Page images
PDF
EPUB

*

КО,

[ocr errors]

beiden Frauentagen, temporis inter Mekoma, f. die Weidheit, mоllіtіеѕ.

utrumque festum B. M. V. intervallum. Meknépőawa m. der Ka pellmeister, Међудневички (међудневичкӣ), ка, magister concentus.

н. п. јаја, јагоде (по жене Мектерин m, der Musikant, symphog оситављају лијека ради).

niacus. Мезгра, г. Вес: 23aumjaft, succus arbo- Мекдуст, пта, по, п. јт коњ, који ris.

се боји узде, wеіфтäulis, equus Мезе* , зета, n. Der 3ирів, бав Зubei. oris mollis.

Rein, quod comeditur, posteaquam bi- мекуша, f. јабука промрзла, или beris :

Гњила крушка, wеіфеr apfel oper „Алијевом мезе му додаје

Birne, malum aut pirnm mite (molle). Мезево, р.

Мен ўшац, шца, m. рак кад се свуче „Па не иди бијелу Будимту;

y nporeke, der Krebs, der sich ges „Већ и ајде на Мезево равно bäutet hat, cancer qui cutem posuit „На Трутину на воду сптудену (ideoque tenerior est). „Када дођеш у поље Мезево, Мекiшање, р. Bag Srmeiben, mоllіtіо. „Живо пређи у Голец планину

мекшали, ам, ү. impf. . erməіфеп, Мезепипін, имі, v. impf. 8ubeigen, si

mollio. mul comedo.

Мекшина , f. vіdе мекопа. Mésan*, m. die reitende Post; tabella- Mena, f. die Mistel, viscum. Ha' kojoj rius publicus equester.

се лијесци нађе мела, под оном, Мезилана *, f. бав Роftbaив, domus лијеском има гуja с драгим ка: cursus publici.

меном на глави, или још Бог мёзилски, кa, кo, 1) Фоft , cursus зна каково друго благо, поред ње

publici. 2) als Courier, more tabellari (тако приповиједају: зашто се меpublici equo vecti

ла ријетко налази на лијести ?). Мезлілија*, m. vіdе мезулција. Mene3*, m. der Zwitter (Mulatte), hiМезимац, мца, m. (у Сријему, у Бач brida von Menschen und Thieren. кој и у Бан.) vidе мљезинац.

Menem, m. das Pflaster, emplastrum. Мезимица, f. (у Сријему, у Бачк. и Мелица , f. dim. . мела. у Бан.) vidе мљезиница,

Meb, m. der Hopfen, humulus lupulus Мезул, m, vide мeзил.

Linn. Мезулaнa, f. vіdе wiезилана.

Мељава, п. та3 gemalen miro, quod. Мёз улскі, кa, кo, vide мeзилски.

molitur : нема Мteљаве (говоре у Мезулција*, m, Ber Toftbatter, cursus Сријему, кад нема воденица ішша. publici curator.

да меље). меј, m. çf. me.

Мељавии, нм, v. impf. (см.) cf. поМејдан *, m. мјесно, беr рlаk, forum; мељавити.

мејдан дијелипти, биеliren, pugnam Meљевина, f. Sie popfenfхаите, frutex ineo.

humuli lupuli Liun. Мејданција“, т. бer Simpfer, pugnator. Мєљиво, п. vіdе мељава. Мек (comp. мекшӣ), кa, ko, vidе ме- Мемлa *, f. (сп.) :

„убила га мемiла од камена Мека, f. Dав 31&cen Ber gimmer, bа- Мёна, f. (Рес. и Срем.) vidе мијена. latus agnorum :

Менђеле*, f. рт. сie Preffe , prelum. „Стоји мека јањац” за овцама - Меньање, р. (Рес. и Срем.) vidе мије. Мекан, на, но , wei , mollis. Мекање, п. Рав Зlöten Ber gimmer, Мењапии, ам, (Рес. и Срем.) vidе миbalatio agnorum.

јењак. Мекати, мечим, у. impf. blen, balo. Mёовик, m. pl. (Рес. и Срем.) Ret StaМекиње, f. р. дie Reven, furfur. Ky sebalg, follis. cf. muje. но би га за мекиње.

мера, f. (Рес. и Срем.) vidе мјера. Мекнуп, нем, у. impf. wei wеrеп, Мера, f. hyp. 6. мерица. mollesco

Meрaњe, u. Bas 23 афв зieben, ductus Мёкнути, нем, т. pf. einmal bl¢¢en, edo balatam.

