Битанжишисе, имсе, v. r. impf. faul= enzen, cessare. Бити, бијем, v. impf, 1) кога, [ф[agen, verberare. 2) (биши, будем) fen, esse, cf. јесам. Битисати, ишем, v. pf. bergђеп, ргае- Битка, f. bie © la$t, pugna, tierlein, taurulus. Бјег, m. (Ерц.) bie \luht, fuga. Бјези су срамни, ал' су пробитачни. Бјега, f. (Ерц.) само у овој загонетки: Чуча чучи, бјега бјежи, скочи чуча те уваши бјегу (ш. ј. мачка и миш). Бјегање, п. (Ерц.) vide бјежање. Бјегаши, ам, v. impf. (Ерц.) vide 6je жати. Бјегунац, нца, т. (Ерц.) ber lüht= ling, fugitivus. Бјежан, f. (Ерц.) Slichende, fugientes. Бјежан, т. (Ерц.) Der gern flieht, fugitor. Бјежанова мајка пјева, а СтоЈанова плаче. Бежање, п. (Ерц.) дав Slichen, fuga. Бјежати, жим. v. impf. (Ерц.) Пілеп, fugio. Бјел, т. (Ерц.) eine Battung Ciche, quercus genus, Бјела, f. (Ерц.) само у овој загонетки: Бјела бјелу зове: дај ми бјело б'јела љеба испод 6'јела скупа (пп. ј. овца и јагње). Бјеланце, п. (Ерц.) дав $iweiß, albumen. Бјеласање, п. (Ерц.) дав Beißlich fen, Bliken, albicatio. Бјеласашисе, cace, v. r. impf.: (Ерц.) weißlich seyn, albico, Бјелило п. (Ерц.) 1) мјесто ђе се бијели платно, діе Bеіфе, дer 23leich= plaß, locus insolandis linteis. ) big weiße Schminke, cerussa. . Бјелобок, m. (Ерц.) ber einen blonden Schnurbart hat, ahenobarbus (?) Бјелов, m. (Ерц.) ein weißer Sunð, canis albus. Бјелов, ва, во, (Ерц.) оп дег бјел = i che, quercinus. Бјеловар, т. (Ерц.) Stact in Fro tien. Бјеловарац (рца), човек из Бјеловара. Бјеловарски, ка, ко, роп Бјеловар. Бјеловина, f. (Ерц.) Сіфено, lignum quercinum. Бјеловљев, ва, во, (Ерц.) без weißen Hundes, canis albi. Вјелогрли, ла, ло, (Ерц. ст.) weißhalsig, colli albi : ,, Град градила бјелогрла Вила Bjeлorys, m. Weißarsch, clunibus albis. Бјелолик, ка, ко, (Ерц.) weißbadig, facie alba. Бјелонога, f. (Ерц.) bie Beißfügige, femina pede albo: ришћанице бје AонOгa! (in der Anekdote vom Mönche.) Бјелопољац, љца, ш, човек из Бијелог поља. Бјелоцрквански, ка, ко, (Ерц.) son Бјелушак, шка, т. (Ерц.) бег Duar quarzum Linn. Бјеља, m. ein Mапивname, nomen viri. Бјеснење, п. (Ерц.) дав Rafen, furor. Бјеснило, п. (Ерц) vide 6јесноћа, Бјесниши, им, v. impf. (Ерц.) 1) müs fenb merden, rabiosus fio: нешто бјесне пси ове године. 2) гrafen, toben, müten, furere. Бјесноћа, f. (Ерц) bie But, furor rabies. 22 Благо, п. Сфаß, Selb, pecunia: благо небројено; три товара блага; ,,Ни је благо ни сребро ни злато (Нису благо гроши ни дукати), "Већ је благо што је коме драго Благо мени! благо теби ! благо њему, wohl mir! beatum me! Благо ли си мени! Благовест, f. (Рес. и Срем.) vide благовијест. Благовијест (говорисе и благовије. сти. р1.), f. (Ерц.) дав ft Mariä 2Ber= kündigung (den 25. März), annunciatio B. М.Ѵ Благовијест приповијест (што се тиче зиме). Да човек убије гују прије благовијести, па да усади у њезину главу чено бијелога лука да никне до благовијести, па да га зађене за капу на благовијест кад пође цркви, онда би познао све жене које су вјештице: све би се купиле око њега да му отму, или украду оно чено (тако приповиједају). Благодаран, рна, но, (у Сријему, у Баҹк, и у Бан. по варошима и по намастирима fammt allen bleitungen) dankbar, gratus. Благодарење, п. дав Danten, gratiarum actio. Благодарити, им, v. impf. banten, gratias ago. Благодарност, f. Dantbarteit, gratus animus. Благодат, f. ber