Page images
PDF
EPUB

1

[ocr errors]

tio ,

Бистрина, f. Die RІarbeit, limpitudo. Бјелиља, f. (Ерц.) бie Steiфеrіnn, insoБистрица , f. ријека :

latrix.

. . „Док начини високе Дечане Бјелина, Ғ. (Ерц.) Sie 913 eije , albedo. „У приморју код воде Бистрице Бјелица, f, (Ерц.) н. п. шеница, јабука, Битанга, т. (у Сријему, у Бачк, иу, - трешња, bie Beige, alba (ai8 21р.

Бан.) : 1) љенивац, скипіница, der position). Saulenger, qui nil аgit, otiator. 2) кљу- Бјеличаст, па, лio, (Ерц.) wеіgli, - се, које се нађе у селу или у пољу,

albidus. а не зна се чије је, дав bеrrеnlojе Бјелобрк, m. (Ерц.) беr einen blone Pferd, , equus domino carens.

Schnurbart hat, ahenobarbus (?) Бипанжење, т. дав Saulengen, cеssa- Бјелов, т. (Epix.) ein meiper филь, otiatio.

canis albus. Бижанжишисе, имce, v. г. impf, faul. Бјелов, ва, во, (Ерт.) vor per бјел : &і. enzen, cessare,

che, quercinus. Бипи, бијем, v. impf. 1) кога, fф1agen, Бјеловар, т. (Ерц.) etасt іn frоа.

yerberare. 2) (бипи, будем) fери, еѕѕе, tien. Бјеловарац (рца), човек из Бjecf. јесам. .

ловара. Бјеловарскі, кa, кo, pon Битисати, ишем, v. pf. Fergeben, prae- Бјеловар.

tеrlаbоr: било и бипписало, ш. і. Бјеловина, £, (Ерц.) &іфenbols, lіgnum било, па и прошло.

quercinum. Биписе, бијемісе, у. r. impf. 1) fi, Бјеловьев, ва, во(Ерц.) бев weipert

fwlagen, confligo, 2) биjусе рибе, роп Hundes, canis albi. per Begattung Xer Xifфе, coeo (de pi. Bјелогрлії, ла, ло, (Ерц. сп.) wеina 'scibus).

balsig, colli albi : Бишка, f. Sie Clat, pugna,

„Град градила бјелогрла Хила — buy, m. die Peitsche, flagellum, scutica. bjekorý3, 'm. Weißarsch , clunibus albis. Бичаље, п. беr peitfфеntiet, manubri. Бјелоліяк, кa, кo. (Ерц.) weigbadig, um scuticae.

facie alba. Биче, чета, п. Зав tierlein, taurulus. Бјелонога, f. (Ерц.) бie Beiffükige, Бичић, m, dim. р. бик.

femina pede alBo: ришћанице бјеБјег, m. (Ерц.) Die Slubt, fuga, Бјези Mohora ! (in der Anekdote vom Mönche.)

су срамни, ал' су пробитачни. Бјелопољац, љца, ш, човек из Бијелог Бjera, f. (Ерц.) само у овој загонеші- поља.

ки: Чуча чучи, бјега бјежи, скочи Бјелоцрквански, кa, кo, (Ерц.) bon чуча ме увати бјегу (п. ј. мачка

Бијела црква. и миш).

Bjenýr, m. (Epy.) das weiße (männliche) Бјегање, п. (Ерц.) vidе бјежање. Schwein, porcus albus. Бјегапи, ам, х. iinpf. (Ерц.) vidе бје- Бјелуга, f. (Ерц.) Sie weite Саи, ѕus alba.

Бјелугов, ва, во, (Ерцг) бев Weiвец Бјегўнац, нца , m. (Ерц.) беr Slt= Schweines, porci albi. ling, fugitivus.

Бјелутал, пка, m. (Ерц.) Ber guari, Бјежан, f. (Ерц.) Sliebense, fugientes. Бјежан, m. (Ерц.) деr gern fliebt, fu- Бјеља, m. ein Rannвпате, nonen viri.

gitor. Бјежанова мајка пјева, а Спо- Бјеснење, п. (Ерц.) дав Rafen, Auror. јанова" плаче.

Бјеснило, п. (Ерц) vide 6јеснока. Біежање, р. (Ер) бав $lieben, fuga. Бјеснити, им, . impf. (Ерц.) 1) . Бјежати, жим. v. impf. (Ерц.) ftieben, ten werden, rabiosus tio : newmo fugio.

