Лола, m. impfname für einen lan, gen, hagern Menschen, longinus. Ломан, мна, но, деbroden, mübe, fractus, lassus: нешто сам ломан. Ломити, им, v. impf. breßen, frango, н. п. дрво, љеб; ломи ме грозница. Ломкање, п. dim. 9. ломљење. Ломкаши, ам, dim. 9. ломити. Ломљење, п. дав Brechen, fractio. Лона, f. һур, у. лонац. Лонац, нца, m. ber Zopf, olla. Чувај лонца ко и оца (кад је пун). Лончар, m. ber Zöpfer, figulus. Лончарев, ва, во, vide Лончаров. Лончарица, f. н. п. лађа, даš Zopfichiff, navis onusta ollis. Лончаров, ва, во, без Zöpferb, figuli. Лончарски, ка, ко, 1) Zöpfer, figlinus 3. В. земља Зöpfererde, creta_figlina. 2) adv. nach Töpfer Art, more figuli. Лончина, f. augm. 9. лонац. Лончић, т. 1) dim. у. лонац. 2) діс Dfentachel, testa fornacalis. Лонца*, f. діе Zeraffe (auf bem Дафе). Die „На лонци је седамнаест ага, Међу њима од Удбиње Зуко Лопар, m. Die Dfenfhaujel, batillum fornacule. Лопарић, m. dim. 9. лопар. Aonama, f. die Schaufel, pala. Лопатара, f. щ. j. воденица, што има коло попријеко и на њему пера као лопате. Лопатица, f. 1) dim. 9. лопата. 2) кост више гузице. Лопта, Ғ. (у Сријему, у Бачк. и у Aóka, f. eine liederliche Weibèperson, Локка, f. mulier ignava et immunda. Лош, ша, ше, unglüdlich, fhlecht, miser. Два лоша избише Милоша (ne Herculus quidem adversus duos), cf, рђав. Ayo, m. der Bast, liber. bomba. Лубеница, f. bie Baffermelone, anguria, oder cucurbita citrullus Linn." Лубеничар, т. 1) декеrmelonen gärtner und Händler, qui angurias serit aut vendit. 2) der dergleichen gern ift, amans anguriarum. Лубеңичица, f. dim. 9. лубеница. Лубеничиште, n. ein chmaliger Bar: ten zu Wassermelonen, hortus olim anguriis consitus. Љубеничини, на, но, н. п. кора, der Wassermelone, anguriae. Лубина, f. augm. v. луб; ударио га батином уз лубину. Лубњача, 1. кућа, или колиба, покривена лубом. Лубура, f. ein umfötmliches Befäg yon Bat, vas e libro. Луг, луга, m. vide пепео. Луг, луга, т. der Main, lucus. Луд (com. луђи) да, до, 1) närrifch, demens. 2) töricht, stultus. Луда, 1. діе hörinn, stupida, stulta. Аудаја, f. (у Сријему) vide бундева, Лудак, m. čer Zhor, stultus. Лудачина, f. augm. 9. лудак. Лудило, п. bie Marrheit (objectis), dementia : увашило га лудило, діе Narrheit hat ihu ergriffen (z. B. nach einem intervallo lucido). Лудишисе, имсе v. r. impf. finäri stellen, stultitiam simulare, Лудов, m. vide лудак. Лудовање, р. діе Marrentheinigung. nugae, ineptiae. Аудоващи, дујем, v. impf. Marretey treiben, desipio. Лудојеба, f. convicium in puellam, q d. stultus te futuerit. Лудост, f. bie Zhorheit, stultitia. 2) die Narrheit, dementia. Лужење, п, баš gaugen, lisivii infus sio. Лужница Пепелужница, f. [hen5хö Del, puella favilla plena. Лужњака, f. eine Art Baum, arboris genus, налик на раст. Лук, ber laudh, allium. 1) бијели, sativum, ber înoblaudh. 