мерами, ам, у. impf. п. н. восак, Менопуш, та, то, н. э. конь, који је Wachs ziehen, duco ceram.

пано слаб, да му узда на глави, мердивене * , f. pl. pie Reiter, scala. или колан на првуу, одма начини Мерење, р. (Рес. и Срем.) vide мјеpany, ein zärtliches weichliches Pferd, das keine Strapaze aushält, equus Mèpuma, um, (Pec. Cpem.) vide mjea mollis, delicalus.

2

кан.

њање.

cerae.

рење.

ріпи.

во

2

сечина.

мерица, f. (Рес. и Срем.) vidе мјерица. Метаљка, f. мјесто, ке се момци ме. мерячица , f. dim. р. мерица,

бу камена, бie Burfjtätte, jactus (?). Meprâine, n das Aufmerken, attentio. Меланија, f. (аєтбуоua) Die tiefe Bernei. Меркали, им, т. impf. Gufmerten, at. gung und Betreuzigung prostratio tendo.

adoratio: ударити десеті, или спо Mipmep*, m. der Marmor, marmor. cf. мепанија. Метаније су мале и вемрамор.

лике : мале кад се човек прегне и Мертик, m. (по намаспирима фруш доваши рукама до земље, а велике

когорскимі) та8 23einbeputat in 'беп кад клекне на кољена и на руке па

KIðitern, vinum demensum monacho. довати главом до земље. Meprân*, m. die Korallen, coralla. Метанисање, ба& tieбerfalent unBes меса, f. hyp. 9. месо. Оће гуза месе, kreuzigen in der Kirche, adorationis gefagt man zum ertappten Fleischdiebe.

nus christianorum ecclesiae graecae. Месан, на , но, уоn ѕlei, Heifфееn, Метанисати, ишем , v. impf. Rh tief

carseus : Mecaн ражаю, гвоздено пе neigen (oder auch niederfallen aufs uns

циво (п. ј. прстен на прспу). gesicht) und befreuzen, adoro prostraMecâp, m. 1) ber Fleischer, fleischern, tus.

carnarius, laujus , lanio. 2) der gerne Memâne, n. 1) das Şinlegen, Vorlegen, Fleisch ißt, caruium amans.

positio. 2) das Schießen, ejaculatio. Месарев, ва, vidе месарове,

3) das Werfen (8. B. mit Steinen), Mecaphuda, f. die Fleischbank, macellum. jaculatio.. Месаров ва, во, бев $leifфеев, Slei. Метали, мећем, у. impf. 1) Іegen, icher - , lanionis.

figen, worlege, pono. 2) пушке, или Месарски, кa, кo, 1) Sleifфеr , la піопове, fфiepen, jaeutor.

niodum. 2) aev. fleischermäßig, lanionis Mèmamuce, mekemce, v. r. impf. 1) Kamore modoque.

Meha, Steine werfen (ein Spiel), jaМесец, m. (Рес. и Срм.) vidе мјесец. cio saxum. Камена се меѓу момци Месечина, f. (Рес. и Срем.) vidе мје двојако: с рамена и ома шке.

2) Horama, ausschlagen, herumschlagen Месечни, на, но, (Рес. н Срем.) vide niit den Füßen, jacto pedes: мјесечни.

„Не мелисе ногама ; месина, f. aug. р. месо : наждерал „Није јорган поњава,

„Веќе моја долама. Мёсипи, им, (Рес. и Срем.) vidе мије 3) на кога, пафarten, exprimo aliquem,

similis sum. Месић, m. намастир у Банату. Мелвица, f. Sіе Rünse (Pflane), menМесилки , кa, кo, von Месић.

tha. Мёсніі, на, но, н. п. покладе, bеr lette Meпepижњача , f. л. і. пушка, бie

Fleyfchtag vor der großen Faste, dies Schanzflinte, teli majoris genus. praecedens jejunium magnum. cf. nok. Memèpu3 , m. die Erdschange, aggeris ладе.

genus. Méco, n. das Fleisch, caro.

Memīt, n, eine Krankheit der Schafe, Mècojeħe, f. pl. der Fasching, die Cars morbus ovium. Србљи кажу да од ме

nevalszeit, bacchanalia (?), tempus ante пиља нема лијека, и зато припоjejunium quadragesimale quo carnibus виједају, да су Нијемци уватили ђа. vesci licet christianis.

