subcenturionis.

Лакмановица, f. bie Lieutenantsfrau,

1

uxor subcenturionis.

Ламански. ка, ко, 1) Lieutenants, subcenturionis. 2) ady. wie ein Liente= nant, more suboenturionis. Лауд, м. (см. а кад што приповиједају о њему, онда кажу Лаудан) der General Loudon (lies Laudon): „Међу њима Лауд џенерале Лаудан, m. cf. Лауд. Лауданов, ва, во, н. п. шанац (на Врачару), без General Caubon. Лачан, чна, но, vide гладан (најви. ше се каже псетету). Ме, додајесе у пјесмама код ђекоји ријечи на крају, н. п.

„Паун шеща војноле на венчање, „С собом води војноле пауницу Порани е девојке,

Јело ле Јело добра девојко ,,Пораниле на воду,

Јело ле Јело добра девојка. „Ој! и два свата и да упросника,

Ʌе деља де!

„Куд ви одиме, што ви тражите?

Ле деља де!

„Наша дода Бога моли

ој додо, ој додолу!

„Ђурађ коси по побрђу

ладо е миле

„Невен вене ле, за горицом ле, Леља де

N&G, m. (Рес. и Срем.) vide леб. Дебар, м. (Рес. и Срем.) vide љебар. Лебарев, ва, во, (Рес. и Срем.) vide Лебаров, ва, во, лебаров. Лебай, пца, m. (Рес. и Срем.) vide љебац. Лебдими, им, v. impf. ¿ättlich pflegen, foveo, cum 'amore curo: лебди око њега, као мами око ђеinema. лебни, на ,

лебни.

,

но, (Рес. н Ррем.) vide

Левак, вка m. (Pec. и Срем.) vide лијевак.

Левак, m. (Рес. и Срем.) vide љевах.
Левака, f. (Рес. и Срем.) vide љевака.
Левач, вча, m. (Pec. и Срем.) ein
Eheul ber Јагодинска наија.
Левента, м. (сп.)

. „Под њим сједи Левенща,
.На крилу му Латинка
Леви, ва, во, (Рес. и Срем) vide лијеви,
Легке, (Рес. и Срем.) vide љевке.
Лево, (Рес. и Срем.) vide лијево.
Левча, f. (Рес. и Срем.) vide Лијевча.
Левчанин,m. (Рес. и cpem.)𐐨er lewifer.
Левчанка, f.. (Рес. и Срем.) дiе оон
Lewatsch.
Левчића m, dim, y. леван.

гање.

Легами, лежем, (Рес. и Срем.) vide лијегами.

Легло, n, vie Hrut, fetus, progenies : пасје легло !

AeA, m. das Eis, glacies.
Леден, на, но, cisfalt, gelidus: Ле
дено медено! ruft ber Gerbetvees
Fäufer.
Леденица,

f. 1) ber Gisgapfen, stria. 2) die Eisgrube, fovea glaciaria. Ледина (ледина), f. ungeadert ganb solum incultum.

Ледими, им, v. impf. zu Gife macenz glacio.

Леди писе, имсе V. r. impf. zu Eiş
werben, geftieren, glacior.
Лeдojna, f. (bedauernd, mit Anspie
Lung auf ʌед für) ђевојка.
Aha, n. pl. der Rücken, dorsum.
Лебан, m. (см.)

„У Леђану граду Латинскоме Лебански, ка, ко, (см.) son Леђан а „Па он оде низ поље Леђанско Леђашца, n. dim v. леђа. Леђен *, m. Da3 afdbeđen, pelvis. Лежак, ш. 1) ber Gaulenger, segnitiosus. 2) vide чучавац.

Лежање, n. Das liegen, cubatio; a Darnieverliegen, Sranffein, aegro

tatio.

Лежами, жим, v. impf, liegen, cubo, jaceo'; varnieverliegen, aegroto.. Лежачина, f. augm. v. лежак і. Лежење, n. Das Bruten, incubatio. Лежит, ва, во, (см.) liegend, cu

hans.

