Бостан *, м. 1) Melonengarten, hortus peponum; 2) Melonen felbft, pepones et anguriae.

Бостаништe, n. Drt, wo ein Melonen garten gewefen, locus ubi olim pepones sati erant.

Босманов, ва, во, н. п. сјеме, Melo= nenz, peponum.

*

Бостанџија m. Der Melonengärtner, hortulanus. Босманџији краставце продавами.

Бости, бодем, v. impf. feden, pungo. Босум, m. 1) вода у Сријему (умјече y CaBy ниже Раче). 2) село на умоку те воде у Саву.

Boya, f. eine Flasche (Bouteille), lagena.
Bóna, f. eine stechende Pflanze, plantae
pungentis genus.
Боцање, n. dim. 9. бодење.
Боцами, ам, dim. . бости.
Боцкање, n. dim. 9. боцање.
Боцками, ам, dim. 9. боцати.
Боцман, m. дав Nad brot, Klenenbrot,
panis furfureus.
Боцнуши, нем, v. pf, einen etic ges

ben, pungo..

Бош*, празно, leet, vacuus (im Ming-
fpiel). cf. прстен.
Бошарија*, vide исјечак.
Бошкање, n. cf. промен.
Бошками, ам, v. imp. cf. прстен.
Бошко, m. gin Mannéname, nomen viri.
Бошнуми, нем, v. pf. cf. прстен.
Бошњак, м. 𐐨er Sofnier, Bosnus homo.
Бошњакиња, f.

Бошњакуша, f.
}vide Босанка і.
Бошњанин, m. Der Bognier, Bosnus :
,,Јанко гледа Рељу Бошњанина
Бошњачки, ка, ко, 1) Der Sogniet,
bosnorum, 2) adv. nach Art der Boß-
nier, more bosnorum.
Бошча * 1) Wideltud, involucrum
2) Schürze der Frauen (Fürtuch), prae-
cinctorium. 3) der feinste türkische Ta-
bak, nicotianae genus optimum.
Бошчалук*, .m. Befdent von Jemb,
Sofeni Strumpfen, donum amictus:

Брадање, п.

Брадат, та, мó, bärtig, barbatus. Брадати, дају, v. impf. m. j. куку. рузи.

Брадва, f. Зimmerart, ascia. Брадвешина, f. augm. v. брадва. Брадвица, f. dim. 9. брадва. Брадвурина, f. vide брадветнна. Браделина, f. augm. 5. брада. Брадићи, m. pl. 1) само у овој загонемки: нађо шиће брадиће, виш брадића усмочиће, виш, усмочића носочиће, виш носочића гдедочиће, виш гледочића челочиће, виш челочића Гојко крике враћа (m. ј. брада, уста, нос, очи, чело и чешаљ у коси). 2) село у Јадру. Брадица, f dim. 5. брада, Särtlein, barbula.

Брадурина. f. vide брадешина.
Бразда, f. Die Furce, lira.
Браздити, им, v. impf. градими
бразду, furden, sulcare:

Бразду бразди, воду мами.
Браја, m. (Рес. и Срем.) vide брајо:
Сви су болесни, осим килавога
браје.

Брајан, m. 1) Sruber (vectraulid zu einem Freunde) fraterculus, 2) Mannss name, nomen yiri,

viri.

nomen

Брајо, м. (Ерц.) vide браjан. Браде! Sruver, frater! Брана, f. 1) да& Behe, moles. 2) eine urt Ogge, occae genus. cf. Дрљача. Брандла, f. Nie gunte, funiculus incendiarius (Brändl?).

Бранење, n, vide брањење.

Браник, m. у пушке од оздо што покрива обарачу.

Браними, им; v. impf. mehren, defendo.

Бранице, f. pl. m. ј. јабуке, или крушке, gepflictes, nid't berabgel ütteltes poma decerpta, non decussa.

1

m. ein Branit

Браничевац, вца, schewer. Браничевка, f. cine Sranitfфemerin. Браничево, п. мако се зове Пожаревачка наија (т. ј. од Мораве па доље до Поречке ријеке и до Омољ. скије планина). Браничевски, ка, ко, 1) Branitides wer, 2) wie in Branitschewo. Бранко, m. Mannôname, nomen viri. Брање, п. н. п. кукурузно, дав 2efen, (Fechsen, Ernten,) messis zeae. Брањевина, f. Gelege, septum (silvae pars septa.)

