Насјећисе, сијечемсе, v. r. pf. (Ерц.) sich satt hauen, sich anhauen, satiatus sum caedendo: „Турски сам се глава насјекао Насјецати, ам, v. pf. (Ерц.) anhauen (voll), secando paro, Наслагати, лажем, v. pf. anfhihten, sterno. Наслагашисе, лажемсе, v. г. pf. і voll anschichten (anessen), cf. OKAиз0 тине. Насладити, им, v. pf. ergößen, oblecto: насладио сам руку на њему. Насладитисе, имсе, v. г. pf.fiers gößen, oblector. Наслањање, n. vide наслоњање. Наслањащи, ам, vide наслоњати. Наслати, нашљем (и нашаљем), v. pf. 1) кога (на што), ¿ufhiden, mitto ad-: нашљи ми каква муштерију да продам свиње. 2) genug і den, mitto satis. Наслон, м. Беbecfter Sang, Shoppen, tectum suffultum. Наслонити, им, у. pf. antehnen, in clino. Наслоњање, п. дав Ипеђnen, acclina tio. Наслоњаши, ам, v. impf, anlernen, acclino. Наслужити, им, v. pf. н. п. чашу Bиna, darreichen, credenzen, ministro. Наслушити, им, v, pf. erpropßezeten, erahnen, ominando assequor. Наслушашисе, амсе, v. pf. fih fatt hören, auscultando satior. Насмејашисе, јемсе, (Рес. и Срем) vide насмијашисе. Насменутисе, немсе, (Рес. и Срем.) vide насмјенушисе. Насмијашисе, јемсе, ѵ.. г. pf. (Ерц:) anlachen, adrideo. Насмјенутисе, немсе, v. r. pf. (Ерц.) lächeln, subrideo. v. Насолити, им, v. pf. 1) einfaljen, salio (sallio.), saliendo paro, н. п. доста рибе. 2) faljen, salio, sale conspergo, н. п. сланину. Насочиши, им, v. pf. einrathen (einem eine Braut), suadeo ducendam. Наспаватисе, амсе, v. pf. 1 fich fatt Наспашисе, спимсе, v. r.pf. flafen, satis dormisse. Наспети, пе, (Рес. и Срем.) vide наспјети. Наспјеши, пје, v. pf. (Ерц.) коме што, plößlich zustoßen, praeter spem accidit: нешто му наспје. Наспорити, им, v. pf. дебеіђen ma. then ergiebig machen, prospero, diuturnum reddo: да Бог наспори. Насрадин (оџа)*, m der ulenipiegel, Настајати, јем, v. impf. anfangen, coepi esse. Настајаши, шојим, v. pf. bie uffit führen, attendo, adsto. Насташи (говорисе и настанути), танем, v. pf. beginnen, herbeitom= men, advenio: наслала година, зима, љето, мјесец, дан; владање чије и т. д. Настојник, m. ber luffeher (3. 28. Беі den Saweinen), qui attendit. Наступ, m. čer infal (ber Aranfheit), impetus, tentatio. Наступање, п. даš Darauftreten, cal catio. Насушити, им, v. pf. in Menge dörren, torreo. Hamákaже, n. das Eingiessen, infusio. Намакати, тачем, v. impf. cinfhen= ken, infundo. Натаћи (говорисе и напакнуши), ак- Натегача, f. Нашегачица, dim. . натегача. Hamerbaj, m. ein Schluck, Trunk, potio semel hausta. Нamérиуmи, v. pf. anziehen, attraho, adstringo. Натежица, f. dim. у. натега. Haméзame, n. 1) ́das Anziehen, astrictio. 2) das Anstrengen, astrictio. 3) das knappe Leben, vita indiga, misera, Наméзаши, ежем, v. impf. 1) anziehen, adstringo. 2) knapp auskommen, parvo (auguste) vivo. Наше затисе, тежемсе v. impf. fich anstrengen, contendo. Нameнmаmи, ам, v. pf. verleiten, tento, induco: који га ђаво наплента на то? ef. навратити, навести. Намерати, ам, (Рес. и Срем.) vide наћерати. Натераписе, амсе, (Рес. и Срем.) vide наћератисе. Натеривање, п. (Рес. и Срем.) vide наћеривање. Нamер ваmи, руjeм, (Реc. и Срем.) vide наћеривати. Нашериватисе, рујемсе, (Рес. и Срем.) vide наћериватисе. Hàшискаши, аm, v. pf. anstopfen, in farcio. Нашискивање, п. дав