Page images
PDF
EPUB

гање.

2

[ocr errors]

Левчанин,m: (Рес. и Срем.)Per gewtfфёр. Лелек*, m. cer Storф, vidе штрк..

алманов, ва, во, бев gieutenant, Легање, р. (Рес, и Срем.) vidе лије.

subcepturionis. Лағмановица, f. Die gieutenant&frай, Легапи, ләҗем, (Рес. и Срем.) vide uxor subcenturionis.

лијеган. Лакманскӣ. кa, кo, 1) RieutenantB, Легло, р. бie Brut, fetus , progenies :

subcenturionis. 2) ady. wie ein Lieute: пасје легло! nant, more subcenturionis.

MēA, m. das Eis, glacies. Лауд, m. (сп. а кад што приповије- леден, на, но, вistalt, gelidus : ле

дају о њему, онда кажу Лаудан) дено медено! ruft bеr сфеrbеtуссе der General Loudon (lies laudon): käufer. „Међу њима Лауд ценерале

Meqehmja, f. 1) der Eiszapfen, stria. Лаудан, m. cf. Лауд.

2) die Eisgrubé, fovea glaciaria. Лауданов, фа, во", н. п. шанац (на лёдина (леднина), f. Ingeačett gапр. Враҷару), Dew Beneral gацври.

solum incultum. лачан, чна, ңо, уidе гладан (најви. Ледипи, им, т. impf. su Şife тађеп, ше се каже пселелу).

glacio. Де, додајесе у пјесмама код Бекоји Ледиписе, имісе, т. r. impf. du Sig ријечи на крају, н. п.

werden, gefrieren, glaçior. „Паун шелка војңоле на венчање, Ледојка, f. (6едаиerno, mit 2Infpie„С собом води војнoлe пayницу lung auf weg für) kebojka. „IIораннае девојке ,

Meha, n, pl. der Rücken, dorsum. Јело ле Јело добра девојко Леђан, т. (сп.) „Пораниле на воду,

„у леђану граду Латинскоме Јело ле Јело добра девојка Леђанскіt , ка; ко, (сп.) во Леђаң; „Ој! и два свапа и два упросника , „Па он оде низ поље Леђанско Лелеља ле!

Леђашца , п. dim v. леђа. „Куд ви одите ? што ви пражите? Леђен*, m. pa8 23afфbeten, pelvis. Ле леља ле!

Лежак, ш. 1) ver Saulenger, segnitio: „Наша дода Бога моли

sus. 2) vidе чучавац. ој додо, ој додоле! Лежање, п. бав Wieget, cubatio; да „Ђурађ коси по побрђу

Darniederliegen Kranffeyn aegroладоле Миле „Невен вене ле, за горнцоYI ле,

лежати, жим, v. impf, liegen, cubo, Леља ле

jaceo; darniederliegen, aegroto.. Леѕ, m. (Рес. и Срем.) vide љеб, Лежачина , . augm. 2, лежак І. Лебар, m. - (Pec. и Срем.) vidе мебар, лежење, р. Вав Bruten, incubatio. Дебарев, ва, во, (Рес. и Срек.) vido Лежеliир, ва, во, (ст.) liegent, cuЛебаров, ва, во, мебаров.

hans. Лебац, уцца, m. (Рес. и Срем.) vide „На Шлипарца Турци долећеше, љевац.

„Лежећива да га посијеку Лебдипи, им, v. impf, järtlich pflegen, Лежеfікё, adv. liegeno, cubanѕ. foyeo, cum аmоrе curo: лебди око Леја, f. (Рес. и Срем.) vidе лија 1.

њега, као мали око ђeinenia. Лек, т. (Рес. и Среді.) vidе лијек. Лебни, на , но, (Рес. н Рpeм.) vide Лекар, m. (Рес. и Срем.) vide љекар. љевци,

Лекарев , вa, нo, vide љекаров. левай,

m. (Рес. и Срем.) vide Лекарина , f. (Рес. и Срем.) vide љелијевақ.

карина. Левак, т. (Рес. и Срем.) vide љевая. Лекариңа, f. (Рес. и Срем.) vide љеЛевака , f. (Рес. и Срем.) vide љеваќа. Карица, Лёвач,

Bча, m. (Рес. и Срем.) cin Лекаров, ра, во, (Рес. и Срем.) vid. Хbeil per Jaroдинска наија.

љекаров. Левена , m. (ст.)

