Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

,, А лијевом мезе му додаје Мезево, ц.

,,

,,Па не иди бијелу Будиму, ,,Већ ми ајде на Мезево равно На Трушину на воду студену ,Када дођеш у поље Мезево, , Живо пређи у Голеш планину Мезетими, им, v. impf. zubeißen, simul comedo.

Мезил*, m, bie reifenbe poft, tabellarius publicus equester. Мезилана *, f. баз фотаus, domus cursus publici.

Мезилски, ка, ко, 1) Фoft, cursus publici. 2) als Courier, more tabellari publici equo vecti

Мезилција*, m. vide мезулција.
Мезимац, мца, m. (у Сријему, у Бач-
кој и у Бан.) vide мљезинац.
Мезимица, f. (у Сријему, у Бачк. и
у Бан.) vide мљезиница.
Мезул, m. vide мезил.
Мезулана, f. vide мезилана.
Мезулски, ка, ко, vide мезилски.
Мезулџија m. der Posthalter, cursus
publici curator.
Mej, m. cf. mê.
Мејдан *

,

*

[ocr errors]

m. мјесто, ber Plak, forum; мејдан дијелити, quelliren, pugnam

ineo.

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

balatio agnorum.

Мекаши, Мечим, v. impf. böđen, balo. Мекиње, f. pl. bie Rleyen, furfur. Kyпио би га за мекиње.

Мекнути, нем, v. impf. weich werden, mollesco.

Мекнути, нем, v. pf. einmal blöten, edo balatum, Мекопут, та, то, ш. ј. коњ, који је тако слаб, да му узда на глави, или колан на трбуу, одма начини рану, ein zärtliches weichliches Pferd, дав Feine trapaje aushält, equus mollis, delicatus.

[ocr errors]
[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

Мекуша, f. јабука промрзла, или

гњила крушка, meicher ipfel обес Birne, malum aut pirum mite (molle). Мекушац, шца, m. рак кад се свуче у прољеће, дer Krebs, ber fich ge= häutet hat, cancer qui cutem posuit (ideoque tenerior est).

Мекшање, п. бад Erweißen, mollitio. Мекшати, ам, v. impf. ermeichen mollio.

Мекшина, f. vide мекота. Мела, f. bie Miffel, viscum. На којој се лијесци нађе мела, под оном лијеском има гуја с драгим каменом на глави, или још Бог зна каково друго благо, поред ње (тако приповиједају: зашто се мела ријетко налази на лијесци?). Мелез*, т. der Smitter (Mulatte), hi

brida von Menschen und Thieren. Мелем *, т. дав Фñafter, emplastrum. Мелица, f. dim. у. мела.

Meb, m. der Hopfen, humulus lupulus

Linn.

[blocks in formation]

Мељевина, f. bie Kopfenftaube, frutex
humuli lupuli Linn.
Мељиво, n. vide мељава.
Мемла *, f. (ст.):

„Убила га мемла од камена
Мена, f. (Рес. и Срем.) vide мијена.
Менђеле*, f. pl. bie Wreffe, prelum.
Мењање, п. (Рес. и Срем.) vide мије-

њање.

Мењапи, ам, (Рес. и Срем.) vide мијењаши. Меови, m. pl. (Рес. и Срем.) ber a= febalg, follis. cf. мије. Мера, 1. (Рес. и Срем.) vide мјера. Мера, f. һур. у. мерица. Мерање, п. Дaš Badhe ziehen, ductus

cerae.

Мерами, ам, impf. m. j. восак,
Wachs ziehen, duco ceram.
Мердивене *,, f. pl. bie Leiter, scala.
Мерење, п. (Рес. и Срем.) vide мје
рење.

Мериши, им, (Рес. и Срем.) vide мје-
рити.

Мерица, f. (Рес. и Срем.) vide мјерица. Меричица, f. dim. v. мерица, Mepнâbе, n das Aufmerken, attentio. Мерками, им, v. impf. cufmerten, at

tendo.

