 23афtbum gut = да је куга жива као жена (mo oco

rückgeblieben, qui non juste excrevit. біліо доказују они, који су лежали Кршпені, на, но, н. п. кум, Sauf= од ње). Млоги кажу да су је виђелік Pathe , baptismalis.

ђе иде завјешена бијелом мараKpiumébe, n. die Taufe, baptismus. мом; а ђекоји приповиједају да су кршћавање, п, сав хацfen, baptiza

је и носили, п. ј. она нађе" човека tio.

у пољу, или cрете ђе на путу (а Кршћавали, ам, у. impf. taufen, baр-

ђеюм дође нукуfiy), па му каже: tizo.

ја сам куга, tеt ајде да ме но. кршћење , n. vіdе крштење.

сиш памio (куд она оfe).” Онај је Кръање, в. і дав зerbreфen, fractio,

упрти на кокаче драговољно (заш2) Dao Husten des Pferdes, tussitio по већ њему и његовој кући не equi.

fe нима учинипіи) и однесе је Кръапи*, м. - 24rt arabischen Pferdes, без сваке муке (зашто није піешequi arabis genus :

на ни мало) куд му каже. Куге има„Кудгођ иде он кръапа јаще —

ју преко мора своју земљу (ђе са„И кръапа коња у копипо

мо оне живе), па и Бог пошље амо Кръапии, ам, у. impf. 1) breфen, fran

(над људи зло раде и млого грије. 8° 3: 3. праш. 2) buten (opm Pfere), ше) и каже им колико ће људи по tussio.

морин ; но и њи глөго продаде

2

conorum

ҫ0

norum.

і паса: залило се врло боје зли- ку ана, f. (у Сријему, у Бачк, и у од паса.

Бан.) бie küdє, culina. cf. кућа. Кад куга мори, онда јој слабо го. Куински, кa, кo, Rüфеnt г, culinarius воре куга, него кума (као да би је кујa, f. vіdе кучка. с пим умилостивінли) ; нинг смију Кујунија*, m. vіdе злапар, увече оставили неопране судове : Кујунџијин, на , HO, des Bold- und зашто она дође ноћу укућу тtre Silberarbeiters, aurificis, argentarii. гледа јесу ли судови орани, па Кујунцийјница, f. Die Bolojomieдin , ако не буду опрани, а она све ка uxor argentarii. шике и чанќе изгребе и отрује (ke- Кујунційјнски, ла, ко, ) golfф mieком однесе куга и сланнну с та. Кујунџијски, кa, кo, argentarii. 2) вана). — Купи као куга ћецу. He

nach Urt des Goldschmieds, more argena избива као куга из Сарајева. и tarii. до сад је куга морила, ал' није у Кујунџилук*, m. Die offфтiesetunit, гузицу згађала.

aurificis ars. Кугла, f. (у Сријему у Бачк. и у Бан.) Кук, m. Baş üftbein, as coxae. die Singel, globus.

Кука , f. Der paten, uncus. Куглана, f. Der Regelplat, bie Regel. кукавац, вца, m. per Buctgui, cuculus. bahn, der Kegelplan, area

шлто ћу кукавац сиња! Jusui destinata.

Кукавица, f. деr &uctgu, cиculus : подКуглање , и. Pet Regelfфиб, lusus

meke као кукавица јаје. Србљи

приповиједају да је кукавица била Куглаписе, амсе, у. г. impf. Жеgеt жена и имала брата, па јој брап fchieben , ludo conis.

умръо и она за њим тако мілого Kya: mohin? ww vorbei, qno? qua ?

мужила и кукала, док се није Куда,

препіворила у пицу (једни кажу Кудaгoд, (Рес. и Срем.) vide кудагођ. да се брату досадило. њено кука. кудаrd), (Ерц.) vide кудго.

ње и ја укање, па је он проклео fпеКуда му драго, mobin immer, quocus се претворила упију, а једни que, quo libuerit.