Брањење, п. дas Behren, defensie. Браство, n. vide братство. Брам, m. Der Bruder, frater. Брата, m. 1) (Рес. и Срем.) vide браmo. 2) Mannsname, nomen viri. Брамац, браца, n. hyp. 5. брат. Брами, берем, v. impf. н. п. кукурузе, јабуке, грожђе, Tefen, 3. В. 25. Obst, Trauben; ernten z. B. Kukuruz, lego, meto. Братијенци, m. pl. (cm.) vide браЋинци:

,, Ћути нејак царевић Урошу,

Ћуми д’јеме ништа не бесједи, ,,Јер не смије од три братијенца, ,,Братијенца три Мрњавчевића Братимими, им, v. impf. молити кога да буде бpam, brübern, (bitten daß einer mein Bruder sey), fratrem te saluto.

Братимљење, п. 𐐨03 Brübern, appel

latio fratris.

Врапић m. 1) vide синовац, 2) Mannsname.. nomen viri.

Брано, м. (Ерц.) hур. . брат. Брашов, ва, во, Grubers, fratris. Браліски, ка, ко, 1) brüberlic, fraternus. 2) adv. brüderlich, fraterne. Братство n. vide браминство. Братучед, м. брат од стрица, Ges i miftertino, patruelis : прво братучеди, то су од два брата ђеца; а друго братучеди, мо су ђеца првобратучеда.

Братучеда, f. сестра од стрица, Geschisterkind, soror patruelis. Братучедов, ва, во, Dem Geldmiftet= find gehörig, quod patruelis est. Epaha, f. (coll.) die Brüder, fratres. Браћинци, наца, m. pt. (см.) Srüvet,

fratres:

Ти имадеш девет мили брата, Ти поведи девет браћинаца. Браћица, f. dim. 9. браћа. Браца, m. hyp. . брагн. Браца, m. (Pec. и Срем.) vide брацо. Брацин, на, но, без браца, fraterБрацин, на, но, culi.

Брацо, m. (Ерц.) hyp. v. брат. Брачинац, нца м. брдо у Јадру (го. пово на међи наије Ваљевске, Шабачке и Зворничке).

Брашанце, n, dim. . брашно : дај ми мало брашаица.

Брашанчево, п. bas Fronleidnamsfert (derKatholiken), festum corporis Christi. Брашнав, ва, во, mit Mebl beftreut, farina conspersus.

Брашнара, f. 1) Mehtammer, penus farinaria, 2) (у Сријему) діе Mirceft= kammer der Geistlichen, carcer sacerdotalis (weil es ehemal eine Mehlkammer mar.). Брашнени (брашнени), на,

НО, Н. П.

mopɓa, Mehl-Sack, farinae (servandae.) Брашно, п. баз Well, farina. Брашњеница, f. јело што се носи на пут, Heifezebrung, viaticum : А. шта ми је у торби.

Б. брашњеница.

,,Па спремише лаке брашњенице. Брблање, n. vide блебетање. Боблаши, аm. vide блебешати. Брбло, m. ver Plapperer, blatero. Брбљање, n. vide брблање. Брбљашни, ам, vide брблати. Брбучиши, им, v. pf. шумарити у што руком, или главом, феl bina ein fahren, immitto manum. Брвина, f. даска, или греда, то се

мемне преко воде, да само људи могу прелазити, verSteg, ponticulus. Брвнање, п. 𐐨ab ulufbalten, tignorwa trabium superpositio.

Брђанин, m. човек из Брда. Брђанка, f. жена из Брда:

39

mon.

-

Послаћу и другу и преслицу Па ми преди како и Брђанка Бре! interj. imperandi: дај бpe! Kamo бре! ајде бре!

Брег, m. (Рес. и Срем.) vide бријег. Бреговим, ша, m, bugelig, clivosus. Брегово, п. 1) Dorf am linten ufer bes Timol. 2) Ruinen einer Stadt am rechten Ufer des Timok, dem Dorfe gegenüber.

Бреговски, ка, ко, von Bregovo. Брегуница, f. eine urt Bogels, avis quaedam.

Брежуљак, љка m. dim. 9. брег.
Брез, vide без (in alen Bujammenfes
Bungen).

alba.

Бреза, f. Die irfe, betula alba Linn.
Брезић, m. eine junge Sirle, betula
Брезик, m. Der Birfenwald, betuletam.
Брезица, f. dim. 9. бреза.
Брезов, ва,
ва, во, birfen, betulinus.
Брезовац, вца, m. Birtenftab, bacu-

lus betulinus. Брезовача, f. Der Sirfenftod, fustis

betulinus.

tulae.

Брезовина, f. Sivčenholz, lignum beБрскање, п. дав $re fagen, imperatio

per vocem бpe! Брекашисе, амce, v. r, impf, zu jемана

Sen 6pe fagen, imperiose dico, "dica бре. Брекиња, f. 1) ber Sperberbaum, sorbus torminalis Linn. 2) die Frucht davon, sorbum.

