Page images
PDF
EPUB

moveo.

2

Maus,

Мисирлија *, m. Sеr degypter, Aegyp- Mйцами, мачем, т. іmрt. бешеден,

tius. Мисирски, кa, кo, н. в повјесмо, Міцаписе, мичемсе, т. г. impf, пф ägyptisch, aegyptiacus :

bewegen, moveor. уз преслицу Мисирско повјесмо - Mue, f. pl. (öfterr. das Spannspiel) Миска: *, m. ein Bologеmit, pondus: Мицина, f. дie Beule, tuber. „За брата би дала мискал злата

Mum, m. die Maus, mus. мiслили, им, v. impf, Dentеn, cogito. - Миша, m. (Рес. и Срем.) vide Мишо. містрија, f. Die Rele, Raurers #ine, Мишар, ш. 1) Dorf an et @ave, eine trulla.

Stunse weit von Шабац. 2) на МиMûm, m. die Bestechung (das Geld), lar. шару (пољу), auf per #bene pon Xia

gitio : суди по мишу ; узима милі. фar : Mima, in. (Pec. a Cpem.) vide Mumo. „Да разбијем табор на Мишару мтар , пра , m. ride Димитрије. „Са Мишара поља широкога міли, мијем, v. impf, pen Sopf was „У Мишару пољу широкоме fфе , lavаrе caput.

Мишарски, кa, кo, н. п. поље; cf. Мимітисе, мијемсе, т. г. impf. feinen шар. Kopf waschen (d. i. den ganzen), lavor Müunk, m. das Mäuschen, die junge caput.

musculus. Минипи, им, т. impf. Defteфen, pecu- Мишица, f. 1) Der dem, brachium. 2) бісе nia corrumpo.

Maus (das Weibchen), mus femina. Mino, m. (Крц.) hyp. 2. Митар.

Maujak, m. der Mäuseloth, muscerda, Mumpa, f. die Bischofsmüße, mitra epi stercus murinum, scopi.

Muujakiba, der Hügnerdarm , alsine Muímpa, f. Frauenname, nomen fe. media Linn. minae.

Мишэй, шја, шје, Хайв. , murinus. Митриќ, m. dim. 2. Митар.

Мишка, f. (у крајини Неготинској) Митров дан, ва днe, m. Вав Xeft беѕ бer 21rm, lacertus. cf. мишица. heil. Demetrius, festum S. Demetrii, die Muwka, m. (fec. n Cpem.) vide Muuko. 26. Oct.:

MALIK&, adj. indecl. mäufedredfarbent, „Митров данак ајдучки распанак.

coloris stercoris murini. Міmровачки , кa, кo, von Ritrovic. Мишко, m. (Ерц.) vide Мицо. Митровица, f. 1) варош у Сријему. Мишљен, т. 5) таппвате , nomen 2) варош у Косову.

viri. 2) (cm.): Мітровкиња, f. Die Ritroviserin : „Кроз Мишљен гору на воду. „Митровица крај Саве столица, Мишљење, п. бав Оenten, cоgіtаtіо. „На њој седи млада Митровкиња - Мишо, m. (Ерц.) һур. р. Мијаило. Митровчанин, m. ein Ritromiser. Мишоловка , f. I) бie Raufаlе, dесіMuing Biumák, m, der den heil. Demes pula. 2) der Mäusefalę (österr. Winds

ter zum Vauspatron hat, Demetricola (?) madet', 'rain. постовка), buteo. cliens S. Demetrii.

Mauomop, m. das Mäusegift, Mäuses Митрополија, f. die Retropolie (Rejia pulver, venenum adversus mures, ardenz des Metropoliten), sedes, metro senicum. politani.

Mjepa, f. (Ep.) 1) das Maß, mensura. ' Митрополип, m. See Retropolit, me 2) das Gewicht, pondus. Mjepa Bjepa. Митрополитов, ва, во, бев metropo. мјерење, Ерц у трав летеп, liten, metropolitani.

sio. 2) das Wägen pensio. Митрополипіски, кa, кo, 1) Retropo: Mјериши, им, ў. impf. (Ерц.) 2) mef=

litens, metropolitanorum. 2) adv. wie ren, metior. 2) wägen, peudo.

ein Metropolit, metropolitani more. Мјерица, (Ерц.) ein @efäв (Sort) bon Múka, m. (Pec. u Cpen.) vide Mako. Bait, corbis genus. Mika, m. Mannsname, nomen viri. Мjёричица, f dim. р. мјерица. Mukan, m. Mannsname, nomen viri. Mjecêy, m. (Epy.) 1) der Mond, luna. Mikење, д. Вав Beiteфen, corruptio,

2) der Monat, mensis. largitio.