Лекарски, кa, кo, (Рес. и Срем.) yi- „Под њим сједи Левенца,

de љекарски. На крилу му Лапинка

лекови , m. pl. vіdе мице. Левін, ва, во, (Рес. и Срем:) vidе лијеви, леле мене (мени)! me, mir, vae mi, Левке, Рес. и Срем.) vide љевке. hi! леле мени и до Бога! Лево, (Peo. и Срем.) vidе лијево. Menert, m. das Webgebeul, ululatus Левча, f. (Рес. и Сремс.) vidе лијевҷа. (леле мене !) Левчанка, f. (Рес. и срем.) pie pон Лелекање, ц. Рав 243ebelagen, ululatio. Rematich

Лелекали, лечем, v. impf. викации Девҷик, ш, dim, 2, лёвая.

леле мене! webғlagen, ulule.

[ocr errors]
[ocr errors]

tatio.

[ocr errors]
[ocr errors]

кукулеле !

[ocr errors]

2

[ocr errors]

пљење.

мање.

појцепа.

vidе лепир.

[ocr errors]

ање.

нивица,

љепшати.

Аља, само се у пјесмама припи- Лепиритца, f. Фав 23eib феn уот ефmeta лёьо, Пјева, cf. краљице ;

terlinge, papilio femina. „Нерен вене ле, за горицом ле, Лепилии, им, (Рес. и Срем.) vidе лијс

Леља Ае „Ој! и два сваmа и два упросника лепљење, р. (Рес» и Срем.) vidе лије

Ле леља ле tv, m. der Kitt, maitha, ferramen. Лепота, f. (Рес. и Срем.) vide љепопа, Лімгање , п. (Рес. и Срем.) vidе лије- Лепотица, f. (Рес. и Срем.) vide ље

потица. Лемапи, ам , (Рес. и Срем,) vidе лік Леполіепа , f. (Рес. и Срем.) vide ље.

jetarir. Лемеш, m. vіdе раоник.

Лепешање, п. Зав 23&ljen Ber $bner Лемии, им, т. impf. eitten, ferru im Sande, volutatio gallinarum in mino.

pulvere. Аемљење, и, дав Witten, ferrumina- Лепрощатисе, амсе, т. г. impf. jih im tio.

Sande wälzen , volutari in arena (pul, Лён, на, но , (Рес. и Срем.) vidе ли vere). јен. сі. љењ.

Лепшір, т. (у Сријему и у Бачкој) Mehrep* , m. der Anker, ancora. ленив ва , во, (Рес. и Срем.) vide Леппінрић, m. dim. 9. леппир.

Аетирица, f vіdе лепирица. Ленивац, вца, т. (Рес. и Срем.) vidе лепчnt, m. dim. p. лебац. љенивац.

Лепшање, р. (Рес. и Срем.) vide љепленивица , f. (Рес, и Срем.) vide ље.

“Лепшапки, ам, (Рес. и Срем.) vids Ленипнее , имce, (Рес. и Срем.) vide лијенитисе.

Лес, т. (Рес. и Срем.) vidе лијес. Ленка, f. (Рес. и Срем.) vidе лијенка. Леса, f. (Рес. и Срем.) vide љеса. Леност, f. (Ресь и Срем.) vidе лијеност. Леселина , f. augui. . леса. Леншпина, f, (Рес. и Срем.) vidе ли. Лесица, f. dim. p. леса. јенштина.

Леска, f. (Рес, и Срем.) vidе лијеска. Лељ, ња, њо, (у Сријему и у Бачк.) Лесков , ва , во, (Рес. и Срем.) vido

vide neh (mit aŭen Ubleitungen): Лењйр, m. Das gineal (@itert. #inter), Лескова маст, f. (Рес. и Срем.) vide

regula. Аењйрисање, д. Вав gіnіеrеn, düctus Лесковац, вца , m. (Рес. и Срем.) vide regulae.

есковац.Лењирисали , ришем, т. impf. Vinic. Лесковача, f. (Рес. и Срем.) vide ље

ren, regulam duco. леп, m. (Рес. и Єрем.) vidе лијеп. Лесковина, f. (Рес. и Срем.) vide ље • Лёпп, па, по, (Рес. и Срем.) vidе лијеп. Сковина. Лепа війна , f, намасшир, у Pвапі. Лестедај (лез? те дај), m. Die Chlüf= екој.

selblume, primula veris (vocabulum serлепа ката, f. aster chipeasis Linn.

bicum est significationis obscoenae : deЛепак, пка, m. pie Rijtei, viscum al cumbe et da). bum Linn.