Мермер*, m. ber Marmor, marmor, cf, Мрамор.

Мертик, т. (по намастирима фрушкогорским) сa indeputat in ben Klößern, vinum demensum monacho. Мерџан*, т. діе й, coralla. Меса, f. hyp. 9. месо. Оће гуза месе, fagt man zum ertappten Fleischdiebe. Месан, на, но, von Sleifh, fleifhern, carueus: Месан ражањ, гвоздено пециво (т. ј. прстен на проту). Mecap, m. 1) der Fleischer, fleischern, carnarius, lanius, lanio, 2) ber gerne Fleisch ißt, carnium amans. Месарев, ва, во, vide месаров. Месарница, f. bie leifan, macellum. Месаров ва, во, дев Sleifherb, lei. icher, lanionis. Месарски, ка, ко, 1)

leifher, laniouum. 2) aev. fleischermäßig, lanionis more modoque.

Месец, т. (Рес. и Срм.) vide мјесец. Месечина, f. (Рес. и Срем.) vide mje

сечина.

Месечий, на, но, (Рес. н Срем.) vide мјесечни.

Месина, f. augr. 4. месо: наждерао

се месине.

Месиши, им, (Рес. и Срем.) vide мије

Сити.

Месић, м. намастир у Банату.
Месићки, ка, ко, on Месић.
Месни, на, но, н. п. покладе, ber lekte
Fleischtag vor der großen Faste, dies
praecedens jejunium magnum. cf. noк-

ладе.

Mêco, n. das Fleisch, caro.

Mecojehe, f. pl. der Fasching, die Cars nevalszeit, bacchanalia (?), tempus ante jejunium quadragesimale quo carnibus vesci licet christianis.

Мества, f. eine Hrt levernen Strumpfeb, tibialum coriacae.

Мествица, f. dim. 9. мества. Мести, метем, v. impf. 1) Fehren, verго. 2) меше снијег, мећава. Мести, мешем, v. impf. cincünren, immisceo: мете свињама.

Местимице, (Рес. и Срем.) vide mje

стимице.

Место, п. (Рес. и Срем.) vide мјесто. Месувеђе (месувеђе), f. pl. vide месојеђе.

Месце, п. dim. У. месо: оћеш мало месца?

Memaлo, n. der Vorwurf (des Futters theils vor das Vieh), portio pabuli.

Метаљка, f. мјесто, ће се момци мећу камена, біе Burffätte, jactus (?). Memaнnja, f. (μetávola) die tiefe Verneis gung und Betreuzigung, prostratio adoratio: ударити десет, или сто метанија. Мешаније су мале и веЛике: мале кад се човек прегне и Довати рукама до земље, а велике кад клекне на кољена и на руке па довати главом до земље. Метанисање, дав Педесfallen und Bes kreuzigen in der Kirche, adorationis genus christianorum ecclesiae graecae. Метанисати, ишем, v. impf. i tief neigen (oder auch niederfallen aufs Angesicht) und bekreuzen, adoro prostra

tus.

Мешање, п. 1) дав Dinlegen, Borlegen, positio. 2) das Schießen, ejaculatio. 3) das Werfen (z. B. mit Steinen), jaculatio.

Метати, мећем, v. impf. 1) legen, Пен, vorlegen, pono. 2) пушке, или топове, фіеßen, jacuior. Mèmamuce, meheмce, v. r. impf. 1) kaмена, Steine merfen (ein pil), jacio saxum. Камена се мећу момци Двојако: с рамена и омашке. 2) ногama, ausschlagen, herumschlagen mit den Füßen, jacto pedes: "Не мећисе ногама; „Није јорган поњава, "Веће моја долама.

3) на кога, пафarten, exprimo aliquem, similis sum.

Mèшвипа, f. die Münze (Pflanze), mentha.