вола, па га піmали шта је лијек од Mecmba, f. eine Art ledernen Strumpfes, мешиља; а он им казао: „Кад по. tibialum coriacae.

липшу све овце до једне, онда ону меспівица, f. dim. 9. мества.

последњу треба обнијепи око помеспи, менем, т. impf, 1) Febrен, тer ра, па више ни једна не ће липсаго. 2) меше снијег, мећава.

Тада им је казао и меспи, мешем, v. impf. einrübren, im од куге да је лијек кука и мо

misceo: мете свињама. Меспимитце, (Рес. и Срем.) yidе мје. Метиљав, ва, во, беп мептиль babent, стимице.

ovis morbo memiz correpta. Место, п. (Рес, и Срем.) vidе мјеспіо. Мешіљање, п. бав &rtrančen Ber Bфа. Месувеђе (месувеђе), f. pl. vіdе месо. fе ат мепиљ, мети. 'morbi irrupjehe.

tio. місце, т. dim. 9. месо: оћеш мало Мепиљаписе, љајусе , v, г. impf. н. п. месца?

овце, деп мети. БеРоттеп, мени метало, п. беr оrwarf (Beg Suttera morbo corripi.

theils vor das Bieh), portio pabuli. Медиљење, а. Үidе мепиљање.

се месине.

сипи.

27 и осим ње.

Прика.

Писе.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

т. д.

nae.

Мептиљитисе, месе, , vidе мешиља. Мигање, п. Зав Оefnen unt ©Фliepen,

Huf- und Zugehen, micatio? Мела, f. Der Befen, scopae.

Мигалій, ам, т. impf. aufs uno Bugeo мешлица, f. dim. 2. мепла.

hen, mico? Мелловина, f, Фав Befeneaut, scopa- Мигољeњe, a. dim. '9. мицање. ria Linn.

Мигољишисе, имсе, . г. impf. dim. . метнути, нем, . pf. binlegen, feket, мицаписе. pono : метнути што у кесу, у пор

Miздрав m, yidе копље. бу, на земљу;

меса ручку (п. і. Миздраклија уіdе копљанић. метнути у конац, па приставити Минздрачић, m. dim. р. миздрaк. да се кува); гoвeдима сијена. и Mija, m. (Рес, и Срем.) vide Мијо

Мијаило, т. ліфаві. Мепнутисе, немсе, у. г. pf. пафах. Мијајло, m. (сп.) vide Мијаило: ten, similem alicui fieri. Aeme ce me „А Мијајло књигом из њедара тие и на ујца преко Дунава, а ка- Мијак, ш. Лаппвпате, nomen viri. мо ли не fе на слугу у кући. Mujah, m. Mannsname, nomen viri. Медија, . Bеr füsüftiiфе beit ©ers Mйјана, f. Seauenname, pomen femi

biens, Metochia. Meka, f. das flüßige Futter des Piebes, Mujam, m. Mannsname, nomen viri.

pabulum liquidum quod praebetur Můje, ja, m. (Epy.) 1) der Schlauch, pecori.

uter. 2) der Blasebalg, follis. Мећава, f. Bеr ефneeturn, imber ni. Mијена, f. (Врц.) (bet convефfe, un

тium procellosus. Једе као мећава zwar) der Neumond, novilunium. () (сијено и сламу ?).

мијени жене не е да перу кошуља: Меур, ш, (Рес. и срем.) vidе мијур. зашто кажу, да ће се онда свако Мецање, т. бав зеіфfФlagen, emol пришпіе у води (кад се покваси) lіtіо.

омијени пи, лі. ј. поспали као -Мецани, ам , т. impf. н. п. јабуку, шруло и одма се распасли и поweichschlagen (Klopfen), emollio.

дерати. Мечет, m. Die Rofфее, tеmрlum tur– Мијењање, р. (Ерц.) бав Вефjeln, рав cicum :

Tauschen , mutatio , permutatio. „Оборио меҷеп" и мунаре —

Мијењани, ам, v. imрt. (Ерц.) taufфен, мечка, f. Die Bärin, ursa.

commuto, Мијења као циганин коње. Мешај, m. (Рес. и Срем ) vidе мјешај. мијењаписе, амce, v. r, impf. (Ерц.) Menuaja, m. (Рес. и Срем.) vidе мје untereinander tauschen, permuto. шаја.