Лёшање, п. (Рес. и Срем.) vidе лије, Лепезе*, зеша ,

n. der Fächer, labellum.

Лепари, лећем, (Рес. и Срем.) vide Лепешање, р. дав $lattern (Beg gefan= лијепан.

genen Fisches, Vogels) agitatio alarum Memika, f. die planke, planca, tabula.

(corporis) ayis aut piscis capti. Лепење, п. (Рес.) vidе лећење. Лепеша писе, пећемсе, т. г. impf, Лепети, пим, (Pec.) vidе леќепи. flattern, agitor.

Лепти, (Рес. и Срем.) vide љети. лепи човек,

бав Заlfаmteaut, лепина, f. (Рес. и Срем.) vide љепшина. impatiens balsamina Linn.

лепипас, пса, m. per Sinopeutel, hoMenina, f.Teine Urt Brots, schmal und mo yentosus. Лепиња, к.) lang, panis genus: paper Лепнили, им, (Срем.) тіdе леfепа. Bag Rätyfel (шно мн ми је за шпио): Лепка, f. на чекрку гвоздена шипка, Док се ошац роди, син по кући што се на њу напіакне цијев кад оди? п. ј. лепиња.

се суче. Лепр, m. Der Chmetterling, papilio. , Лепнії (једни говоре илешњи), на, Леплі рић, m. dim. p. лептир.

но ,. (Рес. и Срем.) vide љетни.

есков.

ескова маст.

сковача.

лање.

ш.

љещовали.

епошњи.

2)

Лето, n. pie Jeffnung оthе am Зіе. Лизапии , Alfжем , v. impf. lесtеn , lam-. nenstocke, ostium alvearis.

bo; лиже платен. Лёто, . (Рес. и Срем.) vide љепо. Mij, m. vide núcail. Лептовање, р. (Рес. и Срем.), vide ље- лija, f. 1) hyp. 6. лисица. 2) (Ерц.) Повање.

die Schottel (der Bifang), die Furche, Леповали, пујем, (Рес, и Срем.) vide lira , н. п. лија лукова , купиусна.

Лијање, п. Зав ефіеіфеп mie ein Su8 лепизске, } (Рес. и Срем.) vide љепос. circumreptatio vulpina.

(Рес. и Срем.) vide љепос. Лијали, ам, v. impf. umbеrfleibet А пошњї, ња, ње, (Рес, и Срем.) vide wie ein Fuchs, vulpino more circum

repto. Лелургија, f. 1) бie giturgie (Refie), Лијевак, Ека (рі. љевкови), ш. (Ерц.) Лепшурђија, f. i liturgia. 2) vidе поску der Trichter,

infundibulum. рица :

Лијевач, вча, m. (Ерц.) vide Левач, „Да не роди вино ни шеница,

mit allen Ableitungen. „Ни за цркву часна летурђија Лијевій, ва , во, (Ерц.) link, laevus. Леле, п. (у Ерц.) vide coчиво. Лијевно, п. vide Ливно (?) : Aefieњe, n. (Ерц.) ба3 Sliegen, valatus. „Турско моче по Лијевну ода Лећети, лепим, v. impf. (Ерц.) flies „А за собом добра дору вода gen, volo.

Лијево, (Ерц.) lints, aeva (parte). леки, лежем (и легнем), v. pf, fid, lе. Лијегање, n, (Ерц.) бав gіеgеn, dеси. gen, decumbo.

batio. Лећи, лежем, y, impf. . prütein, in- Лијегапии, јежем, v. impf. Wieget, cabo. cubo.

лijeк , m. (Ерц.) Die Arsney , Вав 2ria лцање, п. Зав Иnpapfen, bie unpäi neymittel, medicamentum, remedium. lichkeit, invalitudo.

Прије био лијек него пи залишао Лецаписе, амce, v. impf, управ fеп, (одговоре жене, кад носе (или тра. minus bene valeo.

же) какову праву, или друго што Лечење, п. (Рес, и Срем.) vidе лије лијека ради, па ко запиша: шта је.

по ? или шпio fе ти по ?). Лечипци, им, (Рес. и Срем.) vidе ли- Лијемање , д. (Ерц.) дав ефіagen, verјечипи.

beratio , pertusio. Лёш*, m. ride cmрвина.

