Мајсторисање, п. дав Berfertigen ei. ner Sache als Meister, Мајсторисати, ришем, v. impf. meis stery, als Meister an etwas arbeiten, artificium exerceo in aliqua re. Мајсторица (и мајсторица), f. bie Meisterin, uxor magistri. Мајсторичин (и мајсторичин), на, но, der Meisterin, magistrae, Мајсторов, ва, во, des Meisters, magistri. Мајсторски, ка, ко, 1) meifterlidh, egregius. 2) adv. meifterlich, egregie. Majyp, m. der Meierhof, villa. Мајурица, f. bie Meierin, villici uxor, villica. но, Мајушан, шна, Мајҹурина, f. vide мајчетина. Макиш, т. поље код Бијограда (на Макљање, п. дав фабер, rasio. Макљати, ам, v. impf. 1) Макљица, f. dim. 9. макља. bеn, sca ho. 2) fig. für: schlagen, dedolo. wenn ein Zigeuner redend eingeführt wird). n. Маков, ва, во, Тоби, раpavereus. Маковиште, 1) Ort, wo ehemals Mohn gestanden, locus ubi papaver fuit. 2) планина (или брдо ?) у Срби ји. с. Дрмановина. Маковски, ка, ко, н. п. кец, дав Макса, т. (Рес. и Срем.) vide Максо. * Manema, m. Mannsname, nomen viri. Малеш, т. Тапивнате, nomen viri. Мали (comp. мањи), ла, ло, flein, parvus. Мали Божић, т. дав Пеue ahr, calendae Januariae (ново љето ift in Serbien unbekannt). Малина, f. òie Eleine иза, parva manus, paucitas: нас је малина (unfer sind wenig). Малина, f. 1) Ведеbоrn, Chriftborn, paliurus? 2) Brauenname, nomen fe minae. Малта, f. Malta(?), Meleba(?), Melita : Малтија, f. ,.Кад дођоше под проклету Малту „Господине од Малпије краљу Малчице, vide малко. Макнаирала, auf und davo, abiit, ex- Маљ, m. діе Катmе, fistuca. cessit cf. издирала. Макнути, нем, vide маћи. ako! (ein charakteristisches Intercalare, Маљеница, f. m. der Kleine, kleiner Statur, homo parvus. Маљење, и. дав Berringern, deminutio. Màunk, m. dim. v. Maь. Maьuga, f. der(Binder-)Schlägel,tudicula Mâлна, f. das Bret, auf dem der Hanf abgeklopft wird, frangibulum pro cannabi. Маљо, m. vide мањо. Ma ma! Laut, um die Kuh herbeizuloden, sonus alliciendi vaccam. Mama, f. hyp. v. маши. Мамаљуга, f. vide качамак. Maмaш, мшa, m. der Köder,, esca.. Mamurys, m. ein erdichteter Vogelname zum foppen, q. d. quae alliciat anum: А. Шта је то (гита то дречи у мраку, у шуми)? Б. Мамигуз; бјежи, бјежи. Mамии, на, но, der Mama, matris. Máмиши, им, v, impf. locken, allicio. Mamnya, f, dim. v. Mama. Мамичин, на, но, дег мамица, matris. Máмbêне, n. das Locken, allectio. Мамузање, n. das Spornen, incitatio. Mамyзаши, ам, v. impf. spornen, addo calcar. Mamyзe*, f. pl. die Sporen, calcaria. Мамуран, рна, но, от Каифе поф benebelt, qui crapulam nondum exhalavit. Mamуpлyk, m. die Nachwehen des Rau fches, dolor capitis cet. a crapula paзбити мамурлук, bie Нафтеhеn дев Rausches (wieder durch Trinken) vertreiben, crapulam discutio bibendo. Máна, f. Fehler, Tadel, vitium: Hema мане на њему никакве, er ift one Fehl. Maнaсmup, m. vide намасmиp (mit als len Ableitungen). * 2 Мангулац, гулца, m. eine 2lrt leidt mäft= barer Schweine, genus suis altilis. Mангулnua, f. eine Art leicht mätbarer Säue, genus porcae