2) црни, сел pa, die Zwiebel. Ayk, m. bei der Pistole und Flinte, Лукав, ва, во, liftig, f lau, callidus. Луко, m. vide Лука. Луков, ва, во, н. п. цвијеш, перо, Lauch, allii. Луковача, f. кукурузница умијешена ладном водом с перима од црнога лука (cf. ладњача), eine tt Kuturuge brot mit Zwiebel, panis genus e zea. Лукови, ва, во, н. п. лија, градина, Lauch, allii. Луковица, f. ein (hölgerues) Befäß um Lauch zu stossen, mortarium ligneum comminuendo aliio. Jara, f. (y Cpujemy) der Schandfleck, labes, macula. л6, m. (Еp.) 1) das Brot, panis. 2) der Laib Brots, panis. Љебар, т. (Ерц.) ber Brotbäder, pistor. Љебарев, ва, во, (Ерц.) без Bächers, Љебаров, ва, во, pistoris. Далеко је љебарова кућа (кажу ђеци кад често ишту љеба). Љебац, пца, m. (Ерц.) 1) у Србији, у Босни и у Ерцеговини, dim. v. Srot, н. п. да ти да мајка љепца (говоре жене ђеци). 2) (лебац) у Сријему, у Бачкој и у Банату, ber gain Brots, (н. п. пошто је овај лебац, велики лебац и т. д.) и слабо се говори у коме другом падежу осим именителнога и винителног. Љебна, на, но, (Ерц.) Brot, panis. Љевака, f. (Ерц.) 1) oie inflerin, laeeva manu utens. 2) die linke Hand, die Linke, laeva, laeva manus. Љевак, т. (Ерц.) ber ginfler, homo laeva uteus pro dextera. Љевање, п. (Ерц.) дав Bießen, fusio. Љевати, ам, v. impf. (Ерц.) діßen, fando. Љевке, adv. (Ерц.) linfs, laeva, ad laevam: Барај дупе љевке! (подвикују момчад кад играју). Љевчић, dim. v. лијевак. Љекар, т. (Ерц.) бér 2lrzt, medicus. Љекарев, ва, во, vide љекаров. Љекарина, f. (Ерц.) baš Seilgelo, bie Gebühr des Arztes, pecuniae medico debitae, merces medici. bекàрида, f. (Еpg.) die Heilerin, medica (mulier). Љекаров, ва, во, (Ерц.) бев Hrztes, medici. Љекарски, ка, ко, (Ерц.) ärztlich, mе dicus. 2) adv. ärztlich, more medici. Љељен, m. (у Ерц.) vide јелен. Љељена, f. (у Ерц.) vide Јелена. Ленив, ва, во, (Ерц.) vide лијен. Љенивац, вца, m. (Брц.) деr Saulen= zer, desidiosus, piger. Љенивица, f. (Ерц.) bie Saulenzerin, pigra. Љепава, f. Trauenname, nomen femi nae. Benoma, f. (Epy.) die Schönheit, pul critudo. Љепотица, f. (Ерц.) (die Goöne) ein - Љок! fagt man zum Salbe, inbem main Mädchenname, den z. B. die Schwieger- es abtreibt, vox separantis vitulum a tochter ihrer ledigen Schwägerin gibt, cf. златоје (pulcra): ,,Штогођ сунце обасја земљице ,,Не виђесмо таке љепотице Љепошета, f. (Ерц.) ein Biедеппате, nonen caprae. Љепчић, m. dim. 9. леб 2. exornatio. Љепшати, ам, v. impf. (Ерц) ö nern, reddo pulcrius. beca, f. (Epu.) die Britsche, Flechte, crates. Љесетина, f. augm. 9. леса. Љесков, ва, во, (Ерц.) son Safelßulz, colurnus. Љескова маст, f. die Haselsalbe (Prügel, Shläge), unguentum viteum (i.