Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

Лола, т. ефimpfname für einen Tan? Лубеничини, на , на, н. п. кора, бес

gen, hagern Menschen , longinus, Bassermelone, anguriae, Ломан, мна , но, geproten, miѕе, лубина, f. augm. p. луб; ударио га

fractus, lаѕѕus : нешто сам ломан. "баптином уз лубину. Амити, им, v. inpf. Dreфen, frango, Лубњача, f. кућа, или колиба, покри

н. п. дрво, љеб; логҮГИ ме грозница, вена лубом. Аомкање, п. dim. 9. ломљење.

My6ypa, f. ein umförmliches Gefäß von ломкани, ам, dim. 9. ломити.

Bajt, vas e libro. Ломљење, в. дав Breen, fractio. Луг, луга, m, vide пепео. Ліна, f. hyp, p. лонац.

луг, луга, m. Bеr pain, lucus. Лонац, нца, m. per kopf, olla. Чувај луд (com. луі) да, до, 1) паrrіfф, конца к'о и оца (кад је пуй).

demens. 2) thöricht, stultus. Лончар, ш. беr göpfer, figulus.

луда, f. Sie görіnn, stupida , stulta. Лончарев, ва , Po, vidе лончаров. Аўдаја , f. (у Сријему) vide бундева, Лончарица, f. н. п. лађа, даў Xopfiфiї, Лудан , m. Ber ghor , stultus. navis Önusta ollis,

Лудачина", f. augm. p. лудак. Лончаров. ва , go, Beg göpfere, figuli. Лудило, в. дie arrbeit (objectiv), deЛончарски, кa, кo, 1) Söpfers, figlious

mеntiа : уващило га лудило, бie 3. 8. земља Spference, creta figlina, Narrheit hat ihu ergriffen (g. B. nada 2) adv. nad Töpfer Urt; more figuli.

einem intervallo lucido). Лончина,

f.
augm, 9. лонац.

лудитисе, имce v, r, impf. fіф пärrif) Лончик, т. 2) dim. p. лоц. 2) vie

steden, stultitiam simulare. Ofenkachel, testa fornacalis.

Лудбв, m, vidе лудак. Лонца *

f, die Terasse (auf dem Dache). Myqobathe po' die Narrentheidigung „На лонци је седамнаест ага,

nugae, ineptiae. „Међу њима од Удбиње Зуко - Аудоваци, дујем, т. impf. Xarretep Nonap, m. die Ofenschaufel, batillum treiben, desipio: fornacule.

Лудоjеба, f. convicium in puellan, q. Допариф, m. dim. 6. лопар.

d. stultus te futùerit. Mònama, f. die Schaufel", pala.

Лудосто, f. Dic borbeit, stultitia. 2) Лоапара, f. п. і, воденица, што

Die Natrheit, dementia. има коло попријеко и на њему пе. Лужење, а, бав gaugen, lixivii infuра као лопатие.

sio. Лолапица, f. 1) dim. , лопапə. 2) Лужили, им, v. impf. н. п. кошуље, косиш више гузнце.

opeħy, laugen, auslaugen, lixivio Лопа, f. (у сријему, у Бачк. и у

imbuo. Бан.) Der Saa, pila.

Лужница Пепелужница, f. 24јфеnѕхфә Лоппица, din, v. лоппа.

Del, puella favilla plena. Mom, m. das Loth, semuncia,

лужњака, f. eine Birt Baum, arboris лотиња, f. Per Cmus, pie giesetlih genus , налик на раслі: Еeit, ignavia , negligeptia.

лук, деr gаиф , allium. 1) бијели, saNómpa, f. die Leiter am Bagen, scala tivum, Pet Snoblaud). 2) црци, сея vehiculi.

pa, die Zwiebel. Moka, f. 1 eine liederliche Weibsperson, Mỹk, m. bei der Pistole und Flinte, Nokka, f. mulier iguava et immunda. Ayka, die Uue, pratum pone flumen. Лош, ша, ше, unglutii, fфіефі, лha, m. Вивав, Lucas.

raiser. Два лоша избнше Милоша лукав, ва , вo, liftig, fФІau, callidus. (ne Herculus quidem adversus duos). cf, Nykậecmbo, . 1 die listigkeit, Schlaua рђав.

лукавшпина , . beit, dölositas, calMy6, m. der Baft, liber.

liditas, Лубарда, f. Sie Bombe, globus ferreus, Луко, m. - vide Лука. bomba.

