Page images
PDF
EPUB

Кумпанија, f. bie Sompagnie, certa militum turba, centuria. Пумпанијски, ка, ко, Compagnies, quod

,,

est centuriae.

*

,

Кумрија *, f. 1) eine Irt Zurteltaube, turturis genus. 2) ein Trauennaте, поmen feminae. Meistens gibt man ihn деп Gefangenen, Кумрија робиња: „Код колевке Кумрија робиња, Она њија два банова сина Кумсал m. vide пијесак. Кумство, n. bie Bevatterfchaft, munus testis baptismi aut conjugii. Кумче, чета, n. ber Pathe (дав Minð), filius baptismalis. Умре кумче, покварисе кумство (дав Kino ift geftor= ben, die Gevatterschaft hört (also) auf). Куна, f. Der Marber, mustela martes Linu.

Кунадра, f. 1) оно од пређе, што се увати у нишима као памук, čie lo= е, Поссия. 2) палацка од рогоза кад се ишчупакао перје, òiе Кафен vom Rietgras.

Кундак, m. ber haft (ber Flinte), lig

num tormenti bellici. Кундачење, п. даš Schäften, munitio tormenti bellici. Кундачити, им, v. impf. н. п. пушку, (die Flinte) schäften, munio ligno. Кундачић, m. dim. 9. кундак. Куница, f. dim. . куна. Кунор (планина), m.

„Оде беже у Кунор планину Купа, f. 1) vide чаша. 3) вода у Рвашској.

Купа, f. гомила од четири ораа. Такове гомиле намјесте ђеца (свако по једну) у ред према себи, па бију редом ојнаком с једнога мјеста пе и обарају (играју се купе). Кад који коју купу обори, он је и узме; ако један обори све у један пуш, он и све узме; ако одовуд не оборе све купе, а они бију од онуд с бнога мјеста, ђе се кога ојнак уставио; ако и тада остане још која купа необорена, а они онда доменіну опет сваки још по једну, па на ново бију. Sin Kinderfpiel mit Nüssen, lusus nucum.

Купање, п. дав Задеп, lavatio.
Купати, ам, v. impf. Баден, lavo.
Купатисе, амсе, v. r. impf. baben, fi
baden, lavor.

Купац, пца, m. ber Räufer, emtor:
А. По што је то?

Б. Ко је купац ?

А. Ја сам.

Купилац, пиоца, m. ber Cefer (Hufles fer, lauber), lector, collector (v. g. foeni, prunorum, pomorum).

[ocr errors]

Кулина, f. 1) ber Brombrau, rubus fruticosus Linn. 2) die Stachelbeere, bacca grossulariae. 3) Frauenname, nomen feminae.

Купити, им, v. pf. kaufen, emo. Купити, им, v. impf. auflefen, colligo. Kỳnиmисе, имсе, v. r. impf. sich zusammenziehen, contrahor, (von der Armee, congregor).

Купица, f. 1) dim. 9. купа. 2) ber © röpfe topf, cucurbitula, cucurbita. Купљење, п. дав Lefen (Luftefen), lectio, collectio.

Куповање, п. òàð Kaufen, emtio. Куповати, пујем, v. impf. Faufen, emo Куповий, на, но, н. п. гуњ, љеб, де kauft, emtus (Gegensaß vom zu Hause Erzeugten).

Kynyc, m. der Kohl, brassica oleracea capitata Linn. Доста је купуса изјео (er ist ein alter Mann). Купусара, f. н. п. каца, да quer fraut Geschirr (der Krautbottich), vas in quo olus acidum adservatur. Купусина, f. augm. 9. купус. Kynycâшme, n. Acker, wo einst Kohl gebaut worden ist, ager olim olera

rius.

[ocr errors]

Купусни, на, но, н. п. лист, каца, Kraut, Kohl, olerarius, olitorius. Кура, f. һур. . курац.

Кураж, 1. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) die Courage, der Muth, animus, animus fortis. ef. слобода. Куражан, жна, но, muthig, animosus. cf. слободан.