Gegen, favor, salus, incrementum: благодат Божја пада на земљу (кад иде киша). Baaroje, m. Mannsname, nomen viri. Благосиљање, п. дав Segnen, benedictio. Благосиљати, ам, v. impf. fegnen, benedicere. Благослов, m, ber Gegen, benedictio. Благословина, f. tomif in ber inef= bote, Еј тужан! ђе не увати за осовину и за благословину, него за оно, што се смиче и намиче. Благословити, им, v. pf. fegnen, benedico. Благочасшиви Рим, m. (nah Eucerins) fromm, rechtgläubig, Gott recht verehrend, pius, orthodoxus: Србљи кажу: први је Рим био благочастиви, па ће бити и последњи. Блажен, на, но, felig, beatus, н. п. блажена Марија. Блажен, измицајушчи (јако ти утекоша), Fomi als altflavifhе Фа= тобіе бес біhen Seligteiten: Gelig find, die sich davon machen beati subducentes (se). Блажење, п. давffen son guten (o. i. §leifd)=) Speifen, im Begenfaße дев Fastens, epulatio. Блебетуша, f. баз ФӀаubermaul, bla terator, blateratrix. Блед, да, до (Рес. и Срем.) vide блијед: Бледети, дим (Рес.) vide блијеђети. Бледити, им (Срем.) vide блијеђети. Бледоћа, f. (Рес. и Срем.) vide бље дока. Блејање, n. baš slöten, balatus. Блејати, јим, v. impf. 1) blöten, balo2) gaffen, Maulaffen feil haben, hio. Блек, m. der Blöflaut des hafs, balatus: макар блек не остао, т. .]. да би ни једна овца не остала. Блека, f. дав Slofen, balatio: стоји блека оваца. balare. Блекнути, нем, v. pf. blöten, mella. Близнад, f. (coll.) vide близнови. Durchfall haben, fluit alvus (pecori). Блијед (comp. бљеђи), да, до, (Ерц.) bleich, pallidus. Блиједити, им, 1 v. iapf. (Epu.) Блијеђеши, блиједим, bleich werden, pallescere. Блитва, f. цвекла, bie cothe Rübe, beta. Блитвени, на, но, н. п. лист, сјеме, von der rothen Rübe, betae. Бљедоћа, f. (Ерц) біе сiфе засе pallor. Бљување, п. дав Bremen, vomitus. Бљунути, нем, v. pf. bremen, evomo. Bóбa, f. m. j. paчja, Krebsroggen, oya, cancri. Бобара, f. Бобарац, рца, m. Бобарица, f. Бобија (мала и велика), f. Serge in ber Рађевина. Мала је Бобија на путу кад се иде од намастира Троноше к Дрини и Лозници; и ту се свраћају црквари о великим годовима (љети кад је лијепо вријеме) те се одмарају, пију и играју. der Roggenkrebs, cancer femina, ova gestans, Бобов, ва, во, н. п. лист, Bohnenfabae. Бог, m. Gott, Deus; baђer 1) зао Бог, in ber Кеденšart, 3. 3. пешко до зла Бога, verteufelt fhmer, vehementer. 2) јаој мени до Бога милога! 3) на права (или на права правцита) Бога. Бога, m. һур.. Бог: карасе Бога (ка жу ђеци кад грми); мили Бого! Boras, m. der Engpaß, fauces: „Друштва мало, а и то невјешто, ,,Не познаје стаза ни богаза Богазлук * m. у лисице оно бијело испод грла, деr Zheil дев Гиф baigeš unter dem Halse, faux pellis vulpis.. Богаљ, n. ber rüppel, saucius, mutilus. Богаљаст, та, то, Früppelhaft, mutilatus. , Boracmвo, n. Reichthum, divitiae. Богат, та, то, сейф, dives. Богатство, n, vide богаство. Богдан, т. Тапивате, nomen viri. Богдана, f. ein Gravenname, nomen feminae. Богељ, m. ein Тапивате, nomen viri. Боговетий, на, но, in ber Кеbenbart, сваки боговегини дам, једен Зая, Богојављеније, п. vide БогојављењеБогојављенска водица, f. ein 2Beiha wasser, das am Feste der h. drey Köniz ge (auf ein Jahr lang) geweihet wird. aquae lustralis genus. Богојављење, п. (baš Seit der 5. bren Könige) epiphania domini, Србљи приповиједају, да се ноку уочи Богојављења