луков, ва , во, н. п. цвијеці , , перо, Лубеница, f. Die 23affеrmеlоnе, angu Laucha, allii.

ria, oder cucurbita citrullus Linn. луковача, f. кукурузница умијешена MyGenllag, m. 1) der Wassermelonen, ладном родом с перима од црнога

gärtner und - Händler, qui angurias лука (cf. ладњача), tine drt Живития serit aut vendit. 2) der dergleichen gern

brot mit Zwiebel, panis genus e zea. ißt, aman's anguriarum.

Луковії, ва, во, н. н. лија, градщја, Дубеңичица, f. dim. 2. лубеница.

"файфа,

allii. Лубеничішпе, . ein ebmaiigee ®ar: луковица, f. ein (bölgeenes) ®efäg um.

ten zu Wassermelonene hortus olim Bauch zu stossen, mortarium ligueuna anguriis cousitus.

commiquendo allio.

?

[ocr errors]

Jbara, f. (y Cpujemy) der Schandflex,

[ocr errors]

more.

ta*, f. 1) die Pfeife zum Rauchen, fi- nyulak, m. der Knoblauchgarten, hore stula fumatoria. 2) казанска, дie Röyre tus allio cousitus. beim Branntweinbrennen, fistula vini Aywuja, f. die Lauge, lixivium. ustorum. Лулепина, f. augm. 9. лула. Лулёција *, per 3erfertiger Set луле,

fistularius. Луль, m. (у Сријему) vidе лула 2. А лица, f. dim. p. лула. лу ња, f. eine 24rt 3 vgel, avis genus. луњав, ва , вo, mit vorbängenbeim So= labes, 'macula. pfe, demisso capite.

Joc:6, m. (Epis.) :) das Brot, panis. 2) der Луњање, р. да8 8eben mit porhängers Laib Brots, panis. dem Kopfe.

Њебар, т. (Ерц.) Ver Brothäder, pistor. Луњати, ам, v. impf. I mit vorhåns Jebapee, Ba , B0, (Ept.) des Sachers, Луњаписе, амce, v. r. impf.jgenem fo. Њебаров, ва, вo, pistoris. Далеко је pje gehen, eo capite demisso.

љебарова кућа (кажу kеци кад чеAyna, f. das Schlagen, Klopfen, pul спо ишту еба). satio.

љевац, піца, т. (Еріт.) 1) у Србији, у лулање, п. Вав RIopfen, pulsаtiо. Босни и у Ерцеговини, lim. v. Seet, Лупарање, п. vіdе лупање.

н. п. да пи да мајка љепца (говоре Лупарали, ам, vidе лупати.

және Ђеци). 2) (лебану) у Сријему, у лупатан, пка, m. ein' tet, ascia. Бачкој иу Банату, беr gаib Brotв, Лупапи, ам , v. impf. Flopfen, pulso. (н. п. пошто је овај лебац ? велики лупеж, ш. (у Сријему, и у Бачкој) лебају и пт. д.) и слабо се говори у

Оer Räuber, latro, cf. лопов, ајдук. Коме другом падежу осим имениЛупешкії, кa, кo, 1) räuserift, prae телнога ивинителнoг. 'datorius. 2) adv. räuberisch, latronis Joe6hî, ha, ho, (Epy.) Brot: panis.

љевака , f. (Ерц.) і) дie Rinflerin, laeeлупипи, им, v. pf. auf еtmas IosfФla va manu utens. 2) die linke Hand, die gen, percutio.

linke, laeva , laeva manus. Лупкање, p. dim, b, лупање.

љевäк, m. (Ерц.) деr gіntlet, homo laeлункали, ам, dim. . . лупати.

va uteus pro dextera. лупнути, нем, vidе лутніпи.

љевање, в. (Epң) бав вieften, fusio. Лупање, п. vіdе врљање.

љевати, ам, у. impf. (Ерц.) giepen, лпали, ам,

vide
връатпи.

fando.
Лүпіка, f. Die Puppe , pupa, pиpula. љевке , adv. (Ерц.) lints , laeva , ad lae-
Лутор, т. der Lutheraner, Luthera. vam : варај дупе љевке! (подвикују
Лупі оран, m, I nus.

момчад кад играју). Лупоранка, f. Die Putheranerin, Luthe- Бевчић, dim. 9. лијевак.

