Кумпанија, f. bie Sompagnie, certa militum turba, centuria. Пумпанијски, ка, ко, Compagnies, quod ,, est centuriae. * , Кумрија *, f. 1) eine Irt Zurteltaube, turturis genus. 2) ein Trauennaте, поmen feminae. Meistens gibt man ihn деп Gefangenen, Кумрија робиња: „Код колевке Кумрија робиња, Она њија два банова сина Кумсал m. vide пијесак. Кумство, n. bie Bevatterfchaft, munus testis baptismi aut conjugii. Кумче, чета, n. ber Pathe (дав Minð), filius baptismalis. Умре кумче, покварисе кумство (дав Kino ift geftor= ben, die Gevatterschaft hört (also) auf). Куна, f. Der Marber, mustela martes Linu. Кунадра, f. 1) оно од пређе, што се увати у нишима као памук, čie lo= е, Поссия. 2) палацка од рогоза кад се ишчупакао перје, òiе Кафен vom Rietgras. Кундак, m. ber haft (ber Flinte), lig num tormenti bellici. Кундачење, п. даš Schäften, munitio tormenti bellici. Кундачити, им, v. impf. н. п. пушку, (die Flinte) schäften, munio ligno. Кундачић, m. dim. 9. кундак. Куница, f. dim. . куна. Кунор (планина), m. „Оде беже у Кунор планину Купа, f. 1) vide чаша. 3) вода у Рвашској. Купа, f. гомила од четири ораа. Такове гомиле намјесте ђеца (свако по једну) у ред према себи, па бију редом ојнаком с једнога мјеста пе и обарају (играју се купе). Кад који коју купу обори, он је и узме; ако један обори све у један пуш, он и све узме; ако одовуд не оборе све купе, а они бију од онуд с бнога мјеста, ђе се кога ојнак уставио; ако и тада остане још која купа необорена, а они онда доменіну опет сваки још по једну, па на ново бију. Sin Kinderfpiel mit Nüssen, lusus nucum. Купање, п. дав Задеп, lavatio. Купац, пца, m. ber Räufer, emtor: Б. Ко је купац ? А. Ја сам. Купилац, пиоца, m. ber Cefer (Hufles fer, lauber), lector, collector (v. g. foeni, prunorum, pomorum). Кулина, f. 1) ber Brombrau, rubus fruticosus Linn. 2) die Stachelbeere, bacca grossulariae. 3) Frauenname, nomen feminae. Купити, им, v. pf. kaufen, emo. Купити, им, v. impf. auflefen, colligo. Kỳnиmисе, имсе, v. r. impf. sich zusammenziehen, contrahor, (von der Armee, congregor). Купица, f. 1) dim. 9. купа. 2) ber © röpfe topf, cucurbitula, cucurbita. Купљење, п. дав Lefen (Luftefen), lectio, collectio. Куповање, п. òàð Kaufen, emtio. Куповати, пујем, v. impf. Faufen, emo Куповий, на, но, н. п. гуњ, љеб, де kauft, emtus (Gegensaß vom zu Hause Erzeugten). Kynyc, m. der Kohl, brassica oleracea capitata Linn. Доста је купуса изјео (er ist ein alter Mann). Купусара, f. н. п. каца, да quer fraut Geschirr (der Krautbottich), vas in quo olus acidum adservatur. Купусина, f. augm. 9. купус. Kynycâшme, n. Acker, wo einst Kohl gebaut worden ist, ager olim olera rius. Купусни, на, но, н. п. лист, каца, Kraut, Kohl, olerarius, olitorius. Кура, f. һур. . курац. Кураж, 1. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) die Courage, der Muth, animus, animus fortis. ef. слобода. Куражан, жна, но, muthig, animosus. cf. слободан. Куражење, п. даš infeuern, Muth ma» chen, animi additio. Куражиши, им, у. impf. anfeuern, animum addo, facio. Куражишисе, имсе, v. r. impf. fid Mut machen, seipsum incendere. Курат, ша, то, г) mentulatus, penitus. 2) bene mentulatus. Курац, рца, m. baš männliche lieb, penis, mentula. Курбан *, m. baš Shlachtopfer, victima (bei den Türken). Курва, f. 1) bie Mure, impudica, meretrix. 2) auch als Schimpfwort gegen Männer, mendax, perfidum scortum. Курвање, п. 1) дав Suren, scortatio. 2) (курвање) дав hurenartige Beneh= men auch von Männern, mores meretricii. Курвар, т. der Hurer, scortator. Курварев, ва, во, vide курваров. Курварица, f. tomifche und zweidentige Berbunjung ber куварица, comice pro куварица. Курваров, ва, во, без purer, scorta toris. M . курва. * Курдељ, m. код плуга онај клин, што је за њега занета гужва орачица. Куре, реша, n. dim. 9. курац: свако Туре своје куре вали. Куренце, цета, n. dim. 4. куре. Куриков, ва, во, bon куриковина, е certa arbore куриковина dicta. Куриковина, f. Art olkes, ligni genus. Курja! interjectio vituperii: кад повичу људи на кога курја! Kyрjak m. vide вук 1. Курјачина, f. vide Бучина. Курјачић, m. dim. курјак. Курјачица, f. vide вучица. Курјачки, ка, ко, 1) vide вучји. 