Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

Босиок, m. vide босиљак, Босна, 1) ber Boßnien: ,,Те је щаље на Босну поносну ,,И честиту Босну полазити „Од честите Босне камените Босоног, га, го, у једну ногу обуБен, а у другу боє, nur auf einem Fuße bekleidet, altero pede nudus. Босотиња, f. Bacfußigteit, pedum nuditas.

uß Soßna; 2) дав апо

[ocr errors]

Бостан*, т. 1) Melonengarten, hortus peponum; 2) Melonen selbst, pepones et anguriae.

Бостаниште, n. Drt, mo ein Melonen. garten gewesen, locus ubi olim pepones sati erant.

Бостанов, ва, во, н. п. сјеме, тео

nen, peponum. Бостанција*, m. ber Melonengärtner, hortulanus. Бостанџији краставце продавати.

Бости, бодем, v. impf. fteen, pungo. Босут, m. 1) вода у Сријему (утјече у Саву ниже Раче). 2) село на упо ку те воде у Саву.

Боца, f. eine lafhe (Bouteille), lagena. Bóna, f. eine stechende Pflanze, plantae pungentis genus.

Боцање, n. dim. . бодење.
Боцати, аm, dim. 9. бости.
Боцкање, n. dim. . боцање.
Боцкати, ам, dim. . боцати.
Боцман, т. дав Rahbrot, Alenenbrot,
panis furfureus.
Боцнути, нем, v. pf. einen tih ge
ben, pungo..

Бош * , празно, leer, vacuus (im King»
fpiel). cf. прстен.
Бошарија*, vide исјечак.
Бошкање, п. cf. прстен.
Бошкати, ам, v. imp. cf. прстен.
Бошко, m. ein Mannoname, nomen viri.
Бошнути, нем, v. pf. cf, прстен.
Бошњак, m. der Sofnier, Bosnus homo
Бошњакиња, f. Lvide Босанка 1.
Бошњакуша, f.
f. J

Бошњанин, m. ber Bonnier, Bosnus:
,,Јанко гледа Рељу Бошњанина
Бошњачки, ка, ко, 1) Der Зoßnier,
bosnorum, 2) adv. nach Art der Boß-
nier, more bosnorum.
Бошча*, 1) Bideltuh, involucrum
2) Schürze der Frauen (Fürtuch), prae-
cinctorium. 3) ber feinfte türtifdhe Za=
bak, nicotianae genus optimum.
Бошчалук*, m. eфent vоn мето,
Sofen, Strumpfen, donum amictus:

39

, А ђевојка седам бошчалука, „Нит су шкани нити су предени, , Ни у ситно брдо увођени, ,,Већ од чиста злата саљевани Брабоњак, њка, п. ein ügehen Bie gentoth, globulus stercoris caprini. Стара баба у брабоњке гата: ,,Жив ми синци, све су гола говна. Брабоњање, п. даš Miften der Biege, caprae cacatio.

Брабоњаши, ам, v. impf. miften (son
der Ziege) caco (de capra).
Bрáв, m. Schafvieh, ohne Rücksicht aufs
Geschlecht, oder Alter, pecus, oves.
Брава, f. дав loft, serra.
Бравање, п. дек

ut ovis est.

фаfgang, incessus,

[merged small][ocr errors]

Бравац, вца, m. 1) vide венар. 2)
Mannsname, nomen viri.

Бравица, f. dim...зва.
Брављи, ља, ље, Сuwaf», ovillus.
Бравче, чета, п. ein Stüd Ghaf,
ovicula.

Брада, f. 1) ber Bart, barba. 2) дав

inn, mentum. 3) кукурузна, ber Bart am Kukuruz, barba zeae. Брадавица, f. 1) bie Barze, verruca. 2) на сиси, діе Bruftwatje, papilla mam

mae.

Брадање, п.

Брадат, ша, mó, bärtig, barbatus. Брадати, дају, v. impf. ш. 1; кукурузи.