altilis. Maнrурa, f. eine Art Münze, numi genus; нема ни мангуре. Манда, 1. rauenname, nomen feminae. Мандал*, т. велика кључаница преко цијели врата, ber Zhorriegel, vectis portae. Manдapa, f. ein Gericht von Schmalz, Mehl und Wasser, eibi genus. Мандра, f. vide стан г. Manaушa, f. Frauenname, nomen fe Maнmoрoc, m. ein Mönchsmantel, pallium monachi. Мануши, нем, v. pf. eine Bewegung machen, schwingen, stringo. Máнуmисе, немсе, v. г. pf. 1) sich eiz ner Sache begeben, desero rem. 2) sich aufmachen, itineri se dare: ,,Па се ману преко поља, Као звјезда преко неба Mam, außer, ausgenommen, nisi, excepto quod -: „Ту ми седи младо момче "Накићено, наређено, , Мањ што није ожењено Maшкáɛашье, n. das Umstehen (des Viehes), mors bestiae. Мањкавати, ам, v. impf. umstehen (vom Viehe), mori (de bestia). Mашькаши, ам > v. pf. umstehen, verres cken, mori. Mama, meniger, minus: MaоЕина, f. daе Mos, muscus, Mapama*, f. das Tüchel, Tuch, sudarium. Mapaмna, f. dim. 1) das Tüchelchen, sudariolum. 2) bei den Lämmern das Talg der Ingeweide, sebum intestinum bestiarum. Марамчина, f. augm. 5. марама. Mâрва, f. (coll.) Das Bieh, pecudes, pecus. Марвени, на, но, н. п. вашар, pecuarius. Vieh Марвинче, чета, п. дав і, pecus (pecudis), bestia. Maprema, m. (cm.) eigner Name einer Kanone, nomen proprium tormenti: ,, Док ми гледа Крњо на Земуна, „А Маргета на Врачар на поље — Маргетан, т. (у Сријему, у Бачк. и у Ван.) der Marketender, lixa, nundina tor castrensis. Maргemаниша, 1. die Marketenderin, nundinatrix castrensis. Maprèмâнскй, ка, ко, 1) Marketenders, lixae. 2) adv. wie ein Marketender, more lixae. Mapene, n. das Kümmern um etwas, sollicitudo. Mapuja, f. Marie, Maria, Марица, f. dim. 9. Марија. minae. за Маринко, m. Mann name, nomen viri. Мариши, им, v. impf. за кога, umo, sich kümmern um etwas: не мaри за то, curo. Марица, f. 1) dim. 9. Марија. 2) вода (у Косову?): „На Марицу бијелиши платно „Окрећесе низ воду Марицу Maрjaн, m. Mannsname, nomen viri. Марјаш, т. 1) (у Србији кажу КаурCKH) der Siebzehner, numus 17 oruciferorum (Mariae imagine insignis.) eine Münze, von 10 Para's, numi Turcici genus. Маркић, m. dim. 9. Марко. Масан, сна, но, vide мастан. te Del, bie lehte Delung: светили Маслен, на, но, f$malzig, fett, pinguis, pinguedine imbutus, н. п. руке. Маслени, на, но, н. п. лонац, фmal., butyri. Маслењак, т. т.ј. лонац, или ћуп, der Schmalztopf, olla, in qua butyrum liquatum' Маслина, f. ber Delbaum, olea, Маслинка, f. bie Dlive, olea, oliva. Масло, п. 1) давhmals, butyrum liquatum. 2) vide цицвара. 3) све је то његово масло, Beranlaffung, ille autor est: и ту има његова масла; ни шо није без његова ма. Mâcm, f. i) das Schmalz, geschmolzenes Bett, pinguedo liquata. 2) Salbe, unguentum, adeps. 3) човек црне масти, (Farbe), atri coloris. Мастан, сна, но, fett, pinguis. Мастило, п. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) Die Zinte, atramentum. Мастити, им, v. impf. mit ett be schmußen, pinguedine imbuo. Маmа, m. (Рес. и Срем.) vide Mamo. Mamapa, f. at Tschutura (Wangefäß), vasis vinarii genus: „Додаје му чашу и матару Машериши, им, v. impf. ¿u ciner fa gen: Mutter! saluto matrem. Материца, f. bie Mutter, Bärmutter, der Mutterleib, matrix. Материце, f. pl. Празник, који свагда пада у другу неђелу пред Божић (а у прву пред оце). Машерице су као женско крсно име: Зато је обичај у очи материца (или на материце у јутру) везати све жене, које су се мајке назвале: неке вежу за ногу без шале, a пред неке само донесу уже, или (по варошима) паншљиќу, или гајтан, па већ оне знаду шта је то; и морају се откупљивати: орасима, сувим шљивама, јабукама, ракијом, лијепом вечером и сјутрадан Ручком. Маши, тере, f. vide мајка; жива ши је маши (і. е. дu bіt glüdlim) begrüßt man den, der eben noch recht kommt um allenfalls, wenn er will, mitzufpeifen. Машија, m. Mathias, unð Matthäus. Матијаш, т. Тапивнатe (von Матиja), nomen viri. Матијца, m. dim. 9. Матија. Mamишa, f. 1) die Bienenkönigin, apum dux, regina. 2) der Thalweg, medius alveus fluminis: „Узела га вода на машицу Матичњак, т. 1) bie Belle der Bienentö= nigin, cellula reginae. 2) melissa officinalis Linn. (sonst auch mana genannt). Машо, m. (Ерц.) һур. . Матија. Матор, рa, po, alt, senex (befondere von den Thieren). Маторац, рца, m. ber 2lIte (som Zhies ren), senex; auch vom Weinberge würde man es gebrauchen Маторење, п. даб litern, tia (3) senescen Маторина, f. (öfterr. bie lelte) дав 21 ter, senectus. Маториши, им, v. impf. alt werben, altern, senesco. Маторка, f. bie 2Ite, 3. 5. beim Бе fügel, senex cf. маторац, Маћа, f. (у Сријему и у Бачкој говоMakaa, f. pe Mahaja) die Stiefmutter, noverca. Македонац, нца, т. бег Маседоніе Macedo. Makeдòниja, f. Macedonien, Macedonia. Македонка, f. Die Maceveniern, Macedonia mulier, Маки, (говорисе и макнуши), макнем, v. pf. rücken, moveo. Маћија, f. cf. мађаа. Маћисе (говоре и макнутисе), макнемсе, v. r. pf. rüđen, moveor. Маук, т. даš Miau! vox felis. Маукање, п. дав Miauen, mutitio felis. Мајкаши, учем, v. impf. miquen, mutio. Маукнути, нем, v. pf. ein Miau mа. chen, mutio. Мауна, f. діе ýote, siliqua, folliculus. Маунање, дав Befommen ber Shoten, das Hülsen, folliculorum apparitio. Маунатисе, насе, v. impf. н. п. гра, bülfen, Sulfen betommen, folliculos accipio. Мауница, f. dim. 9. мауна. еп. 2) трава, што се њом мажу кошнице кад се рој стреса, vide матичњак 2. 3) кад се рој ваша, или саћерује у кошницу, онда се виче: сјед мацо! сјед мацо! сјед мацо, сједо и ја. 4) (vie Slote der eibenbute) баз äвфен, (Поссия) in. lus. lis mas. Мачва, f. једна кнежина Шабачке наије (између планине Цера и вода Саве и Дрине). Мачва је сва равна као и Бачка, само што је зарасла у шуму. У Мачви могу бити добре свиње, говеда, коњи, а особито шеница (ниђе се у Србији не једе шеничан љеб тако у себицу, као у Мачви); али нема текућије вода, него људи све пију бунарску воду (осим оније села, која су поред Саве и поред Дрине). Приповиједају, да је Кнез Лазар питао Милоша Обилића (кад је дошао да иду на Косово): „Камо ти Милошу Мачвани ?" А он му одговорио: „Остали, честити кнеже, да крче и да сију шеницу" Онда Лазар ре мачка. Маче, чета, п. ber junge Kater, са- Мачица, f. dim. дав кафеn, felicula, felis parva. Maчjak, m. der Kahendreck, Koth, stercus felinum. Маҹји, чја, чје, Kaßen, felinus. Мачка, f. 1) діе Kase, felis. 