опепі кажу, да се Бог на њу ракудгод, (Рес. и Срем.) vide кудгођ. срдно , што је пaко улого

туKдгоѣ, (Ерц.) mobin immer , quocun жила за брапом, кога је он био que demum.

узео, па је препворно у птицу); закдеља, f. (Рес. и Срем.) vidе куђеља. по гопово свака Српкиња, којој к" дељнца, f. din. р. нудеља.

је брал ўмръо, и данас оплаче , Кудељіште, . (Рес. и Срем.) vide кад чује кукавицу ће кука. Кад куђељиште.

кукавица изиђе рано ше кука по Кудельніі, на, но, (Рес. и Срем.) vide црној шуми, онда кажу да ће бикуђељни..

піи зло (оне године) за ајдуке ; али Кудили, им, v. impf. übel rеvеn уоп кад кукавица кука по зеленој шуми, einem, calumuior.

онда су ајдуци весели: куд му драго, vide куда му драго.

„Лиспај горо кукај кукавицо : кудрав, ва, вo, traus, crispus.

Нек се чини ора за ајдуке куђеља, f. (Ерц) 1) vide конопље. 2) кукавичић, m. Bеr junge dugui, сиdie Portion Fiachs, Hanf, oder Baums

'culi pullus. mole, Die auf einmal auf Ben Rocten кукавичица, f. dim. 2. кукавица. ijt,

, реnѕum (?) : дај ми једну куђе- кукавичјї, чја, чје, бев 8 utguёв, cuљу вуне.

'culi. Куђељица, f. dim. p. куђеља.

Кукавичји коњиц, m. eine 24rt Bogel, куђељiiшпе, п, (Ерц.) vide конопљи.

Кукавніі, нa, нo, traurig, moestus. Куђељий, на, но, (Ерц.) vide кoнo- Кукање, в. дав &#gl= (agen fomobi pom

Gudgud, als auch von Wehklagenden: Куђенің, m. Ber gaster, vitaperator, куку мене и до Бога! ululatus cи cu

in dem Sprüchworte: Kan Aoke cy li et moerentium.

ђеник, нек изједе говно нуђеник. Кукаст, mа, пo, batenförmis, anciКуђење, р, дав зеr&ampeit, calum natus. niatio.

кукапи, ам, v. impf. guct, guz fфер Кужан, жна, но; bon per peft anges ent, clamo cu, cu. jtect, perpejtet, pestilentus , pestifer. , к, лица, f. din. p. кука. cf.

кучица. К ужнік, в. беr реttrаntе, реѕtіlеntiа кукњава, f. дав заnа mеrgеfфтер (ра correptus.

куку - мене Flagen), ejustiо.

[ocr errors]
[ocr errors]

avis' genus.

пе.

пљан.

cf. куга.

Кукољ, m. pie Siden, agrostemmagi- Куљање, n. дав беrерrmaЙen (3. 5. Bes thago Linn.

Rauchs), provolutio. Куконосаспі; па , mo, hakennasig Куљаши, ља, т. impf. betworwalen, naso adunco.

рrоvоlvі, н. п. дим из пећи, челе из куку мене (мени)! web mir, hei mihi, Кошнице.. me miserum.

кӯм, т. 1) крштени, беr Xaufpatbe, Кукуљица, f. eine 24rt #appe, cuсаllus. sponsor. baptismalis. Кум се зове и Кукуреп, m. (Рес. и Срем.) vidе ку онај, који први пути стриже косу куријек.

ђептепту; такови кумови бивају и Кукурекање, р. (Рес. и Срем.) vida Турци нашим људма, и наши људи кукуријекање.

Турцима (по Босни) : Кукурәкаппи, речем, (Рес» и Срем.) yi „ој Турчине за невољу куме ! "de кукуријекати,

„Не кумим пе што ја кума не мам — Кукурёкнуши, нем , (Рес. и Срем.) vi 2) вјенчани, беr Seitano бet per Traua de кукуријекнуппи.

ung, testis conjugii. Образ ваља, кум Куку ријек, т. (Epy.) die Nießwurz, fіе доћи. Пред кума (пі. ј. шпого, 'helleborus.

