Page images
PDF
EPUB

HITIIII.

Мајмунаспі, па, по, &fff, siшiae wenn ein Zigeuner redend eingeführt similis.

wird). Мајмунов, ва , во, без теnѕ, ѕіmіі. Маков, ва , во , Robn= , papavereus. Мајмунски, ка, ко, 1) 21jfens , äffifф, Маковиште, п. 1) Ort, wo ebena18 simiarum. 2) adv. äffisch, ut simia. Mohn gesianden, locus ubi

papaver мајмунчад, f. (coll.) бie jungen 21 ffen, fuit. 2) планина (или брдо ?) у Срби. simiolae.

ји. cf. Дрмановина. Мајмунче, чета, п. Веr junge 24ffe, Маковски , ка, но, н, п, кец, дав simjola.

Treffles 25. Мајстор, m. 1) Set citer , magister. Макса, m. (Рес. и Срем.) vide Максо. 2) Meister , peritus.

MÀKCHNI, Di, Maximus, Maximus, Мајсперија , f. дie Runft, artificium: Максімац, мца, m. dim. у. Максим. по није никаква мајсторија начи- Максимчић, т. dim. 2. Максимац.

Максо, т. (Ерц.) һур. р. Максим. Мајсторисање, п. Зав Зеrfertigen еі. Мал*, 1) Бав Зcemogen, facultаs: ner Sache als Meiffer,

„Млада мома мал до века Мајсторисали, ришем, v. impf. mei. 2) Max My je, es geschieht ihin recht, sterk, als Meister an etwas arbeiten,

habeat sibi. artificium exerceo in aliqua re.

маха, f. vіdе масла. Мајспорица (и мајсторица), f. Die Малаксати, кшем, т. pf. Tфwаф mer Meisterin , uxor magistri.

den, debilitor. мајсторичин (и мајсторичин), на, но, Мала пушка, f. Die pizole, pistola (teder Meisterin , magistrae,

lùm manuarium igniyomum. Мајсторов, ва, во, бев Reifter, ma Мале! Rutter ! mater! (wie брале, се. gistri.

ле, 4. d. мати гле) : Мајсторскії, кa, кo, ) meifterlid , „Тloho по путу мале! по камениту,

egregius. 2) adv. meisterlich, egregie. „Срепо девојку мале! из бање идеMajøp, m. der Meierhof, villa.

Мален, нa, нo, vidе мали. Majypuya, f. die Meierin , villici uxor, Marema, m. Mannsname, nomen viri. villica.

Mànew, m. Mannsname, nomen viri. Мајуричин, на, но,

er Reierit, vil- малӣ (сопір. мањії), ла, ло, kleint, licae.

parvus. Majypuuja, m. der Meier, villicus. Мали Божић, m. Тав тече Сафе, саМајурцијин, на, но, де8 ReierB, vil. lendae Januariae (ново љето іt іt lici.

Serbien unbekannt). Мајўшан, шна,

dim. р. мален.

Малина , f. Die eleine 2ngabt, parva maМајчемииa, f. augm. 2. мајка.

nus , paucitas : нас је малина (unfer мајчин, на , но, vidе мајкин.

find wenig). Мајчина, f. vіdе мајчетнна.

Малина, f. 1) 9Begeporn, Chriftborn, Мајчица, f, dim. Ba8 9Tutter феn, ma paliurus ? 2) Frauenname, nomen fetercula.

minae. Мајчурина, f. vіdе мајчетина.

Малинка , f. Seauenname, pomen feMak, f. der Mohn, papaver.

minae. Маказе*, f. pl. vide но якице.

Máaxmı, , v. impf. verringern, wés маказицe, f. pl. dim. 9. маказе.

niger machen, entziehen, miouo. Макар, un foЙte au, wenn аиф, Малиш , m, kleiner, paryulus: иди ма

etiamsi: макар како било; макар ни лишу донеси ми (реку ђептепту, један не дошао.

кад му не знаду имена). Макаре, f. vide скеле.