Sinanbrüden, protrusio. Натискивали, кујем, v. impf. Binan drücken, protrudo. Натискивашисе, кујемсе, v. r. impf. за ким, sich aufmachen, und einem nachfèten, insequor. Натиснути, нем, v. pf. н. п. лађу на BOдy, hinandrücken, protrudo. Натиснутисе, немсе, v. г. pf. за ким, einem nachsehen, insequi aliquem. Hamиuâже, n. das Anspießen, fixio. Нàшшшamи, ичем, v. impf. anspießen, figo. Нашкρвàше, n. das zudecken, conte ctio. Нашкρиваши, аm, v. impf. oben zudeden, desuper contego, Hamкриmи, риjем, v. рf. von oben zu decken, contego desuper. Натовариши, им, v. pf. belaben, onero. Нamoпиmи, Hм, v. pf. 1) in Menge schmelzen, liquo. 2) anschmelzen (durch Schmelzen besudeln), liquando maculo. Hamопрчишисе, имсе, v. r. pf. anlaufen, incurro: који трчи, он се натопрчи. Напорити, им, v. pf. anmiften, stercus facio (vom Vieh). cf. mop. Hamoчиmи, им, v. рf. einschenken, in fundo. Нампевање, п. (Рес. и Срем.) vide нап пијевање. Нампевати, ам, (Рес. и Срем.) vide напијевати. Нашпевати, ам, (Рес. и Срем.) vide наппјевати. Нашпеватисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide наппијевашисе. Нàmпиздак, стка, m. ein Theil des Unterleibs (Venusberg?), mons Veneris. Hamnиjame, n. die Trinkwette, sponsio bibendi. Нamшшjaши, ам, v. impf. zu Schanden do. Натпијевање, п. (Ерц.) біе Singwette, und der Sieg im Singen, spousio aut victoria cantus. Нamпиjéваmи, ам, v. impf. (Epu.) im Singen übertreffen, vinco cantu. Нamшиjéваmисе, aмсе, v. г. impf. (Ep.) eine Singwette eingehen, contendo cantu. Hamпис, m. die Aufschrift, inscriptio.. Натписати, ишем, v. pf. 1) drauf schreiben, inscribo. 2) im Schreiben übertreffen, scribendo vinco Hamписиване, п. 1) das Drüberschreie ben, inscriptio. 2) das Uebertreffen im Schreiben, victoria scripturae. Натписивати, сујем, v. impf. 1) über= schreiben, inscribo. 2) im Schreiben übertreffen, vinco scriptura. Напписиватисе, сујемсе, v. r. impf. eine Schreibewette eingehen, certo scriptura. Нашпити, пијем, v. pf. zu hanbeя trinken, vinco bibendo. Натпишавање, п. діе Wißmette, sponsio mejendi. Наmпишáваши, ам, v. impf. überpissen, vinco mejendo. Нашпишшáвашисе, амсе, v. r. impf. eis ne Pißwette eingehen, sponsionem fa cio mejendi. Hammaши, aм, v. pf. überpissen, vinco mejendo. Натрч на прч (одговорио циганин, или циганка, кад су га питали, како ће му нађести име ђетету). Натрчавање, n. vide натркивање. Натрчавати, ам, vide нашркивати. Натрчаши, чим, v. pf. 1) anlaufen, incurro. s) anlaufen, offendo. Натужити, жи, v. pf. коме, òrängen, urgeo (zur Nothdurft). Натура, f. даš Ratutel, indoles, cf. Куд. Натурање, n. vide набацивање. Натурати, ам, 1) v. impf. vide набацивати. 3) ѵ. pf. vide набацати. Натуриши, им, v. pf. vide набацити. Натуцати, ам, v. impf. mit Mühe ber ausbringen, vix eruo. Наћање, n. vide ноћивање. Накаши, ам, vide ноћивати: 2.Зна Кадрија ђе наћа галија. Накве (накви), f. pl. der Brottrog, Bad. frog, alveus panarius. Нађераши, ам, v. pf. (Ерц.) 1) Біпап. treiben, adigo. 2) nöthigen, impello. Наћерашисе, амсе, ѵ. г. р. (Ерц.) на кога, anfahren, invehi. Нађеривање, п. (Epu.) 1) das Hinantreiben, adactio. 2) das Nöthigen, adactio. 3) das Anfahren, invectio (in aliquem). Наћеривати, рујем, v. impf. (Ерц.) 1)an= treiben, adigo. 