Page images
PDF
EPUB

caprae cacatio.

Босиљка , f. ein Seauentiame , pomen fe А Бевојка седам бошчалука, minae.

„Hніп су ткани нити су предени, Босиљков, ва , во , н. п. кипа, Basili: „Ни у ситно брдо увођени , kum: , basilici.

„Век од чиста злапа саљевани Босион, m. vіdе босиљак,

Брабоњак, њка, п. ein küge!феn 3ies Босна, і) деr ѕuр Зора; 2) Pag gano genkoth, globulus stercoris caprini. Bognien:

„Стара баба у брабоњке тапа : „Те је щаље на Босну поносну „Жив” ми синци, све су гола говна. „И чeспиту Босну полазити Брабоњање, п. Ваз 2xiften per 3iege ,

„Од честипе Босне ка мените Босоног, га, го, у једну ногу обу. Брабоњаши, ам, у. impf. miftени (во

вен, а у другу боє, пиr auf einem der Ziege) caco (de capra).

Fuße bekleidet, altero pede nudus. Epâb, m. Schafvieh, ohne Rücksicht aufs Босопиња, f. Barfugigteit, pedum nu Geschlecht, oder Ulter , pecus, oves. ditas.

Брава, f. дав сфIof, serra, Біспан*, m. 2) теlоnеngаrtе it, hоrtus Бравање, п. Веr ефafégaug, incessus,

pepopum; 2) Melonen selbst, pepones' ut ovis est. et anguriae.

Бравали, ам, v. impf. ићи без паDocmazhume, n. Ort, wo ein Melonen. memu kao obija; gehen wie ein Schaf,

garten gewesen , locus ubi olim pepo ut ovis incedo. nes' sati erant.

Бравац, вца, m. 1) vide вeнар. 2) Бостанов , ва , во, н. п. сјеме , Relo= Mannsname, nomen viri. nens, peponum.

Бравица, f. dim. . , ава. Бостанција*, m. Bеr mеlоnеngärtner, Брављй, ља, ље, Cuyaf» , оvillus.

hortulаnus. Бостанцији краставице Бравче, челia, p. cin tüd Gфаf, продавати.

ovicula. Беспи, бодём , v. impf. fteфen, pungo. Брада, f. :) See Bart , barba. 2) рав, Босуп, m. 1) вода у Сријему (утјече Жіп, mentum. 3) кукурузна, беr Bart

у Саву ниже Раче). 2) село на упо. am Kukuruz, barba zene.
ку е воде у Саву.

Брадавица, f. 1) бie 243arge, verrucа.
Doua, f. eine Flasche (Bouteille), lagena. 2)ua cucu, die Brustwarze, papilla mam-
Þórja, f. eine stechende Pflanze, plantae
pungentis genus.

Брадање, п. Боцање, p. dim. р. бодење.

Брадат, па, по, birtig , barbatus. Боцапии, am, dim. р. бости.

Брадали, дају, у. impf. ш. і кукуБоцкање, п. dim. 2. боцање.

рузи. $цкати, ам, dim. р. боцапи. Ерадва, f. Зіmmеrаrt, ascia. Боцман, m. бав Хафbrot, Жlepenbrot, Брадвептина, f. augm. р. брадва. panis furfureus.

Брадвица , f. dim. р. брадва. Боцнути, нем , v. pf, einen etib gе. Брадвурина, f. vіdе брадвенна.

Брадешина, f. augm. р. брада. Бini*, празно, Teer, vacuus (im Xing? Брадићи, m. p. i) само у овој загоfpiel). cf. прстен.

непіки; нађо пиле брадиће, виш? Бошарија*, vidе исјечак.

брадића успочиће, виш” успочиБошкање , n. cf. прстен.

fa носочиће, виш” носочића глеБошкаши, ам, у. imp. cf. прстен. дочиће, виш" гледочића челочиње, Hòuko, m. ein Mannsname, nomen viri. виш челочића Гојко крмке враћа Бошнупи, нем , v. pf. cf. прстен. (п. ј. брада, уста, нос, очи, чело Бошњак, m. Ver Bopnier, Bosnus homo, и чешаљ у коси). 2) село у Јадру: Бошњакиња, f. уide Босанка і.

Брадица, f dim. р. брада, зärtісіп, Бошњакуша, f. 7

*barbula. Бошњанин, m. Der Sopnier, Bospus : Брадурина. f. vіdе брадепина.