бјесне пси ове године. 2) rafen, Sjen, m. (Epy.) eine Gattung Eiche , toben, wüten, furere. quercus genus.

bjechoka, f. (Epu) die But, furor, Бјела, f. (Ерц.) само у овој загонетки : rabies. Бјела бјелу зове: дај ми бјело 6°јела Бјесомучан, чна, но, (Ерц.) Бато: љева испод 6°јела скупа (пп. ј. овца и nisch, daemoniacus. јагње).

Бјешњење, п. vіdе бјеснење. Бјеланце, р. (Ерц.) Вав Siweip, albumen. Благ, га, го, н. п. млијеко, gut, füв, Бјеласање, n. (Ерц.) дав 23eiplit fеуп,

dulcis : Blißen, albicatio.

„Погибе им оца из Стамбола, Бјеласаписе, сасе, т. г. impf.: (Ерц.) „Који благе р'јечи говораше , meißlich fenn, albico,

„Ког је царе био опремно Бјелило n. (Ерц.) 2) мјесто ће се би- „Да по земљи благе збори р’јечи; jean namho, die Bleiche, der Bleichs „Не бил? како земљу умирио plas, locus insolandіѕ lіuteis. :) Pic Благ дан, га дне , m. 1) .. ч. крсно weiße Schminte, cerussa.

HME. (2) grober Fevertag, dies festus.

жати,

quarzum Ling.

bonus, ,

Бла

35

Бла

Блй

36

Благо, п. ©фаk, Bels, pecunia: благо Блажити, им, v. impf. (доље пр ёкд

небројено ; при товара блага ; Мораве) fo viel a18 мрсии 1. „Ни је благо ни сребро ни злато Блапан, пана, но, fotbig, moraftig, „(Ни су благо гроши ни дукапи),

lutosus. „Већ је благо што је коме драго — Блато, п. Roth, lutun. Благо мени ! благо mеби ! благо њему, Блашко, m. ein ЭЛаппвиате, поmец

wohl mir! beatum me! Благо ли си мени! . viri. Благовест, f. (Рес. и Срем.) vidе бла. Блашко ли ви мени ! wohl mir, beaговијесп.

tum me ! Благовијест (говорисе и благовије. „Мене веле да ожене,

спи. р.), f. (Ерц.) бав $eft mariq 23er: Блашко ли си умени ! kündigung (den 25. März), annunciatio B. „Али жена еба оfe, М.У Благовијест приповијест (што Тешко ли си мени. се пиче зиме). Да човек убије гују Блебетање, п. дав РІappern, blateприје благовијесли, па да усади у ratio. њезину главу чено бијелога лука Блебетапи, бећем, т. impf. plapper, да никне до благовијести, па да blaterare. га зађене за капу на благовијесп. Блебепуша, f. Фав рlаuѕееm aut, bla- . кад пође цркви, онда би познао

terator,

blateratrix. све жене које су вјешпице: све би Блед, да, до (Pec. и Срем.) vidе блијед: се купиле око њега да му опјму, Бледепи, дим (Pec.) vidе блијеђети. или украду оно чено (пако пригіо- Бледипи, им (Срем.) vidе блијеђен. виједају).

Бледifa, f. (Рес. и Срем.) vidе бље. Благодаран, рна, но, (у Сријему, у дока.

Бачк, и у Бан. по варошима и по на- Блејање , n. Bas Blöten, balatus. масширима fammt аlen 26leitungen) Блејати, јим, т. impf. 1) büten, balo. dankbar, gratus.

2) gaffen, Maulaffen feit haben, hio. Благодарење, п. Зав Заnten, gratiarum Блёк", m. Der Blütlаut бев Сфаfѕ, bаactio. .

latus : макар блек не остао, ш. ј. да Благодарити, им, т. impf. Panten,

би ни једна овца не остала. gratias ago.

Блека, f. Фав Slofen, balatio : споји Благодарносіп, f. Danbarteit, gratus

блека оваца. animus.

Блёкнути, нем , v, pf. БЩЕen, bаlаrе. Благодат, f. Ber Cegen, favor, salus, Блесай, m. Oummbart, stultus.

incrementum : благодат Божја пада Ближњење (близнење), п. pie Beburt на земљу (кад иде киша).

von Zwillingen, partus geminorum. Hidroje, m. Mannsname, nomen viri. Близанац, нца, m. Зmiling, geminus. Благоскљaњe, n. Sав Сеgnen, benedictio. Близаница , f. Die 3wіlіng&fфweiter; geБлагосиљашіп, ам, у. impf. fegnen, be- mella. nedicere.