2) nöthigen, adigo. Наћериватисе, рујемсе, v. г. fr. (Ерц.) anfahren, invehi. Наћи, нађем, v. pf. finden, invenio. Наћисе, нађемсе, v. r. pf. 1) fich befin= деп, sum: нашаосе у чуду; „Смиљанићу! домадер се нађи 2) нашло се дијете, zur Belt toms men, nasci: „У мог сина слијепца Гргура, „У њега се мушко чедо нађе Накулиши, им, v. pf. ш. ј. уши, fpi Ben, arrigo. Наудити, им, v. pf. Böfes zufügen, malo afficio. Наузнако, 1 rüdlings, auf бет яй Наўзначице, den, supinus. Hayk, m. 1) die Lehre, der Unterricht, Наука, f. Jdisciplina. 2) то је наука, das ist (nicht natürliches Bedürfniß, fondern) Angewohnheit, consuetudo assuetudo. Начичкати, ам, v. pf.lanftopfen, anðäm, Начупати, ам, v. pf. anpflüden, satis Начути, чујем, v. pf. etmas höven, Bind Наџак *, m. Hrt Keule, clavae genus. nig scherzen, subjocor. 2) fich satt scher suo. Нашинац, нца, m. ber Unfrie, nostras. Нашищи, щијем, v. pf. 1) аnnäßen, Наштампаши, ам, V. pf. drucken, ex. Наша срца, auf ben nüchternen Ma= gen, jejunus. Нашшшина, f. der Zustand, da man noch nits gegeffen no getrunten hat, jejunitas. Не, 1) niht, non; nicht, ne: не дирај у то; не на дијете; не дође и т. д. 2) in ber Bufammenfeßung uns, in-, 3. 23. неопран, некуван, неслан, Небојша, m. 1) einer, ber vorgibt, nicht u Небројени, на, но, н. п. небројено бла- utilitas. Неваљао, љала, ло, nichtsnüße, fchlecht, inutilis. Невен, m. bie Ringelblume, calendula officinalis Linn. Невенов, ва, во, н. п. лист, son ber Невера, f. (Рес. и Срем.) vide невјера. Неверийк, т. (Рес. и Срем.) vide не- Неверница, f. (Рес. и Срем.) vide не вјерница. Невесео, села, ло, unfto, traurig, moestus. Невесиње, п. 1) поље у Ерцеговини. Невестин, на, мо, (Рес. и Срем.) vi, Невестински, ка, ко, (Рес. и Срем.) 5 fidus. Невјерница, 1. (Ерц.) biereulofe, perfida, Невјестински, ка, ко, (Ерц.) 1) Brauts, „Па с ње скида руо ђевојачко, „На њу меће руб невјестинско 2) adv. bräutlich, more sponsae. Невјестица, f. dim. v. невјеста. Невјешт, та, то, (Ерц.) ber es nicht verfet, unmiffen, imperitus. Од невјешта и п**ка плаче. Невовање, п. baš Brautfenn, status sponsae. Невовали, невујем, v. impf. Braut fenn, nubo, sponsa sum: ,, , Млого девовала, мало невовала Невоља, f. діе oh, angustia : ,,За невољу бабу воде „Кад ђевојке не наоде. Невољан, љна, но, beòrängt, anxius. Heвρâm, m. eine Art viereckigen Schiffs, ,,Не дај мене мајко за недрага: ,,Волим с драгим по гори одити, „Глог зобати, с листа воду пити, sollicitus,,,Студен камен под главу метати; „Нег с недрагим по двору шетати,,Драга моја! јес̧ил' се удала? „Јесам драги, али за недрага; ,Са недрагим и чедо родила Неђеља, f. (Ерц.) 1) ber Sonntag, dies dominicus, dies solis. 2) die Zeit von einem Sonntag zum andern, die Woche, hebdomas, septimana, das nur stromabwärts gleitet, navigium quadratum secundo flumine labens. Невреме, п. (Рес. и Срем.) vide невријеме. Невријеме, п. (Ерц.) Unseit, parum in tempore -: дошао у невријеме. Нега, f. bie ärtliche Stziehung, educatio liberum delicata, Негда, eint, olim. ,, Неђељица, f. dim. . неђеља. feminac. Негдашњи, ња, ње, cinftmalig, ehe. Неђељко, m. (Ерц.) Тапионате, по malig, pristinus. Него, Гондеrn, verum. Негован, т. Тапивате, nomen viri. Неговати, гујем., v. impf, ¿ä men viri. Неђељна, на, но, (Ерц.) 1) fonntäg= Нежели, а13, quam: волим то, неже- Незван, на, но, ungerufen, non voca |