2) adv. wie ein Wolf, more lupi. Курјук *, m. 1) ber Shman, cauda; vi* реп. 2) der Bopf, cauda capillorum. cf. кика, плетеница. 3) ber 30. den des Flintenlaufs, fundus teli glandarii (sclopeti). Крјучење, п. ба$ infhrauben бев lin= tenbodens. Курјучити, им, v. impf. м. ј. пушку, ein obscön-komisches Spiel, ober vielmehr inebote baзол: куропец па и опет Куропецатисе, амće, v. r. impf. vide куропецање. Kypшâme, n. das Gebrauchen des (obscönen) Sorts курац, penis creber usus in loquendo. Курцатисе, амсе, v. r. impf. дав Bort Kyрay im Gespräche oft gebrauchen: немој се курцати, penis vocabulo abuti. Курцовати, цујем, v. impf. cin Slo. matismus für јебати : „Ајде баћа у катане; . Доста пити, доста јести, „За крајцару курцовати. Курцокрет, т. ein fomifhes Bort fiür целер (q. d. excitans penem). Курчев, ва, во, mentulae, Курчекања, n. augm. 9. курац. Курчење, п. дав bun, wie der курац, imitatio penis. Курчина, 1. vide курчекања. Кусало, п. у кашике оно што се ме he y yema, der vordere Theil des Löffels, pars cochlearis quae ori admovetur. Кусалом га закусује, а дрш ком му очи вади. Kуcâь, m. gestußtes Pferð, equus cauda Кућевий, на, но, дет aufe, der gan= zen Familie gehörig, universae fami liae. Кућење, п. дав Saushalten, curatio rei familiaris. Кућерина, f. (augm. . кућа) unförmlis halfen, rem familiarem curare, augere. Кућица, f. 1) bas Säushen, casa. 2) ein Häuschen gesetter Fasolen; casula phaseolorum, Kyuâk, m. das Querholz (z. B. bei dem Кушање, п. дав Berfuchen, periculum, Кушати, ам, v. impf. serfuchen, tento. „Ој ђевојко у Кушлату граду! Кућичење, п. дав Bereiten ber кућице catulitio. 1 Кушља, f. и п. жена која је кушљава. Кушљање, п. баз Bermirren; pertur batio. Кушљати, ам, v. impf. (ben lach3) Кушљо, т. (Ерц:) ber baš Saar vers Л. mor. impr. Tänfig feyn, Ля, cf. по што ла, Куцкало, m ber lopfer, pulsator (vom Лаб, m. Sluß in Serbien: inde): стани ши куцкало. Куцкање, n. dim. 9. куцање. Кучад, f. (coll.) vide шпенад: Куче, чета, пі баз Бинофен, catulus. Кучетина, f. augm. 4. кучка. Увашио и Лаб и Ситницу Лабудица. . дав Веіфен от wan, Лабудов, ва, во, бев © want, cy cni. Лав, m. Der Löwe, leo. Лавеж, т. даš Sebelle, latratus: сто ји лавеж паса. Кучине, f. pl. дав Berg, stupa, Гобна Лавић, m. ein junger lewe, catulus le и кучино ❤ninus, Ма Лавица, f. bie göminn, leaena. Лаган, на, но, leicht, levis. Лагање, п. дав ügen, mentiri, mendacia. Лагати лажем, v. impf. lügen, mentior. 2) на кога, einen verleumòен, 1 mentior in quem. Лагачак, чка, ко, dim. y. лаган. Лагити, им, dim. 9. лагати. Лагум*, м. діе Mine, cuniculus: поткопати, или подметнути, лагум, cuniculum ago. Лаган, ма, но, (у Ерц.) vide лаган. Лагушан, шна, но, dim. 9. лагун. umbra. Asд, m. der (kühle) Schatten, Ладак, шка, ш. dim. y. лад. Ладан, дна, но, 1) tühl, refrigeratus. 2) talt, frigidus. Ладити, им, v. impf. fühlen, refri „Ђурађ коси по побрђу Ладо ле миле! ,,Ђурђу жеђца додијала От Ладо! ој! Ладвина, f. bie brae, silvae). Лађење, п. Да Rühlen, refrigeratio. Лађица (лађица), f. дав фіflein, na vicula. Лађурина, f. augm. 9. лађа, Лажа, f. ber gügner, mendax. Лаза, m. (Рес. и Срем.) vide Лазо. tag), dies festus S. Lazaro. cf. лаза- Лазарин, m. Irt lintenrohr, fistula jaculatoria (qum Lazzarini Veneti). Лазарица, f. тако зову слијепци ону велику пјесму од Кнеза Лазара и од Косовског боја. Лазарица се по чиње: „Цар Мураше у Косово пада, ,, , Како паде ситну књигу пише „Те је шаље ка Крушевцу граду — А све су