Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

vas

Kymnahuja, f. die Gompagnie, certa mi. Kynnua, f. 1) der Brombeerstrauch, rubus litum turba, centuria.

'fruticosus Linn. 2) die Stadeļbeere , Тіумпанијский , кa, кo, Sompagnies, quod bacca grossulariae. 3) Frauenname , 004 est centuriae.

1, men feminae. Кумрија *, f. 1) eine Art Surteltaube, купипи, им, v, pf. Eaufen, emo.

turturis genus. 2) ein Srquenname, no. Купипи, им, v, impf. auflefen, coligo. men feminae. Meistens gibt man ihn Kỳnumuce, unce, v. r. impf. fich zusams Ben (8efаngеnеп, Кумрија робиња : menziehen, contrahor, (von der Armee, „Код колевке Кумрија робиња, congregor). Она њија два банова сина

Купица, ғ. а) dim. p. купа. 2) Veredröpf. Кумсал m. vіdе пијесак.

kopf, cucurbitula, cucurbita. кўмство, п. дie 83epatterfфаft, mupus Купљење, п. дав gefen (aluftefen), lесtestis baptismi aut conjugii.

tio, collectio. Кумче, чета, в. per pathе (бав #ins), Куповање, п. дав Raufeit, emtio. "filius baptismаliѕ. Умре кумче, поква- Куповапи , пујем, v. impf. kaufen, emo рисе кумство (бав Жino it gejtor= Куповнӣ, на , но, н. п. гуњ, љеб, gea

ben, die Gevatterschaft hört (also) auf). tauft, emtus (Gegensaß vom zu Hause Kýna, f. der Marder, wustela partes $rzeugten). Linn.

Kynyc, m. der Kohl, brassica oleracea Кунадра, f. 1) оно од пређе, што се capitata Linn. Доста је купуса изјео

увати у ниптима као памук, Die Slo= (er ist ein alter Mann). te, Iloccus. 2) палацка од рогоза Купу сара, f. н. п. каца, Вав Саиers кад се ишчупа као перје, бie fükфеп kraut: Geschirr (der Krautbottich), vom Rietgras.

in quo olus acidum adservatur. Кундак, m. per Caft (ber $linte), lis- Купусина, f. augm. 6. купус. num tormenti bellici.

Kyrycítume, n. Acker, wo einst Kohl Kynqarême, n. das Schäften, munitio gebaut worden ist, ager olim olerátormenti bellici.

rius. Кундачили, им, v. impf. н. п. пушку, купусни, на, но, н. п. листп, қада, (Die Flinte) schäften, munio liguo.

Kraut: , Kohl.olerarius, olitorius. кундачић, m. dim. , кундак. кўра, f. hyp. 6. курац. Куница, f. dim. b. куна.

Кураж , f. (у сријему, у Бачк. и у Бан.) кунор (планина), т.

die Courage, der Muth, animus, ani„Оде беже у Кунор планину

mus tortis. cf. слобода. Купа, f. 1) vidе чаша. 2) вода у Рваш- Куражан, жна, но, muthіg, animosus. ској.

cf. Слободан. Кўпia, f, гомила од четири ораа. Та- Куражење, п. ваз 21nfedern, 23uth та»

кове гомиле намјеспе -ѣеца (свако chen, animi additio. по једну) у ред према себи, па бију Куражипи, им, у. impf. anfeuern, aniредом ознаком с једнога мјеспа mum addo , facio. imе и обарају (играју се купе). Кад Куражилисе, имce, v. г. impf. fia Rut који коју купу обори, он је и узме; machen, seipsum incendere. ако један обори све у један пупп, Курап, па, mo, 1) mentulatus , peniон и све узме ; ако одовуд не обо tus. 2) bene mentulatus. ре све купе, а они бију од онуд с Курац, рца, m. Ba® männliфе &liev, онога мјеспа , ђе се кога ознак penis, mentula. уставио ; ако и пада остане још Курбан *, т. дав ефIафtopfer, victiкоја купа необорена, а они онда ma (bei den Türken). домепіну опет свали још по једну, курва , f. 1) дie pure, imрudica, mereпа на ново бију. &іn #interfpiel mit trix. 2) auch als Schimpfwort gegen Nüssen, lusus nucum.

