Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

caprae cacatio. .

Босиљка, f. ein Seaисплате, поmеn fe- „А ђевојка седам бошчалука, minae.

„Нип су пікани пили су предени, Босиљков, ва , во , н. п. кипа, 3afilis „Ни у сипно брдо увођени , kum:, basilici.

Век од чиста златпа саљевани Босион, m. vіdе босиљак.

Брабоњак, њка, п. cin küge!феn gies Босна, 1) беr Stuр Зорпа; 2) тав San genkoth , globulus stercoris caprini. Bosnien:

„Стара баба у брабоњке тапа : Те је щаље на Босну поносну „„Жив” ми синци , све су гола говна. „И честиту Босну полазити Брабоњање, п. Ваз 2xilten per 3iege, „Од честипе Босне ка менипе — Босоног, га, го, у једну ногу обу. Брабоњаши, ам, у. impf. miten (во

вен, а у другу бов, пиr auf einem der Ziege) caco (de capra).

Fuße bekleidet, altero pede nudus. Epâb, m. dafvieh ,ohne Rücksicht aufs Босопиња, f. Barfu Bigteit, pedum nu- Geschlecht, oder älter, pecus, oves. ditas.

Брава, f. Тав Фlofi , serra.
Бостан*, m. a) Relonergartet, hоrtus Бравање, п. Веr ефafégang, incessus,

peponum; 2) Melonen selbst, pepones ut ovis est.
et anguriae.

Бравали, ам, у. impf. ићи без паDocmahüwme, n. Ort, wo ein Melonens мети као овца; geben wie ein Gфаf,

garten gewesen , locus ubi olim pepo- ut ovis incedo.
nes sati erant.

Бравац, вца, m. 1) vide вeлaр. 2) Бостанов , ва , во, н. п. сјеме , Relo= Mannsname, nomen viri. nen, peponum.

Бравица, f. dim. 9. 1, ава. Боспанција *, m. Sеr mеlоnеngаrtnеr, Брављи, ља, ље, Cuyaf» , оvillus. {

hortulаnus. Боспанцији краставце Бравче, чеnia, n. ein Stud Caf, продавати.

ovicula. Беспи, бодем, v. impf. fteen, pungo. Брада, f. :) See Bart , barba. 2) рав Босуп, m. ) вода у Сријему (утјече #inn, mentum. 3) кукурузна, беr Bart

у Саву ниже Раче). 2) село на упо. am Kukuruz, barba zene.
ку піе воде у Саву.

Брадавица, f. 1) бie 23arge, verrucа.
Doda, f. eine Flasche (Bouteille), lagena. 2)на сиси, бie Зruftware, papilla шаш-
Dóra, f. eine stechende Pflanzé, plantae
pungentis genus.

Брадање, п. Боцање, p. dim. р. бодење.

Брадат, па , mo, birtig , barbatus. Боцапии, ап, dim, p. бости.

Брадапти, дају, у. impf. ш. і куку. Боцкање, п. dim. р. боцање.

Рузи. фіцкати, ам, dim. р. боцали. Брадва, f. Зіmmеrаrt, ascia. Боцман, m. бав Хафоrоt, sleyenirot, Брадвепина, f. augm. р. брадва. panis furfureus.

Брадвица , f. dimm. р. брадва. Боцнупи, нем, v. pf. einen etib gе. Брадвурина, f. vіdе брадвенна.

Брадешина, f. augm. р. брада. Бош*, празно, Teer, vacuus (im Xinga Брадићи, m. pl. 1) само у овој заго. fpiel). cf. прстен..

непіки; нађо пиле брадиће, виш? Бошарија*, vidе исјечак.

брадића успочиће, виш” успочиБошкање, т. еf. прстен.

fa носочиће, виш” носочића гле. Бошкали, ам, у. imp. cf. прстен. дочиће, виш” гледочића челочиње, Бошко, m. ein Rannвпапте, hоmеn viri. виш” челочића Гојко крмке враћа Бошнути, нем, v. pf. cf. прстен. (п. ј. брада, уста, нос, очи, Бошњак, m. Ber Bojnier, Bosnus homo.. и чешаљ у коси). 2) село у Јадру. Бошњакиња, f. vide Босанка і.