„Јанко гледа Рељу Бошњанина. Бразда, f. Die Surфе, lira. Бошњачкі, кa, кo, 1) беr Bopnier, Браздити, , им,

y. impf. градини bosnorum, 2) adv. nach Art der BoBo бразду, furben, sulcare: nier, more bosnorum.

Бразду бразди, воду мами. Бошча*, 1) 23itеltu, involucrum Браја, m. (Рес. и Срем.) vide брајо:

2) Schürge der Frauen (Fürtuch), prae Сви су болесни, осим килавога cinctorium. 3) der feinste türkische Da: браје,

bal, nicotianae genus optimum.. Spajan, m. 2) Bruder (vertraulich zu Бошчалук m. Geschenē von gemd, einem Freunde) fraterculus, 2) Mannos

şofen, Strümpfen, dogum amictus: name, momen yiri,

mae.

ben, pungo.

[ocr errors]
[ocr errors]

nomen

[ocr errors]

atres :

[ocr errors]

Брајица , m. - Mannsname

Вратић m. 1) vide синовац, 2) Xann8viri.

name, nomen viri. Брајо, m. (Ерц.) vide брајан. Брато, m. (Ерц.) hyp. 2. бралт.

Брапов, ва, во , Brucer: , 'fratris. bpana, 1. 1) das Wehe, moles.. eine Spencuesi madv.brüderlich), fraterne.

Дrt gge, occae genus. cf. дрљача. Брандла, f. Fie gunte, funiculus incen- Братство п, vide брапиинство. diarius (Brändi?).

Братучед, m, брапії од сприца, Ве? Бранење, n, vide брањење.

fфwiftertino, patruelis : прво братуБраник, m. у пуішке од оздо што чеди, по су од два • брапта ћеца; покрива обарачу.

а друго братучеди, що су Ђеца Браниши, им; v. impf. webren, de првобратучеда. fendo.

Братучеда, f. сестра од стрицца, Бранице, f. р. п. і. јабуке , или круш Geschiftertind, soror patruelis.

Ke, gepflücktes, nicht berabgeschütteltes SpamyueA0B, Ba, Bo, dem Geschwister

Dbst, poma decerpta, non decussa. fino gehörig, quod patruelis est. Браничевац, віца, m. ein Branit: bpaka, f. (coll.) die Brüder, fratres. Ichewer.

Браћинци, наца, т. pl. (cm.) Brüder,
Браничевкa, f. eine Branitfфеwеrin.
Браничево, п. лако се зове Пожаре Ти имадеш девет мили брата ,

вачка наија (пп. ј. од Мораве па Ти поведи девет браћинаца
доље до Поречке ријеке и до Омољ- Браћица, f. dim. р. браћа.
скије планина),

Браца , m. hyp. р. брак. Браничевски, на, ко, ) Branitfфе. Браца, m. (Рес. и Срем.) vidе брацо. wer:, 2) wie in Branitschewo.

Брацин, на, но , бев браца , frаterБранко, m. 28 апnna me, nomen viri. Брацин, на, но, culi." Брање, п. н. п. кукурузно, тав gefen, Брацо, т.

Брацо, т. (Ерц.) hyp. 2. брапі. (Fechsen, Ernten".) messis zeae. Брачинац, нца ж. брдо у Јадру (го. Брањевина, f. Wеbеge, septum (silyae ново на међи наије Ваљевске, Шаpars septa.)

бачке и Зворничке). Брањење, и, бав Верrеnt, defensis, Брашанцe, n, dim, p. брашно : дај ми Браство, п. vіdе братство.

мало брашаица. Spam, m. der Bruder, frater.

Брашанчево, п. дав $ronlеіфnaméfet Брата, m, 1) (Рес. и Срем.) vide бра (derKatholiken), festum corporis Christi.

mo. 2) Mannsname, nomen viri. Брашнав, ва ,во, mit Mehl bestreut, Братау, браца, n. hyp. 4. брап.

farina coaspersus. Брапи, берем , v, impf. н. п, кукуру- Брашнара, . ) леbіtаmmer, penus,

зе, јабуке, грожђе, Іefen, . 3. farinaria, 2) (у Сријему) бie 2rreitObst, Trauben; ernten z. B. Kukuruz, tammer der Geistlichen , carcer sacerlego, meto.

dotalis (weil es ehemal eine Mebleams Брапијенци , m. pl. (см.) vide бра mer war.) Кинци:

Брашнени брашнени), на, но, н. п. „ Купи нејак царевић Урошу, mopha, Mehl-Sack, farinae (servandae.)