Männer, mendax, perfidum scortum. Купање, п. Рав Вадеn, lavаtiо. Курвање, р. 1) бав дихеп, ѕсоrtаtiо. купати, ам, v. impf. бадеп, lavo, 2) (курвање) бав рurеnаrtige Benef= Купаписе , амce, v. r. impf. бадеn, ft mien auch von Männern, mores merebaden, lavor.

tricii. Купац, пца, m. Ser Räufee, emtor : Курваp, m. See Tyrer, scortator. A. По што је то ?

Курварев, ва, вo, vidе курваров. Б. Ко је купац?

Kypsapuga, f. komische und zweideutige А. Ја сам,

Verbunzung der KyBaphia, comice pro Купилац, пиоца, т. бer Refer (2uflе. куварица. fer, Klauber), lector, collector (vi & Kypbapob, ba, Bo, des Hurers, scortafoeni, prunorum, pomorum).

toris,

M

22

у

[ocr errors]

2

scorter.

cus.

Ғ. vіdе вyчина.

[ocr errors]

Курварскій , ка, ко; 1) purene, meretri. Курчевип, та, то,

wie der kypay, cius. 2) ady. wie ein Hurer, more scor ut mentula. tatoris.

Курчекања, n, augm. 9. курац. Курварство, n. Die purerey, scortatio. Курчење, п. дав Хрип, mie per кура, курсати, ам, v. impf. Wie eine фите

imitatio penis. fit betragen, lügen, meretricio more Курчина, f. vіdе курчекања. se gerere.

Курчиписе, им се , v. r. impf. tyun, wit Курвантисе, амесе, т. г. impf. puren, ein курац, penem imitor.

Курчић,

m. din. 9. курац. Куреспина, f. augm. 6. курва. Kyc, ca, co, gestußt, cauda truncata. Kypenk, m. der Hurensohn, spurius, Кус тијепао пиле до. вијека. nothos.

Куса, f. куса кокош, gejtust, ѕine

"cauda, куренца (у Сријему курвiца), f, dim, р. курва.

Кусало, п. у нашике оно што се ме. Курдељ , m. код плуга онај клин, што he y yoma, der vordere Theil des Löf

је за њега занета гужва орачица. fels, pars cochlearis quae ori admoк, ре, gema, p. dim. , курац: свако vetur. Кусалом га закусује , а дршТуре своје куре вали.

ком му очи вади. Кур'нце, цema, p, dim. 9. куре. Kycan, m. geftußtes Pferd, equus cauda Куриков, ва , вo, bei куриковина, е

curtata. certa arbore куриковина dicta. Кусање, п. бав $ffen mit volem göffel, куриковина, f. drt poiзев, lіgni genus. cochlear plenum ori admoveo. курза! interjеctіo vituреrії: кад повичу Кусапак, шка, m. per tummel, trun

људи на кога курја ! Курган in *, m. vіdе вук 1.

Kýcamı, am, v. impf. mit vollem Löffel Курјачина,

essen, cochlear plenum ori admoveo. курјачић, m. dim. v. курјак.

Кусида, f. Shuр аn vеr Brent geger Курјачица, f. vіdе вучица.

э?ontenegro. Кусидски, кa, кo, von Курјачкі, кa, кo, 1) vidе вучји. 2) аdу. Кусида: wie ein Wolf, more lupi.

„Код Кусиде студене водице, Kypjyk*, m. 1) der Schwanz, cauda ; vi „У лијепим Кусидским лукама

pen. 2) der Zopf, cauda capillo Куснути, нем, v. pf. einen volen güfa тит. cf. кика , плетеница. 3) беr bоs fel zum Munde tragen, cochlear plex den des Flintenlaufs, fundus teli glan. num in os ingero. darii (sclopeti).

Кусов, т. кус пас, Bee Stushuno, са» Кејучење, n. Ba$ 24nfrauben Sев Stina nis cauda truncata. tenbodens.

Кусовљев, ва, des Stuşhundes, курјучити, им , v. impf. н. і пушку,

canis curti. или цијев пушчану, pen Водеп бев Кусоња, т. нує вo, Ser Gfusoфe, bos Flinterlauf& anschrauben.

"cauda truncata. Да пусте кусоњу Курјучић, m. dim. 6. курјук.

под пласт (нарастао би му реп ?). куроња, m. bene mentilatus.