Брадица, f' dim. р. брада, Bärtісіп, Бошњакуша, f. "

barbula. Бошњанин, т. бer Sonier, Bospus : Брадурина. f. vіdе брадепина. „Јанко гледа Рељу Бошњанина Бразда, f. Die Sure, lira. Бошњачки, кa, кo, 1) Der Bognier, Браздиши, им, ү. impf. градини

bosnorum, 2) adv. nach Art der Boß- бразду, furben, sulcare:
nier, more bósnorum.

Бразду бразди, воду мами.
Бошча*, 1) Wideltuch involucrum Spaja, m. (Pec. 'n Cpem.) vide 6pajo:

2) Schürze der Frauen (Fürtuch), prae- Сви су болесни, осим килавога cinctorium. 3) der feinste türkische Ia: браје.

bal, nicotianae genus optimum. . Брајан, т. 1) Brucer (vertrauli su Бошчалук*, m. Befфеnt pon фето, einem Freunde) fraterculus, 2) Mannos

Hosen Strümpfen, dogum apictus: name, women viri,

mae.

ben, pungo..

чело

[ocr errors][ocr errors]

4

Брацин, на; но;

Брајица , m. - Mannsname , nomen Bpåmuk m. 1) vide cunoBay, 2). Manns. viri.

name, nomen viri. Брајо, т. (Ерц.) vide брајан.

Брапо, m. (Ерц.) hyp. 2. браш. Брале! Brucer, frаtеr !

Братов, ва, вo, Brucer: , ' fratris. Брана, f. 1) дав 28ebe, moles. 2) eine Брадісніі, на, ко1) бейреrlih, fra

Дrt &gge, occae genus. cf, дрљача. ternus. 2) adv. brüderlich, fraterne. Брандла, f. Fie Runte, funiculus, incen- Братство , vide брапинспво. diarius (Brändi?):

Братучед, m. бран од стрица, ше? Бранење, п, vide брањење.

(фwіtеrtino, patruelis : прво брату. Браник, m. у пушке од оздо што чеди, то су од два • брапа ћеца; покрива обарачу..

а друго братучеди, то су Ђеца Бранипи, им; v. impf. webren, de- првобратучеда. fendo.

Братучеда, f. сестра од сприца, Транице, f. pl. п, j. јабуке , или круш- Geschifterkind, soror patruelis. Ke, gepflüdtes, nicht herabgeschütteltes bpamyueA0B, Ba, BO, der Geschwister

Dbst, poma decerpta, non decussa, rind gehörig, quod patruelis est. Браничевац, віца, m. ein Branit: bpaka, f. (coll.) die Brüder, fratres. (chewer.

Браћанци, наца, m. pl.(cm.) Brüder, Браничёвка, f. eine Branitfфеwеrin.

fratres : Браничево, п. ако се зове Пожаре- Ти има деш девет мили брата , вачка наија (п. ј. од Мораве па Ти поведи девет браћинаца доље до Поречке ријеке и до Омољ- Браћица, f. dim. р. браћа, скије планина).

Браца , m. hyp. р. бран. Браничевски, на, ко, ) Branitfфе. Браца, m. (Рес. и Срем.) vidе брацо. wer:, 2) wie in Branitschewo.

Брацин, на, но, бев браца , frаterБранко , m. Rann&name, nomen viri,

culi. Брање, п. н. п. кукурузно, дав Refen, Брацо, m. (Ерц.) hyp. 6. брапі.

(Fechsen, Ernten,) messis zeae. Брачинац, нца т. брдо у Јадру (го. Брањевина, f. Bebege, septum (silyae пово на међи наије Ваљевске, Ша. pars septa.)

бачке и Зворничке). Брањење, н. Das Wehren, defensio. Брашанцe, n, dim, v. брашно : дај ми Браство, п. yidе братство.

мало брашаица. Spam, m. der Bruder, frater.

Брашанчево, в. дав $ronlinamfet Брала, т. 1) (Рес. и Срем.) vide бра- (der Ratholiken), festum corporis Christi.

mo. 2) Mannsname, nomen viri. Брашнав, ва , вo, mit Rehl beftreut, Брапаіх , браца, п. hyp. р. брап.

*farina cotispersus. Брати, берем, y, impf. н. п. кукуру- Брашнара, f. 2) Rehammer, penus.

зе, јабуке, грожђе, lefen, . 3. "farinaria, 2) (у Сријему) бie 21rrejtDbst, Trauben ; ernten z. B. Kukuruz, kammer der Geistlichen , carcer sacerlego, meto. .

dotalis (weil es ehemal eine Mehlkams Брапијенци, m. р. (ст.) vide бра- mer war.) Кини:

Брашнені (брашнени), на, но, н, п. Купи нејан царевић Урошу, торба, Rej1seat, farinae (servandae.)