Брадва, f. Зіmmerart, ascia. Брадвешина, f. augm. . брадва. Брадвица, f. dim. 9. брадва. Брадвурина, f. vide брадвеінна. Брадешина, f. augm. . брада. Брадићи, m. pl. 1) само у овој заго

нешки: нађо шиће брадиће, виш брадића усточиће, виш усточића носочиће, виш носочића глеДочиће, виш гледочића челочиће, Биш челочића Гојко комке враћа (т. ј. брада, уста, нос, очи, чело и чешаљ у коси). 2) село у Јадру. Брадица, f dim. . брада, Bärtlein,

barbula.

[merged small][ocr errors][merged small]
[blocks in formation]

viri.

[blocks in formation]

Брајо, т. (Ерц.) vide брајан. Брале! Bruder, frater! Брана, f. 1) baš Beht, moles. 2) eine "Hrt Egge, occae genus. cf. дрљача. Брандла, f. bie unte, funiculus incendiarius (Brändl?).

Бранење, n. vide брањење.

Браник, т. у пушке од оздо што покрива обарачу.

Браниши, им, v. impf. mehren, defendo.

Бранице, f. pl. m. ј. јабуке, или крушke, gepflücktes, nicht herabgeschütteltes дып, ,poma decerpta, non decussa. Браничевац, вца, m. ein Branit= schewer.

Браничевка, f. eine Branitchewerin. Браничево, п. тако се зове Пожаревачка наија (ш. ј. од Мораве па доље до Поречке ријеке и до Омољскије планина). Браничевски, ка, ко, 1) Branitfфe. wer-, 2) wie in Branitschewo. Бранко, м. Тапионате, nomen viri. Брање, п. н. п. кукурузно, дав Cefen, (Fechsen, Ernten,) messis zeae. Брањевина, f. Behege, septum (silvae pars septa.)

Брањење, п. ба Behren, defensio. Браство, n. vide братство. Брат, m. ber Bruber, frater. Брата, т. 1) (Рес. и Срем.) vide браmo. 2) Mannsname, nomen viri. Брашац, браца, п. һур. . брат. Брати, берем, v. impf. н. п. кукурузе, јабуке, грожђе, lefen, з.. Obst, Trauben ernten z. B. Kukuruz, lego, meto. Братијенци, m. pl. (ст.) vide бра"Кинци:

,, Ћути нејак царевић Урошу,

Ћули дјете ништа не бесједи, • Јер не смије од три братијенца, .. Братијенца три Мрњавчевића Братимити, им, v. impf. молити кога да буде брат, brüdern, (bitten daß einer mein Bruder sey), fratrem te salute.

Брашимљење, п. баš Brüdern, appellatio fratris.

Братимство, п. bie Bratimfhaft, fraterna necessitudo.

Братинац, нца, m. vide братучед. Братин, на, но, vide братов. Брашин, на, но, от брата, fraterculi.

Братински, vide братски.

Брапійнство, п. bie Зейдесfhaft, fraternitas.

Брашиши, им, vide брашимищи.

1

Вратић m. 1) vide синовац, а) Тапив

name, nomen viri.

Брато, т. (Ерц.) һур. . брат. Брашов, ва, во, Bruders, fratris. Брапіски, ка, ко, 1) brüderlidh, fraternus. 2) adv. brüderlich, fraterne. Братство n. vide брашинство. Братучед, m. брат од стрица, Ве fomiftertino, patruelis: прво братучеди, то су од два брата ђеца; а друго братучеди, то су ђеца првобратучеда.

Братучеда, f. сестра од стрица, Geschisterkind, soror patruelis. Bрamучедов, ва, во, dem Geschwisterfind gehörig, quod patruelis est. Браћа, f. (coll.) bie Brüber, fratres. Браћинци, наца, m. pl. (ст.) Brüder,

[ocr errors]

,,

fratres:

[ocr errors]

Ти имадеш девет мили брата, Ти поведи девет браћинаца Браћица, f. dim. . браћа. Браца, m. һур. . брат. v. Браца, m. (Рес. и Срем.) vide брацо. Брацин, на, но, без браца, fraterБрацин, на, но, culi.

Брацо, ш. (Ерц.) һур. . брат. Брачинац, нца . брдо у Јадру (го. тово на међи наије Ваљевске, Шабачке и Зворничке).

Брашанце, n, dim, . брашно: дај ми мало брашаица. Брашанчево, п. дав

ronleihnamsfert (derKatholiken), festum corporis Christi. Брашнав, ва, во, mit Meh beffreut, farina conspersus.