кусоњин, на, но, бев &tutopjein, boКуроттецање, p. ein obfcon = komifфев vis cauda truncata.

Spiel, oder vielmehr Anekdote daxoa: кусуља, f, куса крава, pie etugEur куропец па и опет.

vacca cauda truncata. Курoпeцaтисе, амce, v. r. impf. vide кусулин, на, но, беr еtusEu), тассав куропецање.

'cauda truncata. Курцање , п. Зав шебеаи феп бев (@bfcї. Кусур *, m. Ber güctjlаnѕ, rеѕіduun

nen) Worts kypay, penis creber usus debiti. cf. остапак. in loquendo.

Kyn, m. der Winkel, die Ede, angulus. Kýpamuce, amce, v. r. impf. das Wort Kymao, maa, m. ein großer Schöpflöffel

kypar im Gespräche oft gebrauchen : (um Wasser zu schöpfen), haustrum", немој се курцапии, реniѕ vocabulo cochlear haustorium. abuti.

Kymuja *, f. die Sohachtel, capsa.. «Курцовали, цујем, т. impf. eit Blo= купијца , f. dim, v. кулија.. mаtіt mug fiir jебати:

Куплача, f. vide купіао. „Ајде баћа у катанне ;

Куплачица, f. dim. 2. купілача.. „Доспia IIнти, доспта јести, куплић, m. dim, v. купао. „За крајцару курцовати.

купњак (купњак), m. Oer Ctwcts aft, Kyprokem, m. ein komisches Wort für dens molaris.

целер (q, d. excitans penem). Kymњй, ња, ње, н. п. зуб, per @to Курчев, ва , вo, megtulae,

iahn, dens molaris.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

357 Купит Кӱч

Куч

Mas Кутињй (кућни), ња, ње (во ?), н. і. Кўчићи, т. pl. vіdе іштенци 1. Bpama, Haus:; domus.

кучица, f. i) dim. 1. кука. vіdе кулиа Kyka, f1) das Haus, domus: 2) die ца. 2) dim. No: ћучка. Küche, culina:

Kyyką, f. die Hündin, canis femina. А. Бе ти је кућа ?

Кучкодер , m, Per фипрејфіnvеr, excoБ. Код собе: .

riator canum: Куќани, mpi, бie фаивдеnеffеr, qui „Кад се жени кучкодере Арсо

in eadem domo habitant, familia (?). Kyuhutja, f. der Haufe Hunde, die einer Ky kahîk, m. der gute' Haushälter, bónus läufigen Hündin folgen; turba canumi pater familias.

persequentium catulientem. куhаница, f. Die bäивіфе Seat, bona куш! (у сријему, у Бачк. иу Бан.) mater familias.

Kusch! (öfterr. für halt's Maul), tace, кућевні, на , но, бет фaufe, Ber gan> canis.

zen Familie gehörig, universae fami. Kyuâk*; m. das Querholz (z. B. bei dem liae.

Elsche), lignum transversumi Кућење; по дав фquébalten, caratio rei Кујнама*, f. (у Сарајеву и у осталим familiaris.

варошима по Босни) Die Sunftgala; кућерина , f. (augm. . кућа) unförmli. bei Empfang des Vesirs, pompa colleches, verfallenes Haus, cadúca domus :

giorum. „Кућа у се кућерином звала, Кушање, р. бев 23erfudben, periculum, „Беца му се на огњиште срала. experientia, tentatio Кукетина, f. angmi p. кућа.

Кушати, ам, v. impf, wеrfumen, tеnto. кукии, им, v. impf, п.ј. кућу, қайві кӱшлапi, m. Surg зwifфеn Зворник ипо

halten, rem familiarein curare, augere. Сарајево : Kỳkuya, f. 1) das Häuschen, casa. 2) ein „Ој ћевојно у Кушлату граду!

Häufchen gesetzter Fafolen; casula pha „Бог зна јеси у голему јаду. seolorum,

3,Кирпција! ти си у горему, кубичење; б. бав Bereiten bеr кућице „Преносећи рану на самару

für die Fasolen, tumulorum phaseolis „Преко Босне на Ерцеговину: inserendis praeparatio.