Куражење, п. даš infeuern, Muth ma» chen, animi additio. Куражиши, им, у. impf. anfeuern, animum addo, facio. Куражишисе, имсе, v. r. impf. fid Mut machen, seipsum incendere. Курат, ша, то, г) mentulatus, penitus. 2) bene mentulatus. Курац, рца, m. baš männliche lieb, penis, mentula.

Курбан *, m. baš Shlachtopfer, victima (bei den Türken). Курва, f. 1) bie Mure, impudica, meretrix. 2) auch als Schimpfwort gegen Männer, mendax, perfidum scortum. Курвање, п. 1) дав Suren, scortatio. 2) (курвање) дав hurenartige Beneh= men auch von Männern, mores meretricii.

Курвар, т. der Hurer, scortator. Курварев, ва, во, vide курваров. Курварица, f. tomifche und zweidentige Berbunjung ber куварица, comice pro

куварица.

Курваров, ва, во, без purer, scorta

toris.

M

[blocks in formation]

. курва.

*

Курдељ, m. код плуга онај клин, што је за њега занета гужва орачица. Куре, реша, n. dim. 9. курац: свако Туре своје куре вали. Куренце, цета, n. dim. 4. куре. Куриков, ва, во, bon куриковина, е certa arbore куриковина dicta. Куриковина, f. Art olkes, ligni genus. Курja! interjectio vituperii: кад повичу људи на кога курја! Kyрjak m. vide вук 1. Курјачина, f. vide Бучина. Курјачић, m. dim. курјак. Курјачица, f. vide вучица. Курјачки, ка, ко, 1) vide вучји. 2) adv. wie ein Wolf, more lupi. Курјук *, m. 1) ber Shman, cauda; vi* реп. 2) der Bopf, cauda capillorum. cf. кика, плетеница. 3) ber 30. den des Flintenlaufs, fundus teli glandarii (sclopeti).

[ocr errors]

Крјучење, п. ба$ infhrauben бев lin= tenbodens.

Курјучити, им, v. impf. м. ј. пушку,
или цијев пушчану, деп Воден češ
Flintenlaufs anschrauben.
Курјучић, m. dim. v. курјук.
Куроња, m. bene mentulatus.
Куропецање, п.

ein obscön-komisches Spiel, ober vielmehr inebote baзол: куропец па и опет Куропецатисе, амće, v. r. impf. vide куропецање.

Kypшâme, n. das Gebrauchen des (obscönen) Sorts курац, penis creber usus in loquendo. Курцатисе, амсе, v. r. impf. дав Bort Kyрay im Gespräche oft gebrauchen: немој се курцати, penis vocabulo abuti.

Курцовати, цујем, v. impf. cin Slo. matismus für јебати : „Ајде баћа у катане;

. Доста пити, доста јести, „За крајцару курцовати. Курцокрет, т. ein fomifhes Bort fiür целер (q. d. excitans penem). Курчев, ва, во, mentulae,

[blocks in formation]

Курчекања, n. augm. 9. курац. Курчење, п. дав bun, wie der курац, imitatio penis.

Курчина, 1. vide курчекања.
Курчишисе, имсе, v. r. impf. thun, wie
cin курац, penem imitor.
Курчић, m. dim. 9. курац.
Кус, са, со, geffußt, cauda truncata.
Кус пијешао пиле до. вијека.
Куса, f. куса кокош, gejtugt, sine
cauda.

Кусало, п. у кашике оно што се ме he y yema, der vordere Theil des Löffels, pars cochlearis quae ori admovetur. Кусалом га закусује, а дрш ком му очи вади.

Kуcâь, m. gestußtes Pferð, equus cauda

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Кућевий, на, но, дет aufe, der gan= zen Familie gehörig, universae fami

liae.

Кућење, п. дав Saushalten, curatio rei

familiaris.