Близнад, f. (coll.) vidе близнови. Благослов, m. Ser Cegen, benedictio. Близне , епа, п. беr 3mіlіng , geminus Благословина , f. Pomije in Jer 2net. (sine discrimine sexus).

дote, Eј пужан! ђе не увати за Близнење , п. vіdе ближњење. осовину и за благословину, него за Блізни, f. pl. кад се уведу у брдо оно, што се смиче и намиче,

двије жице мјесно једне, и пако Благосл випи, им, v. pf. fegnen, bе. остану у плану: nedico,

Блізнитисе, имсе. у. impf. Зwilinga Благочаспиви Paw, m, (паф равBis)

gebären, geminos pario. fromm, rechtgläubig, Gott recht ver:

Близновн, т.

pl. Zwillinge, gemini. ebreno, pius, orthodoxus :» Србљи ка- Близу, пађе, рrоре. "жу: први је Рим био благочаспиви, Блијање, п. беr Surfal, profusio alvi. па ће бити и последњи.

Блijaпи, ам, v. impf. Diinn miften, Ben Блажен, на, но, felig, beatus, н. п. Durchfall haben, fluit alvus (pecori). блажена Марија.

Блијед (comp. беђи), да, до, (Ерц.) Блажена измицајушчи (јако пи уме- bleich, pallidus. коша), tomif аlѕ аltflavifфе Фа. Блије дипи, им, 1 v. isapf. (Ерц.) трдie per biblifфеn GeligЁeiten : Celig Блијеђепи, блиједим, bei meroen, find, die sich davon machen beati

pallescere. subducentes (se).

Блитва , f. цвекла, дie rothe Ruse, Блажење, п. бав &ffen von guten (О. і. beta.

$leifф:) Speifen, "im Begеnjаgе деб Блипівени, на, но, н. п. листі, сјеме, Fastens, epulatio.

von der rothen Rübe, betae.

1

[ocr errors]

Sneajka, f. (Epm) die bleiche Farbe i den der liebe Gott gegeben, omnis pallor.

omnino. Бљување, п» дав Зreфen, vomitus. Богојављеније, п. vіdе Богојављење. Бљували , љујем, v. impf. brефеп, vоmо. Богојављенска водица, f. ein 28eiba Бхувопине , f. pl. BaB Beggeproфene, wasser, das am Feste der b. drey Könivomitus (auch fig.)

ge (auf ein Jahr lang) geweibet wird, Б» унутии, нем , v. pf. breфen, eromo. aquae lustralis genus. Бљунав , ва , во ; abgefфтatt (bon pet. Богојављење, п. (bas Seit bеr . Orep

sen), fastidii plenus, nullius saporis. Könige) epiphania domini. Булак, шка, кo, vidе бљупав.

Србљи приповиједају, да се ноћу buố, m. Bohne, faba.

уочи Богојављења , сваке године о Боба, f. ш. ј. рачја, Srebroggen, oya твора небо, и да ће онда Бог да ти cancri.

свакоме који што заишtie (само да Бобара, £. 1

не иште више него једно). Текоји Бобарај, рца, т. cer femina, ova ge- стоје на пољу по цијелу ноћ не би Бобарица", f. stans,

ли виђели кад се небо отвори, но Бобија (мала и велика), f. Berge in Ser по не може сваки виђей. Тако се

Рађевина. Мала је Бобија на путу некакав догодио у соби кад се небо кад се иде од намаспира Троноше отворило, и не имајући кад изићи к Дрини и Лозници ; и му се свра- на поље (да се не би међутимг заћају црквaри о великим годовима творило), промоли главу кроз про(љепи кад је лијепо вријеме) пе се зор да рече : дај ми Боже осмак одмарају, пију и играју.

блага; но у ономе страуиу итпЊЕ Бобов, ва, во, н. п. лисіп, оқпеня , мјесто пога рече: „дај ми Боже од fabae,

„осмак главу.“ у тај час постане Бог , m.. Bott, Deus; baber 1) зао Бог, му глава колико осмак; піако да

in per Rependart, 3. 3. піенко до је није могао кроз онај прозор увузла Бога, verteufelt fфреr, vehеmen- ћи у собу док нијесу људи дошли ter. . 2) јаој мени до Бога мило- са сјекирама и начинили прозор ве» га! 3) на права (или на права прав. ћи. Млоги се наБогојављење у јутру цита) Бога.