Мјесечина, f. (Ерц.) 1) Еer Ronofфеit, Мићивoлдoc, cf. полдос (само у оној fulgоr lunae. 2) женско вријеме, рав загонетки).

Monatlice, menstruum. міло, m. (Ерц.) hyp. 9. Митар. Мјесечни, на , но, (Ерц.), nonatliф, Миур (мијур ?), m. (Ерц.) бie Blafe, ye menstruus. sica.

Мјестимице, (Ерц.) аn оrt unt tel= Ницање, п, дав Be wegen, motio, Xe, in loco ipso, in locum ipsum: знам

men

cens ,

na (?).

мјестимице (н. п. ђе је мо); по- Младожењин, на, но , бев Brautigатв, казао му мјеспимице ; одвео га sponsi, мјеспимице.

Младожењски, кa, кo, 2) Brautiqam**, Мјесто, р. (Ерц.) 2) Ser Ort, Plat, sponsorum, nuptialis. a) adv. wie ein 2) (у Ерц.) vidе варош. 3) мјесто Bräutigam , more sponsi. мене , tatt, Stele, locus.

Младолик, кa, кo, jungen dеfіtев, Мјешај, m. (Ерц.) vidе мијешња. faciei juvenescentis. Мјешајa, m. (Ерц.) 5er Runhbütet, pi- Младост, f. Die Sugeno, Фав Зgenta stor domesticus.

alter, juventus, aetas juvenilis. Mjinaonyą, f. (Ep.) daß Zimmer (der Mâh, m. junger Weinberg , vinea reDrt), wo Brot bereitet wird, pistri

cf. сад.

Млађан, нa, нo, dim. 6. млад: Мјешётина, f. augm, p. мјешина. „Не удритіе млађано Бугарче Мјештина, f. (Ерц.) 1) See Balg, pellis, Млађен, m. (Ерц.) vide Младен. 2) der Schlauch, uter.

Maákeme, die Effectation, jung feyn zu Мјешиница, f, dim. . мјешина.

wollen, affectatio juventutis. Мјешовип (мјешовито), па, по Mias, m. (soviel auf einmahl hervors (Ep.) gemischt, mixtus.

Ichießt, wenn man melkt, daher) mpu Мјешчић, m. dim, p. мије.

млаза крви ударише из њега,

mul Miaba, f. 1) nom. propr. eines Flußes ctus (?).

in Serbien. 2) nom. propr. der Gegend Maak (comp. Maa'tî), ka, Ko, lau, tepidus. an der Mlava:

Млапање, п. Зав" Иmberflagen, jaМлавитии, им, т. impf. јФІagen, ver ctatio e. g. caudae. bero : млави га киша ; млaвипи кога Млапати, ам, v. impf. berumfФlagen, батином.

jacto: млапа руком, као кобила реM abdêne, n. dns Schlagen, verberatio. NOM, yon einem der ungeschidt Kreuz млад (comp. млађи), да, дo, jung,

schlägt. juvenis.

Млапипи, им, v. impf. 1) Orefen, Млада, f. Die Braut, sponsa (ein vоlев trituro. 2) н. п. јабуке, крушке, орае, Jahr nach der Hochzeit noch).

herabbeuteln (aminom), deculio poМлада неђеља, f. Die Zeumon mode, ma ex arbore. 3) dresden, i. e. fchlahebdomas interlunis.

gen, contundo. Младачна крава, f. Die Commertup, Млатишума , т. пјевају и приповијеvacca aestiva.