остале Косовске пјесме комади од Лазарице. Лазарице, f. pl. До скора је био оби, чај у Србији (а може бити да је ђешто и сад), да иду Лазарице (неколико ђевојака) у очи Лазареве суботе од куће до куће, ще играју и пјевају пјесме од Лазара (онога што га је Ристос васкрсао). По Сријему и данас скупесе ђевојке у очи Лазареве суботе и стану у коло а пруже руке од себе, па дигну мало дијете мушко те иде преко руку, а оне пјевају: ,,Лази, лази Лазаре! , Те долази до мене „Привашајсе за мене: За свилене рукаве, "За свилене мараме, ,,За клечане кецеље. Лазити, им, v. impf. (ст.) деђен, ео, gradior: „Лази, лази Лазаре, Те долази до мене üble, frigus (um- Лазнути, нем, v. pf. einmal leden, Aaha, f. das Schiff, navis. Лађан, на, но, dim. р. ладан: Aahap, m. der Schiffer, nauta. Aahapeв, Bа, BO, Ides Schiffers, nauЛађаров, ва, во, tae. Лађарски, ка, ко, 1) ber Shiffer, nautarum. 2) паh differ Wrt, more mautarum. lambo. bitus. 2) Sie Sle, ulna: триста лаката (н. п. пропао у земљу).. Лакета, т. һур. . Лазар. Лако, т. (Ерц.) һур. . Лазарv. Лаком, ма, мо, babfüdtig, avarus: „Лаком ајдук бјеше на дукате Лакомитисе, имсе, v. r. impf. на шmo, habsüchtig seyn, avarítia ducor. Лакомица, f. ждлијеб, што ним тече вода у бадањ, (у Јадру), vie Rinne, canalis. Лакомљење, n. die Habsucht', avaritia. Лакóмсmво, u. die Habsucht, avaritia. Лакрдија *, f. bіе Sopperen, nugae, Лакрдијаш, т. der Spaßvogel, jocosus. Лале* u. Tulpe, tulipa. , Лале*, f. pl. понајвише у пјесмама: лале и везири: „Турци браћо лале и везири! „Лале шкау бити Бугарина — , Буде њега лале и војводе Лале, т. Тапивате, nomen viri.Ламенка, f. Gravenname, nomen fe minae. Лан, m. ber lein, linum. Ланац, нца, m. bie Rette, catena. Ландање, п. дав hlenbern, obambu latio otiosa. Ландаши, ам, v. impf. umßес{hlen= dern, obambulo, Лане, нета, п. дав Жеђа, pullus capreae, hinnulus. Лане, (Рес. и Срем) vide лани. Ланен, на, но, la, lineus. Лани (лани), (Ерц.) borides jahr, anno elapso; како онда и лани. Ланnшmе, n. Acker auf dem einst Flachs gebaut mar, ager olim lino cousitus. Ланути, нем, v. pf. einmal belen, adlatro. Лануши, не, v. pf. leichter mersen, le nius est: сад ми је лануло мало. Ланчић, m. dim, y. ланац. Лањски, ка, ко, vorjährig, anni superioris. Прошао као лањски снијег. Лапавица, f. Regen unt djnee butd)= einander, pluviae nivibns mixtae. Лапиши, им, v. pf. fnappen, capto. Лaпmâше, n. das Schlempampen des Hundes, der etwas Flüssiges ißt, mauducatio canina. Лаптати, пћем, v. impf. lampam= pen, mandnco more canis. Ларма, f. (у Сријему, у Бачк, и у Бан.) ber gärm, tumultus. cf. буна. Лармање, п. баš lärmen, tumulluatio. Лармати, ам, v.impf. lärmen, tumultuor. Ласа, f. 1) һур.. ласица. Ласо ласичице! поздравили те наши миши, да ти одгризу уши (тако треба казати ласици, кад је човек види, dinis. dhwalben, hirund Ластисање, n. vide ласкање. Ластисати, тишем, vide ласками. Латинија, f. (coll.) bie gateiner, Latini: ,,Нек се чуди мудра Латинија Латинин, m. 1) ber ateiner, Latinus. 2) der Italiäner, Italus. Латинка, f. 1) bie gateinerinn, Latina, 2) die Italiänerinn, Itala. 3) Frauenname, nomen feminae. Латински, ка, ко, 1) lateinich, latinus. 2) adv. lateinisch, latine. Латинчад, (coll.) vie jungen Cateiner, juventus Latina. Латинче, чета, n. Das Lateinerchen, Latinellus (?) Лашиши, им, v. pf. [nе érgreifen, schnell arripio. Лашишисе, имсе, v. г. pf. н. п. посла, коња, ergreifen, adgredior. Лашица, f. клинчић у кошуље под пазуом, ber Hrmzwifel, cuneus tu nicae. Латов, т. бег Weberreiter (Huffeher), (bei der Maut, und bei der Ueberfuhr) portitoris genus. Латовљев, ва, во, бев Ueberreiter, portitoris. Латовљевица, f. bie Weberreitersfrau, nxor portitoris. Латовски, ка, ко, 1) Цеberréifter, por titorum. 2) adv. wie ein Weberreiter, more portitoris. Лаһман, bet gieutenant, subcenturio. |