малко, dim, p. мало. Макінш, т. поље код Бијограда (на мало, menig, parum ; мало кад, fels лијевом боијегу Топчидера).

ten, raro ; мало по мало, аdmіlіg, Макља, f. Тав фаб те јjer, Cabeis sensim.

sen (?), culter doliarii, Макљање, п. Сав сабе іt , rаѕiо. Maamuja, f. Malta(?), Meleda(?), Melita : Макљапии, ам, у. impf. 1} {$aben, sca „Кад дођоше под проклету Малпу

bo. 2) fig. für: schlagen, dedolo. „Господине од Малітије краљу макмица, f. dim. 9. макља.

Малчице, vidе малко. Макнаирала, auf uno papil, abiit, ex Mân, m. die Ramme, fistuca. cessit cf. Издирала.

Маљеница, f. т, беr kleine, Eleiner макнути, нем, vide ман.

Statur, homo parvus. Макнутисе, немсе, vidе маќисе. Маљење, и. дав Зеrrіnger, dеminutіо. ako? (ein charakteristisches Intercalare, Maunk, m. dim. $. ma..

но ,

2

Mánuīja, f. Der(Binder-) Shlägel, tudicula. Maumuja, f. per Mönchsmantel, pallium Mãnka, f. das Bret, auf dem der Hanf monachi.

abgeklopft wird, frangibulum pro can- Mahmopoc, m. ein Mönchemantele palnabi.

lium monachi. Маљо, m, vidе мањо.

Манути, нем, v. pf. eine Bewegung Mâ ma'! Laut, um die Kuh herbeizulo: machen, schwingen, stringo. cen, sonus alliciendi vaccam.

Манутисе, немсе, т. г. pf. 1) fit, eie Мама, f. hyp. р. мапи.

ner Sache begeben, desero rem. 2) fich Мамаљуга, f. vіdе качамак.

aufinachen, itineri se dare : Мама, мца, m, Ser #per, esca., „Па се ману преко поља, мамигуз, m, ein ethichteter 23ogel name „Као зв’језда преко неба zum foppen, q. d. quae alliciat anum:

Màx, außer, ausgenommen, nisi, exА. Шта је по (1апа по дречи у серtо quod — : мраку, у шуми)?

„Ту ми седи младо момче Б. Мамигуз; бјежи, бјежи.

„Накићено, наређено, мамии, на , но, беr ухата, natris. „Маю што није ожењено Мамини, им, v, impf. Кофеи, allicio. Мањкавање, п. 2a8 Иmjteben (дев Bie. Мамица, f, dim. 5. мама.

hes), mors bestiae. Мамичин , на, но, деr мамица, matris. Mањкавати, "ам, у. impf. umjtehent Mámbére, n. das Locken, allectio. (vom Biebe), mori (de bestia). Мам узање, п. За8 Spornen, incitatio. мањкапін, ам, ў: pf. umieben, perre Маму запи, ам, v. impf, jpornen, ad cen, mori. do calcar.

Мањма, феniger, minus: Mamýze *, f. pl. die Sporen, calcaria, Мањо, m. vіdе маљеница, Мамуран, рна, но, урт Хаи fbе nоd, Маови , m, pl. 3. 3. боли ме глава на

benebelt, qui crapulam nondum exha MaOBE ;. auf Augenblicke , stoßweise, lavit.

punctim , identidem. Мамурлук*, m. Die tameken бев Хаи: Маовина, f. Dae Хов, muscus, fфев, dolor capitis cet. a crapula ; раз. Мара, f. 1) һур. р. Марија. 2) шарена бипи мамурлук, бie Хаф meken рев бубица (@terr. Wrauenfäfer ипо таа Rausches (wieder durch Trinken) ver: rientäfer, Prain. божји волек).

treiben, crapulan discutio bibendo. Мараз *, m. 8. 3. мараз на срцу, еr it Mána, f. Fehler, Tadet, vitium : HEMÄ innerlich krant (man steht äußerlich ket

мане на њему никакве, еr if оbаt ne Ursache seines Uebelbefindens), malo Fehl.

intestino laberat. Манастир, т. vide нaмaспир (mit аlѕ Марама *, f. Ba8, 3ӣфеi, Xu, ѕudаrium. len Ableitungen).

Mapannya, f. din. 1) das Tuchelchen; Мангулац, гулца, m. eine 21st leit mäft 4 sudariolum.. 2) bei den Lämmern das

barer Schweine, genus suis altilis. Talg der Ingeweide, sebum intestinuni Мангулица , f. eine Art leidit májloater bestiačum. Säue, genus porcae altilis.