дају, да је, прије 100 година, некаМладеж, f. Die Sugens, juventus , ju кав Њемачки ценерао Станиша

Мла п иш

шума (или у пјесмама О. Младеж, m. (једник говоре, као н. п. бор- Млап и шума, и Млатинума по Бачкој, мадеж), ба8 Лuttermal, обор - іденерао) узео од Турака но

ви пазар, и у њему сједно читаеу Младен, m. Лаппвпате, поmеn viri. зиму; и да су с њим (кад се враМладенци , наца , м. р. 1) bie Beaut. по напраг) дошле импропе у leute, junge Eheleute, sponsus et spon Сријем (са својим кнезом sa, juveuis maritus et marita. 2) das кнежевим сином, а кнез је умръо Fest der unschuldigen Kinder, dies fem у путу — Илијом Радоњић ё м. stus occisorum ab Herode innocentium. Тај се Илија Радоњић вратио опеп Младин, на, но, сеr grаut, sponsae. натпраг, и онамо се пукао с ТурМладіна , f. Der Reumono, пoyilunium цима):

(ist mehr als die mujena, etwa das er: „А Станиша Обор - Млатиигума, fte Viertel).

„Он олтиде шер” Новом пазару Младитисе, имce, v. r. impf, fi, jung „Те распави Босну од Стамболашmachen, juventutem affecto.

„Млатишума обор-ценерале ! Maa Allk, m. der Jüngling, juvenis.

,,IIIwa

и радиш усред Младица, f. dim. 2. Млада,

Турске? младица, г. ) бie e projfe, per &prüв. „Бабури нам на Беч ударитие ling, surculus. 2) eine Art Flußfilca, (вад га је звао Кесар натраг). piscis genus.

Млапнуви, нем, т. pf. einen @blag Младовање, р. беr rаuttanystatus perseken , percutio. sponsae.

Млаћеница, f. сир, што се гради од Младовати, дујем , impf. Braut fери, пропа, но остане од скорупа sum sponsa,

кад се препира. Од паковога си. Младожења , m. pet 23räutigam, ѕрод ра начине және као колачиће, да $us,

спремају чобанима за ужину.

2

venes.

naevus,

или

[ocr errors]

земље.

peto.

[ocr errors]

tus.

ец.

Млађење, р. 1) дав Дrefфеn, tritura. Млож іна , f. Die Renge, multitudo (@ів tio. 2) das Herabschlagen , decussio. :®egеnjаt уот малина)

3), das Dreschen, (Schlagen)contusio. Млджиілік, им, v. impf. etmekten, Млачење, в. дав фаштафеn, caleta - augeo. ctio modica.

мложитнҫе, имce, v. т. impf. преха Млачана, f. Die gaubeit, tepiditas. mehren, augeri , succresco'. Млачити, чим , v. impf. Наи пафеn, te- млозіна, f. pіdе мложина, piduin 'reddo.

MAðumbo, n. die Menge, multitudo. Млекар, ш. (Рес. и Срем.) vidе мљекар. Мљезинац, нца, ш. бer Reetgeporne, Млеко, п. (Рес. и Срем.) vidе мли

filius postremus. јеко.

Мезиница, f. Die getgeporne, ilia Млетак, а пка , т. (сл.) vide Млеци. postrema. У нашему Млепку бијеломе - Мљекар (мљечар ?) m. (Epң,) зграда; „у, бијелу“ Млепіку Лапинскоме ће се ражљева млијеко, бie pilbe Млепачкій, кa, кo, 1) penetianif), Kainmer. venetus. 2) adv. venetianisch, more Ve Mueckeibe, das Schnalzen mit den lip:

pen (wie die Schweine beim Freifen), Млетачкиња, f, Sie Benetianerin, Veneta. sonitus manducautis porci. Млећак, ка, ко, н. п. чоа, fфта) Мље скапи, усљештем, v. ijnpf. mit anzufühlen, debilis (de panno).

den lippen schnalzen, beim Essen, manz Млеци, Млетака, m, pl.

m. pl. Venedig, do cum sonitú. Venetiae.

Мъщи,

Мељем, v. impf. mahlen, Млечан, чна , но, (Рес. и Срем.) vide molo. Млијечан.