Куља, f. н. п. жена која је куiшљава. Кућичипи, им, v. impf. біе кућице күшља; m. (Рес. и Срем.) vide кушљо.

bereiten für die Fasolen, paro tumulos KỹubaB, ea, Bo, verworren, zerrüttet, phaseolis inserendis.

perturbatus. Кућиште, п. Ort, mo einft еіt раив Кушљање, ; ба8 23ermirren; pertur. gestanden, locuś ubi domus fuit.

batio. кућни, нa, нo, vide кутњи. кушљали, ам, у. impf. (Den lаф6) кућурина, f. vіdе кућётина:

berwirren, perturbo. кўц" (орп куцапи, tippfen), што куц Кушљo, m. (Ерц: ) Per , bas Saat pets

по муц (mie gearbeitet, fo gegeffeit). worren hat, capillis turbatis. Kyudo je Von einem kleinen Erwerbe, der kaum био коњ у војводе Вељка Па seinen Mann nährt.

mpoвића. кўца, f. bур. 2. кучка. Куцање, п. ба8 ЖTopfen, pulsаtiо. Куцање, п. бав Waufigfeyn per pünkin,

Л. catulitio. Куцапи, амі, v. impf. Elopfen, pulso. кўцалгисе, амce, v. г. impf. läufig fери;

ЛА. catulio.

-a, cf. по ціщо ла. Куцкало, mi bеr #topfer; pulsator (от лаб , m. Slup in Gerbien: Rine) : стани и куцкало.

„Увапіио и Лаб и Ситницу Куцкање, п. dim. 2. куцање.

Nabya, m. der Schwan, olor, cycrus. куцкати, ам, dim. p. куцати. Лаб удић, m, dim. jungeted man, pul. Куцнупи, нем, v. pf, einmal #lopfen, lus olorinus. pulso senel.

Лабу дица. f. Тав 23eibфеn bот ефwan, кучад, f. (coll.) vіdе ішпейад:

olor famina. кучаја (планина), f, aom, propr. eines Лабудов, ва, во, бев Сфwan%, суBerges in Serbien.

cni. Куче, чeтa, n: 348 $yünoфen, catulus. Лав , m. Ber göpe, leo. cf. шпене.

Лавеж , m. Pag depene, latratus : спі04 Кучетина, f. augm. . кучка.

ји лавеж паса. Кучине, f. р. дав ДЮerg, stupa, Говна Лавић, m. ein junger gime, catulus les и кучин

ония,

[ocr errors]

7

Можеш ли

чинье:

HO,

Лавица , f. Die Röminn, leaena.

Лађење , п. Зав fühlen, refrigeratio. лавов, еа, во, дев gümen, leonis. Лађица (лађіца), f. дав ефіflein, naлавски: : ка , ко, 1) günct :., leoninus vicula.

2) adv, wie ein Löwe, leonis more. Лафурина, f. augm. 2. лађа, лғаан, лагана, но, vidе лаган. лаж, f. дie güge, mendacium ; улераMarana, n. pl. das lügenwerkzeug, die пи кога у лаж, einen gügen jtrafen, Lügenmittet, instrumenta mendacii:

arguo mendacii. Остала су ми лагала у селу, него Лажа, f. Der Bügner , mendax. дај ми кола и волове да и донесем, Лакичица , f. vіdе ложичица. . па ћу ти онда лагати колико пін Лажљив, ва, вo, lügenhaft, mendax. драго (приповиједају да је некакав Лажљивац, вца, m. Ber gügner, mendax. лажа одговорио цару, кад му је лажљивица, f. pie gügnerinin, mendax цар рекао: кад се тако људи лу femina. же да млого лажеш, деде да ви. Лаза, m. (Рес. и Срем.) vide Лазо. дим

мени шпо сла- Лазар, m. Qaşar, Lazarus. габи.)

Лазарев дан , m. 18agar&tag (BerCaтя маган, на, но, feiФt, levis.

Лазарева субота,f.jftagpоrm palmfonna Аагано, leife, lenifer.

tag), diеѕ fеѕtus s. Lazaro. cf. лазаЛагање, т. дав & gen, mentiri, men

рице. dacia.