,,На Штитарца Турци долећеше, „Лежећива да га посијеку Лежећке, adv. liegent, cubans. Леја, f. (Рес. и Срем.) vide лија 1. Лек, м. (Рес. и Срем.) vide лијек. Лекар, m. (Pec. и Срем.) vide љекар. Лекарев, ва, во, vide љекаров. Лекарина, f. (Рес. и Срем.) vide љекарина.

Лекарида, f. (Рес. и Срем.) vide eкарица.

Лекаров, ва, во, (Рес. и Срем.) vide љекаров. Лекарски, ка, ко, (Рес. и Срем.) viде љекарски. Лекови, m. pl. vide мице. Леле мене (мени)! ме mit, vae mihi ! леле мени и до Бога! куку леле Лелен, Aeлên, m. das Wehgeheul, ululatus (Леле мене!)

* ,

Лелек m. ver Storm, vide штрк. Лелекање, ц. даз е.Elаgеn, ululatio. Лелекаши, лечем, v. impf, викаци леле мене! welllagen, ululo.

Ленимиее, имсе, (Рес. и Срем.) vide лијенимисе.

Ленка, f. (Рес. и Срем.) vide лијенка. Леност, f. (Рес. и Срем.) vide лијеност. Леншина, f. (Pec. и Срем.) vide лијенштина.

Лењ, ња, њо, (у Сријему и у Бачк.) vide лен (mit allen ubleitungen). Лењир, m. Das Lineal (öfteer. ginžer), regula.

Аењирисање, п. дав Linieren, ductus regulae.

Лењирисали, ришем, v. impf. linies ren, regulam duco.

Леп, m. (Рес. и Срем.) vide лијеп. Леп, па, по, (Рес. и Срем.) vide лијеп. Лепа вина, f. намастир, у Рвашекој.

Лепа кама, f. aster chinensis Linn. Лепак, пка, m. Die Diftel, viscum album Linn.

Лепезе * , зema, n. der Fächer, flabel

lum.

Лепешање, п. 𐐨аз Flattern (be8 gefangenen Fisches, Vogels) agitatio alarum (corporis) avis aut piscis capti. Лепешашисе, пећемсе, v. г. impf. flattern, agitor. Лепи човек, m. баб SSalfamtraut, impatiens balsamina Linn. Лепина, f. eine urt Brotô, i mal und Лепиња, f. lang, panis genus: baђer Das Käthfel (што ми ми је за што): Док се отац роди, син по кући оди? m. j. лепиња. Лепар, m, дег Gometterling, papilio. Лепирић, m. dim. y. лепир.

Леташи, лећем, (Рес. и Срем.) vide лијетами.

Aemua, f. die Planke, planca, tabula. Лемење, п. (Рес.) vide ʌећење. Лемеши, шим, (Рес.) vide лекети. Лепи, (Рес. и Срем.) vide љети. Лепина, f. (Pec. И Cpem.) vide љетина. Лепипас, пса, m. Der Sinibeutel, ho

mo ventosus.

Лепими, им, (Срем.) vide лећети. Летка, f. на чекрку гвоздена шипка,

што се на њу нашакне цијев кад се суче.

Лемий (једни говоре и лешни), на, но, (Рес. и Срем.) vide летни.

Летургија, f. ) 1) Die Liturgie (Weffe), Лешурђија, f. ↑ liturgia. 2) vide поскурица:

,,Да не роди вино ни шеница, ,,Ни за цркву часна летурђија Леће, п. (у Ерц.) vide сочиво. Лећење, п. (Ерц.) Das Sliegen, volatus. Лећеми, лешим, v. impf. (Ерц.) flies gen, volo.

Мећи, лежем (и легнем), v. pf. fid le= gen, decumbo.

Лећи, лежем, v. impf. brüten, in

cubo.

Лецање, д. 𐐨ab unpaffeyn, bie unpäß. lichkeit, invalitudo.

Лéчamиce, aмce, v. impf. unpaß seyn, minus bene valeo.

