Page images
PDF
EPUB

Намјештати, ам, v. impf. (Ерц.) . feróringen, colloco. Намјешћање, n. vide намјештање. Намјешћати, ам, vide намјештати. Намлашиши, им, v. pf. 1) anðrefdhen, triturando paro. 2) genug berunter [a» gen, (Birnen, Aepfel) decutio. Намљетн, мељем, v. pf. anmaßlen, molendo paro.

Намолиши, им, v. pf. кога, einen er bitten, bewegen, rogando flecto. Намолишисе, имсе, v. г. pf. fid) fatt beten, satis superque precatus sum: да се пуста Бога намолимо (у приповијешки, cf. пуст цио јагњиво).

Намоловаши, лујем, v. pf. malen, pingo.

Намотавање, n. baš inhafpeln, inductio in rhombum.

mul.

Намотавати, ам, v. impf. anßafpeln, paro ducendo in rhombum. Намоташи, ам, v. pf. 1) аnаfpeln, duco in rhombum. 2) voll anhaspeln, paro ducendo in rhombum. Намргодишисе, имсе, v. r. pf. òie Stirne ummölfen, frontem obnubilo. Намргодиосе, као да ће му киша из чела ударити. Намрштитисе, имсе, v. г. pf. 1) bie Stirne runzeln, rugo frontem. 2) sich umwölken, obnubilor. Намусти, зем, v. pf, anmelten, gendo paro. Намучити, им, v. pr. quälen, ffrapa. zieren, fatigo. Нана, f. 1) Матa, mater. 2) eine Irt Kraut, um die Suppe zu würzen, condimenti genus. Нанети, несем, (Рес. и Срем.) vide нанијети. Нанизати, ижем, v. pf. (8.8. Perlen) auf Fäden ziehen, infilo (?). Наниз (на низ) брдо, bergab, deorsum. Нанијети, несем, нанијо (нанијела, ло), v. pf. (Ерц.) 1) you antragen, satis adportasse, 2) (im Bieten, Shie: Ben) um soviel feitwärts zielen, als die Flinte etwa abträgt; antragen! corrigo telum. 3) није ни нанијело, ев fommt nicht von weitem gleich, nec appropinquat. Нанишиши, им, v. pf. ш. ј. ниши (im ебеп) беn aven anbinden, religo filum.

Нанишаниши, им, v. pf, e, collineo, dirigo telum.

Наново (на ново), neuroing, qufe neue, denuo.

Наносити, им, v. impf. 1) antragen (auf den Haufen), comporto. 2) äh neln, simile est: наноси мало,

[blocks in formation]
[ocr errors]

Нањ, т.ј. на њ - на њега. Нањушити, им, v. pf. auf{püren, auf= stöbern, investigo.

Наод, m. (ст.) (ber unð) Пјевају како је некакав игуман поранио на Дунав на воду да се умије, па нашао под обалом мало дијете у сандуку, те га донијо у намастир и нађео му име Наод Симеун. Наодатисе, амсе, v, r. pf. fi fatt ge hen, ambulando fatigor.

Наодаже (д. і, на одаће), feil, venalis :
Ово није на одаће.
Наодиши, им, v. impf, finden, inve- -

nio.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]
[ocr errors]

Напаст, f. Unglüd, Unfall, malum, casus adversus. Напаствовање, п. баз Infallen un Anfahren, invectio. Напаствовати, ствујем, v. impf, ц. pf. einen anfahren, invehi. Напасти, паднем, v. pf. anfallen und anfabren, invehor,

1

Напастисе, пасемсе, v. г. pf. fich fatt weiden, pascendo satior. Напатити, им, v. pf, кога, quälen, vexo, cf. намучити. Наперити, им, v. pf. ri ten (baš Bes wehr gegen jemand), obverto. Haпêmи, пнем, v. pf. in die Höhe richten, aufrichten, erigo.

Нaпèи, печем, v. pf. 1) voll anbacken, satis pinsuisse. 2) genug braten, assare multa.

Напецами, ам, v. pf. m. ј. рибе, in hinlänglicher Menge angeln, hamo capio.