Марамчина, f.

augm. 5. марама.. Мангура *, f, eine Art Singe, numi ge- Марва, f (coll,) Фав 2Sieb, pecudes , nus ; нема ни мангуре.

pecus, Манда, г. Хrauenname , nomen feminae. Марвени, на, но , нп. вашар, зiebr; Мандал*, m. велика кључаница пре

pecuarius. ко цијели врапia, Ber Xborriegel, ve- Марвінче, чепа, п. Вав 3iep, pecus ctis portae.

(pecudis), bestia. Мандара, f. ein erit on emals, Maprema, m. (сп.) cigner Starte einer Mebi und Wasser, cibi genus.

Kanone, nomen proprium tormenti: Міндра, f. vіdе єпан І.

„Док ми гледа Крњо на Земуна, Мандуша; f. Хraцептате, пошеn fe „А Маргета на Врачар на поље minae.

Маргепан, m. (у Сријему, у Бачк. и у Мани* (коме бити), іndесi. neilig, in bah.) der Marketender, lixa; nundinam

vidiosus : нијесам му мани. Ко пи tor castrensis. . је мани, био іти у најму.

Маргепаница, 1. біe Rartetenberit ; Манисани , нишем, у. mpf. чему ,

nundinatrix castrensis, или коме, аиз иjeken fіnvеn, rерегіо Маргетанскій, кa, кo, 1) Xarteteners, quod reprehendam.

lixae. 2) adv. wie ein Marketender, moz мінит, па , по, битт, stupidus : re lixae. будало манипа !

Марење, п. дав Summern un ötpав , Maink, m. eine Art kleinen Fischek, pia sollicitudo.

Марија, f. 2Xarie, Maria:

N

scieuli genus.

minae.

за

a

Маријца , f. dim. 4. Марија.

Mamepême, n. die Begrüßung als Muts Маринка, f. Srauenname, pomen fe ter, salutatio pro matre.

Маперешина, f, angm. 9. мати. Маринко, м. Лаппвпате, поmеn yiri. Материн, на, но, беr Rutter , maМарипои, им, т. impf. за кога, tris, umo , fich kümmern um etwas: He Ma. Mamepumu, um, v. impf. zu einer fas ри за по, сиго.

gen: Mutter! saluto matrem. Марица, f. 1) dim, . Марија. 2) вода Материца, f. pie Putter, Sürmutter, у Косову ?):

der Mutterleib , matrix. „На Марицу бијелиши платно — Маптерицe, f. pl. Празник, који сваг„Окрећесе низ воду Марицу — да пада у другу неђелу пред БоMapjās, m. Mannsname, 'nomen viri. жик (а у прву пред оце): Мате. Марјаш, m. ) (у Србији кажу Каур рице су као женско крсно име: ски) per Giebiebner, numus 17 эru Зато је обичај у очи материца (или ciferorum (Mariae imagine insignis.) на малтерице у јупіру) везани све 2) eine Münze, von 10 Para’o, numi жене, које су се мајке назвале: Turcici genus.

неке вежу за ногу без шале, Маркић, m. dim. р. Марко.

пред неке само донесу уже , или Марко, m, narx, Marcus.

(по варошима) панпљику, или гајMapma, f. Frauenname, nomen feminae. ан, на већ оне знаду шта је то; Mapmun, m. Martin, der gewöhnliche и морају се опікупљивати: орасима,

Name des Tanzbären, Martinus (ita сувим шљивама, јабукама, ракиvocant ursum saltare edoctum): AeA' јом, лијепом вечером и сјутрадан поиграј мој мартине!

ручком. Масан, сна, но, vide Macmax.

Манти, мере, f. vіdе мајка ; жива Macna (gen. Macana), n. pl. das geweihs • ми је мапи (i. е. Bu bift glütliФ)

te Del, die leßte Delung: cBemuan begrüßt man den, der eben noch recht (свјештали) му масла.

kommt um allenfalls, wenn er wil, маслен, на, но, fфтаlѕіg, fett, pin mitzuspeisen.

guiš, pinguedine imbutus , H. n. pyke. Mamuja, m. Mathias , und Matthäus. Маслени, на, но, н. п. лонац, ёфnia 3*, Матијаш, m, mannвпате (бои Магии. butyri.

