Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

Мисирски, ка, ко, н. п. повјесмо, ägyptisch, aegyptiacus:

„Ѵз "Уз преслицу Мисирско повјесмо Mucka, m. ein Goldgewicht, pondus: "За брата би дала мискал злата Мислити, им, v. impf, benten, cogito. Micmpuja, f. die Kelle, Maurer- Kelle, trulla.

Mam, m. die Bestechung (das Geld), lar

gitio: суди по мишу; узима мит. Mima, m. (Pec. и Срем.) vide Mamo. Мітар, тра, m. vide Димитрије. Mimu, мujem, v. impf. den Kopf wa, schen, lavare caput.

Mumиce, миjeмce, v. r. impf. feinen Kopf waschen (d. i. den ganzen), lavor

caput.

Mиmиmи, им, v. impf. bestechen, pecu

nia corrumpo.

Мито, т. (Ерц.) һур. 4. Митар. Mumpa, f. die Bischofsmüße, mitra episcopi.

Mumpa, f. Frauenname, nomen fe

minae.

Mumpuk, m. dim. v. Mиmap." Митров дан, ба дне, т. бав Bet без heil. Demetrius, festum S. Demetrii, die 26. Oct.:

• Митров данак ајдучки растанак. Митровачки, ка, ко, von Mitromis. Митровица, f. 1) варош у Сријему. 2) варош у Косову. Mimровкижа, f. die Mitrowißerin: ,,Митровица крај Саве столица, „На њој седи млада Митровкиња Mимровчанин, m. ein Mitrowißer. Mimoвшmak, m. der den heil. Demeter zum Hauspatron hat, Demetricola (?) cliens S. Demetrii. Mumponoлuja, f. die Metropolie (Resi

denz des Metropoliten), sedes metropolitani.

Mumρoпoлиm, m. der Metropolit, metropolitanus. Mиmропoлиmов, ва, во, des Metropo: liten, metropolitani. Митрополитски, ка, ко, 1) Metropo: liten, metropolitanorum. 2) adv. wie ein Metropolit, metropolitani more. Mika, m. (Рec. и Срем.) vide Mиho. Miha, m. Mannsname, nomen viri. Muhaн, m. Mannsname, nomen viri. Muhеne, n. das Bestechen, corruptio, largitio.

Мићиволдос, cf. толдос (само у оној загонетки).

Múko, m. (Еpu.) hyp. v. Mumар.
Mayр (Mujур?), m. (Epy.) die Blase, ve-

sica.

Muчâшe, n. das Bewegen, motio.

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Mjepa, f. (Ep.) 1) das Maß, mensura. 2) das Gewicht, pondus. Mjepа вjeрa. Мјера, f. һур. у. мјерица. Mjepême, n. (Eрy.) 1) das Messen, mensio, 2) das Wägen, pensio. Мјериши, им, v. impf. (Ерц.) 1) mef= fen, metior. 2) wägen, peudo. Mjeриna, (Еp.) ein Gefäß (Korb) von Bast, corbis genus.

Мјеричица, f dim. 9. мјерица. Mjeceu, m. (Epy.) 1) der Mond, luna, 2) der Monat, mensis. мjéсечина, f. (Epy.) 1) der Mondschein, fulgor lunae. 2) женско вријеме, дав Monatliche, menstruum.

Мјесечни, на, но, (Ерц.), monatlik,

[blocks in formation]

мјестимице (н. п. ђе је по); показао му мјестимице; одвео га мјестимице.

Мјесто, п. (Ерц.) 1) ber Set, plas, 2) (у Ерц.) vide варош. 3) мјесто мене, tatt, Stelle, locus. Мјешај, т. (Ерц.) vide мијешња. Mjemaja, m. (Epy.) der Mundbäcker, pi

stor domesticus.

Мјешаоница, f. (Ерц.) дав immer (ber Ort), wo Brot bereitet wird, pistrina (?).

Мјешетина, f. augm. у. мјешина. Мјешина, f. (Ерц.) 1) ber Balg, pellis, 2) der Schlauch, uter. Мјешиница, f. dim. у. мјешина. Мешовит (мјешовито), ша, то, (Ep) gemischt, mixtus. Мјешчић, m. dim. 9. мије. Млава, f. 1) nom. propr. eines lußes in Serbien. 2) nom. propr. ber Gegenò an der Mlava.

Млавиши, им, v. impf. fhlagen, verbero: млави га киша; млавити кога батином.