брашнара, f. 1) Mehlkammer, penus, farinaria, 2) (y Cpujemy) die Arrestkammer der Geistlichen, carcer sacerdotalis (weil es ehemal eine Mehlkammer mar.) Брашненй (брашнени), на, но, н. п. торба, Жен ac, farinae (servandae. Брашно, п. баз Теб, farina. Брашњеница, f. јело што се носи на пут, Reife{ehrung, viaticum : А. шта ти је у торби.

Б. брашњеница.

,, Па спремише лаке брашњенице Брблање, ц. vide бебетање. Боблаши, ам. vide блебешати. Брбло, m. ber Plapperer, blatero. Бобљање, n. vide брблање. Брбљаши, ам, vide брблати, Бобучити, им, v. pf. шумарити у

што руком, или главом, фией bin= ein fahren, immitto manum. Брвина, f. даска, или греда, ішто се

метне преко воде, да само људи могу прелазити, ber Steg, ponticulus. Брвнање, п. даš lufbalten, tignorum, trabium superpositio.

[ocr errors]
[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

Брђанин, т. човек из Брда. Брђанка, f. жена из Брда:

[ocr errors]

mon

Послаћу ти другу и преслицу Па ти преди како и Брђанка Бре! interj. imperandi: дај бре! камо бре! ајде бре!

Брег, м. (Рес. и Срем.) vide бријег. Бреговипі, та, то, bügelig, clivosus. Брегово, п. 1) Dorf am linten Ufer дев imot. 2) Ruinen einer Stadtam rechten Ufer des Timok, dem Dorfe gegenüber. Бреговски, ка, ко, yon Bregovo. Брегуница, f. eine Art Vogels, avis quaedam. Брежуљак, љка m. dim. . брег. Брез, vide без (in allen Bufammenfe= Bungen).

Бреза, f. діе Birfe, betula alba Linn. Брезић, m. cine junge Birte, betula

alba.

[blocks in formation]

den 6pe fagen, imperiose dico,"dico бре.

Брекиња, f. 1) ber Sperberbaum, sorbus torminalis Linn. 2) die Frucht davon, sorbum.

[ocr errors]

Брекињов, ва, во, н. п. дрво, лист, vom Sperberbaum, sorbiterminalis Linn. Бреме, мена, п. bie Bürbe, onus. Бременит, та, то, H. 1. жена, schwangere Frau, gravida.

Бременица, f. уска а дугачка вучија,

тако да се може ласно носити

на рамену, или двије натоварити на коња, Tragfaß, dolium portatile. Бресква, f. (једни говоре и прасква) 1)Pfersichbaum, amygdalus persica Linn. 2) die Frucht davon, malum persicum. Бресквица, f. dim, . бресква. Брест, т. (Рес. и Срем.) vide бријест, Брестов, ва, во, ulmen, ulmeus. Брестовац, вца m. Ulm, baculus

ulmeus.

[blocks in formation]

Брза паланка, f. Gtäòthern an ber Donau zrwifhen Кладово unò Праово. Брзање, п. дав Silen, festinatio. Брзати, ам, v. impf. cilen, festinare in opere faciendo.

Брзина, f. bie neligteit, velocitas. Брзити, им, v. impf, m. j. коња, fpornen, incitare.

er

Брзица, f. вода, ђе тече брзо преко камења, Stelle im Bache, wó schnell über Kiesel dahin rinnt, locus ubi flumen per silices deproperat. Брзопаланачки, ка, ко, ŠerfopalanFer. Брзопаланчанин, m. човек из Брзе

паланке.

Брзоплет, m, eine Wrt in Sile geo. tenen Zauns, sepis species tumultuariae.,

Брига, f. Gorge, cura.

Бридети, ди, v. impf. (Pec.) ljuden
Бр. ђети, бриди, v. impf. (Ерц. prurio,
Бритиши, ди, v. impf. (Срем.)
Брижан, жна, но, beiorgt,sollicitus.
Бризгање, п. Раз Иврäufen bez mu

[blocks in formation]

Бријаћи. ћа, ће, н. п. бритва, Bat bier, tondendo.