Кутии д'јете ништа не бесједи, Брашно, п. Сав герi , farina.
Јер не смије од три брапијенца, Брашњеница, f. јело што се носи
Браптијенца при Мрњавчевића —

Ha nym, Reisezehrung, viaticum: Братимипи, им, v. impf, молиши А. шта ли је у торби,

кога да буде брапі, бейреrn, (witter Б. брауцњеница. daß einer 'mein Bruder sey), fratrem „Па спремише лаке брашњенице te saluto.

Брблање, п. vіdе блебеmање. Бранимљење, п, бав Вейдеrn, appel- Брблати, ам. vіdе блебетапи. latio fratris.

Брбло, m. per plapperer, blаtеrо. Братимство, п. бie Brаtіmfфаft, fra- Брбљање, р. vіdе брблање. terpa necessitudo.

Брбљани, ам, vide брбланти, Брашинац, нца, m. vіdе братучед. Брбучини, им, v. pf. птумарити у Брапин, на, но, vide братов,

што руком, или главомі , fфnea binə Брапин, на, но, poin брана , fra ein fahren, immitto manum. terculi,

Брзина, f, даска, или греда, што се Братинскӣ, vide брапски.

метне преко воде, да само људи Ераліянство, р. бie Brüдеrfфаft, fra могу прелазими, деrеteg, ponticulus. ternitas.

Брвнање, и, дав 2ufbaiten, tignorm, Брашиши, им, yidе брапикши. trabium superpositio.

н. х.

може

ласно носити

[ocr errors]

meus."

tuosus.

Брвнати, ам, v. impf. aufbalten , tra den 6pe sagen, imperiose dico , dico bes trabibus superponere.

бре. Брвно, о, беr Заltеn, tignum, trabs (ein Брёкиња ,f. ) Ser Сperberbaum, sorbus Brett an drey Finger dick).

torminalis Linn. 2) die Frucht davon, Фргљало, п. човек који бргља, Ўer sorbum. (фnell unə unverftänolit fpti+t, bla- Брентњов , ва, во, н. п. дрво, лист, tero.

vom Sperberbaum, sorbitorminalis Linn. Бргљање, т. дав fфnele unger ft nbliфе Бреме, менa , n. bie Burse, onus. Sprechen, blateratio.

Бременит, па, то,

жена, Брrљати, ам, V. impf. говорили schwangere Frau , gravida. брзо да се не може разумјепти, Бременица , f, yска а дугачка вучија, schnell und unverständlich sprechen, тако да се

blatero, Богља као јаре на лупатку. на рамену, или двије натоварити Брда, n. pl: egеnе аn bеr tеngе gе. Ha Kota, Tragfaß, dolium portatile. gen Montenegro :

Бресква ,f. (једни говоре и праеква) Када Турци Брда поараше,

1)Pfersichbaum, amygdalus persica Linn. Равна Брда и камене Ровце

2) die Frucht davon, malum persicum, Брдар, m. Beberblattnaфer, qui pec- Бресквица , f. dim, y. брeсква. tines textorios couficit.

Брест, m. (Рес, и Срем.) vide бријесп, Брдарев , ва, во , бев 2eberblattmas Брестов, ва , вo, ulmen, ulmeus. Брдаров, ва, во, феев, ejus qui pe- Брестовац, вца ш. ulmjtab, baculus ctines textorios conficit.

ulmeus. Брдашце , n, dim, p. брдо.

Брeспoвaчa, f. Imtod, fustis - u. Брдељак, љка m. dim. р. брдо. Брдила, п. pl. Зав, morin Вав брдо ftеnt. Брестовина, f. Иlmenbols, lіgnum Брдо, р. 1) Der Berg , mons. 2) женско, ulmeum. Weberblatt, pecten textorius.

Брецање , п. vіdе брекање, Брдовипі, па, пo, bеrgіg, mop- Брецаписе, амce, vidе брекапівсе,

bpema, f. eine Art Flinte (von Brescia) Брђанин, т. човек из Брда,

sclopi species : Брђанка, f. жена из Брда ;

„Пуна ми је бреша о раменуПослаһу ли другу и преслицу Брешчић, т. vіdе брежуљак. „Па пи преди како и Брђанка Брже боље, fo fфией all möglid) . quam. Бре! interj. imperandi : дај бре! камо citissime: како га угледа, а бре! ајде бре!