Мијење, в. дав Яopfmafфеn, lavаtiо саМешање, п. (Рес, и Срем.) vidе мије pitis.

Миjесити, им, т. impf. (Ерц. ) п. і. Мешаоница, f. (Рес, и Срем.) vidе мје Beh, das Brot bereiten, paro panem. шаоница.

Мијешање , п. (Ерц.) pas Stifфеп, Иm. Мешани, ам, (Рес. и Срем.) vidе мије rühren, mixtio.

Мирјешали, ам, v. impf. (Ерц.) 1) mі. Méшење, п. (Рес. и Срем.) vidе мије. schen, inisceo. 2) umrühren, verso.

Мијешаписе, амce, v. г. impf. (Ерц.) Мешётина, f, augm. 9. мешина.

sich abgeben mit einem , miscere se. Мешица, f. (Рес, и Срем.) vidе мје Мијешење, п. (Ерц.) 48 бäuern, fer

mentatio. Мешнница, f. dim. 2. мешина. Мијешња, f. (Epg.) Sie Portion RebL, Méшња, f. (Рес, и Срем.) vidе мије um einmal Brot daraus zu baden,

portio farinae. Меш вип, па, по, (Рес, и Срем. ) Mijo, m. (Ерц.) hyp. 9. Мија. vidе мјешовиш.

Mujobpam, m. Mannsname, nomen viri. . Meukema*, f. der Richterftuji, tribunal. Mujo Apâr, m. Manusname, nomen viri. Мёшчић, m: dim. р. ме.

Мнјољ дан, m. vіdе Мио» -дан. Mû, wir, nos.

Мијољшпак, т. vіdе миољшмак. Mi, 2) mir, mihi (mi). 2) syntaktisch statt Мијӯp, m. cf. миур. мој: јеси ли ми виђео брата ? украю Мила , т. (Рес. и Єрем.) vide Мило.

Miina, f. Frauenname, nomen feminae Miва f. Obm (in der weitesten Bedeus (саха).

tung; auch Erdbeeren, Nüsse), poma Миладин, m. Raurname, nomen viri.. (sensu latissimo): Bek je pocnjena cba. Manak, m. Mannsname, nomen viri. Ka Muca, cf. Boke.

Мнлан, m. Xann?name, nomen yiri.

шање.

шали,

шење.

шина.

шња.

Ми коња.

%

лисе.

[ocr errors]
[ocr errors]

да та.

[ocr errors]
[ocr errors]

Мілана, f. ride Милена.

Миличица, f. dim. 9. Милица. Миланко, m. RanBname, nomen viri. Mino, n. die Lauge zum Kopfwaschen, Милање, р. бie Ceremonit pon мила lixivium ad lavandum caput.

Múạo, m. (Epo.) Mannsname, nomen Minam, m. Mannsname, nomen viri. гviri. Милансе, амce, v. r. impf. Припо Mjinobân, m. Mannaname, nomen viri.

виједају, да се Ерцеговци мнлају на Миловање, п. 1) ба8 giebtofen, blandi, Божић с чесницом, п. і. узму двоји. tiae. 2) das lieben, amatio. ца чесницу, па је окрећу међу со Миловапии, лујем, v. inpf. 1) liebЕр* бом. и пипа један другога:

„Мн. fen, blаndior. 2) lieben, amo. лам ли се ј. помила ли се иза Милоје , m. Ranuname, nomen viri. чеснице) ?” Онај му одговори: „Ми Милојица, ш. cf. Злаптоје. лаш мало.” А оңај први онда рече: Милојка, f. 1) бав 2x aiotica • Befфіеr, „Сад мало, а до године ни мало vasis fictilis genus. Тако у нашој ча(щ. ј. да роди жито добро, и

сној Церовој Церова, село у Рађено велика буде чесница, да се ни Бини) све оке и милојке (у припомало не помила иза ње).

вијепки). cf. болар. Muau, m. Mannsname , nomen viri. Милојко, т. 27 апns name, pomen viri.. Мнлашин, т. 22 апnkname, noinen viri. Мілокрван, вна, но, lieben8 mürbia, Maiле! додајесе ћешто у пјесмама на. dem man gut seyn muß, amabilis : Huje крај врспе, н. п.