2) дрво криво, што стоји преко рудице (код плуга). Мачкодер, m. der Kaßenihinder, excoriator felium. Мачурина, f. vide мачешина. * m. der Madjar (Unger), Un garus. Маџарење, п. деš Ungrifiren, mutatio in Uugarum. Маџарија, f. ber Kaiferbulaten, aureus ungaricus. Маџарија f. (coll.) (baš Semoger?) bie Madjaren, Ungari. Маџарина, f. augm. 4. Маџар. Маџариши, им, v. impf. zum Madichar machen, facio esse Unga um. Маџаритисе, имсе, v. r. impf. fihy vers ungern, abire in Ungarum. Маџарица, f. діє Mabjavin (Ungerinn) Ungara. ,, Маџаркиња, f. н. п. сабља, бer Un ger = Säbel, acinaces ungaricus: „И док ми је сабље маџаркиње Маџарска, f. baš Maðcharenland, Un= gern, Uugaria. Маџарски, ка, ко, 1) ungrifh, ungaricus. 2) adv. ungrisch, ungarice. Маџаруша, f. ш. ј. шљива, діе дете= ne blaue Zwetschte, prunum (ungaricum), cf. пожешкиња. Маџарче, чета, п. ber junge Unger, adolescens ungarus. Маџун *, m. 1) bie Catmerge, electuarium. 2) ein dergleichen Gericht, cibus (electuarius). Маша*, vide ватраљ. Маша, f. даš vehlen im банање - Spiele error in ludo банање. Na Маша, m. (Рес. и Срем.) vide Машо. Машашисе, амсе, v. r. impf. greifen, immitto manum. Mame, f. pl. die Feuerzange, forceps. Машљиковина, f. evonymus europaeus Машо, т. (Ерц.) һур. . Марко инд Машко. Маштрафа, f. ein Slaš mit Dапора. be, poculum ansatum. Máшkeme, n. das Beschmieren mit Fett, uuctio. Машчина, f. laugm. Машчурина, f. augm. 4. маст. Мê (меј ?), меа, m. (Рес. и Срем.) vide мије. Me, mich, me (acc. v. ja). Меднисање, п. vide крчмљење 1. Медак, m. Mannšname, nomen viri. mellaria. Медвед, m. (Рес. и Срем.) vide мeђед. Медведак, шка, m. (доље преко Мораве) vide ронац 2. Медведина, f. (Рес. и Срем.) vide међедина. Медведица, f. (Рес. и Срем.) vide meђедица. Медведник, m. (Рес. и Срем.) vide Међединк. Медведов, ва, во, (Рес. и Срем.) viде међедов. Медвеђи, ђа, ђе, (Рес. и Срем.) vide еђеђи. Медикање, п. даš Mebet Mufen, excla Ме matio medet. Медекати, дечем, v. impf, mevet rus fen, exclamo medet. Ето мајко из међе међеда Међед, т. (Ерц.) ber Bär, ursus. Међедина, 1. (Ерц.) 1) діе Bärenbaut, pellis ursina. 2) augm. 4. међед. Међедица, f. (Ерц.) vide мечка. Међедник, m. Berg in Serbien (изме ђу Ваљевске и Ужичке наије). Међедов, ва, во, (Ерц.) ären. Међење, п. 1) дав Ingrängen, confinium. 2) das Begränzen, limitatio. Међер, adv. folglich, alfo, igitur, ergo: међер обила мајка родила обила јунака (cf. обил). Међиши, им, v. impf. 1) angrängen, couterminus sum, 2) begränjen, limitem pono. М.ђица, f. dim. 9. међа 2. Међудневица (међу дневица), f.оне три неђеље дана, између госпође мале и велике (од 15. Августа до 8. Сепшемвриjа), die Zeit zwischen den |