Напијање, п, баš utrinten, propinatio. Напијати, ам, v. impf. zutrinten, propino. Србли напијају кадгођ пију ракију или вино; а особито кад су у друштву, као н. п. на крсном имену, на свадби, на кршћењу и т. д. У горње чело не смије (од срамоте) сјести, који не зна напијати. Они напију различно (како који зна); неки Овако почињу: „Прва за помози Боже: Боже помози, Боже дај добар час и добру срећу. Ко о чем, ми о добру, о лијепу разговору; дао нам се Бог радовати и веселити: пити а добро бити, зла никад не имати, и т. д. Ако ли је у јутру рано: ,,Срећан уранак, миран данак, од Бога живот и здравље." Кад је на каквом раду: „За сретна рада : који рад радили, радом се валили, као срешна и честита браћа," Кад се састану пријатељи или познаници:" Сретно виђеније, срећан састанак, дугу љубав, од Бога живот и здравље." Уз другу чашу : ,,Чашом другом, љубави дугом: да Бог подужи живот и здравље, срећу и напредак и свако добро" и п. д. Уз трећу: „Чашом треКом добром срећом (или трећом а срешном) у име Бога и свете Тројице (овђе се треба прекрстити) живоначалне Богородице, која може да нам поможе: сваком брату на свом занашу, а и нас грешне да не заборави; ђе ми њу заборавили, она нама најбоља помош њица нила." и т. д. Уз ЕИНО: „Винце кисело, срце весело; веселко

Бог и овај дом, и у дому домадара купњег господара. и т. д. Кад пију коме у здравље, н. п. домаКину: „Домаћине! за твоје добро здравље: прво твоје главе, твоје домаћице, твоји стари роДишеља (ако и има), синова, кћери, браће, братучеда, кумова и пријатеља, и свега рода и порода: што ти Бог дао, Бог ти удржао (ђе који јоште наставе: „За кушњега шљемена и конопљана сјемена, виторогије волова и дугореније крава, шрмака и крмака, тора и обора.)" и т. д. Кад онај, што напија, нагне чашу да пије, онда (кашто) који други мешне прст у уво, па запјева из гласа: „Учије се здравље вино пије, ,,Све му здраво и весело било. "Домаћине! све у твоје здравље, „Бог ти дао и сређу и здравље.

Кад полазе на пуш: „Ко ће на пут, срећан му пуш, ко остаје у дому, остао у велику добру ако Бог да (често се додаје: ако Бог да)." Кад оће да устају: Часно сјели, поштено устали." Кад у вече оће већ да спавају, или да се растају: „За лаке ноћи, од Бога помоћи." и т. д.

[ocr errors]

Кад онај, што држи чашу у руци,, напија, остали кашто реку полако: „Амин да Бог да (или: амин Бог те чуо)." Кад већ оће да пије, онда рече ономе, коме наздрави (који ће да пије послије њега): „Здрав буди, или спасујсе, или спаси Бог.” А онај му одговори: „На спасеније Рисшово." Кад већ нагне чашу и пије, онда остали подигну капе (ако не сједе гологлави), па полако говоре: "Ристе Боже наш! помилуј нас Кад већ престане пити и одујми чашу од уста, онда оста ли повичу: „На здравље. А он одговори: „Бог вам здравље дао (или: од Бога вам здравље). Напијатисе, амсе, v. r. impf. fi вод

амин.

[ocr errors]

,,

trinten, inebrior saepe. Напињање, п. 1) baš 2lufrichten, erectio2) das Anstrengen, intentio. Напињаши, њем, v. impf. 1) auftichten, erigo. 2) anfpannen, intendo. Напипати, ам, v. pf. burch Zappen fin den, invenio circumferendo manus.

Написати, ишем, v. pf. zufammen= schreiben, conscribo.

Напитак, шка, m. дer Zrunt, potus: нема напитка, eift nitu trin Een da.

[ocr errors]

,

v.

Напишаши, ам, pf. baš Sinb fatt füftern, saturare infantem. Напитати, ам v. pf. evfragen, ехquiro, exploro. Напиши, пијем, v. pf. коме, {utrin= ten, propino.

[ocr errors]

Напишисе, пијемсе, v. r. pf, i той trinten, inebrior.

Напишавање, п. дав luarnen, Напишавати, ам, v. impf. anbarnen, Напишати, ам, v. pf. j mejendo impleol.

Наплатак, шка, m. bie Bogenfegmente am Rade, rotae partes. Наплатити, им, v. pf. you ausalen, exsolvo.