Masapón, m. Art Flintenrohr, fistula Лагат лажем, v. impf. Tugen, men jaculatoria (qum Lazzarini Veneti).

tior. 2) на кога, einen bеrlеи треп; Лазарица, f. ако зову слијепци ону mentior iu quem

велику пјесму од Кнеза Лазара и Лагачак, чка, кo, dim. p. лаган, од Косовског боја, Лазарица се поЛагити, нм, dim. к. лагани. Màrym*, m. die Mine, cuniculus : nom, „Цар Мурате у Косово пада,

корации, или подметнути лагуу, „Како паде сипну књигу пише cuniculnm ago,

„Те је шаље ка Крушевцу граду Лаr н, иа, но, (у Ерц.) vidе лаган. А све су остале Косовске пјесме Лаг ўшан, шна, dim. 9. лагун.

кома ди од Лазарице. Mãi, m. der (kühle) Schatten, umbra. Лазарице, f, pl. До скора је био оби, Ладак, піка, . dim. p. лад.

нај у Србији (а може бити да је ђеладан, дна, но, 1) Publ, refrigeratus. шпіо и сад), да иду Лазарице (неко2) kalt, frigidus.

лико ћевојака) у очи Лазареве суЛадити, им, v. İmpf. Publen, refri бопе од куће до куће , пе играју gcro,

и пјевају пјесме од Лазара (онога Ладнети, ним, (Pec:) vidе ладњели. што га је Ристос васкрсао). По ладнипін , им, (Срем.) vidе ладњепи. Сријему и данас скупесе ћевојке Magnoka, f. die Kälte, frigus.

у очи Лазареве субопе и стану у ладњача,, f vіdе луковача,

коло а пруже руке од себе, па диЛадњети, ним, v. impf. (Ерц.) ealt гну мало дијете мушко е иде werden, frigesco.

преко руку, а оне пјевају : Ладо, само се у пјесмама припи

„Лази, лази Лазаре! јева, н. п.

„Те долази до мене „Гледа мому од малена

„Приватнајсе за мене : Ладо! Ладо!

„За свилене рукаве, „Од малена до голема

„За свилене мараме, Ладо! Ладо!

„За клечане нецеље. „Ђурађ коси по побрђу

Лазилии, имі, т. impf. (см.) geben, eo, Ладо ле миле !

gradior: „Бурѣу жеѣца додијала

„Лази, лази Лазаре, О) Ладо! ој !

„Те долази до мене Лад вина, f. Die süpie, frigus (um- Лазнуппи, нем, т. pf. einmal lečen, brae, silvae).

lambo. Māka, f. das Schiff, navis.

Лазо, т. (Ерц.) hyp. 2. Лазар. Лађан, на, но, im. 2. дадан: Лајање, п. баз зеZen, latratus. Mahap, m. der Schiffer, nauta. Лајати, јем , v. impf. belen, latro. Лађарев, ва, во, 10es ефіffеrе, паи. Лак (comp. лакшii), кa, кo, 1) Teit Лађаров; ва , во , i tае.

(zu tragen) levis. 2) leicht (zu thun), Лађарскії, кa, кo, 1), деr ефіffеr, facilis.

nautarum. 2) nach Schiffer Art, more Maka, m. (Pec. u Cpem.) vide Aako. Lautarum.

Лакаш, кпа, . ) феr ©Иbogen, cu

[ocr errors]
[ocr errors]

2

bitus. 2) die Ede, ulna: macma na па ће онда све мине поклати и

ката (м. п. пропао у земљу).. рашћерапи). 2) ласаспа коза, wieЛакепia , m. hyp. 9. Лазар.

Felfarbige Ziege, capra mustelini coloris Лако, m. (Ерц.) һур. р. Лазар

infra pectus. 3) (fcherzhaft) der. Säbel, Лаком, ма , мо, babfütig, avarus : acinaces.

„Лаком ајдук бјеше на дукате Ласан, сна, но, leit (su thun), facilis. Лакомилисе, имce, v. г. impf. на Ласаспі, па , по , н. п. коза , wiefelШліо,

habsüchtig reyni avaritia ducor. farbig, mustelini coloris. Лакомица, f. ждлиjеб, што њи:м Ласица, f. Тав (bie) Biejel, mustela.

пече вода у бадањ, (у Јадру), pie Ласичић, m. Das junge Biеfеt, catulus Rinné, canalis.

mustelinus. лакомљење, п. Вав бqbfüktigfenn, Ласичица , f. dim. p. ласица. die Habsucht, avaritia.