ja), nomen viri. Маслењак, . п. ј. лонац, или куп, Матијца, ш. dim. 2. Малија. der Schmalztopf, olla, in qua butyrum Mamuya, f. 1) die Bienenkönigin, aliquatum:

pum dux, regina. 2) der Thalweg, meмаслина, f. Der Debaum, olea,

dius alveus Iluminis: Маслинка, f. Vie Olive , olet, oliva. „Узела га вода на машицу Масло, р. 1) бав ефmals, butyrum li- Матичњак, т. ·1) die Zelle der Bienenkös quatum. 2) vidе цицвара. 3) све је nigin, cellula reginae. 2) melissa officiњегово масло, Beranlaffung,

nalis Linn. (sonst aud) imacja genannt). ille autor est:

и му има његова Мапio, m. (Ерц.) һур. р. Матија. масла; ни по није без његова ма• Mamop, pa, po, alt, senex (besonders

von den Thieren), Масницца, f, eine Ctrieme, blauer $lectet, Малорац, рца, ш. беr atte (vom gbie. vibex.

ren), senex; auch vom Weinberge würMachory3, m. der Gourmand, liguritor, de man es gebrauchen. homo delicatus.

Мапоренье, п, бав 24ttern, senescenMachoryz, sa, 30, lederhaft, delica tia (?).

Малорина, f. (@fteer. bie 2elte) Saв 2Macm, f i) da Schmalz, geschmolzenes tet, senectus.

Fett, pinguedo liquata. 2) Salbe, unguen- Mamopumu, sM, V. impf. alt werden, tum, adeps. 3) човек црне масин, altern, sepesco. (Farbe), atri coloris.

Малібрка , f. Die 20tte, 3. 3. beim Bes мастан, сна, но, fett, pinguis.

flügel, senex cf. Mamopaq, Мастило, р. (у Сријему, у Бачк. иу Maha, f.1(у Сријему и у Бачкој говоHah.) die Einte, atramentum.

Makaa, f. pe makuja) die Stiefmutter, Mäспіипи, им, y. impf. mit Sett bе. fchmußen, pinguedine imbuo.

Македонац, нца, т. бer Raceдonier Mama, m. (Рес. и Срем.) vide Mario. Macedo. Mamapa, f. ait Dichutuca (Wungefäß), Makedonnja, f. Macedonien, Macedonia. yasis vinarii genus :

Makitchka, f. die Macedoniern, Mace„Додаје му чашу и машару

donia mulier,

ло

сла.

tus.

noverca.

ко,

[ocr errors]
[ocr errors]

chen,

So:

2

[ocr errors]

Македонски, ка, macedonisch као: „Еда Бог да, све крчили, а сте macedonicus.

-Мачва у прњу лежала; а штого, Мали.(говорисе и макнуши), макнем, стекли, све Турцима у биједу даv. pf. rücken, moveo,

ли” Мачва је била (до 1804 год.) најМакија, f. cf. мађаа.

богапија кнежина у Србији, него је Маписе (говоре и макнутисе), мак ови година погажена и оплијењена.

немсе, y, r. pf. rіеn, moyeor. „Равна Мачва бијела погача Mayk, m. das Miau! vox felis.

„У богашој и поносној Мачви Маўкање, в. дав Riauen, mutіtіo felis. Мачванин, m. ciner aив per 90 atfфта. May капи, учем, v. impf. miauen, mutio. Мачванка , f. eine аив деr yгatfdna. Mа ўкнути, нем, т. pf. ein 2хіаи та Мачванскӣ (и Мачванскӣ), ка; mutio.

фон беr Мачва. Мауна, f, bie фоfe, siliqua, folliculus. Mаче, чепка, п. беr junge - Stаtеr, caМаунање, бав Зећоттей беr eфotet,

tulus felinns. das Hülsen, folliculorum apparitio.

Мачёмина, f. augm. 2 мачка. Маунаписе, нace, v. impf. н. п. гра, Мачина, f. augm. р. мач. Hülsen, Hülsen bekommen, folliculos Maruku, m. pf. (coll.) die Jungen der accipio.

Kaße, catuli felini. Мәуница , f, dim. 6. мауна.