Бректов, ва, во, н. п. дрво, лист, vom Sperberbaum, sorbiterminalis Linn. Бреме, мена, п. іе Bür𐐨e, onus. Бременит, ма, мо, Н. И. жена fchwangere Frau, gravida.

Бременица, f. уска а дугачка вучија,

мако да се Може ласно носими

на рамену, или двије натоварити на коња, Evagfag, dolium portatile. Бресква, f. (једни говоре и прасква) 1)Pfersichbaum, amygdalus persica Linn. 2) die Frucht davon, malum persicum. Бресквица, f. dim. s. бресква. Брест, м. (Рес. и Срем.) vide Бријесm, Брестов, ва, во, ulmen, ulmeus. Брестовац, вца . ulmftab, baculus

ulmeus.

Брестовача, f. Wimftod, fustis ulz

Брза паланка, f. Gäten an ес Donau grifmen Кладово инò Праово. Брзање, п. да8 Silen, festinatio. Брзати, ам, v. impf. cilen, festinare in opere faciendo.

Брзина, f. Die Goneligteit, velocitas. Брзими, им, v. impf. m. ј. коња, fpornen, incitare.

er

Брзица, f. вода, ђе мече брзо преко камења, Stelle im badje, mo schnell über Kiesel dahin rinnt, locus ubi flumen per silices deproperat. Брзопаланачки, ка, ко, Herfopalanfer. Брзопаланчанин, m. човек из Брзе

паланке.

Брзоплет, m. eine uet in Gile geflod. tenen Zauns, sepis species tumultuariae.,

Брига, f. Gorge, cura.
Бридуши, ди, v. impf. (Pec.), liudenta
Бри ими, ди, v. impf. (Срем.)
Бреми, бриди, v. impf. (Брц. prurio,
Брижан, жна, но, be vrgt, sollicitus.
Бризгање, n. a unhäufen vez Dild

Бријаћи. ћа, ће, н. п. брива, Бats 5ier-, tondendo.

Бријал, м. дав Barbiermeffer,novacula. Бријачица, f. vide бријач.

Бријег, (pl. брегови), m. (Ерц.) 1) 5й. gel, collis. 2) das Ufer, der Rain, ripa.

Бринушисе, немсе, v. r. impf. Gorge

haben, sollicitum esse.

Бритва, f. cin Zafdenmeffer, culter plicatilis.

Бритвени, на, но, н. п. коре, без
Zajdenmeffers, cultelli plicatilis.
Бритв мина, f. augm. v. бритва.
Бритвица, f. dim. 9. бритва.
Бривурина, f. vide бритветина.
Бритка сабља, (см.) f arfi neiven𐐨
mie ein Barbiermeffer, acutus:
„На десницу и на бришку сабљу
Брица, f. (у Бачкој) vide бритвица.
Бричење, n. vide бријање.
Бричиши, им, vide бријати.
Брк, m. Der Knebelbart, cincinus barbae.
Бркање, п. ðie Bermirvung, confusio.
Бркат, та, то, i nurbärtig, barbatus.
Брками, ам, v. impf. in lnotonung
bringen, confundo.

Бркица, f. eine urt fehr Eleiner Fifфe, pisciculi genus.

Бркља, f. ber Sturmpfall, palus obliquus: ударили бркље по шанцу. Бркљача, f. vide бркља. Бокљоч, m. vide пузавац. Брко, m. Der einen großen Gonurbart bat, barbatus.

Epлor, m. Lager der Schweine, cubile

suis.

Брложење, n. bas lager ber Gameine, cubatio (porcorum).

Брложити, им, v. impf, m. ј. свиње, Iagern (Lie Gameine), colloco sues, sterno, facio ut decumbant. Брложишисе, имсе, v. r. impf. fid lagern (von Schweinen), sternor procumbo.

Брња, f. брњаста коза, 3iege Sie auf Der Hafe eine Hlaße hat, capra macu

lam habens in naso,

Брња, м. (Рес. и Срем.) vide бро. Брњаст, та, то, н, п. коњ, коза, blässig, maculosi nasi,

Врњица, f. коʌушић гвозден, н. п.

Брођење, п. дав aten, vadatio.
Epoj, m. die Zahl, numerus.
Бројанице, f. pl. vide бројенице.
Бројенице, f. pl. ber Hofen rang, ro-

sarium.

Бруцами, ам v. impf. und pf. dam. haare bekommen, nancisci pilos circa pudenda.

Бруце, f, pl. Die Gdamhaare, pili circa pudenda.

Брчак, чка. м. аб Geräufd) bев аtenden, sonus aquae cum quis transit: ,,Воду газим, за њим брчка не ма — Брчина, f. augm. v. брн. Брчић, m. dim. v. брк. Брчкавица, f. Тeg, Der von vielem

êtes gen der geschmolzenem Schnee pläts fchert, viae lubricitas et udor. Брчкање, n. Das Wlätideen im хамес, agitatio aquae.