лијепа, али је милокрзна. „Бурађ коси, но побрѣу,

Милорад, m. Mannsname, nomen viri. Ладо ле миле!

· Munocas, m. Mannoname, nomen viri. „Попјевајте ми пичице,

Милосник, m. Der Wieblyaber,

amasius. миле мој миле!

Милосница , f. Pie Weliette, amasia, Милева, f. Хrauenname, nomen feminae. Muôcm, f. 1) die Gnade, gratia, favors Múinen, m. Mannsname, nomen viri. „На милости Царе господине Мілена, f. Seauenname, nomen feminae. 2) die Liebe, amor; Liebesgabe, munus : Миленко (Миленко), m. XannBпаште, „Нема лица без црвена винца, nomen viri.

„Ни радости без зелена венца, Mema, m. Mannsname, nomen viri. „Ни милости без уђа јунака

Склети, лим, (Pec.) vidе миљетін. „Браћа сеју врло миловала, Minew, m. Mannename, pomen viri. „Сваку су јој милості доносила, Miлешева (Милешева), f. vіdе Мило „Најпослије ноже оковане

Милостив, ва , во ,

Ignädig, barm Миливоје, m. Mann8 пате, поmеn viri. Милостиван, вна, но, bеrѕig, cleМилија, m. Mannoname, nomen viri. mens. Боже милостиви ти помози Minnja, f. Frauenname, nomen feminae. (говоре ђекоји Србљи кадгоћ уздаMinujaw, m. Mannsname, nomen viri. ну и зијевну). Maus, m. Mannsname, nomen viri. Милостиња, f. Dав 2Imofe, eleemоѕуnа. Милина, f. Das giebfein, gratia : не мо Minou, m. Mannsname, nomen viri.

же од милине (н. п. да се нагледа Милошева (Милешева и Миљешевка), кога).

f. намаспир у Ерцеговини (чини ми Милинко (Милинко), m, vide Миленко, се да је сад пуст). Колика је Мн. MilancaB, m. Mannsname, nomen viri. лошева, да је пуна поскурица; Милисава, f. Srauennanie, nomen fe „Док начини цркву код Требиња minae.

Миљешевку на Ерцеговини Милimap, m. 1 (у Сријему, у Мілошппа, ні. cf. златоје. Милитарац, рца, m. Бачки и у Бан.) мілука, f. Srauennaте , поmеn feminae

der aus der Militär: Grenze ift, homó Muny, m., Mannsname, nomen viri, e regione militari.

Munyuka, f. Frauenname, nomen feminae. Милитарија, f. vіdе милиција. Мил уппин, m. Лаппвпате, nomen viri. Милimapchй, кa, кo, 1) Элilitars, i. Милуш, n. Rann&name, hоmеn viri.

litaris. 2) militarisch, militari modo. Min, m. Mannsname, nomen viri. Милипи, им, (Срем.) vidе миљепи. Миља , f. 1) һур. у. Миљана и. Милица. Hiiлипинсе, лисе, т. г. impf. н. п. ни- міљаңа, f. Хrauenname, поглеn. fe

щипа ми се не мцли, пibt8 freuet minae. mich, arrideo.

мііљацка, f. вода, што пече кроа Mink, m. Mannsname, nomen viri. Сарајево : Minnija , i. Frauenname, nomen feminae. „Сарајево што си попавњело? Миліција (мил.іција), f. pie Filis (3€ =

„Или пе је куга поморила, gend), terra militum.

Ил Миљацка вода поплавила

шева.

:

лепша.

Mîne, n. (cm.) das "lieb (was einem Müpå3*, m. die Erbichaft, hereditas : lieb ift), amor, deliciae:.

остало му од мираза. „Ој ћевојко Миље моје !

Міран, рна, но, frievfertig, tujig, маљен, т. 27 апnname, nomen viri. quietus, magsuetus. Миљешёвка , f. (сп.) vide Милошева, Мирашчија*, m. See grbe, heres. мљка , f. Srauenname, nomen fe- Мирбожање, р. Вав gegenfeitige Suffen minae.

zu Weihnachten, exosculatio die Chris Міљко, m. Ratnвпате, поmеn viri, sti natalitio. MIMO, vorbei, praeter.

мірбожатиисе, амсе, у. r. impf. fіф Mimorpét, im Vorbeigehen, obiter, küssen (und den Frieden Gottes wüns in transitu.

fchen) zu Weihnachten, invicem se 'exМимоћи (мимойки ), идем (и ми osculari die natali Domini. cf. Boxnk..