сваке године о твора небо, и да ће онда Бог да и свакоме који што заиште (само да не иште више него једно). Бекоји стоје на пољу по цијелу ноћ не би ли виђели кад се небо отвори, но то не може сваки виђеши. Тако се некакав догодио у соби кад се небо отворило, и не имајући кад изићи на поље (да се не би међутим затворило), промоли главу кроз прозор да рече: дај ми Боже осмак блага; но у ономе страу й у иты мјесто тога рече: „дај ми Боже од ,, осмак главу. " У тај час постане му глава колико осмак; тако да је није могао кроз онај прозор увуКи у собу док нијесу људи дошли са сјекирама и начинили прозор већи. Млоги се наБогојављење у јутру прије сунца купају у потоку или у ријеци (ако је вода смрзла, а онн пробију лед). Boroje, m. ein Mannsname, nomen viri. Богоносни, на, но (Овооброз), н. п. оци. Богорадити, им, v. impf. искати Бога ради, betteln, mendicare. Богорађење, п. дав Betteln, mendicatio. Богородица, f. (GeoTćxos) Bottegebd rerin, dei genitrix. Богородичин, на, но, ber Gottesgeba= rerin, genitricis dei. Богосав, m. ein Тапп пате, потец viri. Бод, m. Hrt Štiferèy, genus picturae ope acus. Бодац, боца, т. н. п. во, Дв, ber im Stoßen Sieger bleibt, bos victor. Бодач, т. н. п. во, ein nößiger She, bos petulcus. Бодење, п. даš Stedhen, punctio. 1 Боднути, нем, vide боцнути. Еођани, m. pl. намастир у Бачкој. Бођански, ка, ко, усп Бођани. Божа, т. (Рес. и Срем.) vide Божо. Божана, f. §rauenname, nomen feminae. Божанство, n. bie Sottheit, divinitas: има ли у тој књизи штогођ од 60*жанства? Божидар, т. Тапивнате, поmen viri. Божитњи, ња, ње, vide божићни. Божић, m. (dim.. Бог) Beihnachten, Festum nativitatis Christi. У очи Божића, пошто се бадњаци унесу у кућу и наложе на ватру, узме домаћица сламе и квочући (а За њом ђеца пијучући) простіре по соби, или по кући, ако не ма собе. Потом узму неколика ораа и баце по слами. Послије вечере пјевају и веселесе. Кад у јутру устану најприје отиде једно ще донесе воде, но понесе жита те поспе воду (као полази је) кад к њој дође. Том водом умијесе чесницу и налију РУчак те приставе. Кад се поодјупри, пошто намиге стоку, онда сједу за ручак. Но прије него сједу за ручак, избаце по неколике пушке (тако и у јутру рано кад устану) па се онда скупе сви око софре ше се моле Богу (држећи свако по једну воштану свијећу у рукама) и мирбожају се, m. j. изљубесе сби редом говорећи: „Мир Божји ,,Ристос се роди, ва истину роди, „поклањамосе Ристу и Ристову рожанству.” Потом домаћин покупи све оне свијеће у једну руковет и у сади у жито, које стоји на софри у каквој карлици, или у чанку (свакојако жиліо помијешано заједно; у том житу стоје и колачи којекакви), те онђе мало погоре па и угасе оним житом. Оно жито послије дају және кокошима да носе јаја. Кад почну ручати, неки најприје окусе сира, неки печенице, а неки (као по Сријему и по Бачкој) прије свега срчу гареник, но ракије млоги не пију први дан због врућице. Око пола ручка устану у славу и ломе колач какогођ и о крсном имену, само што не ма кољива. На Божић се обично руча с вреће (проспиресе празна врећа мјесто чаршава, или по чаршаву), и софра се не диже (ниши се кућа чисти) за три дана. Први дан Божића нико ни ком не иде у кућу, осим полажајника. О Божићу се опити и побљуваши није никакове срамоте (ако сам се опила, , Божић ми је дошао; ако сам се открила, према