е. yerbera): Љескова је маст чудотворна.. Љесковац, вца, m. (Ерц.) ber Safel. stab, baculus colurnus. Љесковача, f. (Ерц.) Der Safelflo, baculus colurnus. Лeсковина, f. (Epn.) das Haselholz, lignum colurnum. bemu, adv. (Epn.) im Sommer, aestate. Љетина, f. (Ерц.) даš Jahr (in xüd. fecht auf Fruchtbarkeit), annona. Љешни, на, но, (Ерц.) Commerz, aestivus. Љето, п. (Ерц.) 1) ber Sommer, aestas. Љетовати, тујем, v. pf. u. impf. (Ерц.) (Epu.) heuer, hoc anno. Љетошњи, ња, ње, (Ерц.) heurig, hor nis. Љешица, f. dim. 9. лија 2. Љешник, т. (Ерц.) діе Safelnuß, nux juglans. Два љешника орау су вој ска. Љешница, f. 1) (Турска) täòthen zmiz. [hen der Smornifer= u. habзет наија, am ußber Видојевица. 2) (бегова) село у Јадру. Љешничанин, m. einer yon Љешница. Љешнички, ка, ко, jefhnißer. Лbeшmak, m. (Epy.) ein Haselbusch, coryletum. Дbeшmâрка, f. (Epy.) das Haselhuhn, tetrao Bonasia Linn. Љиг, т. ријека у Србији.. vacca. Локање, п. баз љок fagen (indem man das Kalb abtreibt). Локати, ам, v. impf. baš Kalb abtreis ben, separo vitulum a matre. Локач, m. дрво, што се теле љока, кад се крава музе, дав (bölgerne) Werkzeug, um das Kalb abzutreiben, instrumentum abigendi vitulum : Млада мома плаву краву музе, „Младо момче к теле љока; „Млада мома момку говорила: „Море момче! не преби љокача; Не дамо ти огрепсти бакрача, "Ним ћемо ти укуваш колача. Љоке! vide љок. , ,, ** Локнути, нем, v. pf. cinmal љок fa gen u. f. m. Љоснути, нем, v. pf. Frahen, frago rem edo.. Љу, cf, љу љу. Љуба, f. 1) (cm.) bie Sattin, conjux: ,,Чија с љуба, чија ли си сеја? „Ја сам љуба Јове Поповића „Остаје му љуба нељубљена „Младога ме мајка оженила, „Вјерне сам се љубе наљубио 2) Бур. 9. Љубица. Љубав, f. bie liebe, amor: учини ми љубав (fen fo gut; thu mir ben Gefals len, кад који што моли кога); Дела љубави ши, fac quaeso, Љубаван, вна, но, lieberol, amans. Љубавник, m. е љубавниче! ruft man fac sis. einem Unbekannten zu, dem man ets was sagen will. Љубак, пка, ко, lieblidh, amabilis. Љубезан, зна, но, geliebt, lieb, carus, Љубезник, m. ber geliebte Sreund, amadilectus. tus, f. vide људескара. људство, n bie menge cute, multi- Ma (м2), маа, m. 1) ber $ies; ictuss tudo. bуbаше, n. das Wiegen (auch das Hutfchen), agitatio in cunis, aut in machi na suspensa. Љуљаши, ам, v. impf. i) miegen, agito cunas. 2) (österr.) hutschen, agito in machina suspensa. Љуљашка, f. (öfferr.) діе utfhe, machina suspensa. Љуљнути, нем, v. pf. ber Biege einen Schwung geben, commoveo cunas. by by! singt man beina Wiegen der Kinder, ita accinunt infanti in cunis. Љуљушкање, n. dim. y. Љуљање. Љуљушкати, ам, dim. 9. љуљапти. Љумање, п. дав Bormärt&treiben, Да, herschlendern, incessus modo defessi. Љумати, ам, v, impf. baßerlendetn, incedo more defessi. Љупкост, f. bie gieblichteit, amoeni на ма, одма, маом. 2) (ст:) vide Мавен, на, но, vide плав. rinacei genus (österr. Schneeballen, Kras pfenteig in Schmalz gebacken): Maвлýmа *, f. Art türkischen Mantels; pallii turciei genus. Маврен, т. Тапивате, nomen viri. Магаза *, f. baš Жадазін, horreum. У Бијограду држе у магазама со, жито и брашно; а у Јадру (око Лознице) оплету магазу