Кућерина, f. (augm. . кућа) unförmlis
ches, verfallenes Haus, caduca domus :
„Кућа му се кућерином звала,
„Беца му се на огњиште срала-
Кућетина, f. augin. . кућа.
Кућиши, им, v. impf, m. ј. кућу, Баив

halfen, rem familiarem curare, augere. Кућица, f. 1) bas Säushen, casa. 2) ein Häuschen gesetter Fasolen; casula phaseolorum,

[blocks in formation]

Kyuâk, m. das Querholz (z. B. bei dem
Tische), lignum transversum
Кушама*, f. (у Сарајеву и у осталим
Варошима по Босни) bic Sunftgalla,
bei Empfang des Vesirs, pompa colle-
giorum.

Кушање, п. дав Berfuchen, periculum,
experientia, tentatio.

Кушати, ам, v. impf. serfuchen, tento.
Кушлат, i. Surg ifфen Зворник ипо
Сарајево:

„Ој ђевојко у Кушлату граду!
"Бог зна јеси у голему јаду..
„Кириџија! ти си у горему,
„Преносећи рану на самару
phaseolis„Преко Босне на Ерцеговину.

Кућичење, п. дав Bereiten ber кућице
für bie Kafolen, tumulorum
inserendis praeparatio.
Кућичиши, им, v. impf. bie кућице
bereiten für bie Safolen, paro tumulos
phaseolis inserendis.
Кућиште, п. Ort, wo einff ein Saus
gestanden, locus ubi domus fuit.
Кућни, на, но, vide кутњи.
Кућурина, f. vide кућешина.
Куц (son куцаши, lopfen), што куц
по муц (mie gearbeitet, fo gegeffen).
Von einem kleinen Erwerbe, der kaum
feinen Mann nährt.
Куца, f. bур. ч. кучка.
Куцање, п. даš klopfen, pulsatio.
Куцање, п. да äufigfenn der gündin,

catulitio.

[blocks in formation]

1

Кушља, f. и п. жена која је кушљава.
Кушља, т. (Рес. и Срем.) vide кушљо.
Кушљав, ва, во, vermorren, jerrüttet,
perturbatus.

Кушљање, п. баз Bermirren; pertur

batio.

Кушљати, ам, v. impf. (ben lach3)
Sermirren, perturbo.

Кушљо, т. (Ерц:) ber baš Saar vers
morren bat, capillis turbatis. Кушљо је
био коњ у војводе Вељна Пе
тровића:

Л.

mor. impr. Tänfig feyn, Ля, cf. по што ла,

[ocr errors]

Куцкало, m ber lopfer, pulsator (vom Лаб, m. Sluß in Serbien:

inde): стани ши куцкало.

Куцкање, n. dim. 9. куцање.
Куцкати, ам, dim. . куцапи.
Куцнути, нем, v. pf. cinmal flopfen,
pulso senmel.

Кучад, f. (coll.) vide шпенад:
Кучаја (планина), f, nom. propr. eineð
Berges in Serbien.

Куче, чета, пі баз Бинофен, catulus.
cf. штене.

Кучетина, f. augm. 4. кучка.

[ocr errors]

Увашио и Лаб и Ситницу
Лабуд, m. ber Chman, olor, cycnus.
Лабудић, m. dim, junger Garman, pul.
.lus olorinus.

Лабудица. . дав Веіфен от wan,
olor famina.

Лабудов, ва, во, бев © want, cy

cni.

Лав, m. Der Löwe, leo.

Лавеж, т. даš Sebelle, latratus: сто ји лавеж паса.

Кучине, f. pl. дав Berg, stupa, Гобна Лавић, m. ein junger lewe, catulus le

и кучино

❤ninus,

Ма

Лавица, f. bie göminn, leaena.
Лавов, ва, во, деё Löwen, leonis.
Лавски: ка, ко, 1) gömen, leoninus
2) adv. wie ein Löwe, leonis more.
Лагаан, лагана, но, vide лаган.
Лагала, п. pl. das Lügenwerkzeug, die
Lügenmittel, instrumenta mendacii:
Остала су ми лагала у селу, него
Дај ми кола и волове да и донесем,
па ћу ти онда лагати колико ми
Драго (приповиједају да је некакав
лажа одговорио цару, кад му је
цар рекао: кад се тако људи ту-
же да млого лажеш, деде да ви
Мени што сла-
Дим Можеш ли
гали.)