Лечење, п. (Рес. и Срем.) vide лије

чење.

Лечиши, им, (Рес. и Срем.) vide лијечиши.

Леш*, m. vide стрвина.
Лешење, n, vide чкрњање.
Лешина, f. augm. v. Леш.
Лешинар, т. п. j. opao, Der 2lašgeijer,
vulturis genus.
Лешити, им, vide чкрњати.
Лешица, f. dim. v. леја.
Лешкање, п. dim. 9. лежање.
Лешкарење, n. vide лешкање.
Лешкариши, им, vide ʌешкати.
Лешками, ам, dim. 9. лежати.
Лешник, m. (Рес. и Срем.) vide љеш-

ник.

Лешак, м. (Рес. и Срем.) vide љеш..

мак.

Ʌизати, лижем, v. impf. leden. lambo; лиже платен. Aij, m, vide лисац.

Mija, f. 1) hyp. 5. лисица. 2) (Ерц.) die Schottel (der Bifang), die Furche, lira, н. п. лија лукова, купусна. Лијање, п. даs dleiden wie ein jums.

circumreptatio vulpina. Лијати, ам, v. impf. umberi leicest wie ein Fuchs, vulpino more circum→ repto.

Лијевак, Ека (pl. љевкови), m. (Ерц.)
der Trichter, infundibulum.
Лијевач, вча, m. (Ерц.) vide Левач,
mit allen Ableitungen.

Лијеви, ва, во, (Ерц.) [inf, laevus.
Лијевно, n. vide Ливно (?) :

--

„Турско моче по Лијевну ода „А за собом добра дору, вода Лијево, (Ерц.) [ints, aeva (parte). Лијегање, п. (Ерц.) даs liegen, decu

batio.

Лијегами, јежем, v. impf. liegen, cubo. Anjek, m. (Epu.) die Arzney, das Arznewmittel, medicamentum, remedium. Прије био лијек него ми запитао (одговоре жене, кад носе (или тра же) какову траву, или друго што лијека ради, па ко запиша: шта је мо? или што ће ши шо?). Лијемање, п. (Ерц.) даô diagen, verberatio, pertusio.

Лијемати, ам, v. impf. (Ерц.) [lagen, pertundo.

Лијен, на, но, (Ерц.) träge, piger. Кад се лијен накани, сав свијет по

пали. .

Лијенитисе, имсе, v. r. impf. (Ерц.). faulenjen, cesso.

Лијенка, f. (Ерц.) i ufhängeftange für die Wäsche, und dgl. suspensorium. cf. cpr.

Лијеност, f. (Ерц.) біс Zrägheit, pigritia.

Лијенштина, f. (Ерц.) бег Bärenhäu. ter, desidiosus.

Лијеп, m. (Ерц.) Der Unwnef (3. 5. Des Lehms auf das Flechtwerk), illitus. Лијеп (comp. љепши), па, по, (Ерц.) schön, pulcer.

Лијепити, им, v. impf. (Ерц.) anmers fen, illino.

Лијепитисе, писе, v. г. impf. (Ерц.)

Xleben, adlinor, haereo. Лијепљење, m. (Ерц.) баз unwerfen das

illitus.

Anjec, m. (Ep) das ganze Ackergeräthe (fammt Demi jode), aratrum et jugum. Лијеска, f. (Ерд.) Die Safelftauve, corylus. Лијешање, д. (Ерц.) Dab Fliegen, yog litatio.

Лијетами, јећем, v. impf. (Ерц.) flies gen, volito.

"Лијечење, п. (Ерц.) Dus Seilen, medela, sanatio.

Лијечипiн, им, v. impf. (Ерц.) беilen, medeor.

Лијешће, n. (coll, Epn.) ber Safelbul, coryletum.

Aijo, adv. ungerabe, impariter: mако или лијо, дегаvе over ungeraде, раг impar.

Ank, m. das Angesicht, vultus.
Ak, m. der Bast, liber.