Mавbêне, n. dns Schlagen, verberatio. Млад (comp. млађи), да, до, jung, juvenis.

Млада, f. bie Braut, sponsa (ein yolles
Jahr nach der Hochzeit noch).
Млада неђеља, f. діе Пентопотоке,
hebdomas interlunis.

Младачна крава, f. bie Sommerfuß,

vacca aestiva.

Младеж, f. bie Jugend, juventus, ju

venes.

Младеж, т. (једни говоре, као н. п. по Бачкој, мадеж), baš Muttermal,

naevus,

Младен, т. Тапивате, nomen viri. Младенци, наца, m. pl. 1) bie Braut

Teute, junge Sheleute, sponsus et sponsa, juvenis maritus et marita. 2) das Fest der unschuldigen Kinder, dies festus occisorum ab Herode innocentium. Младин, на, но, čer Braut, sponsae. Младина, f. ber Meumond, novilunium

(ist mehr als die мujeна, etwa das erffe Biertel).

Младитисе, имсе, v. r. impf. fih jung machen, juventutem affecto.

Младић, m, ber Süngling, juvenis.
Младица, f. dim. у. млада.
Младица, f. 1) bie proffe, der

[ocr errors]
[ocr errors]

ling, surculus. 2) eine Art Flußfisch, piscis genus. Младовање, n. ber Brautftans, status sponsae.

Младовати, дујем, impf. Braut feyn, sum sponsa., Младожења, m. ber Bräutigam,spon

Младожењин, на, но, без Sräutigams, sponsi.

Младожењски, ка, ко, 1) Bräutigamer, sponsorum, nuptialis. 2) adv. wie ein Bräutigam, more sponsi.

Младолик, ка, ко, jungen Befichtes, faciei juvenescentis.

Mлaдôcm, f. die Jugend, das Jugendalter, juventus, aetas juvenilis. Млађ, m. junger Beinberg, vinea recens, cf. сад.

Млађан, на, но, dim. у. млад: „Не удрите млађано Бугарче Млађен, т. (Ерц.) vide Младен. Mлáheme, die Affectation, jung seyn zu molen, affectatio juventutis.

Mлâз, m. (soviel auf einmahl hervors schießt, wenn man melkt, daher) mpu Млаза крви ударише из њега, mule ctus (?).

Млак (comp. млачӣ), ка, ко, lau, tepidus., Млашање, п. дав Umherf lagen, jactatio e. g. caudae.

Млатати, ам, v. impf. berumfhlagen, jacto: млата руком, као кобила репом, von einem der ungeschickt Kreuz fchlägt.

Млашиши, им, v. impf. 1) breen, trituro. 2) н. п. јабуке, крушке, орае, berabbeuteln (башином), decutio poma ex arbore. 3) dreschen, i. e. fchlagen, contundo.

Млатишума, m. пјевају и приповиједају, да је, прије 100 година, некакав Њемачки џенерао Станиша Млашишума (или у пјесмама Обор- Млатишума, и Млатишума обор - џенерао) узео од Турака Нови пазар, и у њему сједио читаву зиму; и да су с њим (кад се врано натраг) дошле Цимироте у Сријем (са својим кнезом кнежевим сином, а кнез је умръо у путу — Илијом Радоњићем. Тај се Илија Радоњић вратио опет натраг, и онамо се тукао с Турцима);

,,

Или

,,А Станиша Обор - Млатишума, Он отиде шер Новом пазару Те растави Босну од Стамбола„Млатишума обор-џенерале! ,,Шша ти радиш усред

Турске?

земље

[ocr errors]

„Бабури нам на Беч ударише (кад га је звао ћесар натраг). Млатнути, нем, v. pf. einen Galag versehen, percutio.

Млаћеница, f. сир, што се гради од тропа, што остане од скорупа кад се препира. Од таковога си. ра начине жене као колачиће, па спремају чобанима за ужину.

Млађење, п. 1) баš Drefchen, tritura. tio. 2) das Herabschlagen, decussio. 5) дав Drehen, (hlagen), contusio. Млачење, п. дав Свитафеп, calefactio modica.

Млачина, f. bie gauheit, tepiditas. Млачиши, им, v. impf. lau mафен, tepiduin reddo.

Млекар, ш. (Рес. и Срем.) vide мљекар. Млеко, п. (Рес. и Срем.) vide млијеко.