свом ђеверу). На неким мјестима (као по Босии и по Ерцеговини) сјачу на Божић, п. ј. домаћин рано у јутру виче: сјај Боже и Божићу нашему, или нашој (по имену свим кућанима редом). Приповиједају да је отишао некакав Србљин свом бегу у Скочић (ниже Зворника) да иште шенице за чесницу, а бег му казао: „даћу ,, тн шенице али ако оћеш један „пуш и мени сјакнуши." Србљин казао да оће, узео шеницу и сјакнуо му на Божић: сјај Боже и Божићу и нашему бегу на Скочићу. До малог Божића говорисе, кад се двојица срешу на путу, или кад који ком дође у кућу, ристос се роди (мјесто добро јутро, помоз Бог и добар вече), и одговараое ваистину роди; тако и кад се пије, мјесто Спасујсе и на здравље. Божићко, m. Жапnsname, nomen viri. Божићни, на, но, н. п. ражањ, свиjeka, Weihnachts-, festi natalis Christi. Божићовање, п. baš Seyern der Weih= nachten, celebratio festi natalis Christi, Божићовати, ћујем, v. impf. bie Beih= nachts Feyertage zubringen, agere diem festum natalis Christi. Божица, f. Grauenname, nomen feminae. Божје дрвце, п. bie Stabmurs, artemi sia abrotonum Linn. Божји, жја, жје, göttlich, divinus. Божји дан, m. први дан по Боижћу der Tag nach Weihnachten, dies primus post nativitatem Christi, Божо, m. (Ерц.) ein Таnn name, по men viri. Божогробац, пца, m. калуђер из Јерусалима, ein Möndh som h. Srabe, inonachus sancti sepulcri. Божур, т. діе Däonie, Mitrofe, paeo nia officinalis Linn, Боин, m. ein Таппвпame, nomen viri. он мисли бојаги да ми то не знамо. timidus. Бојазан, зна, но, furchtfam, Бојак, бојка, m, dim, v. 60]: nomen „Бојак бише и помиришесе Бојана, f. 1) ein Srauenname, feminae. 2) ријека шшо тече поред Скадра. Бојаџисе, јимсе, . r. impf. 1) für ten, timeo. 2) бојимсе ће доћи, і ver- Бојаџија *, т. der Tärber, tinctor. Бокал, m. (it. il bocale) Вефек, ро- Бокар, т. 1 eine Ranne von Geyance, Бокарица, dim. . бокара. „А Бог пусти тешку болезању, Разбољеласе жена усред зиме, па јој пало на ум на букову мезгру ; муж јој каже: „Бог с тобом жено! оп„куда сад букова мезгра? Сад бук„ве пуцају од мраза." А она му одговори: „Е! мој човече! не ма 60,,лећега, а он би наложио ватру „око букве, па би се буква опікравила и било би мезгре. Болешљив, ва, во, frånflich, valetudinarius. Болешчина, f. augm. 9. болест. „И под јелом санак боравио „Леже јунак санак боравиши Боранија, f. bie nom grunen Sifolen, phaseoli virides, immaturi. Борања, f. планина у Рађевини. Борба, f. ber Streit, pugna, certamen. Борење, п. даš Sämpfen, certatio. Борије, f. pl. (ст.) ein muftc. Snftrument 2 "Ударише зиле и борије Боритисе, имсе, v. r. impf, tämpfen> certare, qum бори се с душом, ет liegt im Todeskampfe, agonizat. Борје, п. (coll.) Steferwalò pinetum. Борна сукња, f. (ст.) fattenreih, plicarum plenus, cf. саборит: „Ко ти реза борну сукњу? Боров, ва, во, Söbren, pineus, e pino silvestri. Боровица, f. 1 Baholber, juniperus 4 „И Папраћу близу Борогова ,,Јер Босанци Турци млидијау - Болити, боли, (Срем.) vide бољеши. aegrotare. Болозан*, m, vide лађа : „Иду л? Савом водом болозани Болта, f. велики дућан, дав Bemöle, der Laden, taberna. Болтаџија *, m. bet ein Gemölbe hält, Босански, ка, ко; 1) boßnih, bosnicus; 2) adv. boßnisch, bosnice. Босиљак, љка, m. (једни говоре и 6 0 сиок) Bafilientraut, ocimani basilicum Linn. Босиље, п. vide босиљак: що је сми ље и босиле |