Auka, f. die Lika in Kroatien, Lica regio.
Лико, n. vide ʌик. Веже лико на у-
зицу.
Лида (брезова или трешнова), f. оно
што се огули с брезове или с пре-
шњове коре као артија. Лила има
у себи смоле и може горети као
луч.
Aе miле, Schmeicheln und Streicheln,
blauditiae: све око њега лиле миле.
Лиљан, m. hemerocallis Linn.
Миљана, f. ein Frauenname, nomen fe-

minae.

Линути, нем, v. pf. (dim. 9. лити) ein wenig gießen, einen Guß thun, infundo..

Линцура, f. некаква трава, што се једе од трбуа, Лињак, m. Die Galeihe, cyprinus tinса Linn,

Лињање, n. Dab Saaren, amissio pili. Лињашисе, амсе, v. r. impf. fid hären, pilcs amitto.

Лињачић, m. dim. 9. лињак.
Arina, f. bie Qinbe, tilia.
Липар, м. брдо између Јагодине и
Багрдана.

Annahyp, m. die Feßen (Lumpen), die vom Kleive berunter bangen, laciniae. Липик, m. Der Lindenmalo, silva tiliarum, tilietum ?

Липиска, f. 1) bie Gtabt Leipzig, Lip

sia. 2) eine Art Tuch, panni genus. Липица, f. dim. Das Linoden, tiliola. Липница, f. 1) (Турска) мала варошица између Лознице и Љешнице. 2) (Влашка) Српско село (близу Турске Липнице).

Липничанин, ц. човек из Липнице.
Липничка, ка, ко, вон Липница.
Айпов, ва, во, linden, tiliagineus,

мово липсао.

Лис, m. der Fuchs (das Männchen), vulpes mas. cf. лиј, лисац. Лисасm, mа, mo, 3. 25. pfert, bas eine Bläße hat, macula alba insignis. Лисац, vide лис.

Лисац, сца, м. лисает коњ, бес Slag# hengst, equus nota alba insignis. Лисица, f. Der fude, vulpes. Лисице, f. pl. Die Sandfeffeln, Sande schellen, Handeisen, manicae. Лисичење, п. Dae Judsicwängen, valpini doli et mendacia. cичина, f. Der jud balg, pellis vulpina. Лисичиши, им, v. pf. fud&idmängen a vulpino more ago.

Ancuчnk, m. der junge Fuchs, catulus vulpinus.

Лисичица, f. dim. v. лисица.

Лисичја, чја, чје, Fud3, vulpinus. Ляска, f. ein Blatt (Caub), folium. Лиснат, ма, mo, lubt, frondosus. Лисник, m. (von ʌиcm) ein gaubico

ber, acervus ramorum quercinorum cum foliis siccatis, depascendus hieme a capellis.

Лисов, м. лисасм пас, ein Sunb mit einer Bläße, canis maculosus.

Afcm. m. 1) das Blatt, folium arboris et libri. 2) одоше (сви) листом, айе insgesammt:

„Ајʼте листом у Љешницу 6’јелу — 3) die Wade, sura, Листак, шка, m. byp. 𐐨as lättwen,

folium.

Листање, п. да8 Blätterbefommen, re

novatio foliorum arboris.

Лисмати, ам, v. impr. 21ätter befoms men, sich belauben, redeunt arboribus comae, frondesco. Листина, f. augm. 4. лист. Листић, m. dim. 9. ʌисп. Лишање, n. vide блијање.

sentericus.

с

Литра, f. једна четвртина од оке, Gewicht und Maß, ponderis et mensurae genus:

Литрењача (литрењача), f. ein Befäf das eine litra hält. Литрица, f. dim. v. литра.

Auge, n. 1) das Gesicht, facies. 2) die rechte Seite des Tuches, u. s. m. facies adversa panni. Личанин, m. човек из Лике. Аичење, п. баз сoнette, mаden, comtio. Аичина, f. ein Bafftric, funis e libro. Анчиница, f. dim. v. личина. Аичими, им, v. impf. 1) кога, eines Zoilette maden, como. 2) кoмe што, vide доликовати.