брже боље сакри. Брег, т. (Рес. и Срем.) vide бријег.

Бржење, п. дав ёpornеп, incitatio, Бреговит, па , пo, bügelig, clivosus. Брз (comp. бржӣ), за, 30, fфnel , Брегово, п. 1) Sorf am lіntеn ufee citus.

des Timok. 2) Ruinen einer Stadt am Spâ nanahka, f. Städtchen an der rechten Ufer des Timot, dem Dorfe Donau 3mijen Кладово ипо Праово. gegenüber.

Брзање, п, дав - Gile, festinatio. Бреговскй, ка, von Bregovo. Брзали, ам , v. impf, eilet, festinare Брегуница, f. cine 24rt 3oge18, aris in opere faciendo. quaedam.

Брзиңа, f. Die ефneligteit, velocitas. Брежуљак, љка m, dim, p. брег. Брзии, им, V. impf, пі. ј. коња, Bpes, vide 6es in allen Zusammenfes spornen , incitare. Bungen).

Брзица, f, вода, ђе пече брзо прека Hpesa, f. die Birke , betula alba Linn.

камења, @tele in Зафе, то Брезић, m. eine junge Birte, betula schnell über Kiesel dahin rinnt, locus alba,

ubi flumen per silices deproperat. Брезик, m. Ber Birtenwale, betuletam. Брдопаланачки, кa, кo, Serfoрalanter. Брезија, f. dim. 2. бреза.

Брзопаланчанин, т. човек из Брзе Брезов, ва, во:, віrten, bеtulinus. Брезовац, вца, m. Зіrtenitaь, Баси. Брзоплетi, m, eine 2rt in fіlе gеfоф. lus betulinus.

tenen Zauns, sepis species tumultua, Bpèsobaya, f. der Birkenstock, fustis riae., betulinus.

Брига, f. Gorge, cura. Брезовина, f, Sirenbols, ligon be- Брдепи, ди, v. impf. Рес) inten,

tulae, Фрскање, п, дав $re fagen, imреrаtіо Бр.ѣети, бриди, v. inpf. (Брц. fpcurio, per vocem 6pe!

Брніжан, жна, но , beforgt, ѕоlliсitus. Брењаписе, амҫе , s, impf. zu jeman. Spušraibe, 2. das Anhäufen de. Mild.

он се

[ocr errors]

er

паланке.

:

dum ;

но

rare.

im Euter, oder auch in der Brust, la. што мепну међеду на усну кад га ctis in mammis affluentia.

Boge, kleiner eiserne Ring, analus Бризгани, ам, v. impf. н. п. крава ,

ferreus. овца , коза, Ril abfontеrn, lactare. Брњо, m. (Ерц.) брњаст коњ, ein Врізнуги, нем , v. pf. bеrроrtiirgen (?) Pferd, so eine Bläße im Gesichte hat,

prorumpo in lacrimas : бризну плака equus maculam albam habens in ca

пи, п. і. уједан пут затілака, pite. Бријање, и, зав. Зarbieren , tоnѕio, Брод, m., 1) на води оно мјесто ће Bprijami, jem, v. impf. barbieren, ton. се прелази преко ње, бie. Suhrt, va»

dere. Брijati, fa, fe, н, п, брицівa, Barѕ „Ој 1Цетињо водо поносипа! bier -, tondendo,

Ти се синоћ криво кунијајце Бријач, m. BaB Barbiermeffer, noracula. „Да на пеби ниђе брода не ма Гријачица, f. vіdе бријач.

2) die Stadt Hros in Slavonien, no. Бријег, (pl. брегови), т. (Ерц.) 1) рйэ men urbis in Slavonia.

gel, collis. 2) dus ufer, der Rain, Epoxumu, um, v. impf., waten, vade ripa.

transire. Брiнутисе, немсе, т. г. impf. Corge Брођење , п. Зав' 23ater, vadatio. haben, sollicitum esse.

bpôj, m. die Zahl, numerus. Бринтва, f. ein Xafфептејfer, culter Бројанице, f. pl. vіdе бројенице. plicatilis.

Бројенице, f, pl. per Xofenfrani, roБритвенії, на , н, п. коре, дев sarium.