Мешерижњача, f. т.ј. пушка, біє Schanzflinte, teli majoris genus. Memèрuз*, m. die Erdschanze, aggeris genus. Mema, n. eine Krankheit der Schafe, morbus ovium. Србљи кажу да од мешиља нема лијека, и зато приповиједају, да су Нијемци уватили ђавола, па га питали шта је лијек од мешиља; а он им казао: „Кад полипшу све овце до једне, онда ону последњу треба обнијети око тора, па више ни једна не ђе липсаши осим ње." Тада им је казао и од куге да је лијек кука и мо

тика.

Метиљав, ва, во, деп мешиљ Бабенд, ovis morbo мешиљ correpta. Метиљање, п. дав Értranřen der ha fe am метиљ, мешиљ morbi irruptio.

Мешиљатисе, љајусе, v. r. impf. н. п. овце, деп метиљ befommen, мешиљ morbo corripi.

Мешиљење, n. vide метиљање.

Метиљитисе, љесе, vide мешиља.

тисе.

Метла, f. ber Befen, scopae. Метлица, f. dim. 9. метла. Метловина, f. baš Befentraut, scoparia Linn.

Метнути, нем, v. pf. inlegen, fesen, рово: метнути што у кесу, у тор

т. д.

бу, на земљу ; меса ручку (т.ј. метнути у лонац, па приставити да се кува); говедима сијена и Метнутисе, немсе, v. г. pf. пафат. ten, similem alicui fieri. Дете се метие и на ујца преко Дунава, а камо ли не ће на слугу у кући. Memonja, f. der südöstliche Theil Sers biens, Metochia,

Meka, f. das flüßige Futter des Viehes, pabulum liquidum quod praebetur pecori.

Mekana, f. der Schneesturm, imber ni

vium procellosus. Једе као мећава (сијено и сламу?).

Меўр, т. (Рес. и Срем.) vide мијур. Мецање, п. baš Beichichlagen, emollitio.

-Мецати, ам, v. impf. н. п. јабуку, weichschlagen (Elopfen), emollio. Мечет, т. діе Хофее, templum turcicum:

„Оборио мечет и мунаре Мечка, f. bie Bärin, ursa.

Мешај, m. (Рес. и Срем) vide мјешај. Мешаја, m. (Рес. и Срем.) vide мјешаја.

Мешање, п. (Рес. и Срем.) vide мије

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Mujam, m. Mannsname, nomen viri. Mije, ja, m. (Еp.) 1) der Schlauch, uter. 2) ber Blafebalg, follis. Majена, f. (Eрд.) (der Mondwechsel, und zmar) čer Reumonò, novilunium. () мијени және не ће да перу кошуља : зашто кажу, да ће се онда свако пртиште у води (кад се покваси) омијенити, т.ј. постали као труло и одма се распасти и подерати.

Мијењање, п. (Ерц.) дав Behfeln, дбав Tauschen, mutatio, permutatio. Мијењаши, ам, v. impf. (Ерц.) taufdhen, commuto. Мијења као циганин коње. Мијењатисе, амсе, v. r. impf. (Ерц.) untereinander tauschen, permuto. Мијење, п. дав Kopfmafhen, lavatio capitis.

Мијесиши, им, v. impf. (Ерц.) т.

i

beб, das Brot bereiten, paro panem. Мијешање, п. (Ерц.) да фен, Ито rühren, mixtio.

Мијешати, ам, v. impf. (Ерц.) 1) ті schen, misceo. 2) umrühren, verso. Мијешашисе, амсе, v. г. impf. (Ерц.) sich abgeben mit einem, miscere se. Мијешење, п. (Ерц.) дaš Säuern, fer

mentatio.

Мијешња, f. (Ерц.) bie Portion mehl, um einmal Brot daraus zu backen, portio farinae.

Мијо, m. (Ерц.) һур. 9. Мијат. Mujoбpam, m. Mannsname, nomen viri. Мијодраг, м. Manušname, nomen viri. Мијољ дан, m. vide Миољдан. Мијољштак, m. vide миољштак. Мијӱр, m. cf. миур.