Наплашишисе, имсе, v. г. pf. fih be rechnen, invicem solvere debita. Наплаћивање, п. дав Воспòê = zahlen, exsolutio.

Наплаћивати, ћујем, v. impf, Безар. len, exsolvo.

Наплаћиватисе, ћујемсе, v. r. impf. fidh berehnen, exsolvere mutua debita. Наплести, етем, v. pf. 1) anflechten, adplecto, attexo. 2) vol anfled ten,

[blocks in formation]

conspuo.

nwimmen, uatare coepi. pf. anfpeyen,

Напнигуша, f. bie Rehaufblaferin, intentrix gutturis (batradфотротафі [he Bort): напнигушо крекетушо! курвина магарицо (говорно рак жаби, кад су се псовали. с. седмокрак).

Напо (0. 1. на иб), auf albem (веде
u. dŷl.), dimidia (via).
Напод ногу, abmärts, deorsum.
Напојити, им, v. pf. tränten, do bi-
bere, potionem.

Напојница, f. ber Stunt; баз Zrint.
geld, congiarium, munusculum.
Напола, Sälfte, dimidia parte.
Наполица, f. ein Befhäft (Bertrag) zur
Sälfte, opus dimidiatum.
Наполичар, m. ein Contraßent auf bie
Hälfte, qui dimidiam partem pactus

est.

Наполичење, n. baš Miethen auf bie

Sälfle Srtrageš, pactum dimidii. Наполичити, им, v, impf, guе Sälfte miethen, pacisci dimidium lucri. Напоменуши, нем, ү. pf. erinneru,

moneo.

[blocks in formation]

progressus.

Напредовали, дујем, v. impf. fort schreiten, progredior. Напрезање, п. да anhaltenbе Нина= chen, risus solutus. Напрезаписе, ежемсе, v. rг. impf. fih außer Athem lachen, risu solvi. Напреламати, ам, v. pf. anbreen in Menge brechen, frangendo paro. Напремасе, gegenüber sor fich hin, e regione prae se: погледај де напреМасе, не видиш ли ми ђе оваца. Напререзивати, зујем, v. pf. in Men ge zerschneiden, dissecando paro. Напрести, едем, v. pf. in Menge an fpinnen, nendo paro. Напрећисе, (говорисе и напрегну писе) прегнемсе, . . pf. напрегао

ce oд смиja, fich außer Athem lachen,

risu solvi.

Hanpeчan, 1) auf der Stelle, confestim: умро напречац. 2) in gerader Linie, recta: овуда је напречай. Напρжиши, им, v. pf. in Menge rösten (in Schmals), frigendo paro." Hanpujeд, (Epu.) voraus, voran, prae. Напросити, им, v. pf, anbetteln, ju. fammenberteln, emendico. Hanpomas, wider, gegen, contra. Напрстак, шка, m. ber Singerhut, munimentum digiti.

Нaпρшиши, им, v. pf. aufladen, impono humėtis.

Напршитисе, имсе, V. r.' •pf. sich wo mit beladen, onero humero. Hangkumи, им, v. pf. m. j. уснe, die Lippen aufwerfen, protendos. Hanphumиce, иce, v. r. pf. die Lip. pen aufwerfen, labiis protentis flere aut irasci.

Haпýаmи, ам (и напушеm), v. pf. (an: feisten) anfarzen, ohne Geräusch, ventis impleo.

Haпукао, кла, Àào, angeborsten, leck,

rimosus.

Напукнути, нем, vide напући. Напуниmи, им, v. pf. 1) anfüllen, im pleo. 2) laden (die Flinte, Kanone), impleo.

Напунишисе, имсе, v. г. pf. voll wer den, impleor.

Напупищи, пи, v. pf. 3. 3. шума, Knospen bekommen, ausschlagen, gemmas protrudo.

Напустити, им, v. p. 1) деђен lafs fen, permitto: напустио говеда, те разбукала сијено. 2) lošlaffen, mor= aufheben, immitto (nce). Нaпýmиmи, им, v. рí. кога, anweisen,

viam monstro.

[blocks in formation]
[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

Hapeau Bаmи, зуjем, v. impf. anschneis den, ascindo. Нарескали, ам, dim. v. нарезати. Нарећи, ечем, v. pf. zudenken, anmeis nen, destino. Hapunane, n. 1) das Zudenken, destinatio. 2) das Beklagen eines Todten, naenia. cf. нарицати.

