Назепати, бем, v. pf. fi erfälten, refrigeror. Haзúвашé, n. 1) das Nennen, Heißen, appellatio. 2) das Grüßgott! salutatio. Називати, ам (и називљем) v. impf. 1) nennen, appello. a) Bora, (cm.) fa= gen помоз' Bor! Deum praefari: „Војводама када оно дође, "Оно њима Бога не назива, "Већ овако њима проговара Називатисе, амсе (и називљемсе), v. r. impf. heißen, vocor. 2 Назидаши, ам, v. pf. draufmauern, addere murum. Назиhшване, г. das Hinzu, Draufs mayern, impofitio muri Назиђивати, ђујем, impf, baraufmau= ern, impono murum, Назима, f. vide назеба, Нàзимâд, f. (coll.) einjährige Schweine, sues anniculae, Назимац, мца, m. vide вепар, Нáзиме, мemа, n. einjähriges Schwein, porcus anniculus. Назимиша, f. einjährige Sau, porca annicula, Назимчић, m, dim, у. назимац... Назирање, Haзuрâne, n. das undeutliche Sehen, visio indistincta. Haзираmи, реm, v. impf. undeutlich feben, video obscure. Назобатисе, бљемсе, v. pf. fich anefs fen, satis comedisse von Haber, Kirs schen, Trauben). Назобиши, им, v. pf. anfüttern (mit Haber), satis avenae praebeo, Haзoвирoд, fogenannt, vorgeblich, simulatus, sic dictus : назовибрат, наЗовисестра и п. д. Назор (. 1. на зор), буди назор, неheш u ra he вühemu, gib Acht u. f. m. attende. Назорице, оn weitem boh fo, baß man den, dem man folat, sieht, e longinquo, ita ut videas; ошишао за њим назорице. Hазреmи, рем, v. pf. undeutlich anbliden, obscure conspicor. Назубан, бна, но, на кога, quffäßi, infensus. 2 Назубищи, им, v. pf. н. п. женско 6рд0, mit Záhnen versehen, instruo dentibus (die Säge). Назувак, вка, т. назувача, назувица, навлачак, der wollene Ueberzug über den Strumpf, bis an den Rüst herauf, calceamenti genus. Haзýване, n. das Anziehen der Schuhe, calceatio. Назýваши, ам, v. impf. die Schuhe an ziehen, induco calceum. Назувача, £ vide назувак. ductus. F Hajaмanya, f. das Miethweib, femina mercede conducta. Најатисе, јашемсе, vide најаашисе. Најаукатисе, учемсе, v. r. pf. fi fatt flagen, lamentis fatigari. Hajéдame, u. das Unbeißen, admorsio. Наједати, ам, v. impf. anbeifen, admordeo. Нajéдиши, им, v. pf. erzürnen, irrito. Наједно (на једно), auf einmal, simul, eodem tempore. Нajeдраши, ам, v. pf. voll werden, impleri: наједрало грожђе, кукурузи. -Најежилисе, имсе, у pf das Haar Наказишисе, имсе, v. г. pf. Б. Наказићеш се, für дав Gagen von Gott gestraft werden. s Накаламак, мка, m. vide Накаламити, им, v. r. pf. pfropfen, insero (surculum). Наставак. Накан, на, но, enthioßen, flügig, био сам накан да ми дођем, statuc ram. Накарде, f. р. дав Rüften, bie Borrih= tung, instrumentorum dispositio. Накараши, ам, v. pf, ein wenig auszanten, modice objurgo. Накинђуритисе, имсе, v. pf. fidh aus= staffireu, exornari inepte. Накињити, им, v. pf. quälen, ftrapa= iren, fatigo, cf. намучити. Накињишисе, имсе pažiren, fatigor. Накисео, села, ло, fäuerlich, acidulus. Накиснути, не, v. pf. 1) bineinregnen, impluo. 2) anregnen, pluvia impleo. Накит, п.