Мила, т. (Рес. и Срем.) vide Мило. Мила, f. Уrauenname, nomen feminae (сата).

Mиладн, m. Mannsname, nomen viri.. Милак, т. Жапивнате, пошен viri. Милан, т. Таnn name, nomen viri.

Милана, f. vide Милена.
Миланко, т. Тапи нате, nomen viri.
Милање, п. bie Ceremonie von мила-

тисе.

лаш. Мало.

[ocr errors]

Милат, т. Mannšname, nomen viri. Милашисе, амсе, v. r. impf. Приповиједају, да се Ерцеговци милају на Божић с чесницом, т. ј. узму двојица чесницу, па је окрећу међу собом и пита један другога: „Милам ли се” (ш. j. помила ли се иза чеснице) ?" Онај му одговори: „МиА онај први онда рече: ,,Сад мало, а до године ни мало (п.]. да роди жито добро, и датако велика буде чесница, да се ни мало не помила иза ње). Muлâu, m. Mannsname, nomen viri. Милашин, т. Таnnšname, nomen viri. Миле! додајесе ђешто у пјесмама накрај врсте, н. п. ,,Ђурађ коси по побрђу, Ладо ле миле! „Попјевајте ми тичице, Миле мој миле!

Милева, f. Brauenname, nomen feminae. Милен, м. Тапивате, nomen viri. Милена, f. Frauenname, nomen feminae. Миленко (Миленко), m. Mannšname, nomen viri.

Милета, т. Тапивнате, nomen viri. Милети, лим, (Рес.) vide миљети. Милеш, т. Тапивате, nomen viri. Милешева (Милешева), f. vide Мило

[blocks in formation]

Милитар, т. 1 (у Сријему, у Милитарац, рца, m. Бачк, и у Бан.) der aus der Militär, Grenze ist, homo e regione militari. Милитарија, f. vide милиција. Милитарски, ка, ко, 1) Militar, mi. litaris. 2) militarisch, militari modo. Милиши, им, (Срем.) vide миљеши. Милишисе, лисе, v. r. impf. н. п. нищіпа ми се не мили, nicht freuert mich, arrideo.

Muanh, m. Mannsname, nomen viri. Милица, f. Brauenname, nomen feminae. Милиција (милиција), f. bie Milis (e= gend), terra militum.

Миличица, f. dim. 9. Милица. Мило, n. bie lauge zum Kopfwafchen, lixivium ad lavandum caput.

Мило, т. (Ерц.) Mann name, nomen viri.

Милован, т. Таппname, nomen viri. Миловање, п. 1) ba liebfofen, blanditiae. 2) das Lieben, amatio. Миловати, лујем, v. impf. 1) liebto. fen, blandior. 2) lieben, amo. Милоје, т. Тапионате, nomen viri. Милојица, m. cf. Златоје. Милојка, f. 1) дав Majolica Befhirr, vasis fictilis genus. Тако у нашој часној Церовој (Церова, село у Рађевини) све оке и милојке (у приповијешки). cf. бокар.

3

Милојко, т. Mannšname, nomen viri. Милокован, вна, но, liebenömüròiq, bem man gut fenn muß, amabilis: није лијепа, али је милокрвна.

Милорад, т. Тапивате, nomen viri.
Милосав, т. Тапионате, nomen viri.
Милосник, m. der Lieblhaber, amasius.
Милосница, f. bie Beliebte, amasia.
Милбет, f. 1) діе nave, gratia, favor
„На милости Царе господине