Кути дјете ништа не бесједи, Брашно, п. бав 2герi, farina.. - ,, Јер не смије од три брапијенца, Брашњеница, f. јело што се носи Брапијенца при Мрњавчевића - на пут, Reifesebrung, viaticum : Браптимиши, имі, v." impf. молити А. шта ли је у торби. кога да буде браті, бейреrn, (bittent Б. брашњеница. daß einer mein Sruder fey), fratrem „Па спремише лаке брашњенице te saluto.

Брблање, n. vіdе блебетање. Брапимљење, п, фав Brucern, appel- Брблаши, ам. vіdе блебетапи. latio fratris.

Брбло, m. per plapperer, blаtеrо. Братимство, п. біe Brаtіmfфаft, fra- Брбљање, р. vіdе брблање. terna necessitudo.

Брбљани, ам, vidе брблапи, Брашинац, нца, m. vіdе братучед. Брбучити, pf, шумарити у Братин, на , но, vide братов,

шпо руком, или главом , fфnea bina Брапин, на, но, poin брата , fra- ein fahren, immitto manum. terculi.

Брзина, f. даска , или греда, што се Братинскӣ, vidе братски.

метне преко воде, да само људи Ерапіянство, р. діе Зейдеrfфаft, fra- могу прелазити, беrеteg, ponticulus. ternitas,

Брвнање, р. дав Иufbaiten, tigaorum, Брадици, им , ride брашидкши.

trabium superpositio

[ocr errors]
[ocr errors]

у.

[ocr errors]

жена

може

ласно носити

Брвнати, ам, т. impf. aufbaltet , tra- den 6pe sagen, imperiose dico , "dico bes trabibus superponere.

бре. Брвно, п, беr Salfen, tignum, trabs (ein Брёкиња , f. 2) Ser Speeperbaum, sorbus Brett an drey Finger dick).

torminalis Linn. 2) die Frucht davon, Бргљало, п. човек који бргља, Per sorbum. (фnell ипд ипperftänolid, fpriФt, bla- Брекињов, ва, во, н. п. дрво, лист, tero.

vom Sperberbaum, sorbitorminalis Linn. Бргљање, п, баg fфnele unger finblide Бреме, менa , n. bie Burse, onus. Sprechen, blateratio,

Бременині, та, то, Тргљапи, ам, V. impf. говорити fchwangere Frau, gravida.

брзо да се не може разумјети, Бременица , f, yска адугачка вучија, Tonell und unverständlich sprechen,

тако да се blateto. Бегља као јаре на лупатку. на рамену, или двије наповарити Брда, n. pl: Begeno аn bеr Brenje gt. на коња, $ragfаt, dolium portatile. gen Montenegro :

Бресква , f. (једни говоре и праеква) „Када Турци Брда поараше, 1)Pfersichbaum,amygdalus persica Linn.

, Равна Брда и камене Ровце- 2) die Frucht davon, malum persicum, Брдар, m. Beberblattraфer, qui pec- Бресквица, f. dim. 9. брeсква. tines textorios couficit.

Брест, m. (Рес, и Срем.) vide бријест, Брдарев , ва, во , бев 23eberblatfnma. Брестов , ва , вo, ulmen, ulmeus. Брдаров, ва , во, феrѕ, ejus qui pе. Брестовац, вца m. ulmitab, baculus ctines textorios conficit.

ulmeus. Брдашце, n, dim, p. брдо.

Брестовача, f. Imjtod, fustis - u!. Брдељак, љка m. dim. р. брдо.

meus. Брдила, п. р. Рав, morin bав брдо ftеnt. Брестовина, f. ulmenbols, lіgnum Брдо, п. 1) Der Berg , mons. 2) женско, ulmeum. Weberblátt, pecten textorius.

Брецање , n. vіdе брекање. Брдовипі, па, піо, bergig. mon- Брецаписе, амссе, vidе брекаписе, tuosus.

Бреша, f, eine 24rt Slinte (von Brescia) Брђанин, т. човек из Брда,

sclopi species : Брђанка, f. жена из Брда :

„Пуна ми је бреша о рамену» Послаһу ти другу и преслицу Брешчић, m. vіdе брежуљак.