Лијемати, ам, т. impf. (Ерц.) flagen, Лешење, p, vidе чкрњање.

pertundo. Ленина, f. augm. p. лещ.

Лијен, на, но, (Ерц.) träge, piger. Кад Лешинар, т. п. ј. орао, дer 21a8gener, се лијен накани, сав свијет по

vulturis genus. Лепшити, им, vidе чкрњапи.

Лијенилисе, имее, т. г. impf. (Ерц.). Лешица, f. dim. p. леја.

faulenzen, césso. Лешкање, п, dim. p. лежање.

лијенка, f. (Ерц.) бie 21ufbängejtange Лешкарење, п. vіdе лешкање.

für die Wäsche , und dgl. suspenso. Лешкарипции, им, vidе лешкапи.

rium. cf. cpr. Лешкагии, ам, dim. 9. лежати.

?" (Eps.) die Trägheit, piЛешник, т. (Рес. и Срем.) vide љеш gritia.

Лијеншпина, f. (Ерц.) бer 23ärenhäu Лешпак, т. (Рес, и Срем.) vide љеш

ter, desidiosus.

лијеп, m. (Ерц.) Jer 2Inmarf (. 3. дев Лёшларка, f. (Рес. и Срем.) vide Lehms auf das Flechtwerk), illitus. љецпарка.

Лијеп (comp, љепші), па, по, (Epig.) Аеншће, в. (coll. Pес. и Срем.) vidе ли fффn, pulcer. јешће.

Лијепили, им, т. impf. (Ерц.) аптер: Ай, 1) $ragepartitel, o6 ? an ? има ли ?

fen, illino. bat er ? habetne ? оће ли доћи; знаш .Лијепилисе, писе, т. г. imрі. (Ерц.) л. 2) кад ли ще увазпим! да ли ми kleben; adlinor , haereo. је зна; кад ли ће доћи.

Лијепљење, m. (Ерц.) бав 2nwerfen, Ливање, р. (Срем.) vide љевање. illitus. Лівали, ам, (Срем.) vide љевапін. Aijec, m. (Epis) das ganze Adergeräthe Лівно,

(fammt dem Joche), aratrum et jugum, „Сеју смо піи у Ливну продали Лијеска, f. (Ерц. ) Big Safelftaиде, со„Те дружина ў вину попила —

rylus. Айзање, р. бай ефеn, ligеtus , lan- Лијепање, о. Ерц.) бав $liegen, үo4 bitus.

Litatio.

тење,

пали.

[ocr errors]

ник.

так.

д.

gen, volito.

липсала.

ово липсао.

Лијетапти, јећем, v, impf, (Ерц.) Hits Липовац, вца, m. 1) Ser einenbonig ,

mel tiliaceum. 2) der Lindenstab, bacu-i "Апјечење, п. (Ерц.) бав фeiten, me lus tiliagineus. dela, sanatio.

Ліповача, f. 1) Зеr ginjenftocЕ , baculus Лијечипін, им, т. impf. (Ерц.) beilen, е lіgno tiliacco. 2) у Јадру једно medeor.

брдо и извор на дом брду. Лијешће, п. (coll, Ерц.) беr аfеlbuf, Литовина, f. дав ginenbois , liguum ticoryletum.

liae. Лijo; adv. ungerape, impariter: пано Липса, f. н. п. крава, која је готово

HAK Anjo, gerade oder ungerade, par impar.

Aiпса, т. (Рес. и Срем.) vidе липсо. Лик, m, дав 2ngefit, yultus.

Липсавање, и. yidе линсивање. лік, т. дer Bat, liber.

Липсавапіи, ам,

vidе липсивати. Ліка, f. Sie gifa in froatien, Lica regio. Липсати, ишем, у. pf. verreden, morior, Лікo, n. vіdе лик. Веже лико на у- Липсiвање, das Verreden, casus зицу,

pecoris. Айла (брезова или прешнова), f. оно Липсівати, сујем, v. impf.. berrefen,

што се огулис брезове или с пре morior. шњове кор као арпија. Лила има - Лілсо , m. (Ерц.) н. п. во ,, који је гоу себи соле и може горепи као луч.

Mac, m. der Fuchs (das Männchen), Mille Mine, Schmeicheln und Streicheln, vulpes mas. cf. лиј, лисац.