љекар, m, (Ерц.) per 24rst, medicus. Лутрански, кa, кo, 1) Tutherift, lu- Бекарев, ва, во, vide љекаров.

theranus. 2) adv. lutherisch, luthe, Jeka puna, f. (Epy.) das Heilgeld, die rice.

Gebühr des Ärzteé , pecuniae medico Mykyi ", m. ein Bindemittel (Kitt) von debitae, merces medici.

Baumwolle, ungelöschtern Kale und Del Joeràpura, f. (Epq.) die Heilerin, mebei Wasserleitungen u. dgl., maltha. dica (mulier). Луцкаст, па , пo, vide сулудаст. Бекаров, ва, во, (Ерц. ) бев 2rѕtев, 104, m.' der Kienspann, taeda.

medici. Луча, f. vіdе зрак.

Бекарскій, кa, кo, (Ерц.) ärstli , шеЛучан, нa, нo, mit knобаиф gewürst, dicus. 2) adv. ärztlich, more medici. conditus allio.

љљен, т. (у Ерц.) vide jелен. Лучев, ва, вo, Wiene, Sörelli, pіnі sil- љељена, f. (у Ерц.) vidе Јелена. vestris.

Бенив, ва , во, (Ерц.) vidе лијен. лучење, п, дав 2bfonsert, ѕераrаtiо. љенивац, вца , m. (Ерту.) беr Saulene Лучење. р. Bas Bürgen mit knоblаиф, ger, desidiosus, piger. alțiatio.

љенівица, f. (Epiц. ) бie Saulengerin, лучили, им, v. impf. н. п. јагањце од pigra. оваца, абfonsern, ѕераrо.

Jenaea, f. Frauenname, nomen femiлучили, им, v. imрi. mit frоblаиф würzen, alliare.

Joenoma, f. (Ep.) die Schönheit, pulдучh, m. dim. p. лук.

critudo.

rana.

nae.

vacca.

* *

[ocr errors]

на

љепопiнija, f. (Ерц.) (Die eine) ein- Бок! fast man - sum &albe, іntет птах

Mädchenname, den 1. B. die Schwiegers es abtreibt, vox separantis vitulum a tochter ihrer ledigen Schwägerin gibt, cf. златоје (pulera) :

љокање, п. фаз љок fagen (ince man „Штого, сунце обасја земљице das Kalb abtreibt). „Не виђесмо таке љепотице

љікапій, ам, v. impf. Saf fals abtrei. љепошелia, f. (Ерц.) sian Siegennете, ben, separo vitulum a matre. noinen caprae.

Бокач, . дрво, што се меле љока Њепчић, m. dim. 6. •љеб 2.

кад се крава музе, рав ( bulgerne) љепшање, п. (Ерц.) бав 3erfффner, Werkzeug, um das Kalb abzutreiben exornatio.

instrumentum abigendi vitulum : љепшати, ам, у. impf. (Epg) verschös Млада мома плаву краву музе, nern, reddo pulcrius.

„Младо момче в Пеле љока ; beca, f. (Eph.) die Britiche, Flechte, „Млада мома момку говорила: crates.

„Море момче ! не преби љокача ; Бесетина,

f.
angm.
6. меса.

Не дамо ми огрепси бакрача, љсица, f. dim. 2. меса.

„Нап” ћемо пи укуваг” колача. љсков, ва , во, (Ерц.) 2011 рafelbwls, љске! vide љок. colurnus.

љокнути, нем, у. pf. einmal љок јае Бескова маст, f. Die Safelfaibe (pril: gen u. f. w.

gel, Oläge), unguentum viteum (i. е. Оснути, нем, v. pf. Praфen, fragoyerbera): љескова је маси чудо

rem edo: лворна. .

љу, cf, љу љу. Бесковац, вца , m. (Ерц.) See pafel. љуба, f. i) (ст.) pie Battіnt, conjux : stab, baculus colurnus.

„Чија с' љуба, чија ли си сеја? Бесковача, f. (Ерц.) Феr pafelftoot, bа „Ја сам љуба Јове Поповића culus colurnus.

„Оспаје му љуба нељубљена љсковина , f. (Ерц.) ба фаfеlbоlѕ, lig „Младога ме мајка оженила, num colurnum.