Па пи преди како и Брђанка Брже боље, јо fфnel ale möglid) , quama Бре! interj. imperandi: дај бре! камо citissime: како га угледа, а бре! ајде бре!

брже боље сакри. Брег, m. (Рес. и Срем.) vide бријег. Бржење, т. дав броrnеп, incitatio. Бреговипі, па , пo, bügelig, clivosus. Брз (comp. бржи), за, зо, fфnel, Брегово, п. 1) Dorf am lіntеn ufer citus. des Timok. 2) Ruinen einer Stadt am Spâ nanahka, f. Städtchen an der rechten Uferdes Timof, dem Dorfe Donau 3mijen Кладово ипо Праово. gegenüber.

Брзање, п, бав Silen, festinatio. Бреговски, ка, но von Bregovo. Брзати, ам , v, impf, ciler, festinare Брегуница, f. cine Art Bogel8, ауis in opere faciendo. quaedam.

Брзиңа, f. Die фneligeeit, velocitas. Брежуљак, љка m, dim. 2. брег.

Брзилии, имI , v. impf, п. ј. Коња, pes, vide 6e3 (in allen Zusammenses

spornen , incitare. Bungen).

Брзица, f, вода, ђе пече брзо преко Spesa, f. die Birke , betula alba Linn. камења, @tele iin Зафе, то Фрезић, m. eine junge Birte, betula schnell über Kiefel dahin rinnt, locus alba.

ubi flumen per silices deproperat. Брезик, m. Ber Birtermato, bеtuletam. Брзопаланачки, кa, кo, Berfoрalanter. Брезница, . dim. Ф. бреза.

Брзопаланчанин, m, човек из Брзе Брезов, ва, во", birfеп, betulinus.

паланке. Брезовац, вца, m, Birtenitaь, Баси. Брзоплет, m, eine 21st in file gefoф. lus betulinus.

tenen Zauns, sepis species tumultuae Брезовача, f. Ser Sirtenflo, fustis riae. bеtulinus.

Брига, f. Gorge, cura. Брезовина, f, Birtenbolj, liguun be- Брідепти, ди, v. impf. (Рес.) ljuden,

tulae. Трскање, п, дав Bre fagen, imреrаtіо Бр. фети, бриди, v. inpf. (Брц.JPrurio, per yocera бре!

Брікжан, жна, но , beforgt, ѕоlliсitus. Бренаписе, амҫе, т. I, impf, su jетапа Бризгање, . Вав 2nhäufen ce: 2xilФ.

[ocr errors]
[ocr errors]

он се

er

ferreus. .

rare.

im Euter, oder auch in der Brust, la. што меппіну међеду на усну кад га ctis in mammis affluentia.

Boge, kleiner eiserner Ring, anulus Бризгани, ам, v. impf. н. п. крава,

овца , коза, Ril, abfontеrn, lactare. Брњо, m. (Ерц.) брњаст коњ, ein Врізнупи, нем, v. pf. bеrvоrіtürgen (?) Pferd, so eine Bläße im Gesichte hat, prorumpo in lacrimas : бризну плака- equus maculam albam habens' in 'ca

пи, п. і. у један пут затілака. pite. Бријање, и, бав Barbieren , tоnѕiо. Брод, т. 1) на води оно мјесто ђе Брзијати, јем, v. inpf. Barbieren, ton- се прелази преко ње, бic. Subrt, та» dere.

dum : Брijati, fa, hе , нп. брицівa, Bars „Ој 1Цепињо водо поносима! bier :, tondendo,

„Ти се синоћ криво кунијајце Spujal, m. das Barbiermeer, noyacula. „Да на пеби ниђе брода не ма Бријачица, f. vіdе бријач.

2) die Stadt Srod in Slavonien, no. Бријег, (pl. брегови), т. (Ерц.) :) й» men urbis in Slavonia. gel, collis. 2) Dus ufer, der Rain, Бродипи, им, т. impf. , waten, vado ripa.

transire. Брiнутисе, немсе, т. г. impf. Corge Брођење, о. Вав' 28aten, vadatio. haben, sollicitum esse.

bpôj, m. die Zahl, numerus. Бриитва, f. ein Xafфеnmejfer, culter Бројанице, f. pi. vіdе бројенице. plicatilis.

Бројенице, f, pl. per Xo fеntrаni, roБритві ніг, на, но, н. п. коре, бев sarium.