монђем), т. pf, porbeigeben, prae. мірбожиписе, имce, v. т. pf. jih tuj = tere.

sen auf Weihnachten, exosculari se die Мимтойбисе (мимолінсе), идемисе (и natali Domini.

мимоиђемсе), v. r. pf. ским, bet мирен , m. Xann811ате, поmеn viri. einander vorbeigehen ohne sich zu sehen, Muipere, v. 1) das Beruhigen , Friedes praetereo praeter amicum quin eum vi machen, pacificatio, - 2) das (angenehs deam , aut ille me."

me) Riechen, odor. Мимоћи, офем, vidе міцмоићи. Mйрија*, f. Sіе 26qabe, vectigal. cf. поМиндрос , т. (у Сријему, у Бачк. и реза, дација, данак.

у Бан.) узепіг кога на миндрос, Мирис , m. Ber goblgerum, odor. durchbeuteln, excutio.

Мирисавка , f. Die Ru&#afeler : graибе, мінле *, лета, р. Bol, gens : пасје Muskat - Traube, uva muscata. cf. минле! Седамдесет и седам мин тамњаника.

Мирнісање , п. дав Rieфen, odor et odoMunhyure*, f. pl. die Obrgehänge, in ratio. auris. cf, обоци,

Мирисати, ишем, v. inupf. riechen; мінђушице, f. pl. dim. р. минқуше. oleo et odoror. Мінеј, m. Зав. Rinäon (Mnya.io»), ein Miрипти, им, y, iinpf. D) (мигрим) Берия Kirchenbuch, menaeum,

bigen, paсo. 2) (мірим) rіефеп, oleo: минејскій , кa, кo, 1) н. п. слова, с = мирн.

ridische Druclettern, zum Unterschied Miipumuce, Imce, v. r. impf. Friede von der Handschrift. 2) adv. wie ge niachen, de pare ago. druckt, ut in libris est impressum, Mipjana, f. Frauenname, nomen fe3. В. Мин;п, m. (у Сријему, у Бачк. и у. Мірко, т. Ranuname, поmеn viri.

Бан.) бie linute, minutum, cf. час. Muphoka, f. die Friedfertigkeit, maaМинути, нем, v. pf. 1) porbeigeben, suetudo. 1

nicht treffen, praetervolo. Onpevaoce Mirpobâie, n. das Ruhigseyn, quies. човек (који се био скоро оженно) Мирован, рујем , v. impf. rubig. Гера, на војску, а жена увразила конац sum quietus. уиглу, да нещо заншије; но бу- міродар, m. Mannsname, nomen viri, дући да није добро внђела, запіо Мирођија, f. vіdе копар. није могла одма да уврзе, него Mapocab, m. Mannsname, nomen viri. промашала мимо ушнце нглене го- міросава , f. Srauennaтe, nomen feворећи : „Мини га сабља, мини га minae. пушка” као да муж рече да она мірочу, m. Berg (an Ser Donau), 3mia њему врача ; али он опази шпа је, fфеи Пореч ипо Брза паланка. па рече: „Минуло је мене свако Марчепia, m. Запівпате, поmеn viri. добро, кад сам ја шебе узео.” Mjica, f. in dem Munde der griechischen Мно, мила, лo, lieb, carus.

Serbier (und Bosnier) eine lateinische Міо» (Мијољ ?) дан, ља дне, т. (9Ri: Kirche, templum Latinorum. y 3Bophul,

chaelis, festum Arch. Michaelis ?) dics ку има једна зидина, која се зове 29. Sept.

Мацарска миса. Міољштан (Мијољшпак), m, Der Sen Micао, сли, f. Dеr detanfe, cоgіtаtіо. Erzengel Michael als Hauspatron vers Mucíp

Mucîp*, m. Aegypten, Aegyptus, terra ehrt, cliens Arch. Michaelis.

Mizraim. Mip, m, 1) der Friede, pax. 2) Friede, Muciipaya, f. eine Art von Kürbis, cus Хиђе, рах: сједи с миром (док ни

curbitae genus. је било с чиром).

Мислрка , f. vіdе будија. Mipa, f. Frauenname, nomen feminae. Mchakula, f. die iese prerin, Aegyptia.

пице.

minae.

« PreviousContinue »