„Вјерне сам се љубе наљубио Jomt, adv. (Epiz.) im Sommer, aestate. 2) hyp. у. Љубица. с пина, f. (Ерц.) да8 Sabr (int Rüct. љубав, f. Die giebe, amor: учини ми Ficht auf Fruchtbarkeit), annona.

Aybae (fey so gut; thu mir den Gefala љепни, на, но, (Ерц.) Commer=, ae Теп, кад који шпіо

моли кога ); stiyus,

дела љубави пти,

fac

quaeso, љепо, n, (Ерц.) 1) Ser Commer, aestas. Љубаван, вна, но, liebepol, amans, 2) (cm.) das Jahr, anuus:

љубавнак, т. еј љубавниче! ruft man „Старац Фочо од спомине дета einem Unbekannterl zu, dem man ets „Једно љето нико и не знаде,

was sagen will. „Друго љепо сватко и сазнаде љубак, пка , ко , Jieblit, anabilis. љепiовање, п. (Ерц. ) бав цеbеrfemis љубезан, знa, нo, geliebt, lieb, carus, inern, aestivatio.

J6j6e3hik, m. der geliebte Freund, aniaљеповати, пујем, v. pf, . impf. (Ерц.)

dilectus. überlommern, aestivo.

љубезница, f. Vie Weliebte, amasia. љубен, . аппвпame, nomen viri.

JbyCenko, m. Mannsname , nomen viri. љепошњи, ња, ње, (Ерц.) беurig, hor. Љубивоје, m. Xann#пame, pomen viri. nuis.

Joy611Hko, m. Mannsname, nonnen viri. љешица, f, dim. . лија 2.

љубиппи, им, v. impf. 1) fiffen, osciБешник, m. (Ерц.) дie yafelnup, nux

lor. 2) küssen, vocabulo puro, senst juglans. Два љешника орау су вој

obscoeno.

Joy6nya, f. Frauenname, nomen feminae, љешница, f. 1) (Турска) täsfфеn іmіе љубичас, па, пo, veilkenblau, vio

schen der Brorniker- u. Schabzer:Hauja, "laceus, am Sup_per Видојевица. 2) (бегова) љубичица (у Сријему и у Бачкој љу. село у Јадру.

бичица), f. дав 23eilben, viola (viola ѣшничанин, m. einer poin Бещница. odorata Linn. љешнички, кa, кo, ejefфniger.

љубиша , m. Rannѕ na me, nomen yiri., Бешпак, m. (Ерц.) еіr аfеlbufф, со љ'бљење , п. Зав Жuffen, osсulаtiо. ryletum.

љу внути, нем, у. pf. dim, 2, пољуБештарка, f. (Ерц.) Sa® Safetyub,

бии : tetrao Bonasia Linn.

љубну је једном и другом љir, m. ријека у Србији.

љубобрацi, m, Rannвпате, поmед үікі.

fac sis,

tus,

Hemócie,} (Ep4.) heuer, hoc anno.

ска.

[ocr errors]

nae.

2

маовина :

у

Љубовник, m. (по крајини Неготине Љупо, bitter; atg, acérbe: љуло пі

сќој; а Власи онуда кажу, іубов та преваріt ! HIK) der Geliebte; amasius.

љубење, , Ba8 roopen, exacerbatio. Љубовница, f. (по крајини Неготин- Љуцніп, кa, кo, t) mеnfli), 97ens ској; а Власи кажу јубовника) Innen-, humanus. 2) (ryqxn) adv. männs dic Geliebte, amasia.

lich, menschlich, humano more, ut vir: he Љубовца , f. (сп.) din. уба:

. - зна љуцки (него пасній, или Циган „Не ће Пуљо гроша нй дуката, ҫки). ,,Веке ишпе љепоту ћевојку љушіпење, в. дав сф&left; dесоrtіса: „Тавну ноћцу за вјерну љубовцу — tіо: Joyboje, m. Mannsname , noinen viri. љуштипти, им, т. impf. 1) фdlen, deJy6oMid, m. Mannsname, romen viri. cortico. 2) vide rysumu 4.

љ$ босав, m. annname, nomen viri. љу шчица, f. dim, р. Љуска.
Jb y6ocaba, f. Frauenname, nomen femi-
људескара, f. augm. 2. човек.