Taschenmessers, cultelli plicatilis. : Бројење, в, тав 3ählen, numеrаtiо. Бритв. 'тина , f. augm. р. бритва. Бројипи, им, v. impf. 8ählen, numeБрилівица, f. dim. 2. бритва. Бриппвурина, f. vidle бритвeлина. Бронза, f. 1) Зronge, aes 2) Eleine Blo= Брітка сабља, (сп.) јфarffфneidens che von Bronze š. 5, am Halse der wie ein Barbiermesser, acutus:

Kühe, tintinuabulum. „На десницу и на брипку сабљу Бросква, f. Die Roblrube, brassica naБрица , f. (у Бачкој) vide брипівица. po'- brassica Liun. Бричење , . vіdе бријање.

Брошњак, m, er фügel worauf Sörs Бричипи, им , vide бријати,

berroth gereßt wird, clivus rubia conБрі, m. der Knebelpari, cincinus barbae. situs. 2) Garten dazu, hortus rubią Бркање, п. біe Bermierung, confusio, consitus. Bpkami, ma , mo, schnurbärtig, barbatus. Spok, m. die Färberröthe, rubia tinc, Бркати, ам, v. impf. in unоtbnung torum Linn. bringen, confundo,

Броћаспі, па, пo, won Ser Sarbe per Bpkava, f. eine Art sehr kleiner Fische, Färberröthe, rubiaceus. pisciculi genus.

Броћење, и, дав Särberrotbfürten, ruSpkna, f. der Sturmpfahl, palus obliquus: "biatio (3). ударили бркље по шанцу.

Броћиши, им, т. impf. färberroth Бркљача, f. vіdе бркља.

färben, rubiare (?) Бркљоч, m. vіdе пузавац.

Брснап, та, то, н. п. грана, дрво. bpko, m. der einen großen Schnurbart Sệcm, m. junge Sprossen, hat, barbatus.

Брcипи, им, v. impf, befeejfen, depasco. Spror, m. lager der Schweine, cubile spyka, f. etwas lächerliches und Spott: suis.

würdiges, homo aut res ridenda : wymų Брложење, п. бав Wager Ser Gфwеine, бруко манипа, шун! cubatio (porcorum).

Брукање, р. Вав дивафеn, dеrіѕіо, Брложити, им, v. mf, т. і. свиње, risus de re aut homine.

lagern (ệie Schweine), colloco sues, Spykamuce, amce, v. r. impf. Kome, sterno, facio ut decumbant,

ulahеn, rideo : мучи да ти се људи Ерложиписе, имice, v. r. impf, ft не брукају.

lagern (von Schweinen), sternor pro- 5pýc, m. 1) der Schleifftein , cos, lapis cumbo.

politorius. 2) fig. mentula. cf. шоциљ. Брња, f. брњаспа коза, 3iege bie auf Брусина, f, augm. р. брус,

der Nase eine Blaße hat, capra macu- bpýcumy, HM, v. impf schleifen, acu.

lam habens in naso, Брња, m. (Рес, и Срем.) vide брњо. Бруенi, m, dim. 8. брус. Брњаст, та, то, н, п. коњ, коза, Бруцање,. дав Betonnen bеr ©фата blässig, maculosi nasi,

haare, nactio pilorum circa pudendan Врњица, f. Болушић гвозден, н, п. pubertas, pubescentia ).

[ocr errors]

2

еге.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

Бруцати, ам у. impf. uns pf. Сфата Бугар, m. (сп.) vide Бугарин:

baare bekommen, nancisci pilos circa „Спіаде свала дванаесі иљада pudenda.

„Те гледају коња у Бугара Бруце, f, pl, bie Cambaate, pili circa „Повалиҫе међу љевојкама pudenda.

„Те с'omeo коња од Бугара Врчак, чка. m. Вав Beräufф бев 2а2 Бугарење, п, бав Зulgarijiren, muta

tenden, sonus aquae cum quis transit: tio in Bulgarum..

Воду газим, за њим брчка не ма — Бугарин, т. бer Sulgare, Bulgarus. Брчина, f. augm, v. брн.

Бугарии, им, v. impf, gum Bulgaren Бечић, m. dim. 2. брк.

machen, facio esse Bulgarum. Брчкавица, f. Beg, bеr оn pielem Re: Бугариписе, имce, v. r. impf, ein Su.

gen der geschmolzenem Schnee plata gar werden, fio Bulgarus.

fchert, viae lubricitas et udor. Бугарка , f: бie Bulgarin, Bulgara. Брчкање, п, бав рlätјфеrn im 23affеr, Бугар-кабаница, f. (сл.) ein Bulgaret. agitatio aquae.

mantel, pallium bulgaricum: Брчкати, ам, v. impf. platfфеrn, soni „А євр свега бугар- қабаницу tum facio aqua agitata.