прије сунца купају у потоку или у Бога , m. hyp. 9. Бог : карасе Бога (ка» Ријеци (ако је вода смрзла, а онн жу Ђеци кад грми); мили Бого!

пробију лед). Богаз *, м. Der &ngpap, faйces : buroje, m. ein Mannsname, nomén viri. „Друштва мало, а и по невјешто, Богољуб, in. ЭХаппвпате, поmеn yiri. „Не познаје стаза ни богава

Богомоља, f. црква, Воttеваив, Bety? Боrазлук*, m. У лисице оно бијело haus, Kirche, templum.

испод грла, беr theil бев $ub8balge8 Богомољац (богомољац), љца , m. Be=

unter dein Halse, faux pellis vulpis.. ther (3. B. vom Mönche), precator. borâd, no. der Krüppel, saucius, mutilus. Borouocai, cija, m. (nach dem griech. Богаљаспі, та, пio, früppelbaft, mu- Өвооброѕ) н. 1. Игњаш богоносац, tilatus.

Ignatius theophorus. Goracmšo, n. Reichthum, divitiae. Богоносні, на, но (0орбро; ), н. п. Богат, та, пo, rei , dives.

оци. Богатство, о, уidе богаство. Богорадити, им, y. impf. "искати Богдан, m. Хаппвиате, поmеn yiri. Бога ради, bettefn, mendicare. Богдана, f. ein Staкеппаmе , поmеn Богорађење, п. бав 23ettein, mеndісаtіо. feminae.

Богородица, f. (0€отёxəs) Bottesgebä• Goren, m. ein Mannsname , nomen viri. rerin, dei genitrix. Боги душа, п. ј. Бог и душа. Богородичин, нa, нo, Ser Bottesgeba: Богдњав, ва, уіdе оспитав.

rerin, genitricis dei. Богиње, f. pl. vіdе oспице.

Gorocab, m. ein Mannsname, nomen Bornk, m. ein Mannsnamé, nomen viri. viri.

. Богмање, п. Зав Бог ме! fagen, tеѕtа- Бод, т. Дrt &titerey, genus picturae tio deorum, juratio per deos.

ope acus. Богмаписе, амce, vг. inopf. mit Бог Бодац, боца, m. H. I. BO, Ochs, der Me betheuern, deum testor.

im Stoßen Sieger bleibt, bos victor. Þór me, bei Gott, me dius fidius. Водач, m. н. п. вo, ein itägiger Sф, bos Боговађа , f. намастир у Ваљевској

petulcus. наији.

Бодење, п. ба8 Cteen, punctio. Боговетній, на, но, in Ser RepenBart, Водљив , ва, во, н. п. права, ftефепо, сваки боговетини дан, jesen Sag, pungeus.

B.

Во ,

f

би (а

Воднути, нем, vidе бөцнӱли.

Вожић ми је дошао; ако сам се опі. Тођани, m. pi. намастир у Бачкој. крила, према свом Беверу). На не. Тођански, на, ко, усп Бођани.

ким мјестима (као по Босии и по Божа, m. (Рес. и Срем.) vide Божо. Ерцеговини) сјачу на Божић, м. ј. Божана , f. $rauenname, pomen feminae. домаћин рано ујутру виче : сјај «Божанство, п. дie Bottheit, divinitas : Боже и Божићу на шему, или

има ли у тој књизи шпогођ од бо- нашој (по имену свим кућанима жанства ?

редом). Приповиједају да је отишао Божидар, m. RannBname, nomen yiri. некакав Србљин свом бегу у Скочик Божитњи, ња, њe, vidе божићни. (ниже Зворника) да иште шенице Божић, m. (dim. 2. Бог ) Beihna tet, за чесницу, а бег иу казао: „даћу Festum Dativitatis Christi.

упн шенице, али ако оfеш један У очи Божића, пошто се бадња.

„пупи и мени сјакнуп и.” Србљин ци унесу у кућу и наложе на вапіру,

казао да оће, узео шеницу и сјаhузме домаћица сламе и квочу

нуо му на Божић: сјај Боже и за њом ћеца пијучући) простіре по

Божићу и на шему бегу на соби, или по кући, ако не ма собе.