Taschenmessers, cultelli plicatilis. > Бројење, в, бав 3blen, numеrаtіо, Бритв: пина , f. augm. b. бритва. Бројипи, им, v. impf. 8ählen, numeБріпівица , f, dim. 2. бритва. Брипв урина, f. vіdе бритвeлина. Бронза, f. 1) Bronze, aes 2) Eleine Bloa Брітка сабља, (сп.) farffфneiдепо de von Bronze ž. 6. am Halse der wie ein Barbiermesser, acutus:

Kühe, tintinuabulum. „На десницу и на брипку сабљу Бросква, f. Die Robleйce, brassica паБрица , f. (у Бачкој) vide брипівица. po - brassica Liun. Бричење , . vіdе бријање.

Брошњак, m, Der Bügel worauf S&= Бричипи, им, vide бријали,

berroth gefeßt wird, clivus rubia conHộk, m. der Knebelpart, cincinus barbae. situs. 2) Garten dazu, hortus rubią Бркање, п. біe Bermierung, confusio, соnѕitus. Брналі , та , по , fфnurbärtiq, barbatus. Бpdf, m. Die Sürberrütbe, rubiа tincБркати, ам, v. impf. in unоtоnung torum Linn. bringen, confundo,

5pokach, ma, mo, yon der Farbe der Бркира, . eine 24rt febr Eleiner Sifфе, Färberröthe, rubiaceus. pisciculi genus.

Броћење, и, дав $örberrothfärben, ruБркља, f. Der Sturmpfabt, palus obliquus:

*biatio (?). ударили бркље по шанцу.

Броћиши, им, v. impf. färberroth Бркљача , f. vіdе бркља.

färbeit, rubiаrе (?) Бркљоч, m. vіdе пузавац.

Брснат, та, то н. п. грана, дрво. Bpko, m, der einen großen Schnurbart bộcm, m. junge Sprossen, frondes. hat, barbatus.

Беспирпи, им, v. impf, befrejfen, depasco. Spror, m. lager der Schweine, cubile spyka, f. etwas lächerliches und Spotta suis.

würdiges, homo aut res ridenda : wymų Брложење, n. Bas gаgеr bеr ©фwеine, бруко манипа, шупн! cubatio (porcorum).

Брукање, р. бав див1афеn, dеrіѕіо, Брхожипи, им, v, impf, п. ј. свиње,

risus de re aut homine. lagern (die Schweine), colloco sues Брукатисе, амсе, у. г. impf. коме, sterno, facio ut decumbant.

Дuslahеn, rideo : мучи да ти се људи Брложишисе, имice, v. r. impf, fide не брукају. lagern (von Schweinen), sternor pro- 5pýc, m. 1) der Schleifstein , cos, lapis cumbo.

politorius. 2) fig. mentula. cf. mоциљ. Брња, ғ. брњаста коза, 3iege bie auf Брусина , f, augm. р. брус. der Nase eine Blaße hat, capra macu- bpýcumu, IM, v. impfschleifen, acu

lan habens in naso, Брња, m. (Рес, и Срем.) vide брињо. Бруені, m, dim. в. брус. Брњаст, па, то, н, п. коњ, коза, Бруцање,. Вав Веtоmmеn bеr ©фата bläffis, maculosi nasi,

baare, dactio pilorum circa pudenda, Врњица, f. Болушић гвозден, н, п. pubertas, pubescentia ).

[ocr errors]
[ocr errors]

еге.

yas04

Бруцаши, ам v. impf. uno pf. Сфат. Бугар, m. (сп.) vide Бугарин: baare bekommen, nancisci pilos circa „Стаде свапа дванаест иљада pudeada.

Те гледају коња у Бугара Бруце, f, pl, bie Сфатbaate, pili circa „Повалисе међу љевојкама pudenda.

Бе с'omeo коња од Бугара Врчак, чка. m. Вав Beräufф бев За: Бугарење, в, дав Зulgarificen, muta

tenden, sonus aquae cum quis transit: tio in Bulgarum. „Воду газим, за њим брчка не ма — Бугарин, m. Ser Bulgare, Bulgarus. Брчина, f. augm, v. брн.

Бугариши, им, v. impf. 3um Bulgare Бечић, m. dim. р. брк.

machen, facio esse Bulgarum. Брчкавица, f. Beg, per von vielem Re: Бугаришисе, имce, v, r, impf, cin 5и.

gen oder geschmolzenem Schnee pläts gar werden, fio Bulgarus.

chert, viae lubricitas et udor. Бугарка , f. Die Зulgaria, Bulgara. Брчкање, n. Das plütfфеrn im Затеr, Бугар-кабаница, f. (сп.) ein Bulgaren. agitatio aquae.