Мачица, f. dim, фав Жdsфеn, felicula, Mais! laut, um die Kaße zu rufen,

felis

parva. nús vocandi felem: May Mano way! Mauják, m. der Kapendreck, Roth, sterМаца , f. 1) һур. р. мачка, бав &&&•

cus felinum. Феп. 2) трава, што се њом мажу Мачії, чја, чје, Жаkеn , felinus. кошнице кад се рој стреса, vide Мачка, f. 1) бie sake, felis. 2) дрво матичњак 2. 3) кад се рој ваша, криво, што стоји преко рудице или сакерује у кошницу, онда се

(код плуга). виче: сјед мацо! сјед мацо ! сјед? Мачкодер, m. Bеr fаѕеnjwinter, excoмацо, сједо и ја. 4) (die Slote per

riator felium. 2Beisenbite) бав яükфеи, (loccus) in. Мачурина, f. vіdе мачеттина. lus.

ацар*, m. Ber Ravjar (unger), Un-. Мацасті, ма, піо, н. п. права, tаkеnа garus. farbig, coloris felini.

Мацарење, р. бев Иngrifiren, mutatio Мацење, р. Тав 2Berfen (оп беr Жаве,

in Ungarum. partus felis.

Mamapuja, f. der Kaiserdukaten, aureus Міципи, им, т. impf. п. ј. мачка, ungaricus.

Junge werfen (von der Lage), pario. Mayapuja f. (coll.) (das Gemoger ?) die Maциписе, цисе, т. impf. п. ј. мач Madjaren, Ungari.

ka, werfen (von der State), pario. Маџарина, f. augm. p. Мацар. мäцоња, m. во мацасті.

Маџарипти, им,

v. impf. zum Mas Мацуља, f, крава мацаста.

Orchar machen , facio esse Ungarum. May, m. das Schwert, ensis.

Машариписе, имce, v. г. impf. - fit vet. Мачад, f. (coll.) vidе мачили.

ungern, abire in Ungarum. Мачак, чка, ш. беr ѕtаtеr, catus, fe- Maцарица, f. Die Rajarin (ungering) lis mas.

Ungara. Мачва, f. једна кнежина Шабачке Маџаркиња, f. н. п. сабља, беr Иn.

нанје (између планине Цера и во ger: Säbel , acinaces ungaricus : : да Саве и Дрине). Мачва је сва рав

„И док ми је сабље мацаркиње на као и Бачка, само што је за- Мацарска, f. Рав хаојсфаrtnlano, und расла у шуму. у Мачви могу бити gern, Ungaria. добре свиње, говеда, коњи, а осо- Мацарски, кa, кo, 1) ипgrifa, unбипio шеница (ниће се у Србији не garicus. 2) adv. ungrisch, ungarice. једе шеничан љеб шако у себицу, Мацаруша, ғ. ш. , шљива, бie genrei. као у Мачви); али нема лекућије во ne blaue Zwetschte, prunum (ungari. да, него људи све пију бунарску cum), cf. пожешкиња, воду (осим оније села, која су поред Мацарче, чema, n. Bеr junge Иnger, Саве и поред Дрине). Приповиједа

adolescens ungarus. ју, да је кнез Лазар питао Мило. Мацун*, m. 2) бie gаtmеrge, electua

ша Обилића (кад је дошао да иду rium. 2) ein dergleichen Bericht, ciна Косово): „Камо пи Милошу

bus (electuarius). Мачвани ?» А он му одговорио: Маша *

vidе ватра. „Оспали, чeспити кнеже, да крче Маша, ғ. бав Xeblen im банање - Epiel, и да сију шеницу? Онда Лазар ре: error in ludo банање.

Na

neus.

Машч, рина, г. augm. 6. маслі.

Maina , m. (Рес. и Срем.) vide Машо, Медёкнупи, нет, v. pf, niepet rufe, Машала*, f. Die Sactel, fax.

exclamo medet. Машање , в. да$ Breifen in etwa8, im- Меден, на, но, фоnіg=, mellitus. missió manus.

Медењак, m.” г) п. ј. прстен, eiit Машантисе, амсе, т. . impf. gteifen, gelber Ring von Bronze, anulus aeimmitto nianum.

2) медењаци, ponigғифеи, plaMame*, f. pl. die Feuerzange, forceps. centae mellitae. Машитиве , имce, v. r. pf, binеingtei= Meдeni*! Ди$tuf eines ftеrbеntеn sürə fen, manum immitto.

ken, exclamatio turcae morientis. Машице , f, p. dim, 9. маше.