Млетак, шка, m. (ст.) vide Млеци. "У нашему Млешку бијеломе "У бијелу Млетку Латинскоме Млетачки, ка, ко, 1) venetianich, venetus. 2) adv. venetianisch, more Ve

neto.

Млетачкиња, f, bie Benetianerin, Veneta.
Млећак, ћка, ко, н. п. чоа, фаф
anzufühlen, debilis (de panno)
Млеци, Млетака, m. pl. Bепебід,
Venetiae.

Млечан, чна, но, (Рес. и Срем.) vide млијечан.

Млечанин, m. der Venetianer, Vene

tus.

Млечар, т. (Рес. и Срем.) vide мљечар.

Млечац, чца, m. (Рес. и Срем.) vide млијечац.

Млечика, f. (Рес. и Срем.) vide мље

чика.

Млечница, f. (Рес. и Срем.) vide млијечница.

Мливо, п. (у Ерц.) vide брашно :

сатро га у мливо.

Млијеко, п. (Ерц.) bie Milch, lac. Млијечан, чна, но, н. п. крава, mil= reich, dives lacte.

Млијечац, чца, m. ifmilh, lac рі

scis.

Млијечница, f. (Epц.) eine Urt efibaren Schwamms (Milchschwamm, Pfefferschwamm).

Млин, m. vide воденица. Млинар, m. vide воденичар: За млинара не би ни динара Млим, иш; млидија, (Ерц.) meinen, opinor (cf. мислити): „Млидијаше у њему је благо ,,Јер Босанци Турци млидијау Млишав, ва, во, човек, lau, Kraft und Munterkeit, seguis. Млитоња, m. ein млитав човек. Млоги, га, го, mandher, complures. Млого (comp. вишê), i, multo. Млогозналица, f. ber Bielmiffer, multiscius.

ohne

Млогознао, нала, ло, vielmiferid, multiscius: ши млогознали! Мложење, п. даš Betmehren, Säufen, incrementum.

Мложина, f. bie Menge, multitudo (al Gegensaß von малина)

Мложиши, им, v. impf. vermehren, augeo.

Мложитисе, имсе, v. r. impf. fiver

mehren, augeri, succresco. Млозина, f. vide мложина. Madumbo, n. die Menge, multitudo. Мљезинац, нца, ш. бес Setgeborne, filius postremus.

Мљезиница, f. bie Setgeborne, filia postrema.

Мљекар (мљечар?) т. (Ерц,) зграда, ђе се ражљева млијеко, діе Жиh=

[ocr errors]

tammer.

Mлеcкête, das Schnalzen mit den Lips pen (wie die Schweine beim Fressen), Sonitus manducautis porci.

Мљескати, мљештем, v. impf. mit den Lippen schnalzen, beim Essen, mando cum sonitu. Мљети,

мељем, v. impf. mahlen,

molo. Мљечар, т. (Ерц.) 1) ber Mildhhänd= ler, lactarius. 2) das Milchmaul, amans lactis. cf. мљекар. Мљечика, f. (Ерц.) "bie Bolf&milh, euphorbia Linn.

се,

ce

Моба, f. код Срба је обичај, да иду љети, у неке свеце, кад не смију себи радити, газдама на мобу, м. j. без плате, само за јело и за пиће. Највише иду на мобу те жању (ријешко косе, копају кукурузе, купе сијено или шљиве кашто се и преде на мобу —): зато жетелачке пјесме зову и мобарске пјесме. На мобу највише иду млади момци, ђевојке и младе, и свако се обуче и накити, као на васкрсеније, или на цвијети, кад иде цркви или намастиру, па цијели дан жањући пјевају, чепајушалесе и веселесе, а послије • вечере играју и пјевају до неко доба ноћи. На неким мјестима (као у Сријему) кад дожању њиву па пођу кући на вечеру, онда ђевојке начине од марама барјаке, па онако с барјацима иду пјевајући, као какви сватови или војници; кад дођу пред кућу, онда пободу барјаке у земљу, Моба се обично купи на мрску, и домаћин треба да је части као кад слави крсно име (зато свагда и зову газде на мобу: зашто сиромаси не мају чим да часте). На мобу дођу и пријатељи • Из други села, и сваки доведе са собом по неколико момчади, ђевојака и млади. На мобу се отимају које ће поћи.