Скочи 5 у. До малог Божића гоПоэм узму неколика ораа и баце

ворнсе, кад се двојица сретну на по слами. Послије вечере пјевају

путу, или кад који ком дође у и веселесе. Кад у јутру устану нај

Kyhý,

» рис тос се роди (мјесно прије отиде једно mе донесе воде,

добро јутро, помоҙ' Бог и добар ве: но понесе жипта те поспе воду (као

че), и одговараое наистину ро

ди; пaко и кад се пије, мјеспо полази је) кад к њој дође. Том водо умијесе чесницу и налију ру- Божићко, m. 2xann впaine, nomen viri.

cпacyjce и на здравље. чак піе приспiаве. Кад се поодJy: Божићни, на, но, н. п. ражаю, свитри, пошто намне стоку, онда сједу за ручак. Но і рије него сједу Божиковање, си. Тав хeрern per дзеib.

jeka, Weihnachts-, festi natalis Christi. за ручак, ізбаце по неколике пушке (пиако ну јутру рано кад у сплану) Божиловами , кујем, v, impf. Die Beib=

· nachten, celebratio festi natalis Christi. па се онда скутне сви око софре пе се моле Богу (држећи свако по nachts Feyertage zubringen, agere diem једну воштану свијећу у рукама) и

festum natalis Christi. мирбожају се, п, "ј изљубесе Божица, f. Хrauenname, nomen feminae. сви редом говорећи: „Мир Божји Божје дрвце, п. Die Gtaburg, artemi„Риспіос се роди, ва испину роди,

sia abrotonum Linn. упоклањамосе Ристу и Ристову ро. Божји, жја, жје, göttli , divinus. жанстиву." Попом домаћин покупи Божји дан, m. први дан по Боижку, све оне свијеће у једну руковел и у

Der Tag nach Weihnacyten, dies primus сади у жито, које спіоји на софри post nativitatem Christi, укаквој карлици, или у чанку (сва. Бджо, т. (Ерц.) ein Rannеnа те, покојако жито помијепіано заједно ; у

men viri. пом жипу споје и колачи којека- Божогробац, пца, т. калуђер из Је. кви), пие онђе мало погоре іна и pycanuma, ein Mönch vom h. Grabe, угасе оним житом. Оно жито по

monachus sancti sepulcri. слије дају және кокошима да носе Божур, m. pie Ponie, @itrofe, paeoјаја. Кад почну ручати, неки нај

nia officinalis Linn. прије окусе сира, неки печенице, а Боин, т. ein Rannвпате, 'nomen :viri. неки (као по сријему и по Бачкој) Боица, m. 2mannénаmе , поmеn viri. прије свега срчу тареник, но ра- Бој, m. 1) vide битка. 2) Сфläge, rerкије млоги не пију први дан због bеrа : умръо од боја. врућице. Око пола ручка устану у Боја*, f. Die Sarbe, color. славу и ломе Колач какого, и о Боја, f. 1) hyp. . Богдана. 2) hyp. у. крсном имену, само што не ма Бојана. 3) (Рес. и Срем.) vide Бојо. конва. На Божић се обично руча Бојаги (као, рекао биi), еtma, fortаѕѕе : с вреће (проспiресе празна вреќа он мисли бојаги да ми то не знамо. мјесто чаршава, или по чаршаву), Бојазан, зна, но, furtfam, tіmіdus. и софра се не диже (нили се кућа Бојак, бојка, m, dim. . бој: чиспии) за три дана. Први дан Бо- „Бојак бише и помиришеее жића нико нн ком не иде у кућу, Бојана , f. 1) ein Srauenname, nomen осийї полажајника. ОБожићу feminae. 2) ријека шо тече поред се опити и побувати није ника

Скадра. кове срамоше (ако сам се опила, Бојацииҫе , jимсе, 7.rimpf. 1) fürФten,

fen, doleo.

[ocr errors]

timeo. 2) бојимсе ће доћи, і рех- Боља, f, hyp. 6. бол. muthe, opinor,

Бољар , m. Der Bojar (Brope), magnas, Bojaruja*, m. der Färber, tinctor.

optimas, in den ungrischen Chroniken Бојење, п. Зав $örben, tinctio.

bojerones. Бојили, им, y. inpf. fürten, tingo.

Бољарка, f. 1 vie Bojarin, uxor bojar, Бојни, на, но, н. п. копље, седло, Бољаркиња, f. Schlacht: , Sriegess, bellicus.

Бољарски, ка, ко 1) боjаrif, optimaБојо, т. (Ерц.) Һур. о. Богић.

tum. 2) adv, wie ein бољap, mоrе bоБојчета, m. Rannéпате, поmеn yiгi. jeronis.. Hôk, m. die Seite, latus.

Бољепи, боли, у. impf. (Ерц.) fфтеtѕ Бокал, ш. (it, il bocale) Зефеr, poculum.