Ласичји, чја, чје, 2Biefele, mustеlіnus. Лакомство, и, бie SabfuФt, avаrіtіа. Ласкање, п. бав еф meiфеn, adulаtiо. Лакрдија*, f. Vie Soppere , nugae, Ласкалій, ам , V. impf. schmeicheln, Лакрднаш, m. See Opapopgel, jocosus. adulor. Máie* , 1. Tulpe, tulipa.

Mâcmi, f. die Leichtigkeit, facilitas: mpЛале*, f. pl. юнајвише у пјесмама : ва ласті потоња мука. лале и везири:

Ласта, f.

die Schwalbe, hirundo. „Турци брало лале и везири! Ластавица,f.j „Лале шбау бити Бугарина — Ластавичић, m. Bie junge ©фwalbe, „Буде њега лале и војводе

pullus hirundinis. Mare, m. Mannsname, nomen viri. - Ласпавичица, f. dim. 9. ласкавица. Ламёнка, f. Srаienname, nomen fe- Ласпавичји, чја, чје, Офwalbena, himinae.

rundininus. лан, т. беr gein, linum.

Ласпиар, ш. ба8 junge Reblaub, pam. Ланац, нца, m. Sіе Rette, catena. pinus. Ландање, п. дав сфlenbern, obambu. Лäспин, на, но, Сф) walben s, hirunJatio otiosa.

dinis. Ландаши, ам, т. impf. umperfФlen= Ласписање, п, vidе ласкање. dern, obambulo.

Ласписати, пишем, vidе ласкапи. Лане, непа, п. Зав Rebeajb, pullus Лапінија, f. (coll.) pie Rateiner, Latini : capreae, liinnulus.

„Нек” се чуди мудра Латинија Лане, (Рес. и Срем) vidе лани. Ламинин, т. 1) беr tateiner, Latinus. Ланен, на, но , Sla) ві, lineus,

2) der Ĵtaliäner, Italus. Лани (ланн), (Ерц.) vorigев Sayr, anno Латинка, f. 1) бie gateinerinn, Latina. elapso ; како онда и лани.

2) die Italiänerinn, Itala. 3) Frauen: Manaume, n. Acker auf dem einst Flachs name, nomen feminae.

gebaut war, ager olim lino consitus. Латински, кa, кo, 1) Іateinifф , latiЛанути, нем , v. pf. einmal belet, nus. 2) adv. lateinisch, latine. adiatro.

Латинчад, (coll.) pie jungen gateiner, Лануи, не, v. pf. Leiter merten, le juventus Latina.

nius est : сад ми је лануло мало. Лапинче, чета, Das Lateinerchen, Ланчић, m. dim, p. ланац.

Latinellus (?) Лањски, кa, кo, porj@frig, anni su. Лапили, им, т. pf. dyneg ergteifen,

perioris. Пірошао као лањски снијег. arripio. Лапавица , f. Regen unt Cd) nee purd): Латиписе, имce, y, r. pf. н. п. пос

einander, pluviae nivibns mixtae. ла, коња, ergreifen, adgrеdіог. Лапити, им, v. pf. fфnappen, capta. Латица, f. клиңчић у кошуље под Латшање, п. ба в Сd) Leтpaтpеп бев nagyom, der Urmzwickel, cuneus tu

Hundes, der etwas Flüssigès ißt, mau nicae. ducatio canina.

Mamob, m, der Ueberreiter (Aufseher), Лаппами, пhем, т. impf. flampam = (bei der Maut, und bei der Ueberfuhr) pen, mandnco more canis.

portitoris genus. Ларма, f (у Сријему, у Бачк. иу Лаптовљев, ва, во, Вев Иeberreiter8,

Бан.) Jer girm, tumultus. cf. буна. portitoris. Лармаike, ft. Sав görmen , tumultuаtiо. Лаповљевица , f, bie ueberreiterfeat, Лармапи, ам, у.impf. lärmen, tumultuor., nxor portitoris. Ласа, f. 1) һур. v. ласица. Ласо ласи- Лапповски, кa, кo, 1) иевerreifer, porчиіце! поздравили те наши миши, titorum. 2) adv. wie ein Ueberreiter, да ти одгризу уши (тако треба more portitoris. казапи ласици, кад је човек види, Ламан, деt gieutenant, subcenturio.

[ocr errors]
[ocr errors]
« PreviousContinue »