Медija, f. Retina (?), Mcdina : Dlaiuko, m. Mannsriame, nomen viri. „Кад устане кука и мотика , Машлија , f. (у Сријемгу, у Бачко и у „Биће Турком по Медији мука

Hah.) die Malde, macula, nodus. медипи, им, v. impf. mit onig река Машњиков, ва, вo, ppa eyonymus eu fujfen, condio melle, mellio.

Медии, на, но, bonigfüp, mellitus : MAIBUKOBUHA, f. evonymus europaeus „Капетане моја медна уста Linn.

Медљање, п. ба8 23erfujjen mit pos Машо, т. (Ерц.) hyp. 9. Марко ипо nig; mellitio. Машко.

Медљати, ам,

уіdе медии. Маштрафа, f. ein Sla mit pansha= Медњаци, њака, m. pl. Iіопок и бр. be, poculum ansatum.

до у Јадру, између села Тришића Máukene, n. das Beschmieren mit Fett, и клубаца : uuctio.

„Од Медњака пе до Копривњака — машчина, f,

Медо, m. hyd. pоп мeђед :

Силии бисмо и још бисмо, ме (меј ?), мiea , m. (Рес, и Срем.) vide „Прде медо побјегосмо; мије.

„Да биjay "стари Me, mich, me (acc. 6. ja).

у гаће би срали. Меана *, f. vіdе крчма.

Медовина, f. Ўer 2nety, mulsum: слапМенисање, н. vіdе крчмљење 1.

ко као медовина ; Меанисати, ницем, vide

крчмий І. „С вечера ме вином умивале, Меанија m. vide kpurvap.

У по ноћи слатком медовином Меанцијин, нa, нo, vidе крчмаров. Мёдоња, m. 9Xanie für einen Jфfen, Мени јнскі, ка ,

кечмар

nomen bovis (an den wegen denkend?). Меанц јски , кa, кo, I cки.

Медуља, f. Жирпаmе, поmеn уассае. Мегдан, т. vіdе мејдан.

Miha, f. 1) die Grenze, terminus, ЦіМегданција , т. vіdе меўданінија. mes. 2) das Gebüsch, fruticetum: Men, m. 1) der. Honig, mel. 2) Med „Ето мајко из мeђе међеда (нама), vidе међу.

Међед, т. (Ерц.) Jer Bär, ursus. Медак, m, 27 at &name, поmеn viri. међедина. 1. Ерц.) 1) бie Bärenbaut, Metap, m. der Honighändler, mella pellis ursina. 2) augm. р. међед.

Међeдицa, f, (Ерц.), vidе мечка. Медарница , f. Sie ponigftube, oficina Mеђедніік, m. Serg in Certien (изме. mellaria.

ђу Ваљевске и ужичке наије). Медвед, m. (Рее. и Срем.) vidе ме- м'$едов, ва, во(Ерц.) Bären , ђед.

ursi. Медведак, шка, m. (доље преко Мо- међеђи, ђа, ђе, (Ерц.) 25ärena, ursi

раве) vidе ронац 2, медведина , f. (Рес. и Срем.) vidе ме- Међење , п. 1) бав 2ingtängent, conhђедина.

nium. 2) das Begrängen, limitatio, медведица , f. (Рес. и Срем.) vide мe. Mehep, adv. folglich, also, igitur, ergo : Тедица.

међер обила мајка родила обила Медседник, m. (Рес, и Срем.) vide јунака (cf. обил). MMеђедник.

менти, им, y. impf. 1) agrängen, медведов, ва, во, (Реє. и Срем.) vi conterminus sum. 2) begränzen, limi

de мeђедов. Медвеђ:0, ђа, ђе, (Ресе и Срем.) vidе мђица , f. dim, . међа 2. међељи.

spischen, inter. Мед кање, n. Pa8 22evet • Rufen, ex cla- међудневица(међудневица),f.оне три matio medet.

неђеље дана, између госпође мале Медёкапи, дечем, v. impf, meet rus и велике (од 15. Августа до 8. Сепfen, exclamo medet.

поемврија), . pie geit wifфен де

[ocr errors]
[ocr errors]

ко, vide

rius.

nus.

tem pono.

[ocr errors]
« PreviousContinue »