„Жетву жела моба Тодорова

[ocr errors]

,,На крај, на крај моја, силна мобо„Бул кадуна мобу сакупила Moбap, m. der auf der Moɓa arbeitet, operis adjutor gratuitus. Мобарица, €. bie Wrbeiterinn auf ber моба, adjutrix gratuita : "Моварице моје другарице! "Удрите га колом и дилчеком Мобарскі, ка, ко, 1) н. п. пјесме, cf. моба. 2) adv. mie ein мобар, ut мобар.

Могу, (можеш и мореш, може и
Море, можемо и моремо, можете и
Мореше, могу) і fann, possum.
Могућ, ћа, ће, 1 moglim, possibi-
Могућан, ћна, но, lis.
Модар, дра, po, blau, lividus.
Модрина, f. Die Blaue, baš Blau livor.
Модритисе, имсе, v. impf. blau seyn,

liveo.

Модрица, f. ber blaue Sled, livor. Мождания, т. онај клин, што држи наплатке један за други. Мождина, f. (augm. v. мозак) мозак из костију, дав поента, medulla ossis.

Мозак (и мозак), мозга, m. baš Dirn, cerebrum.

Мој, моја, моје,) mein, meus. 2) fhershaft als Segentheil voп немој : А. Немој

Б. Мој, Бога ми.

Моjа, m. (Рес. и Срем.) vide Mojo. Mojacн, m. Art Aussages, leprae genus. Мојење, п. дав Belhaupten даß etmas mein ift, arrogatio.

Мојити, им, v. impf. fagen баß einer (etwas) mein ist, meum dico esse; das ber дав meibentige: ја га и својим и мојим, (а он се одриче). Мојо, т. (Ерц.) һур. 4. Мојсило. Мојсило, т. Жoes, Moses. Мојсил, т. Hojes (in den Bolfberzäh.

lungen vom Цар Мојсил), Moyses. Мокар, кра, po, na, udus, madidus. Мокраћа, f. (in annandiger Reve) ber Urin, urina.

Мокрење, п. 1) бав Певен, madefactio.

Мокрина, f. біе ìäße, mador, udor. Мокрити, им, v. impf. 1) пеßеn, madefacio. 2) harnen, mejo.

Мокритисе, имсе, v. r. impf. harnen, lotium reddo.

Моленије, п. (ст.) дав Beten, lehen, preces ad Deum: прими Гооподе Боже моје мало моленије за велико име швоје (кад се моле Богу). Молер, m. ber Maler, pictor. Молеров, ва, во, без Maler, picto

ris.

Молеровица, f. bie Malerin, Malers= frau, uxor pictoris.

Молерски, ка, ко, 1) Maler, pictorum. 2) adv. wie ein Maler, more pictoris.

Молибог, m. (fomi, in der Une bote von der Türkin, die den serbischen Топ Безіn frомољац). Молитва, f. 1) bas Bebet, preces. Код Срба кад се које разболи, слабо траже лекара, него попа или калуђера да му чаши молитву малу или велику: мала се молитва ча ти од главе, од грознице и од Други којекакви мали болести; а велика кад човек није при себи, него бунца и плашисе. Мала је молитва до скора била у Србији за Марјаш, а велика за грош, а сад Ваља да су и оне поскупиле. 2) ићи на молипіву, f borjegnen lalfen (von den Wöchnerinnen nach 40 Tagen), purificor,..

Молитвена чаша, f. Кад сватови дођу ђевојачкој кући и сједу за сто, онда (по обичају) отац ђевојач• ки донесе нову чашу, те из ње пију у здравље. Потом у чашу спреме уз ђевојку и на вјенчању запоје из ње вином момка и ђевојку, и то се зове молитвена чаша. Послије вјенчања млада осшави молитвену чашу, и чува је. (спомена ради) до смрти :

„Те узима чашу молитвену, Молици, им, v. impf, кога bitten, rogo.