"ЭЛаntel, pallium bulgaricum : Брчкати, ам, у. impf, plütfфеrn, soni- А євр свега бугар-кабаницу tum facio aqua agitata.

„Скиде слеђа бугар кабаницу — Брчка писе, амсе, v. r. impf. pläts byrapeka, f. die Bulgarey, Bulgaria.

(феrn, aquam circumjicio , agito, Бугарски, кa, кo, i) bulgarifi , bul. Брчко, кога, п. мала варошица на дес- garicus. 2) adv. bulgarisch, bulgariae

ном бријегу Саве (ниже, Градишке) : Бугарчад, f. (coll.) junge Bulgaren, „Да би ишли Брчко поробили, juventus Bulgarica. „Далеко је бјекia” низа Саву Бугарче, чeтa, p. cin junger Bulgar, Брчнути, нем, v. pf. einmal plä. Bulgarus puer.

tјфеrn, sоnitum еdo aqua turbanda, , Бугарчица, (Бугарчица) f. dim. . Бу Бриљан, m. Ber Gреи; hedera.

гарка, Howkite, n. das Befressen, depastio. bya, wenn auch , quamquam (eigentlich bya, f. der Floh, pulex.

fo viei a18 буди, ё8 fey, esto). cf. муд. Туач, m, бубина (налик на буу), шпо Буда, f. (у Сријему, у Бачк. иу Бан.)

једе расад купусни, Bor Blatto), Holzwaåren. Gewölb, taberna chermes Linn.

rum ligneorum. Буба , f. Вав Иngeзiefer, bеѕtіolae mo- Будак*, m. vіdе пірнокоп. lestae,

Будaлa, f. Der Shot, stultus. Бубало , m. vіdе бубњар.

Будаласп, ұпта, то, thwrit, stultus. Бубало n. vіdе бубрег.,

Byganâlu , m. thörichter Mensc, homo Бубањ, бња, m. Die (qrope türtifфе) stultus.

Trommel, tympanum Turcicum, Будaлaштина, f. Зborbeit, stultitia. Бубање, п. бав Хrommeln, lympani Будалина, f. augm. p. будала. 'pulsatio,

Будaлисање, и, бав биттe Reven орее Бубали, ам, т. impf. ударати у бу- Thun, ineptia , sermo stultus.

6alb, trommeln, yulsare tympanum. Будaлисати, лишем, v. impf. tbərimt Бу бина, f. augm. (?) . буба.

sprechen, stulte loqui. Бубица, f. dim, p. буба.

Будалипти, им, vide будалисани. Бубнули, нем, y, pf, mit Betüfe fфа. Будаљење, п, vidе будaлисање. gen, pulso.

Будан, дна, но, mаф, vigil. Бубњар, m, Bee xrommelfФläger, tym. Будац, буца, m. Курак, шукац, пуpanista.

pah, der Truthahn , gallopavo Бубњарев, ва, во, 1 бев gromnielfф14. Будење, р. Вав 23eden, excitatio. Бубњаров,

, ва, вo, I ger, tympanistae. Будија, f. Жура, курка , тука, Бубота, f. субота ђачка бубота, сирка, пура, пурка, bie krutbя. Sprichw. d. t: Samstags wird auf den ne, gallina indica. Studenten herumgetrommelt, Samstag Hyam,m.die Stadt Ofen in Ungern,Buda. ist der Studenten Prügeltag, sabbato Bynumay, mya, m. der Diner, Budensis, caeduntur studiosi (in Serbia),

Budanus. Бубрег, m, bie Piere , геп. Живи као Будимір, nu.ein Xannname, nomen viri. бубрег у лоју.

Будимка, f. Die Ofnerin, Budana. Бубрежак, решка m, vide бубрег. Будимлија, f. eine 21st 2pfe, pomi Бубрежњаци, m. pl, Фав хіеrеnjtud, species.

Будимлија, f. vide Будимац. Бубрешчић, m. dim. 9, бубрег. Будимскіӣ (Будимски), кa, кo 1) оfner', Бубуљица, біt рutеl, pustula. cf. цибу- Eudanus. 2) ady, nad Ofner Art, more љица.

ми

Budадо. .

caro repum,

« PreviousContinue »