Бlauditiae: све око њега лиле миле. Лисаст, па, по, 3. 8. pfero, бав Ліљан, m. hеmеrоcаllis Lipn.

eine Bläße hat, macula alba insiguis. Ліљана, f. ein Sravenname, nomen fe- Лісац, сцa , m, vide лис. minae.

лисац, сца; m. Ансаст коњ, Ser Stage л:љанов, ва, вo, pon hemerocallis Linn. hengst,

, equus nota alba insignis. Лим, m. pas Ble, lamina.

Лисица , f. Der Ўиф, vulpes. Лім, m. ријека, која тече из Ерце- Лисице, f. pl. pie panofe fein, pany.

говине и упjече у Дрину (с десне schellen, Handeisen manicae, стране) код Вишеграда.

Лісичење , п. дав Ѕиф&fфтаnjen, vulЛимі ән, m. Die Sitrone, limone, it. il limо. pini doli et mendacia. Лимг унада, f. Sіе Rimoпaдe, aqua limo-. Лісичина, f. Der Suф#baig, pellis vulpina.

Лісичипи, им, v. pf. fuфеfфwängen. Лінупи, нем, v. pf. (dim. . липи) vulpino more ago.

ein wenig gießen, einen Guß tyuní Arcuyuki, m. der junge Fuchs, catulus, infundo..

vulpinus. Линцура, f. некаква трава, што се Лисичица, f. dim. 2. лисица. једе од првуа,

Лисичjii, чја, чје , Sub8%, vulpinus. Лињаh, m. pie eфeibe, cyprinus tin- Лиска, f. ein Batt (@aub), foliam. ca Linn.

Ліснап, ма , по , belaubt, frondosus. Лињање , п. Вав $aaren, amissio pili. Лисник, т. (von лист) еіn Qaubfфоя Ліњатисе , амce, y, r. impf. fid, büren, ber, acervus ramorum quercinorum cum pilos amitto.

foliis siccatis , depascendus hieme a Лињачић, m. dim. 6. лињак.

capellis. Ajina, f. die linde, tilia.

Лисов, m., лисасті пас, ein uns wit Антиар, т. брдо између Јагодине и einer Bläße, canis maculosus. Багрдана.

Лінсп, m. 1) За8 Slatt, folium arboris Aunap, m. die Feben (lumpen), die et libri. 2) одоше (сви) листом, ale

vom Kleide herunter hangen, laciniae. insgesammt: Липик , m. per фіцидентais, silva tilia „Ај'mе листом у Бешницу б?јелуrum, tilietum ?

3) die Wude, Ліписка , f. 1).pie Ctast Weipzig, Lip- Листак, шка, m. hyp. дав Зtätten, sia. 2) eine Art Tuch', papni genus.

folium. Minnga, f. dim. das lindchen, tiliola. Листање, n. Ba8 31ätterбевот теп, red Ліпница, f. 1) (Турска) мала вароши novatio foliorum arboris.

ца између Лознице и љетинице. 2). Лістапи, ам, у. impf. 31&tter betoms (ВлашкаСрпско село (близу Тур men, sich belauben, redeunt arboribus ске Липнице).

comae, frondesco. Аліпничанин, цi. човек из Липнице. Лисина , f. augm. p. лисп Липнички, кa, кo, von Липница. лістић, m. dim, p. лисп. Айпцов, ва, вo, lineni , tiliаgineus, Літање, р. уide блијање.

nata.

sura,

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

Литар, m, vide личина.

Аӧгориппи, им , v. impf. н. п. војску, Лилапи, ам, vidе блијали.

lagern, castra pono.
Ліпи, лијем, v. impf. giepen, fundo. Логориписе , имсе, т. г. impf. ft, Хаа
Айтија , f. (у Сријему, у Бачк. и у gern, castra pono.

Бан.) bie projejjion; per Bittgang, Абжа, f. дав &qgtr (i• 3. be8 pajen),
Иmgаng, pompa : данас носе

cubile.
пију; иду с литијом.

Аожење, п. баg gegent, positio.
Літн упи, нем , v, pf. einen wеіфеп Ложипи, им, v, impf. Legen (3. 3. боls
Schig thuil, caco molle.

auf8 Seuer), роло ватру; или дрва Mumba, m. das Kind, oder auch der

на ватру.
Mensch, der einen Durchfall hat, dy- Moxnya, f. vide xnnya.
sentericus.