М. људи (gen. људи), m. p. 1) ріе Rena

Ichen , homines. 2) die Leuté, homines: људина , f. vіdе људескара. људство, да бie Renge @eute, multi Ma (mal), maa, 'm. 1) der Bieb, ictus) tudo,

на ма, одма , маом. 2) (сі:) vide љуљање, т. бав 28iegen (ан, бав фиt. schen), agitatio in cunis, aut in machi „На коњма нам седла потрунуше; na suspensa.

Чадори нам мiaoм попадоше љуљапіі, ам, v. impf. i) mieget, agi 5) ма како било з ftatt макар.

to cunas. 2) (österr.) hutschen, agito id Má! vide Mâ ma. machina suspensa.

Maana *, f. das Viertel, das Quartier Љуљашка , f. (@terr.) бie putfфе, ma (in einer Stadt), regio urbis: china suspensa.

Маање, п. бав ефwingen, agіtаtіо. љуљнули, нем, v. pf. Bеr piege eitten Maaпи, шемі, v. impf. eine Bemegung

Schwung geben, commoveo cunas. machen (init der Hand, dem Sute), agiJby by! singt man beina Wiegen der Kina to. Мааћеш ми ватру у капи (би

der; ita accinunt infanti in cunis. wirst zu thun haben). љуљушкање, т. dim. 6. љуљање. Маали, маам, т. impf. п. і. нуђељу, љуљушкапи , ам, dim. 2. љуљапіи.

{ или лан: Љумање, р. бав 23ormart&treiben, Da: Мавен, на , но, vide плав.

herschlendern, incessus modo defessi. Мави adj. indecl. vide Maeen. Joymamı, am, v, impf. daherschlendern, Mâuw, m. eine Art Mehlspeise , cibi far incedo more defessi.

rinacei genus (österr. Schneeballen; Kras ѣ упкост, f. Die giebliфғeit, amoeni. pfenteig in Schmalz gebacken):

Mabayma *, f. Art türkischen Mantels Joycka, f. die Schale, testa, putamen. pallii turciei genus. Буснути, нем, vide љоснупі. Maepen, m. Mannsname, nomen viri. Joým (comp. Dyks), ma, mo, 1) erboßt. Marà3a *, f. das Magazin, horreum. y

iratus, exacerbatus. 2) herb, acerbus. Бијограду држе у магазaмa co, жи3) љути сирома, äи реrіt аrm, mi по и брашно ; а у Јадру (око Лоserrimus ;

знице) оплету магазу од прућа, па „Топал Паша љутіна спрашивица - наспу у јесен јабука браница ше љуац, љуца, т. п. ј. камен, harter стиоје преко зиме. Stein, saxum durum.

Магазација m. der ein (wenn auch Љупина, f. 1) бie grooftheit, irritatio. kleines) Magazin hält, und daraus vera 2) die Herbe, acerbitas: mopu Me sy kauft, tabernarius.

Магазица, f. dim. р. магаза. љутипі, па mo, zornig, iratus. Магањење , п. Вав Зеrunteinigen; polЉупити, им, y. impf, böfe maden, ers lutio. boßen, irrito , ad iram excito.

магањити, им,

v. impf, verunreinigen, Љупиписе, имсе, т. г. impf. eeрopen, polluo : немој се поганигни ни магаexcandesco.

њипіи. Љуптиця, т. . 3. Богдан, беr bife Магарац, рца, m. Bеr fеl, asinus. Не (ichlimme) Bogdan.

зна (ни) колко магарац у канша. Joymika, fi die Erboßung, excandescen ру. Магарца одведи и на Јерусаг tia,

лим, он ће онец бишци магараны

[ocr errors]

tas.

[ocr errors]
[ocr errors]

ПТІина.

mulus,

Маскала,":}

Marape, ema, n. der Esel, das Eselcin, (puella) corrupta nimia indulgentia : May 'asellus.

за материна. Магарећй, қa, fe, $feІв: , asininus. Мазалица , f. Die Selbüфfe, yas olei. Marapere (zum Smerze als gereimte Ants Mazane, n. das Salben, Schmieren

wort auf eine ungereimte Unrede): unctio. А. Добар вече.

Мазали, мажем, v. impf. 1) fФmieren, Б. Узјао на магарече.

falben, ungo, 2) OKO kora, streicheln, Магарица, f. Die Gelin, asina.

schneideln, demulceo verbis. 3) Kolha Магаричин, на , но, веr felin , asinae. (љесковом масти), ftart fФІagen, Магарчев , ва , но, бев &feiв, аsini, н. п. fuste dolo,

Магарчево брдо уКарловцима (близу Masra, f. die Mauleselin, das Maulthier, Магарчева брда има онђе један из

mula. вор, који се зове Еш иновац, а Мазгал, т. 1

vide ешек у Турском језику значи ма.