Бољепица,

f.

рана каква на телу, бie Токар, т. 1 eine mаnnе oon Senance ,

Wunde,

vulnus. Бокара, f. j vаѕ fаvеntіnum.

Бољій, ља, ље, 1) беffеr , melior, 2) 60Бокарица, dim. р. бокара,

ље! Іauf ! . curre. Боквица, f. Der 213egerid, plantago. Бољма , bеffеr, melius. Бонбр, т. das Büjdel, die Staude, bốp, m. die Föhre, (Kiefer) pinus silve

fasciculus caulium ejusdem herbae. stris Linn. Бокорић, m. dim, p. бокор.

Боравипи, им, т. impf. 1) Leben, ago, Бокпiep, m. See Хафtwäfter (@fterr, dego : како боравиш ? ђе боравиш Wadīter), vigil nocturnus.

сад? 2) (сп.) санак боравиши, fla hom, m, der Schmerz, dolor.

fen, dormio : Болан, болна (голорисе и бона, боно), „И под јелом санаа боравио

HO, 1) Frank, aegrotus, 2) traurig, tri- „Леже јунак санак боравити stis: :. шма по учини болан брате! Боранија, . Die поф grünen Sifolen, „Што је болан слуго Милупине ! phaseoli virides, immaturi. „Зар издаде цара на Косову ? Брања, f. планина у Рађевини. Болезања , f. (сні.) vidе болест: Борба, f, per Ctreit, pugna, certamen. „A Бог пуспіи пешку болезању, Борење, р. Вав ämpfen , сеrtаtiо. „Болезању, странну срдобољу — Hopuje, f. pl.(cm.) ein muftc. Instrument : Болесан, сна, но,

vidе болестан. Ударитше зиле и борије Болесник , m. Bеr frante, aegrotus. Боритисе, имce, v. г. impf, tampfen, Болесница, f. pie Wrante, aegrota. сеrtаre , аиф бори се с душом, ер Hon@cm, f. die Krankheit, morbus. liegt im Todeskampfe , agonizat. Болеспан, сна, но , trant, aegrotus. Hôpje, n. (coll.) Kieferwald pinetum. Болепти, боли (Pec.) vidе бољепи. Борна сукња, f. (ст.) fattenreit, pliHonekit, ka, ke, mitleidig, gefühlvoll, carum plenus, cf. саборип :

theilnehinend, qui movetur alterius ma- „Ко при реза борну сукњу ? lo. Das Sprichwort He ma bonefiera Bopos, Ba, Bo, Föhren: , pineus, e pino hat folgende Erzählung zum Grunde :

silvestri. Разбољеласе жена усред зиме, па Боровина, f. Жieferbols, lіgnum pіnі silјој пало на ум на букову мезгру; муж

vestris. јој каже: „Бог с побом жено! oiп- Боровица, f. '9Baфoler, juniperus куда сад букова мезгра? Сад бук- Боровница, f. I communis Linn. „ве пуцају од мраза. А она му од- Борогово, п. планина у Босни : говори: „Е! мој човече! не ма 60- „й Папраһу близу Борогова — „„леfега, а он би наложио ватру Бороje, m. eit manhвпane , nomen viri „око букве, па би се буква опікра- Бос, боса, co, barfug, nudipes. вила н било би мезгре.

Босанац, нца , т. vіdе Бошњак: Болешљив, ва , во , fränklib, yaletudi- „Јер Босанци Турци млидијау — Darius. .

Босанка, f. ) бie Bognierin, femina Болешчина, f. augm, . болест.

Bosnensis, 2) п. з. чутура, 2rt чуБолипи, боли, (Срем.) vidе бољепши. пура, vasis vinarii genus. Боловање, р. Вав #ranifeyn, aegrotatio, Босанлија*, т. vіdе Бошњак: Боловами, лујем, v. impf, trаng fери, „Да не удре Турци Босанлије — aegrotare. .

Босанскі, ка, ко1) бор nije, bosni. Болдан*, m, vidе лађа :

cus; 2) adv. boßnisch, bosnice. „Иду л? Савом водох болозани Босиљак, љка, m. Gједни говоре и боБолгia, f. велики дубан, дав Вешёве, CHOK) Basilienkraut, ocimuni basilicum der laden, taberna.

Linn. Болтација *, m. Set ein @ew&ibe bält, Босиље, пn. vіdе босиљак: що је см. Kaufmann, mercator,

ље и босиље,

1

[ocr errors]
« PreviousContinue »