бес Kopfpus, ornatus capitis. Накитиши, им, v. pf. 1) [mün, , v. r. pf. fih ftras Наковати, кујем, v. pf. 1) bol an schmieden, satis cudisse; HOBаша, präs gen, 2) Lügen schmieden, fabricor mendacia. Накокотитисе, имсе, v. г. pf. fih in die Brust (wie ein Hahn) werfen, superbio ut gallus. Наком (себе), hinter, post: Накомиши, им, v. pf. anhüljen, genug ,,Наком себе спомен оставити Наконче (накоњче.), чета, п. мушко anschälen, satis paro. дијете, што се по обичају да ђевојци на коња, кад је сватови доведу пред младожењину кућу, cf. женидба. По оним мјестима, ђе сватови сад не иду по ђевојку на коњма, већ на колима (као по Сријему, по Бачкој и по Банату), таково се дијете дода ђевојци на кола (али не вјерујем да се зове наНакопаши, ам, v. pf. genug aušgra. колче, него опет наконче?). ben, effodiendo paro. Накосити, им, v. pf. anmäßen, foenum paro. Накострешинисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide накостријешитисе. Накострије нишисе, имсе, v. r. pf. (Epu.) das Haar sträuben, arrigo pilos. Накрај, ат Сube, in extremo: накрај села, накрај свијета и т. д. Накрасти, крадем, v. pf. zusammenfiehlen, furto congero. Накренути, нем, v. pf. beugen, nei= gen, inclino. Накресати, решем,, v. pf. anpflüden, Накресатисе, решемсе, v. г. carpendo paro, decerpo. pf. sich voll füttern, impleo ventrem. Накривљивати, љујем, v. impf. Früm= men, (fhief in Bent brüden, 3. 3. die Müge), incurvo. Накриво (на криво), fief, oblique. Накрижати, ам, v. pf. freuzmeife jer= bauen, zerschneiden, decussare. Накричивање, п. баš Воlоn Det Dhren (bei einer Beftellung) moleste repetita mandatio, preces. Накричивати, чујем, v. impf. einem die Ohren vollichreyen mit einer Bitte, precibus obtundo. Накричиши, им, v. pf. bіе Dhren boll. schreven, aures obtundo. Накројити, им, v. pf, you and neiden, scindendo paro. Накрунити, им, v. pf. anpflün, carpendo paro. Накувати, ам, v. pf. 1) genug anto. chen, coquendo paro. 2) genug bereiten (Brot), panem paro, compinso? Накуле на виле, lusflüchte, Bormän= De bei einer abfhlägigen Intwort: разби на куле на виле (кад који • што одрече, или поквари с ријечима). Накупалисе, амсе, v. pf. fi fatt Ба den, satis lotum esse. Накупити, им, v. pf. ¿ufammenbrin, gen, conílo; накупили се лјуди, — де. fammelt. Накуповати, пујем, v. pf. bой an= Eaufen, coemo. Накурнина, f. (herzhaft) merces mentulae. Накурњак, m. ber Sofenlak, proprietegumentum penis, theca. Накусатисе, амсе, v. pf. fich bol fressen (mit vollem Löffel) sat vorasse. Налагање, п. дав Unterlegen, Süttern, munitio subsutio. pf. (Срем.) laúfen, Налетитисе, имсе, v. r. pf. (Срем.) Налећети, летим, v. pf. (Ерц.) Налећеписе, лепшимсе, v. г. pf. (Ерц.) anfal len, ag gredior. Налећи, лежем, v. pf. н. п. кокош, ansehen (die Henne, d. i. ihr Eyer unterlegen, bamit fie brüte) nidum facio gallinae incubiturae. Налећи, лежем (говорисе и налегнем), v. pf. fich fammeli, anhäufen, concurro, congregor: налегоше људи; належе свијет. Налећке, vide налеђашке. вак. Наливање, п. (Срем.) vide наљевање. Наливаши, ам, (Срем.) vide