Бријал, т. дав Barbiermeffer, novacula. Бризачица, f. vide бријач.

Бријег, (р, брегови), т. (Ерц.) 1) й. gel, collis. 2) дав Ufer, ber Rаіп, ripa.

Бринутисе, немсе, v. r. impf. Gorge
baben, sollicitum esse.
Бритва, f. ein Zafhenmeffer, culter
plicatilis.

Бритвени, на, но, н. п. коре, без
Taschenmessers, cultelli plicatilis.
Бритв 'тина, f. augm. . бритва.
Бритвица, f. dim. . бритва.
Бришвурина, f. vide бритветина.
Бришка сабља, (ст.) fharffhneiden
mte ein Barbiermeffer, acutus:
„На десницу и на бришку сабљу
Брица, f. (у Бачкој) vide бришвица.
Бричење, n. vide бријање.
Бричити, им, vide бријати,
Брк, м. дег Яnebelbart, cincinus barbae.
Бркање, п. діе Bermirvung, confusio.
Бркат, та, то, f nurbärtig, barbatus.
Бркати, ам, v. impf. in Unoronung
bringen, confundo.

Бркица, f. eine Urt fehr Eleiner ifhe, pisciculi genus.

Бркља, f. ber Sturmpfabt, palus obliquus:
ударили бркље по шанцу.
Бркљача, f. vide бркља.
Бокоч, m. vide пузавац.

Брко, m. Der einen großen Shnurbart bat, barbatus.

Epлor, m. Lager der Schweine, cubile

suis.

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]

што метну међеду на усну кад га воде, tleiner cifernet Ring, anulus ferreus.

Брњо, m. (Ерц.) брњаст коњ, ein Pferd, so eine Bläße im Gesichte hat, equus maculam albam habens in capite.

Брод, m. 1) на води оно мјесто ђе се прелази преко ње, діс. Jubet, vadum:

„Ој Цетињо водо поносима! ,,Ти се синоћ криво кунијаще ,,Да на теби ниђе брода не ма 2) die Stadt Brod in Slavonien, no. men urbis in Slavonia.

Бродити, им, v. impf., maten, vado

transire.

[blocks in formation]

Броћаст, та, то, von der Karbe ber Färberröthe, rubiaceus.

Броћење, п. даš Särberrothfärben, rubiatio (?).

Броћити, им, v. impf. färberroth färben, rubiare (?)

Брснат, та, то, н. п. грана, дрво. Брст, m. junge proffen, frondes. Бостити, им, v. impf. befceffen, depasco. Epуyka, f. etwas Lächerliches und Spotts

würdiges, homo aut res ridenda : шуmö бруко маниша, шути!

Брукање, п. дав Диафеn, derisip, risus de re aut homine.

Брукатисе, амсе, v. r. impf. коме, ûuslachen, rideo: мучи да ти се људи не брукају.

Epyc, m. 1) der Schleifstein, cos, lapis
politorius. 2) fig. mentula. cf. тоциљ.
Брусина, f, augm. 9. брус.
Брусиши, им, v. impf. f leifen, aси-

[blocks in formation]

Бруцати, ам v. impf. und pf. Сфат. haare bekommen, nancisci pilos circa pudenda.

Bрyne, f, pl. die Schamhaare, pili circa pudenda.

Вρчак, чка. м. das Geräusch des Wa: tenden, sonus aquae cum quis transit: Воду газим, за њим брчка нема — Брчина, f. augm. . бр. Брчић, m. dim. . бр. Брчкавица, f. Beg, ber von vielem Re: gen der geschmolzenem Schnee plät= fchert, viae lubricitas et udor. Брчкање, п. да

läthern im Baffer,

agitatio aquae. Брчкати, ам, v. impf. plätfhern, sonitum facio aqua agitata. Брчкашисе, амсе, v. r. impf. plät» fhern, aquam circumjicio, agito. Брчко, кога, п. мала варошица на дес*ном бријегу Саве (ниже Градишке): Да би ишли Брчко поробити, „Далеко је бјежат низа Саву Бочнути, нем v. pf. einmal plä. tichern, sonitum edo aqua turbanda, Spшbaн, m. der Epheu, hedera. Бршћење, п. дав Befreffen, depastio. Bya, f. der Floh, pulex.