Нарицаїни, ичем, v. impf. i) идеn= -Een, bestimmen, destino. 2) einen Tods ten beklagen, queror de mortuo, cf. тужити.

Нарнуши, (на-рнути, (наърнути), нем, v. pf. н. п. нарнули пси, bef= tia bellen (wenn der Feind ganz nahe ift), latro vehementer,

Hápoд, m. das Volk, gens, populus,

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Наручиши, им, у. pf. beftellen, com.

mitto.

commodius.

Наручје, n. ber, sinus, 3. 3. у на ручју, auf ben Wrmen, in brachiis. Наручније (comp. v. на руку), тебе an der Hand, bequemer, Наруџбина, f. Beffelung, beffelte r= beit, res constituta de industria, non facta dubiae venditioni. Нарушити, им, v. pf. verlesen, berunreinigen, polluo; „Црепом покривену, ,, Праом нарушену ; "А моја би мајка "Јутрошњицу пила, ,,Јутрос донешену,

Штитом покривену, „Цвећем нарушену

Hacaд, m. 1) die Brüteyer, die man der Henne unterlegt, ova supposita galli

nae:

,,За вуруном два насада јаа

2) cf. вршај. Насадити, им, v. pf. 1) кокош, бес Denne Sher unterlegen, impono gallinam ovis. 2) Garben zum Ausdreschen, frumentum triturationi. 3) quf praeparo den Stiel anstecken, insero manubrio. 4) воћа, шљива, in Menge pflanzen, sero. 5) лађу, fdheitern, impingo, Насадитисе, дисе, v. r. pf. н. п. лаha, fcheitern, in arenam impingo navim. Насађивање, п. 1) čaš infeken, der Henne, impositio. 2) der Garbenschicht, paratio. 3) das Anstecken der Hacke, inSertio. 4) баб beitern, naufragium. Насађивати, ђујем, v. impf. 1) діе Henne, impono. 2) die Garbenschicht, praeparo. 3) anffecten, insero. 4) fmeis tern, frango, impingo navim. Насабиватисе, ђујесе, т. г. impf. м. 1. Aaha, scheitern.

[ocr errors]
[ocr errors]
[blocks in formation]

loco.

Населитисе, имсе, v. r. pf. fich anfies beln, commigro.

Насеље, п. част, што даје дома. ћин (по обичају), кад се пресели у нову кућу.

Насести, седем, (Рес. и Срем.) vide насјести.

Насећи, сечем, (Рес. и Срем.) vide насјећи.

Насецање, п. (Рес. и Срем.) vide насијецање.

Насецами, ам, (Рес. и Срем.) vide насијецати.

Насецати, ам, (Рес. и Срем.) vide насјецати.

Насијецање, п. (Ерц.) дав Ипђauen,

anscissio.

Насијецати, ам, v. impf. (Ерц.) ап. Gauen, anscindo.

Насип, m. vide насап.

Насипање, п. baš infitten, affusio, Насипати, ам (и насипљем), v. impf. anschütten, affundo.

Насирање, п. да Bolfcheißen, conca

catio.

Hacúpamи, ам, v. impf. vollscheißen, сопсасо: Ејвала ти мени: ову ти скидам, шу ти насирам, fag дек Gespiele, der sich hönisch unterwirft (indem er die Kappe abnimmt). Насисашисе, самсе, v. r. pf. fih кой faugen, sugendo satior. Насилити, им, v. pf. fättigen, saturo. Насједање, п. (Ерц.) 1) baš ißenblei= ben (des Schiffs) auf einer Sandbank adhaesio navis in syrte. 2) das Anlaufen, Anschwellen (eines gepreßten MusFel), circumpletio (?), inflatio. Насједати, да, v. impf. 1) н. п. лађа, sigen bleiben (vom Schiffe), insidere arenae. 2) rund herum anlaufen, inflor circumcirca.

Насјести (говорисе и насједнути), сједе (и насједне), т. pf. (Epu.) fisen bleiben (vom Schiffe), insidere arenae. 2) anla:fen, inflor.

Насјећи, сијечем, v. pf. (Ерц.) 1) аn. hauen, aneido. 2) anhauen in Menge, caedendo pare.

« PreviousContinue »