наљевашти. Нали затисе, лажемсе, v. pf. fi fatt leden, lambendo satior. Ако се не накусасмо, не нализасмосе. Налијепити, им, v. pf. (Ерц.) ermt= schen (d. i. erwischt werden), capior, offendo: налијепио је негђе, дес hat's erwischt. Налијешање, п. (Ерц.) даš anfallen, aggressio. Налијетати, јећем, v. impf. (Ерц.) Налијешашисе, јећемсе, v. r. impf. (Ерц.) на кога, anfallen invado. Налик (д. і. на лик), ähnlich, similis : сестра налик на брата. Наликовати, кујем, v. impf. äýneln similis videor. Налиши, лујем, v. pf. angießen, impleo. Наличје, n, bie äbichte (?) Seite, pars aversa. Háлora, f. das Gedränge (z. B. bei der Fleischbank), concursus, turba. Наложити, им, v. pf. 1) дрво на ватру; или ватру, òrauf legen, superpono, impono. 2) самар, аљину, füt tern, munio, subsuo. Налокаши, лочем, v. pf. anlürfen, sorbendo delibo: налокала Мачка млијеко, Налокатисе, лочемсе, ѵ. г. pf. fi fat schlürfen, sorbendo satior. Наломити, им, v. pf. 1) you anbrechen, frangendo paro. 2) anbrechen, infringo, modice fraugo. Налудоватисе, дујемсе, v. г. р. цв. toben, gescheut werden, consipisco, nu gas pono. Налуне, f. pl. (у Србији и у Босни по варошима) Xrt Stels[фиђе, calcei grallati. Налупати, ам, v. pf. yolu anfolagen (z. B. Eyer), tundendo paro. Налупатисе, амсе, v. г. pf. 1) fich fatt fdlagen, caedendo satior. 2) fich an schlampen, vino et cibis impleri. Наљевак, вка, m. (Ерц) etmas с пe= goffenes, expletum quid infuso liquido; дебело прасе као наљевак. Наљевање, п. (Ерц.) дав nießen, fu sio. Наљевати, ам, v. impf. (Ерц.) Ungies Gen, infundo. Наљести, љезем, v. pf. (у Ерц.) yor beifommen, pafffiren, venio, tereo. prae Наљубишисе, имсе, v. г. pf. fih fatt tüffen, sat osculatum esse, sat amasse: „Вјерне сам се љубе наљубио Намагнути, нем, v. pf. на кога, ei= nem minten, innuo. cf. намигнути. Намазати, мажем, v. pf. anschmieren, beschmieren, illino. Намајсторити, им, v. pf. (у Сријему, у Бачк, и у Бан.) кога, meifterhaft erwiedern, reddo egregie (e. g. convicium, acute dictum.) Намакнути, нем, vide намаћи. Намама, f. bie godfpeife, esca. Намамиши, им, v. pf. berbeiloden, in esco : часне се посте обично причешћују, а о другим годовима иду као на панађур. Код ђекоји намастира скуписе (кад је лијепо вријеме) • Благовијести, о Цвијетима, о Преображењу и о Госпођама, по неколике иљаде сабора. Ту продају трговци различну рубу; кочмари крчме вино, ракију и јабуковачу; месари пеку јагањце, овце, козе и свиње, ше продају месо; ту гледају момци ђевојака (обично иду ђевојке највише о Цвијетима, а младе о Васкрсенију); my се састају кумови, пријатељи и познаници, и договарајусе о свачему. — Тако иду Бачвани о Тројичину дне по Сријемским намастирима, али се они слабо баве код кога намастира, него само путују из намастира у намастир те цјелују, и гледају трпезарије (као н. п. у Раваници, ђе е измолована Косовска бишка, и у Јаску емот цара Уроша), али у Србији дођу Црквари из даљни села на конақ (у очи празника), а из оближњи села дођу у јутру, па