ако добро, да би се могло пред Кукуријекање, п. (Ерц.) бав жіғerifi кума изнијети)! Зацрвенио се као fchreyen, galli cantus.

да је пред кумом прднуо. Ни ни Кукуријекати, јечем, v. impf. (Ерн.) мени кум, ни ја пеби стари свапі. fiterifi Präsen, cano kikeriki.

Ако ниђе кума не нађем, ши кеш Кукуријекнути, нем, v. pf. (Ерц.) eine

ми бити

кум. mal kiferiti screyen, dico kikeriki (e. Kýma, f. 1) die Pathin, Gesatterin, comg. in aurem),

'maler (?). 2) die Pathin, puella cui sum Кукуруз, беr &uturus, türtifфев Wort, commatér. 3) Euphemismus für Kyra:

zea mais Linn. Кукурузан , зна, но, н. п. љев, брашно, Кумак, мка, m. hyp. p. кум. Kukuruz. , e zea mais.

Куман, ш. vіdе кумашин. Кукурузішпе, т. дer 2@er, mo ebe Rus. Кумање, п. бав gegenfeitige Begrüffen

kuruz gebaut war, ager in quo zea mais al8 кум, galutatio kumi vocabulo. fuit sata.

Кумаписе, амce, v. r. impf. с ним, Кукурузница , f, дав $uturизбrot, panis Tich als Gevatter begrüssen, salutare se

invicem cumi vocabulo. Кукурузовина (кукурузовина ), Ғ., Фав Кумача, f. cf. дружичало.

Kukuruzstroh, stramen żeae mais. Кумашин, m. augm. 9. кум.
Кукурушчић, m. dim. p. кукуруз. Кумбара *, f. vіdе лубарда.
Кукута (кукуна), f. 1) велика, conium Кумбарација*, m. Pér Boinbarbier, ру-
maculatum Lion. 2) мала,

aethusa
су-

robolarius, napium Linn.

Кўмин, на, но,

кума, соmmatris Кукутање, п. dim. 6. кукање.

et pestis. Кукушан ућем, dim. p. кукати : Кўмипи, им, yimpf. кога, 8u Bе. „Кукавица кукуле

vatter bitten, advocare pro teste bap„Радосаву виш куће ;

tismi aut conjugii. Кумићеш ши кугу „Радосав се обре

да те умори. „Тражи жени обуће

Кумипінсе, имce, v. г. fr. с ким, mit Кула *, f. Der Xburiп, turris,

jemand Gevatter werden, cumatus кўламасш, та, то; н. п. коњ, там necessitudinem ineo.

farb, mausefarbig, colore murino. Kymuk, Gevatterchen, dim. 1. Kým. Кулача, f. п. ј. колиба, еіnе seltartige Кумица, f. dim. p. кума. "Hütte, tentorii gevus.

Кумљење, в. дав (83eyatteryersen, iniКулаш m. ein mausfahres Pferd, e 'tio necessitudinis cumatus. quus coloris murini.

KÝMOB, Ba, Bo, des Gevatters, ad teкулин бан, m. in per Rебепваrt: почео stem baptismi pertinens.

приповиједати којешпа од Кулина Кумoвaњe, n.. Bав &patter fteben, cuбаңа, оrdіtur ab oyo, er bolt meit matus (?). aus.

Кумовапи, мујем, v. impf. коме, 31 Kyany, m. Ruinen einer Festung an der Gevatter stehen, sum testis baptismi Mündung der Morawa.

aut conjugii. Кулунција (у Сријему, у Бачк. Кумовски, кa, кo, 1) беm Bevafter ҳи»

и у Бан. ) vide кујунџија; mit aden stehend, quod decet testem baptismi Ableitungen.

aut conjugii. 2) adv. wie ein Kym, muкуља, г. Үidе качамак.

re testis baptismi.

e zea,

[ocr errors]

der

22

[ocr errors]

m.

« PreviousContinue »