Брчками, ам, v. impf. plätfфeen, sonitum facio aqua agitata. Брчкамисе, "амсе, v. г. impf. plät fchern, aquam circumjicío, agito. Брчко, кога, п. мала варошица на десном бријегу Саве (ниже Градишке): ,,Да би ишли Брчко поробити, ,Далеко је бјежат низа Саву Бочнуши, нем, v. pf. einmal plä. tidern, sonitum edo aqua turbanda. Бршљан, m. Der Cpheu, hedera. Бршћење, п. bas Befreffen, depastio. Bya, f. der Floh, pulex.

Буач, т. бубина (налик на буу), што једе расад купусни, дос Blattfloh, chermes Linn.

Буба, f. bas ungeziefer, bestiolae mo'lestae,

Бубало, m. vide бубњар.
Бубало n. vide бубрег.
Бубањ, бња, m. bie (große tüell(de)
Zrommel, tympanum Turcicum.
Бубање, п. bać Zrommeln, tympani

pulsatio,

Бубапи, ам, v impf. ударами у бубањ, trommeln, oulsare tympanum. Бубина, f. augm. (?) v. буба. Бубица, f. dim. 9. буба. Бубнути, нем, v, pf, mit Betöfe fola. gen, pulso. Бубњар, m. vee Frommelfdläger, tym. panista.

Бубњарев, ва, во, 1 be8 Zrommelidlä. Бубњаров, ва, во, j gers, tympanistae. Бубота, f. субота ђачка бубота, Sprichw. d. i. Samstags wird auf den Stuventen berumgetrommelt, Gamftag ift Der Studenten prügeltag, sabbato caeduntur studiosi (in Serbia), Бубрег, м, біе Miete, ren. Живи као бубрег у лоју.

Бубрежак, решка m. vide бубрег. Бубрежњаци, m. pl, bas Sieren tüd,

Бугар, m. (cm.) vide Бугарин: ,,Стаде свата дванаест иљада „Те гледају коња у Бугара ,,Повалисе међу ђевојкама Ђе с омео коња од Бугара Бугарење, п, 𐐨аз ulgacifiten, mutatio in Bulgarum.

Бугарин, m. дer Bulgare, Bulgarus. Бугариши, им, v. impf. zum Bulgaren machen, facio esse Bulgarum. Бугари исе, имсе, v. r. impf, ein Hul gar merden, fio Bulgarus. Бугарка, f. bie Bulgarin, Bulgara. Бугар-кабаница, f. (см.) ein Bulgarens Mantel, pallium bulgaricum: ,,А сер свега бугар-кабаницу „Скиде с леђа бугар кабаницу Бугарска, f. Die Bulgarey. Bulgaria. Бугарски, ка, ко, i) bulgariia), bul

garicus. 2) adv. bulgarisch, bulgariae Бугарчад, f. (coll.) junge Bulgaren. juventus Bulgarica.

Бугарче, чета, n. ein junger Bulgar. Bulgarus puer.

Бугарчица, (Бугарчица) f. dim. v. Бy. гарка,

Bya, wenn auch, quamquam (eigentlich 'fo viel als буди, es fen, esto). cf. mуд. Буда, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) Holzwaaren Gewölb, taberna vaso. rum ligneorum.

Будак*, m. vide mрнокоп.
Будала, f. Der Khor, stultus.
Будаласт, ша, то, thörict, stultus.
Будалаш, m. thörichter Menia, homo
stultus.

Будалаштина, f. Chorheit, stultitia.
Будалина, f. augm. 5. будала.
Будалисање, u. 𐐨аз 𐐨umme Кеб и обес
Thun, ineptia, sermo stultus.
Будалисами, лишем, v. impf. thörid t
fpreden, stulte loqui.

Будалиши, им, vide будалисами.
Будаљење, п. vide будалисање.
Будан, дна, но, mad, vigil.
Будац, буца, m. Курак, шукац, пу-
pan, der Truthahn, gallopavo
Будење, р. даб месen, excitatio.
Будија, f. Кура, курка, мука,

ми

сирка, пура, пурка, Die Zruthena ne, gallina indica. Будим,m.vie Stadt Dfen in Ungern,Buda. Будимац, мца, m. ber Dfnet, Budensis,

Budanus.

Будимаp, m.ein Mannôname, nomen viri. Будимка, f. bie Dfnerin, Budana. Будимлија, f. eine urt Mlepfel, pomi species.

Будимлија, f. vide Будимац. Будимски (Будимски), ка, ко 1) Dfner', Budanus. 2) ady, nach Ofner Art, more Budano.