пушкарница. гарац : даклем је Eшиковац род с Мазгалија, г. Виттев 3eug, pugae, inə Магарчевим брдом!).

eptiae : прави кајекакве мазгалије. Магарчење, т. дав апретя одеr Xesen Mazról, mi der Maulefel, mulus. wie ein Efel.

Мазија, f, 1) vidе челик. 2) бie рrоbe Магарчина (магарчина ), f. augm. . des glühenden Eisens, und heißen Wass магарац.

sers, experimentum per ignem. y Cpo Магарчии , им, y, impf. коға, 3um бији и сад канцino еаде мазију, по Erel machen, reddo asinum,

і кад на каквога човека реку да је Магарчилисе, имce, v. г. impf. fit mic што украо, а он се одговара да

ein Esel betragen, dicere aut facere ut није, онда узваре пун Казан (или asinus.

велики Копао) воде, на уону вреМагацин, т. (у Сријему, у Бач. и у лу воду, меліну комад врућа усја

Бан.) дав Лада ini, horreum, cf. амбар. да, гвожђа (или камен), а онај, на Магистрат, m. ride ма, испіралі. кога веле да је украо, засуче рукаМагистратскій, кa, кo, vidе мађи ве, па објема рукама извади оно спрашски.

гвожђе из воде. Ако он не буде уMaría, f. der Nebel, nebula.

нрао оно што на њега говоре, не Маглити, им, v. impf. einen 9Xebel нт ће се ожећи ни мало, ако ли буде

sich verbreiten (f. B. durch Tabakrau: украо, изгореће му руке (ја не знам chen), nebulam offundo.

ни једнога, који је вадио мазију да Маглитца, f. dim. , магла.

се није ожегао, а знам двојицу што Магловит, па, по, пеbliФt, nebu су им руке изгореле: Пан пус маlosus.

мі енић у из Јадра из зела Тршића, Маглушпина,

f,
augm. 9. магла.

и Митру Туфекчији из РађеMarљење, р. дав йтпebeln, obnubi вине из села Мојковика). latio.

Мазиши, им, v. impf. н. п. дијете, Мадеж , m. vіdе младеж.

hätscheln, corrumpo nimia indulgentia, Мађистор, m. vіdе учитељ.

Мазнути, нем, v. pf. ) eiinal fф mies Мађисторов, ва, вo, vidе учитељев. ren, ungo. 2) einen Hieb verseken mit Мађисторовица , f. vіdе учитељевица.

dem Säbel, Stock, percutio. Мађисторскіі, ка, ка, vidе учитељ- Маина, f. Die Binvitilie (auf Bem Stupe),

silentium venti, malacia. Мақспрап, m. (у Сријему, у Бачк. маја *, f. vіdе квасац. и у Бан.) Der Xagiltrat, senatus.

Maa, f. Ніур. р. мајка. Мақстралиски, ка , кo, magijtratifф, Мајда, f. Srauenname, nomen feminae. senatorius.

Мајдан“, т. 2) Die ($rigrupe, fodina. 2) Ber Mahynuuga, f. die Klosterküche, culina Fundort, domicilium : my je', majaan monasterii.

од ћевојака ; од добрих коња и т. д. Маевица (Мајевица ?), f. Serg in Bo8. Мајдански, кa, кo, Bruben, fodiuае.

nien dem Iļep und í'yueBo gegenüber. Majadhoc *, m. die Petersilie, petrose* Маецак, цка, кo, dim. , мали.

linum. Маечак, чка, ко

Мајнн, на,

vidе мамин. Máma, f. der Zentner (190 Pf.), pondus Majka (u majka), f. die Mutter', mater, centenarium.

мајкин (и мајкин), йа, но, беr Ruts мажење, п. фав Зеrbütfфе[п, соrruptio

matris. per nimiam indulgentiam.

Мајкина душица,

f. der Quendel, thys. Mása, f. das Muttersöhnchen, ein vers mus serpillum Linn.

bätscheltes Kind, deliciae matris, puer Majmyn*; m. der Affe, simius.

cКИ.

2

но ,

ter,

« PreviousContinue »