Буач, м. бубина (налик на буу), што једе расад купусни, дос Blattfloh, chermes Linn.

Буба, f. дав Инgeziefer, bestiolae mo

Testae,

Бубало, m. vide бубњар.
Бубало n. vide бубрег.
Бубањ, бња, т. діе (große türfifhe)
Trommel, tympanum Turcicum.
Бу
бање, п. дав Zrommeln, tympani
pulsatio,

Бубати, ам, v impf, ударами у бу-
*бањ, trommen, oulsare tymрацит.
Бубина, f. augm. (?) . буба.
Бубица, f. dim. . буба.

• Бубнути, нем, v, pf, mit Betöfe fola. gen, pulso.

Бубњар, m, ber Zrommelfhläger, tym. panista.

Бубњарев, ва, во, без Zrommelfhlä. Бубњаров, ва, во, ger, tympanistae, Бубота, 1. субота ђачка бубота, Sprichw. d. i. Samstags wird auf den Studenten herumgetrommelt, Samstag ift der Studenten Prügeltag, sabbato caeduntur studiosi (in Serbia), Бубрег, т, біе Wieve, ren. Живи као бубрег у лоју.

Бубрежак, решка m. vide бубрег. Бубрежњаци, m. pl, baš Rierentüd, das

caro renum,

Бубрешчић, m. dim. 9. бубрег. Бубуљица, діс фuftel, pustula. cf. чибу

фица.

Бугар, m. (ст.) vide Бугарин: ,, Стаде свата дванаест иљада ,„Те гледају коња у Бугара „Повалисе међу ђевојкама "Бе сомео коња од Бугара Bуrapême, n, das Bulgarisiren, muta'tio in Bulgarum.

9

[ocr errors]

Бугарин, m. ber Bulgare, Bulgarus. Бугариши, им, v. impf. zum Bulgaren machen, facio esse Bulgarum. Бугариписе, имсе, ѵ. г. impf, ein u gar werden, fio Bulgarus. Бугарка, f; bie Bulgarin, Bulgara. Бугар-кабаница, f. (сm.) ein Bulgaren "Mantel, pallium bulgaricum: ,,А сер свега бугар- кабаницу „Скиде с леђа бугар кабаницу Бугарска, f. bie Bulgaren, Bulgaria. Бугарски, ка, ко, 1) bulgarif, bulgaricus. 2) adv. bulgarisch, bulgariae Бугарчад, f. (coll.) junge Bulgaren, juventus Bulgarica.

-

Бугарче, чета, n, ein junger Bulgar, Bulgarus puer.

Бугарчица, (Бугарчица) f. dim. 9. Бугарка,

vaso

Bya, wenn auch, quamquam (eigentlich fo viel als буди, e fen, esto). cf. шуд. Буда, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) Holzwaaren Gewölb, taberna rum ligneorum. Будак*, m. vide трнокоп. Будала, f. ber Thor, stultus. Будаласт, ша, то, thövicht, stultus. Будалаш, m. thörichter Men, homo stultus.

Будалаштина, f. Zhorheit, stultitia.
Будалина, f. augm. . будала.
Будалисање, и, дав дитте Хебен обек
Thun, ineptia, sermo stultus.
Будалисати, лишем, v. impf. thörit
fprehen, stulte loqui.

Будалити, им, vide будалисати.
Будаљење, n. vide будалисање.
Будан, дна, но, mah, vigil.
Будац, буца, т. Курак, шукац, пу-
paн, der Truthahn, gallopavo
excitatio.
Будење, п. дав Been,
Будија, f. Һура, Курка, тука,

Ми

сирка, пура, пурка, bie Truthens ne, gallina indica.

Bудuм,m. die Stadt Ofen in Ungern, Buda. Будимац, мца, m. ber fner, Budensis, Budanus.

Будимир, m.ein Mannšname, nomen viri. Будимка, f. bіе Sfnerin, Budana. Будимлија, f. eine let lepfel, pomi species.

Будимлија, f. vide Будимац. Будимски (Будимски), ка, ко 1) Sfner', Budanus. 2) ady. nach Ofner Art, more Budano.

« PreviousContinue »