2) die Liebe, amor; Liebesgabe, munus „Нема лица без црвена винца, „Ни радости без зелена венца, „Ни милости без туђа јунака „Браћа сеју врло миловала, „Сваку су јој милост доносила, „Најпослије ноже оковане Милостив, ва, во, Ignädig, barmМилостиван, вна, но, berzig, clemens. Боже милостиви ти помози (говоре ђекоји Србљи кадгођ уздану и зијевну). Милостиња, f. Дав 2Imofen, eleemosyna, Minou, m. Mannsname, nomen viri. Милошева (Милешева и Миљешевка), 1. намастир у Ерцеговини (чини ми се да је сад пуст). Колика је Милошева, да је пуна поскурица; „Док начини цркву код Требиња , Миљешевку на Ерцеговини Милошта, m. cf. златоје. Милука, f. Grauennamе, nomen feminae. Mилyн, m. Mannsname, nomen viri. Милунка, f. Frauenname, nomen feminae. Милутин, m. Таппšнате, nomen viri. Милуш, т. Таппвпаme, nomen viri. Mi, m. Mannsname, nomen viri. Миља, f. 1) һур. v. Миљана и. Милица. Миљана, f. Grauenname, nomen fe

minae.

Миљацка, f. вода, што тече кроз Сарајево:

„Сарајево што си попавњело? „Или ше је куга поморила,

Ил Миљацка вода поплавила

остало му од мираза.

Mine, n. (cm.) das Lieb (was einem Mupåз*, m. die Erbschaft, lieb ist), amor, deliciae: „Ој ђевојко миље моје! Миљен, м. Жаппênаmе, nomen viri. Миљешевка, f. (ст.) vide Милошева. Миљка, f. Srauenname, nomen fe

[blocks in formation]

Минђуше*, f. pl. die Dorgehänge, in-
auris. cf, обоци.
Минђушице, f. pl. dim. у. минђуше.
Минеј, т. даš. Minäon (Mnraio») ein
Kirchenbuch, menaeum.

Минејски, ка, ко, 1) н. п. слова, су=
rillische Drucklettern, zum Unterschied
von der Handschrift. 2) adv. wie ges
druckt,
ut in libris est impressum,

зато

3. 3. пише. Минт, m. (у Сријему, у Бачк, и у Бан.) діе Minute, miuutum, cf. час. Минути, нем, v. pf. 1) borbeigeben, nit treffen, praetervolo. Опремаосе човек (који се био скоро оженио) на војску, а жена увразила конац у иглу, да нешто зашије; но будући да није добро виђела, није могла одма да убрзе, него промашала мимо ушице иглене говорећи: „Мини га сабља, мини га пушка” као да муж рече да она њему врача; али он опази шта је, па рече: „Минуло је мене свако добро, кад сам ја тебе узео.” Мио, мила, ло, lieb, carus. Миол (Мијољ?) дан, ља дне, т. (i= chaelis, festum Arch, Michaelis ?) dies 29. Sept.

Миољштак (Мијољштак), m, ber den Erzengel Michael als Hauspatron vers ehrt, cliens Arch. Michaelis. Map, m. 1) der Friede, pax. 2) Friede, Живе, рах: сједи с миром (док ни је било с чиром).

Mipa, f Frauenname, nomen feminae.

hereditas :

Миран, она, но, friebfertig, tubig, quietus, mansuetus.) Мирашчија*, m. der Srbe, heres. Мирбожање, п. дав gegenfeitige Auffen zu Weihnachten, exosculatio die Christi natalitio.

Мирбожашисе, амсе, v. r. impf. fid küssen (und den Frieden Gottes wüns fchen) zu Weihnachten, invicem se exosculari die natali Domini. cf. Божић.» Марбожишисе, имсе, v. r. pf. fih inf= fen auf Weihnachten, exosculari se die natali Domini.

[ocr errors]

Мирен, m. Mannsname, nomen viri, Múpene, v. 1) das Beruhigen, Friedes machen, pacificatio, 2) das (angeneh me) Riechen, odor.

Múpuja, f. die Abgabe, vectigal. cf. noреза, дација, данак.

Мирис, m. ber Bohlgerud, odor. Мирисавка, f. bie mustafeller Zraube, Muskat - Traube, uva muscata. cf. Тамњаника.

Mupicame, n. das Riechen, odor et odo

ratio.

Мирисати, ишем, v. impf. tiedhen е

oleo et odoror.

[blocks in formation]
« PreviousContinue »