Молитисе, имсе, v. r. impf, коме, bit. ten, rogo; Богу, beten, precor, Србљи се обично моле Богу трипуп на дан: у јутру кад устану, у вече кад оће да вечерају, и послије вечере кад оће да спавају. У јупіру се моле Богу кад које устане, послије вечере кад које доспије да спава, а пред вечеру сви се моле заједно: мушкарци (пошто се умију: зашто се обично свагда пред јело умивају по рукама, а по варошима и послије јела, као и Турци) стану напријед, а жене и ђеца за њима; и ниједно не смије престати ни сјести, док старјешина не сврши. Они се не моле Богу једнако, него што које зна оно и говори (шапћући; само старјешина може говорити мало по 60ље, да се чује), и што жели оно и иште (н. п. ја сам слушао ђе се моја мати моли Богу за мене и за мог брата, да јој будемо живи и здрави и срећни. Тако сестра, ако

[ocr errors]

је опремила брата на војску, моли се Богу да јој здраво дође и т. д.); млоги овако почињу: „Да се са страом помолимо И поклонимо Господу Богу и Богородици, благоме Ристу и часноме крсту" Уочи неђеље, и у очи велики празника, запале воштану свијећу и прилијепе за зид, па узме старјешина ватре и тамљана, те окади најприје свијећу (и икону ако имају), потом се окаде сви редом, и молесе Богу према свијећи.

Осим тога Србљни има обичај рећи: Боже помози и прекрстишисе: кад сједе за трпезу да једе; кад оће да устане иза прпезе (но тадај каже: Бог да поможе и да наспори); кад оће да се напије ракије или вина; кад оће да леже спавати; кад оће да узјаше на коња и кад кине ; кад што почиње радити, онда само рече: Боже помози, а не крстисе; шако и кад оће да се напије воде; кад зијевне и кад уздане онда рече: Боже милостиви ти помози, или жива Богородице пи помози; а кад уговара што да ради, или да иде куда, онда рече: ако Богда, или ако Бог да здравље. и т. д. Моловање, n. baš malen, pictio. Моловаши, лујем, v. impf malen, pingo.

фаве, tinea.

Мољац, љца, bie Motte, Мољење, п. 1) баš Sitten, rogatus, 2) das Beten, precatio.

Мома, f. (ст.) vide ђевојка. Удала• се мома да је није дома; „Ајде мома да идемо дома Gm Bulgarifchen überhaupt flatt војка. 2) §rauenname, nomen femi

nae.

[ocr errors]

e

Момак, мка, m. 1) ber Günglings, Bur= fche, juvenis. 2) der Knappe, Knecht, puer, miles: кумовски момак; Кара Ђорђијни момци.

Момачки, ка, ко, 1) Günglingš., juvenilis. 2) Burschens, Knappen-, puerorum. 3) adv. mie ein момак, more juvenis, pueri.

Moмaшmso, n. der Burschenstand, famulatus, militia.

Momup, m. Mannsname, nomen viri. М`мков, ва, во, дев момак, juvenis. Момковање, п. Der Jünglingsstand, adolescentia, status juvenilis. Момковати, кујем, v. impf. ein момак fen, sum juvenis, puer, miles. Момчад, f. (coll.) | bie Surfфen puМомчадија, f. (coll.) eri, jуееѕ.

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][ocr errors]

Моравица, f. dim. 9. Морава 3. Моравци, ваца, ш. pl. намастир у Србији :

мор.

„Моравцима цркви допадоше ,,И ту аџи Беру погубише Морање, п. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) дав Жß, necessitas: ако не ће сам (од своје воље), а он ће под морање (у Србији би казали: ође ако му се и не ће). Мораст, та, то. vide Морати, ам, v. impf. (у Сријему, у Бачк. и у Бан. а у Србији, у Босни и у Ерц, говорисе (мјесто мора) ваља, шреба, Н. П. Ваља ми ићи (треба ићи); треба да буде и т. д.) müffen, oportet me -, cogor. Mopâч, m. eine petersilähnliche Pflanze, herbae genus.

Морача, f. 1) ријека у Ерцеговини. 2) намастир (у Ерцеговини). Море, п. дав Meer, mare.

Mope! interj. С овом се ријечи показује као неко старјешинство (као мало мање него са бре!). Кад рече раван равноме море! онда ђекоји (особито ђеца и момчад) одговори: „Море ти до кољена, а говна до ушију." А кад рече млађи старијему море! онда онај пита: „Ко је твој море?" па оће онога шаком за врат.

,

„Море Марко! не ори друмова.

-

„Море Турци! не таз’ше орања Морекање, п. дав море-fagen, usurpatio vocabuli море. Морекашисе, амсè, v. г. impf. мореfagen.

Морење, п. 1) bås Zöbten, trucidatio.
2) das Ermüden, defatigatio.
Мореш, море, cf. могу.
Морија, f. (ст.) vide куга:

„Кад морија Мостар поморила

« PreviousContinue »