Мљечар, т. (Ерц.) 1) Der Rilbanks Ілечанин, m. der Venetianer, Vene ler, lactarius. 2) da& Milchmaul, amans

lactis. cf. Mљекар. Млечар, т. (Рес. и Срем.) vidе мље. Мљечика, г. (Ерц.)" bie Bolf&mil), чар.

phorbia Linu. Млечац, чца, т. (Рес.. и Срем.) vide моба, f. код Срба је обичај, да иду млијечац.

љепін, у неке свеце, кад не смиј8 Млечика, f. (Рес. и Срем.) vidе мље. себи радити, газдама на мобу,

п. ј. без плате, само за јело и за Млечница , f, (Рес. и Срем.) vidе мли пике. Највише иду на мобу пе, жајечница.

њу (ријетко косе, копају кукурузе, Млсо, р. (у Ерц.) vide брашно : купе сијено или шљиве сатръо га у мливо.

се и преде на мобу — ): зато се Млијено, в. (Ерц.) Die Rift , lac. жепелачке пјесме зову и мобарМлијечан, чна, но, н. п. крава, milФ ске пјесме. На мобу највише reich, dives lacte.

иду млади момци, ђевојке и младе, Млијечац, чца, m. ifфmilm, lac pi и свако се обуче и накипи, као на scis.

васкрсеније , или на цвијепин, кад Млијечница , f. (Ерц.) eine art ebaret иде цркви или намаспиру, па ция. Schwamms (Milchschwamm. Pfeffer. јели дан жајњуќін пјевају, чепа јуfchwamm).

шалесе и веселесе, а послије Млин, т. vіdе воденица.

вечере играјун пјевају до неко доМлинар, т. vіdе воденичар :

ба ноћи, На" неким мјестима (као за млинара не би ни динара

у Сријему) кад дожању њиву па пођу Млим, ин ; Nлидија, (Ерц.) meine it , кућн на вечеру, онда ћевојке на. opinor (cf. мислити):

чине од марама барјаке , па оңако „Млидијаше у њему је благо

с барјацима иду пјевајући, као как„Јер Босанци Турци млидијау

ви сватови или војници ; кад дођу Млипав, ва, во, човек, Tait , ohne пред кућу, онда пободу барјаке у Kraft und Munterkeit, seguise

земљу. Моба се обично купи на Мліоња , m. ein Nлипав човек. мрску, и домаћин преба да је часМлоги, га , го, тапфеr, complires, піи као кад слави крсно име (зато Maoro (comp. Bruê), siel, multo. свагда и зову гaзде на мобу: защМлогдзналица , f. See Bielmijfer, mul то сиромаси не мају чим да часtiscius.

те). На мобу дођу и пријатељи Млогознао, нала, ло, wielmifferifф, • из други села, и сваки доведе , са multiscius: піи млогознали !

собом по неколико момчади, ђевоМложење, п. Bag 23erinebren, Säufen, јака и млади. На мобу се опишмаincrementum.

ју које fiе поћи.

чика.

[ocr errors]

се,

[ocr errors]

Ja ossis.

[ocr errors]

„Жетву жела мова Тодорова. Молеровица , f. Sіе от alerin, Talera „На крај, на крај моја, силна мобо— frari, uxor pictoris.

„Бул каду на мобу сакупила Млерскі, кa, кo, 1) 2 alers, pictoMo6ap, m. der auf der moốa arbeitet, rum. 2) ady. wie ein Malers, more operis adjutor gratuitus.

pictoris. Moốapua, . die Arbeiterinn auf der Monu6ôr, m. (fomisch, in der Unekdote моба, аdjutrix gratuita :

von der Türkini, die den serbischen „Могарице моје другарице!

Mönch so bezeichnet statt Goromonau). Удрите га колом и дилчеком Молитва, f. ) дав шебеt, prеcеs. Код Мобарскі, кa, кo, 1) н. п. пјесме , Срба кад се које разболи, слабо cf. моба. 2) аdу. mie ein мобар, ut піраже љекара, него попа или калумобар.

фера да му чапи молипіву малу Могу, (можеш и море іш, може и или велику: мала се молитва ча

море, можемо и моремо, можете и ми од главе , од грознице и од Mopere, morý ich kann, possum. други којекакви мали болести; а Могућ, ha, fe, moglich, possibi велика кад човек није при себи, неМогућан, Кіна, но, lis.

го бунца и Пиацисе. Мала је моМодар, дра, po, biаи, lividus.