Лаган, на, но, leicht, levis.
Лагано, leife, leniter.

Лагање, п. дав ügen, mentiri, mendacia.

Лагати лажем, v. impf. lügen, mentior. 2) на кога, einen verleumòен, 1 mentior in quem.

Лагачак, чка, ко, dim. y. лаган. Лагити, им, dim. 9. лагати. Лагум*, м. діе Mine, cuniculus: поткопати, или подметнути, лагум, cuniculum ago.

Лаган, ма, но, (у Ерц.) vide лаган. Лагушан, шна, но, dim. 9. лагун. umbra. Asд, m. der (kühle) Schatten, Ладак, шка, ш. dim. y. лад. Ладан, дна, но, 1) tühl, refrigeratus. 2) talt, frigidus.

Ладити, им, v. impf. fühlen, refri

[blocks in formation]

„Ђурађ коси по побрђу Ладо ле миле!

,,Ђурђу жеђца додијала От Ладо! ој!

Ладвина, f. bie

brae, silvae).

Лађење, п. Да Rühlen, refrigeratio. Лађица (лађица), f. дав фіflein, na

vicula.

Лађурина, f. augm. 9. лађа,
Лаж, 1. діє йge, mendacium; ућера-
ти кога у лаж, einen lügen jirafen,
arguo mendacii.

Лажа, f. ber gügner, mendax.
Лажичица, f. vide ложичица.
Лажљив, ва, во, lügenhaft, mendax.
Лажљивац, вца, m. Der ügner, mendax.
Лажљивица, f. bie Ľügnerinn, mendax
femina.

Лаза, m. (Рес. и Срем.) vide Лазо.
Лазар, m. lazar, Lazarus.
Лазарев дан, m. lazarštaa(beram=
Лазарева субота,f. Jftagvorm palmfonn=

tag), dies festus S. Lazaro. cf. лаза-
Рице.

Лазарин, m. Irt lintenrohr, fistula jaculatoria (qum Lazzarini Veneti). Лазарица, f. тако зову слијепци ону велику пјесму од Кнеза Лазара и од Косовског боја. Лазарица се по

чиње:

„Цар Мураше у Косово пада,

,,

, Како паде ситну књигу пише „Те је шаље ка Крушевцу граду — А све су остале Косовске пјесме комади од Лазарице.

Лазарице, f. pl. До скора је био оби, чај у Србији (а може бити да је ђешто и сад), да иду Лазарице (неколико ђевојака) у очи Лазареве суботе од куће до куће, ще играју и пјевају пјесме од Лазара (онога што га је Ристос васкрсао). По Сријему и данас скупесе ђевојке у очи Лазареве суботе и стану у коло а пруже руке од себе, па дигну мало дијете мушко те иде преко руку, а оне пјевају: ,,Лази, лази Лазаре!

[merged small][ocr errors]

, Те долази до мене „Привашајсе за мене:

[ocr errors]

За свилене рукаве,

"За свилене мараме,

,,За клечане кецеље.

Лазити, им, v. impf. (ст.) деђен, ео, gradior:

„Лази, лази Лазаре,

Те долази до мене

üble, frigus (um- Лазнути, нем, v. pf. einmal leden,

Aaha, f. das Schiff, navis.

Лађан, на, но, dim. р. ладан: Aahap, m. der Schiffer, nauta. Aahapeв, Bа, BO, Ides Schiffers, nauЛађаров, ва, во, tae.

Лађарски, ка, ко, 1) ber Shiffer, nautarum. 2) паh differ Wrt, more

mautarum.

lambo.