од прућа, па наспу у јесен јабука браница ше стоје преко зиме. Магазација m. der ein (wenn auch Eleines) Magazin hält, und daraus vertauft, tabernarius. Магазица, f. dim. 9. магаза. Магањење, п. baš Berunreinigen, pol lutio. Marape, ema, n. der Esel, das Efelcin, 'asellus. Marapehu, ka, ke, Esels,,` asininus. Б. Узјао на магарече. Магарица, f. bie felin, asina.. Магаричин, на, но, ber felin, asinae. Магарчев, ва, во, beš fels, asini, н. п. Магарчево брдо уКарловцима (близу Магарчева брда има онђе један извор, који се зове Ешиковац, а ешек у Турском језику значи магарац: даклем је Ешиковац род с Магарчевим брдом!). Marapuene, n. das Handeln oder Reden wie ein fel. Магарчина (магарчина), f. augm. y. магарац. Магарчили, им, v. impf. кога, зит Esel machen, reddo asinum, Магарчитисе, имсе, v. r. impf. fih wie ein Efel betragen, dicere aut facere ut asinus. Магацин, m. (у Сријему, у Бачк. и у стратски. Mara, f. der Nebel, nebula. Маглити, им, v. impf. eine Тебе ит sich verbreiten (z. B. durch Tabakrauchen), nebulam offundo. Маглица, f. dim. 9. магла. Магловит, ma, то, neblicht, nebulosus. Маглуштина, f. augm. 9. магла. Магљење, п. Daš Umnebeln, obnubilatio. Мадеж, m. vide младеж. ски. Мазати, мажем, v. impf. 1) fhmieren, falben, ungo, 2) око кога, ftreicheln, fmeiheln, demulceo verbis. 3) коња (љесковом масти), ffare flagen, fuste dolo. vide mulus. Мазга, f. bie Maulefelin, baš Maultiere mulus, mula. Мазгал, т. Мазгала, f. пушкарница. Мазгалија, Г. диттев Beug, nugae, in eptiae: прави кајекакве мазгалије. Maзrôв, m. der Maulesel, Мазија, f. 1) vide челик. а) біе гово des glühenden Eisens, und heißen Wass fers, experimentum per ignem. У Србији и сад кашпо ваде мазију, по 1. кад на каквога човека реку да је што украо, а он се одговара да није, онда узваре пун казан (или велики кошао) воде, па у ону врелу воду метну комад врућа усјада гвожђа (или камен), а онај, на кога веле да је украо, засуче рукаве, па објема рукама извади оно гвожђе из воде. Ако он не буде украо оно што на њега говоре, не ће се ожећи ни мало, ако ли буде украо, изгореће му руке (ја не знам ни једнога, који је вадио мазију да се није ожегао, а знам двојицу што су им руке изгореле: Панму СтаМенићу из Јадра из зела Тршића, и Митру Туфекчији из Рађевине из села Мојковића). Мазиши, им, v. impf. н. п. дијете, hätscheln, corrumpo nimia indulgentia. Мазнути, нем, v. pf. 1) cinmal nii ren, ungo. 2) einen Sieb berfesen mit dem Säbel, Stock, percutio. Маина, f. bic Binotide (auf dem luße), silentium venti, malacia. 年 f. vide квасац. Mája, f. hyp. v. мajka. Маја Мајда, f. Krauenname, nomen feminae. Májдан*, m. 1) die Erzgrube, fodina. 2) der Sunbort, domicilium: my је мајдан од ђевојака; од добри коња и т. д. Мајдански, ка, ко, Sruben=, fodinae. Мајдонос *, m. òie Weterfilie, petrose linum. Мајин, на, но, vide мамин. Мајкина душица, f. ber Quenbel, thy |