липва до скора била у Србији за Модріна, f. Die З{Gие, да $lau liror. марјаш, а велика за грош, аса. Moapumuce, umce, v. impf. blau seyn, ваља да су и оне поскупиле.. 2) liveo.

ићи на молипіву, jid, worfegnen lajet модрица, f., Ser blaze 81ect, liyor. (von den Wödnerinnen nach 40 Tagen), Можданк, т. онај клин, шпо др purificor, ,

жи наплапке један за други. молитвена. чаша, f. Кад сватов! междина, f. augm. 9. мозаи) мозак дођу њевојачкој кући и сједу, за 13 Kocmajy, das Knochenmark, nedul спо, онда (по обичају) отац Ђевојач

4 ки донесе нову чашу, те из ње мозак (и мрзан), мозга, m. eas irn, пију у здравље. Поном пту чашу cerebrum.

спiреме уз ђевојну и на вјенчању мој, моја, моје, 1) mein, mens. 2) заліоје из ње вином момка и ђево- scherzhaft als Gegentheil von hemoj: ку, и то се зове моли ІІ вена А. Немој

чаша.: Послије вјенчања млада осБ. Мој, Бога ми.

нави молитвену чашу, и чува је, Моја, т. (Рес. и Срем.) vide Mojo. , (спомена ради) до смрти: Mojacih, m. Art Uussatzes, leprae genus. „Те узима чашу молитвену, Мојење, р. Сав 5e5auptcп бар еt was молнии, им, ү. 'impf. Kora bitter, mein ist, arrogatio.

rogo. Mojumi , IIM, v. impf. sagen das einer Молитисе, имce, y. r. impf. коме, bits

(etwas) mein ist, meum dico esse; das ten, rogo; Hory, beten, precor, Cptře ber дав 3wei eзitige : ја га и својим љи се обично моле Богу припиун и мојим, (а он се одриче).

на дан: у јутру кад успіану, у вече Mojo, m. (Ерц.) hyp. 2. "Мојсило. кад оће да вечерају, и послије веМојсило, m. 'ЭХ ofев, Moses.

через кадоће да спавају. У јулиру се Mójcha, m. Moses (in den Volkberzäh: моле Богу кад које устане,

lungen vom llap Mojcm), Moyses. лије вечере кад које доспије да Мокар, кра, ро, паб, uduѕ, mаdіdіnѕ. спава, а пред вечеру сви се моле Mokpaka, f. (in anständiger Rede) der заједно: мушкарци (iiошлио се умиUrin, urina.

ју: зашто се обично свагда пред Мокрење, п. 1) бав еве, mаdеfa јело умивају по рукама, а по вароctio.

шима и послије јела, као и Турiнi) Мокрина, f. Sie 9xpe, mador, dor. стану напријед, а жене и ђеца за Мокрити, им, v. impf. 1) переп, ma њима; и ниједно не смије престаdefacio. 2) barnen, mejo.

и ни сіестии, док старјешина Мікриписе, имce, y. г. impf. barnet, не сврши. Они се не моле Богу lotium reddo,

једнако, него што које , зна оно Моленије, п. (сп.) бие зеten, xlefen, и говори (шаnћући; само спаpjepreces ad Deum:

прити

Гооподе шина може говорити мало по боБоже моје мало моленије за вели ље, да се чује), и шпо жели оно к

име овоје (кад се моле Богу). иште (н. ш. ја сам слушао ће се Молер, р. дer Raler, pictor.

моја мати моли Богу за мене и за Молеров, ва, вo, Be& Лајей, picto мог брата, да јој будемо живи и

здрави и среќни. Тако сестра, ако

( пос.

ко

[ocr errors]

покло.

је опремила брата на војску, мо- Момче, епта, п, бав Sürfфlein, ado-. ли се Богу да јој здраво дође и пи. lescentulus. д.); млоги овако почињу: „Да се Момчекања, f. augm, . момак. са страом помолимо

Момчило, 9Хапвпате, поmеn viri. нимо Господу Богу и Богородици, Момчина, f. vіdе момчекања. благоме Ристу и чaснovie крспу” Момчић, m. dim. р. момак. уочи неђеље, и у очи велики праз- Мор*, adj. indecl., Puntelblan, fusco . ника, запале вошпану свијеку и coeruleus : прилијепе за зид, па узме спарје. „Који носи мор доламу шина ватре и памљана, пе ока „Мор доламу на грбава леђа ди најприје свијећу (и, икону ако Мора, f. авелі, шпо припискује љуимају), потом се окаде сви ре де ноћу у спавању, per 21, ephialдом, и молесе Богу према свијећи. tes, incubus.