ту буду до послије, подне. Кад људи иду намастиру, онда сви (и женско и мушко) обуку стајаће аљине (штогођ које љепше има). Ђекојим наМастирима иду људи, који су побогати, по десет дана ода дале ко (као н. п. у Студеницу иду чини ми се о Тројичину дне? цијеле Србије, из Босне и из Ерцеговине, и носе прилог. Тако би исто долазили и у Сријемске намастире да нема лазарета). Намастирина, f. augm. v. намастир. Намастирић, m. dim. 9. намастир. Намастириштme, n. Drt mo einft ein Kloster gewesen, locus ubi olim fuit monasterium. из Намеравами, ам, (Рес. и Срем.) vide намјеравати. Намериши, им, (Рес. и Срем.) vide намјерити. Намеритисе, имсе, (Рес. и Срем.) viДе намјеришисе. Намесити, им, (Рес. и Срем.) vide намијесити. Намесник, m. (Рес. и Срем.) vide намје сник. Намесников, ва, во, (Рес, и Срем.) vide намјесников. Наместиши, им, (Рес. и Срем.) vide намјестити. Hámem, m. die Auflage, vectigal: , Наметнуо намет на вилает Намешак, шка, m. діе Диабе, Draufgabe, das Aufgeld', collybus. Намешање, п. 1) дав lufòringen, obtrusio. 2) Dingen, subornatio. 3) bie Inleitung, doctio. 4) vom tapei laf= fen, projectio (navis, molae) in aquam. Намешаши, мећем, v. impf. 1) aufs bringen, obtrudo. 2) (v. pf.) vo auf legen, satis imposnissae. 5) anleiten (unterrichten), addoceo 4) dingen, suborno. 5) vom Stapel laffen, projicio e terra in mare: ,,Сију ли већ Турци лубенице, „Намећу ли Шокци воденице Намети (на меши?), bei ber and, ad manum: дај ми ону књигу (што си ми обрекао), ако ти је намети. Наметница, f. ђевојка, или удовица, која се намеће коме да је узMe, die Aufgedrungene, obtrusa: ,,Коју оћу, ону ми не даду, „Коју не ћу, ону ми намећу; „А ја јунак наметнице не ћу, „Да се не би никад оженио Наметнути, нем, v. pf. 1) werfen an -, injicio. 2) aufdingen, obtrudo. 3) ans leiten, addoceо: наметнуо га на књигу. 4) bingen, suborno. 5) воденицу, от Cande ins Bajfer, propel1o, projicio. Наметнутисе, немсе, v. г. pf. 1) Пф aufmachen, accingor. 2) sich ansetzen (z. B. ein Uebel am Fuße), adhaeresco. 3) fich verlegen, auf etwas begeben, incumbo in aliquid. Намецати, ам, pf. н. п. јабуку, weich flopfen, contundo, tundendo v. emollio. Намештање, п. (Рес. и Срем.) vide намјештање. Намештати, ам, (Рес. и Срем.) viДе намјештати. Намешкање, n. vide намештање. Намешками, ам, vide намештати. Намигивање, п, баš Suminten, innu tio. Намјењивати, њујем, v. impf. (Ерц.) zudenken, destino. Намјера, f. (Ерц.) 1) біе Веgegnunge obviatio. 2) der Zufall, casus: „Намјера га намјерила била „На зелено у гори језеро Намјеравање, п. (Epy.) das Vorhaben, propositum. Намјераваши, ам, v. impf. (Ерц.) vor= baben, molior, cogito, Намјериши, им, v. pf. (Ерц.). 1) be schließen, vorhaben, decerno. 2) kora на што, einen wohin bringen, (3. 23ins Unglück), induco. Намјеритисе, имсе, v. r. pf. fallen, tommen, incido. Намјесник, m. (Ерц.) (in ben $löffern) ber Bitar, Unterguardian, Defononi, vi-, carius archimandritae, oeconomus monasterii. Намјесников, ва, во, (Ерц.) без намје |