Ложичица, f. (једни говоре лажичица),
Айпира, f. једна четвртина од оке, die Brusthöhle, cavum pectoris.

Gewicht und Maß, ponderis et men- Moxuga, f. (cm.) die dagerstätte, cubile : surae genus;

„Ако лежи с љубом у ложници, Айтрењача (липрењача), f. ein Befag „Еда Бог да не дигао главе das eine litra hält.

„Кад ја пођем уложницу спавати, Ліпірица, f. dim. 6. литра.

Чини ми се mа ложница павница Азіце, п. 1) даѕ еfіфt, facies. 2) бie Лоза , f. г) винова, die Weinrebe, vitis. rechte Seite des Tuches, u. . w. fa vinifera Linn. 2) 6njena, die Waldreben cies adversa panni.

clamatis vitalba Linn. 3) der Stamm , Личанин, т, човек из Лике.

das Geschlecht, stirps : 04 103e HeЛичење, n. SaB Soiletteтафе, comtіо. манића. Пасја ло30 ! cf. кољено. личина, f. ein Battrici , funis e libro. Лозан, m. Хапnkname, nomen viri. Ачиница , f. dim, p. личина.

Абзинка, f, pie gofung (iin kriege). Алічіпи, им, v, impf. 1) кога, eines signum, tessera.

Toilette machen, como. 2) KONE iumo, Ајзица, f. dim. Sa8 Reben, viticula. vidе доликовали.

Nôsje, 1. [coll.) 1) das Gerebe, vites, Аичиписе, имce, v. r, impf. feine koia 2) (у крајини Неготинској деr ізеіn: lette maten, comor.

berg, yinea. Анічкі, кa, кo, yo1 Лика.

Лозница, f. Stästen im Јадар, ат Muráj, m. die Zitterflechte (Hautkrank: Supe Fes Гучево.

heit), lichen (österr. Der Zitterich), лізничанин, m, einer von Ber gonika, Айшајева права, f. Sіе Reebsblume, Лознички, кa, кo, 1) go#niger. 2) losa heliotropium europaeum Linn.

nißisch.
Аишајив , ва , вo, mit per Slete бes Лозовна , f. (сп.) vidе вино :
haftet , lichene laborans.

„Па сједоще пипши лозовину Лишајивиписе, имce, v. г. impf, Sleda Лбј, m. per Xalq , pqв SSnfelt, (unjwitt), ten bekommen, lichené laboro.

sebum. Лишајић, m. dim. 2. лишај.

Лојан, на, но , 00 xalq, sebaceus.
Mfuke, n. (coll.) das Laub, folia. Лојење, п. ба иеbеrѕieben mit Zaig,
Лобода, f. Bie elbe, atriplex horten sebatio.
sis Linn.

Лојити, им, т. impf. mit Xalq über.
Лов, т. 2) Die Sagy, venatio. 2) дав ziehen, in Talg tauchen, sebo.
Wild, venatio.

Локање, n. Bаѕ ёфlürfen (wie per филь ловак, вка, m, dim. 6. лов.

trinkt), sorbitio. лвац, вца , m. per säger , venator. Лікати, лочем, v. impf, fwliirfen (wie Ловачкі, кa, кo, 1) jägerifф , Sägers, der Hund), sorbco.

venatorius. 2) adv. jägerisch, veua Локва , f. 1) eine tieine game, lacus, torie.

palus. 2) (ст.) дај ашчија једну локловипи, им, v, impf. jagen, venor. ву меса — Ловица, f. н. п. мачка, пушка, дie Лоќвањ, m. 1) sie Geeblume , nymphaea

Fägerin, venatrix (als Apposition von ипр 3par a) бијели, alba, b) жупти, der Flinte, der Kate).

lutea. 2) два локвaњa око пања Ловљење, т. дав зagen, venatio.

п. і. уши око главе. Ловница, f намастир у Бирчу (може Локвица, f, dim. 2. локва 1. бити да је сад и пусти ?).

Локнутии, нем, v. pf: einen Clurf Móroß, m. der Beispanner , equus oddi thun (vom Hunde), sorbeo semel. tus solito uni, aut duobus.

Локоп, m. vіdе капанац 1.
А эгор, m. pa8 Qager, castra.

Локума *, f. eine 2rt barter Wrapfen , Абгоренье, в. раз gаgеrn, castrameatio,

Локу мілік, m. dim. V. локума.

cibi genus.

« PreviousContinue »