Скиде с лећа бугар кабаницу Брчкапінсе, амсе v. r. impf. pläts Syraperâ, f. die Bulgarey, Bulgaria. fchern,

, aquam circumjicío, agito. Бугарскӣ, кa, кo, i) bulgarija , bul. Брчко, кога, п. мала варошица на дес garicus, 2) аdу. bulgarife, bulgariae, "ном бријегу Саве (ниже,Градишке) : Бугарчад, f. (coll.) junge Bulgaren, „Да би ишли Брчко поробили, juventus Bulgarica.

Далеко је бјези апп” низа Саву Бугарче, чепа, п, сіn junger Bulgat, Брчнутии, нем, v. pf. einmal plä.

"Bulgarus puer. tíchern, sonitum edo aqua tarbanda. Бугарчица, (Бугарчица) f. dim. b. Бу. Бриљан, m. Der &pheu, hedera.

гарка, Бршћење, р. Вав Веfrefen, depastiо. bya, wenn auch , quamquam (eigentlich Буа, f. Der Slob, palex.

fo viei ale буди, ёв fey, esto). cf. шуд. Буіч, m, бубина (налик на буу), што Буда, f. (у Сријему, у Бачк. иу Бан)

једе расад купусни, bot Blattfito), Holzwaåren : Gewölb, taberua chermes Linn.

rum ligneorum. Буба, f. дав Иngeзiefer, bеѕtіolae mo- Будак*, m. vіdе порнокоп. lestae,

Будaлa, f. Der Shot, stultus. Бубало, m. vіdе бубњар.

Будаласп, ұппа, пo, tbürit, stultus. Бубало n. vіdе бубрег..

. Будалаш, m. tbəriФter Xenfф, homo Бубањ, бња, т. бie (grope tetifфе) 'stultus.

Trommel, tympanum Turcicum. Будaлaштина, f. Eborbeit, stultitia. Бубање, в. "Фав Зrommeln, lympani Будалина, f, augm. р. будала. "pulsatio,

Будaлисање, и, бав дитте еден одее Бубали, ам, у. impf. ударати у бу Thun, ineptia , sermo stultus.

6ab , trommeln, yulsare tympanum. Будaлиcапи, лишем, v. impf. thörit Бубина, f. augm. (3) р. буба.

sprechen, stulte loqui. Бубица, f. dim. 9. буба.

Будaлипи, им, vide будалисани. • Бубнупи , нем, 7, pf, mit Betife fфа. Будаљење, п, vidе будaлисање. gen, pulso.

Будан, дна, но, mad, vigil. Бубњар, m, See TrommelfФläger, tym. Будац, буца, m. Курак, шукац, пуpanista.

pah, der Truthahn , gallopavo Бубњарев, ва, во, 1 бев Хromnielfфä. Будење, р. дав 23eten, excitatio. Бубњаров, ва, вo, j gere, tympanistae. Будија, f. Кура, курка , пука, Ббота, f. субота Бачка бубота, сирка, пура, пурка, Die kruthena

Sprichw. d. 1. Samstags wird auf den пе, gallina indica, Studenten herumgetrommelt, Samstag bygům,m.die Stadt Ofen in Ungern,Buda. ist der Studenten Prügeltag, sabbato By umay, mya, un. der Diner, Budensis, caeduntur studiosi (in Serbia),

Budanus. Бубрег, m, bie 9tiere, ren. Живи као Будимир, n.ein Rannѕnате, поmеn viri. бубрег у лоју.

Будимка, f. Die Ofnerin, Budana. Бубрежак, решка m, vide бубрег. Будимлија, f. eine 21st 2lepfel, pomi Бубрежњаци, м. рі, бав хіеrеnjtüd, species.

Будимлија , f. vide Будимац. Бубрешчић, m, dim, v. бубрег. Будимскӣ (Будимскӣ), кa, кo 1) Ofner', Бубуљица, ді¢ puftel, pustula. cf. цибу

Hudanus. 2) ady, nach Ofner Art, moro љиіца.

Budano.

MH

[ocr errors]

caro, renum,

« PreviousContinue »