[blocks in formation]

bitus. 2) Sie Sle, ulna: триста лаката (н. п. пропао у земљу).. Лакета, т. һур. . Лазар. Лако, т. (Ерц.) һур. . Лазарv. Лаком, ма, мо, babfüdtig, avarus: „Лаком ајдук бјеше на дукате Лакомитисе, имсе, v. r. impf. на шmo, habsüchtig seyn, avarítia ducor. Лакомица, f. ждлијеб, што ним тече вода у бадањ, (у Јадру), vie Rinne, canalis. Лакомљење, n.

[ocr errors]

die Habsucht', avaritia. Лакóмсmво, u. die Habsucht, avaritia. Лакрдија *, f. bіе Sopperen, nugae, Лакрдијаш, т. der Spaßvogel, jocosus. Лале* u. Tulpe, tulipa.

,

Лале*, f. pl. понајвише у пјесмама: лале и везири:

„Турци браћо лале и везири! „Лале шкау бити Бугарина — , Буде њега лале и војводе Лале, т. Тапивате, nomen viri.Ламенка, f. Gravenname, nomen fe

minae.

Лан, m. ber lein, linum.

Ланац, нца, m. bie Rette, catena. Ландање, п. дав hlenbern, obambu

latio otiosa.

Ландаши, ам, v. impf. umßес{hlen= dern, obambulo, Лане, нета, п. дав Жеђа, pullus

capreae, hinnulus.

Лане, (Рес. и Срем) vide лани. Ланен, на, но, la, lineus. Лани (лани), (Ерц.) borides jahr, anno elapso; како онда и лани. Ланnшmе, n. Acker auf dem einst Flachs gebaut mar, ager olim lino cousitus. Ланути, нем, v. pf. einmal belen, adlatro.

Лануши, не, v. pf. leichter mersen, le

nius est: сад ми је лануло мало. Ланчић, m. dim, y. ланац. Лањски, ка, ко, vorjährig, anni superioris. Прошао као лањски снијег. Лапавица, f. Regen unt djnee butd)= einander, pluviae nivibns mixtae. Лапиши, им, v. pf. fnappen, capto. Лaпmâше, n. das Schlempampen des Hundes, der etwas Flüssiges ißt, mauducatio canina.

Лаптати, пћем, v. impf.

lampam=

pen, mandnco more canis. Ларма, f. (у Сријему, у Бачк, и у Бан.) ber gärm, tumultus. cf. буна. Лармање, п. баš lärmen, tumulluatio. Лармати, ам, v.impf. lärmen, tumultuor. Ласа, f. 1) һур.. ласица. Ласо ласичице! поздравили те наши миши, да ти одгризу уши (тако треба казати ласици, кад је човек види,

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

dinis.

dhwalben,

hirund

Ластисање, n. vide ласкање. Ластисати, тишем, vide ласками. Латинија, f. (coll.) bie gateiner, Latini: ,,Нек се чуди мудра Латинија Латинин, m. 1) ber ateiner, Latinus. 2) der Italiäner, Italus. Латинка, f. 1) bie gateinerinn, Latina, 2) die Italiänerinn, Itala. 3) Frauenname, nomen feminae.

Латински, ка, ко, 1) lateinich, latinus. 2) adv. lateinisch, latine. Латинчад, (coll.) vie jungen Cateiner, juventus Latina.

Латинче, чета, n. Das Lateinerchen, Latinellus (?)

Лашиши, им, v. pf. [nе érgreifen, schnell arripio. Лашишисе, имсе, v. г. pf. н. п. посла, коња, ergreifen, adgredior. Лашица, f. клинчић у кошуље под пазуом, ber Hrmzwifel, cuneus tu

nicae.

Латов, т. бег Weberreiter (Huffeher), (bei der Maut, und bei der Ueberfuhr) portitoris genus.

Латовљев, ва, во, бев Ueberreiter, portitoris.

Латовљевица, f. bie Weberreitersfrau, nxor portitoris.

Латовски, ка, ко, 1) Цеberréifter, por

titorum. 2) adv. wie ein Weberreiter, more portitoris. Лаһман, bet gieutenant, subcenturio.

« PreviousContinue »