Осим тога Србљнн има обичај Морава, f. 1) вода, што пече кроз рећи: Боже помози и прекрс Србију, и упjече у Дунаво код купишисе: кад сједе за прпезу да је лича ниже Смедерева. 2) Die ungез де; кад оће да успане иза прпезе gend der Morawa. 3) Frauenname, (но мадај каже : Бог да поможе

nomen feminae. и да наспори); кад оће да се Моравица, f. dim. 6. Морава 3. напије ракије или вина ; кад оће да Моравци, ваца, ш. р. намаспир У леже спавапии; кад оће да узјаше

Србији: на коња и кад Кине; кад што по

Моравцима цркви допадоше чиње радити, онда само рече: Бо

„И пу аци Беру погубише же помози, а не крсписе; па- морање, п. (у Сријему, у Бачк. и у ко и кад оће да се напије воде ;

Бан.) сав Зup, necessitas : ако не кад знјевне и кад уздане онда fe сам (од своје воље), а он ће рече: Боже милос мив и м и

под морање (у Србији би казали: помози, или жива Богороди

ofе ако му се и не ће). це ја и помози; а кад уговара Морасп, па, то.

vide

мор. што да ради, или да иде куда, морапи, ам, v. impf. (у Сријему, у онда рече: ако Бог да , или ако

Бачк. и у Бан. а у Србији, у БосБогда здравље. и т. д. моловање, п, дав Ralen, pісtiо.

ни и у Ерц, говорисе (мјесто , моМіловани, лујем, т. іmрt malent,

ра) ваља, преба, н. п.

ми ићи (птреба иkи); преба да буде pingo. Moday, bga, die Motte, S¢abe, tinea. Mopar, m. eine petersilähnliche Pflanze,

и пі, д.) muffen, oportet me , cogor. Мољeњe, p. 1) бав Вitten, rogatus. 2)

das Beten, precatio. Мома, €: (спі.) vide ђевојка. Удала

Морача, f. 1) ријека у Ерцеговини. се мома да је није дома ;

2) намаспир (у Ерцеговини). „Ајде мома да идемо дома

море, р. Вав ееr, thare, бm Bulgarifфеn uberhaupt tatt kе. Море ! interj. С овом се ријечи покавојка. 2) Seauenname , pomen femi зује као неко спарјешинство (као

мало мање него са бре!). Кад реМомак, мка, m. · 1) der Jünglings, Bur: че раван равноме море! онда ће

Iche, juvenis. 2) der Knappe, Knecht, који (особито ћеца и момчад) одpuer, miles : кумовски момак; Ка говори: „Море пи до кољена, а говра Ђорђијни момци,

на до ушију.” А кад рече млађи Момачки, кa, кo, 3) Süngling8*, ju старијему море! онда онај пита: venilis. 2) Burschens, Knappens, pu

„Ко је півој море ?” па оће онога erorum, 3) аdу. wie ein момак, more

шаком за вра. juvenis , pueri.

„Море Марко! не ори друмова. MOMUMBO, n. der Burschenstand, fa „Море Турци! не таз'mе орања mulatus, militia.

Мореќање, р. Вав море - fagen, uѕurMomûp, m. Mannsname, nomen viri. patio vocabuli

море. Mмков, ва, во, бев момак, juvenis. Морекаписе, амсё, т. г. impf. мареМомк івање, п. der Jünglingsstand, faqen.

adolescentia, status juvenilis. Морење, п. 1) бав xj ten , trucidatio. Момковати, кујем, т. impf. ein мо 2) das Ermüden, defatigatio. MaK seyn, sum juvenis, puer , miles. Мореш, море, cf. могу.

„Кад морија Моспар поморила

вања

herbae genus.

nae.

2

« PreviousContinue »