Аичимисе, имсе, v. r. impf. feine Zois lette machen, comor. Айчки, ка, ко, von Мика.

,

Aumáj, m. die Zitterflechte (Hautkrankbeit), lichen (öfterr. Der Bitterid). Аишајева трава, f. Die Krebsblume, heliotropium europaeum Linn. Мишајив, ва, во, mit ber Flechte bes haftet, lichene laborans. Лишајивитисе, имсе, v. r. impf. Jleds ten belommen, lichene laboro. Лишајић, m. dim. v. лишај. Лишће, 'n. (coll.) bas laub, folia. Лобода, f. òie Mtelbe, atriplex horten

sis Linn.

Aôв, m. 1) die Jagd, venatio. `2) das Wild, venatio.

Ловак, вка, m. dim. V. лов. Ловац, вца, m. Der Jäger, venator. Ловачки, ка, ко, 1) jägerift, jäger-, venatorius. 2) adv. jägerisch, venatorie.

Ловими, им, v. impf. jagen, venor. Ловица, f. н. п. мачка, пушка, дiе Sägerin, venatrix (alb uppofition von der Flinte, der Kate). Довљење, n. bas Sagen, venatio. Ловница, f намастир у Бирчу (може бити да је сад и пуст?). Догов, m. бег Beifpanner, equus additus solito uni, aut duobus. Aorop, m. das Lager, castra.

Абгорење, п. Das Lagern, castrametatio.

.

Логориши, им, v. impf. н. п. војску, lagern, castra pono.

Логоримисе, имсе, v. г. impf. ft lagern, castra pono.

Aóma, f. das Lager (z. B. des Hasen), cubile.

Аожење, п. 𐐨аз legen, positio. Ложими, им, v impf. legen (3. 55. Solg aufs Feuer), pодо ватру; или дрва на ватру. Ложица, f. vide жлица. Ложичица, f. (једни говоре лажичица), die Brusthöhle, cavum pectoris. Аòжнипa, f. (cm.) die Lagerstätte, cubile: „Ако лежи с љубом у ложници, Еда Бог да не дигао главе Кад ја пођем у ложницу спавати Чини ми се ma ложница мавница Aosа, f. 1) винова die Weinrebe, vitis vinifera Linn. 2) бијела, Die Balorebe, clamatis vitalba Linn. 3) der Stamm, дай Gefd) Icdt, stirps: од лозе Неманића. Пасја лозо! cf. кољено. Лозан, m. Mannsname, nomen viri. Лозинка, f. bie cofung (im Kriege). signum, tessera.

"

21

,

Арзица, f. dim. 𐐨аз Кebden, viticula. Aôзje, u. (coll.) 1) das Gerebe, vites, 2) (у крајини Неготинској) дес Being berg, yinea.

Лозница, f. Gtäbфen im Jадар, ам Tube без Гучево.

Лозничанин, m. einer von Dес Соčnika. Лознички, ка, ко, 1) Сośniger. 2) loša nißisch.

Лозовина, f. (cm.) vide вино:

,,Па сједоше пити лозовину Mój, m. Der Zalg, Das Snfelt, (unf litt),

sebum.

Лојими, им, v. impf. mit Zalg übers giehen, in Zalg taudjen, sebo. Локање, n. Das Solürfen (mie Der Suno trintt), sorbitio.

,

Локами, ДОЧЕМ v. impf. schlürfen (wie der Hund), sorbeo.

Aokвa, f. 1) eine kleine Lache, lacus, palus. 2) (см.) дај ашчија једну локву меса

Локвањ, m. 1) Die Geeblume, nymphaea uni zwar a) бијели, alba, b) жуши, lutea. 2) два локвања око пања m. j. уши око главе. Локвица, f. dim. 9. локва 1. Локнути, нем, v. pf: einen Gd lurf thun (vom Hunde), sorbeo semel. Aokom, m. vide катанац 1. Локума*, f. eine Hirt harter Krapfen, cibi genus. Aonymuk, m. lim. 9. локума. Локумић,