Page images
PDF
EPUB

т; на

Пине.

Насјећисе, сијечемсе, y, r. pf. (Ерц.) nom. propr. hominis - lepide ineptienfich satt hauen, sich anbauen, satiatus

tis. sum caedendo :

Насрами, серем, т. pf. Bolfфеigen, „Турски сам се глава насјекао

concaco, Насјецати, ам, v. pf. (Ерц.) anbauen Насред, mitten, it in medio (voll), secando paro,

сред куће, насред села и т. д Наслагами, лажем, т. pf. anjihten, Насркатисе, срчемсе, т. г. р. fi sterno.

anschlurfen, sorbendo satior. Наслaгaписе, лажемсе, т. г. pf. jid Насрнупи, нем, у. pf. drüber herfal. pol anfфіфten (anejfen), cf. окли30 leñ, cum impetu impingo.

Насртање, п. рaв Sperfalen über еt. Наслідити, им, т. · pf, ergößen, oblecto:

was, impetus. насладио сам руку на њему. Насрпіапи, срtіем, т. impf. über еt. Насладитисе, имce, y. г. pf. ft ers mas herfalleni, cum impetu aggredior. gößen, oblector.

Наставак, вка , m. ctr 2nfat, adjun нслањање, п. vіdе наслоњање.

ctum. Наслањаци, ам, vidе наслоњаи. Наспавање, р. дав 26fteigen, Дорнеп, наслаlit, нащљем (и нашаљем), у. deversorium habitatio.

pf. 1) кога (на шпо), 3ufфісtеn, wit- Насплавати, ам, v. impf. absteigen, to ad-: нашњи ми каква муштери wohnen, deverto , habito. ју да продам свиње. 2) genug fфія Наставити, им, v. pf. 1) аnfeken, bins đen , mitto satis.

ujeken, adjungo. 2) н. п. казан, деп Häслон, m. Бебефter Bang, eфoppen, Kessel, über das Feuer reßen, impotectum suffultum.

по, ѕuреrропо. Наслонити, им, v. pf, anleynet, in. Настављање, р. 1) бав 24nfesen, ad. clino.

junctio. 2) das Drüberseßen, superpoНаслоњање, д. Ба 21nlebnet, acclina sitio, tio.

настављапти, ам, v. impf. 1) аnfekent, Наслоњаци, ам, Ү. impf, anlebner, antiiten, adjungo. 2) казан, беев acclino.

Feuer feßen, superpono. Наслужити ,. им, т. pf. н. п, чашу Настајавање, и, бie auffit, inspeBmia, darreichen, credenzen, ministro.

ctio, attentio. Наслужити, им, v, pf. erprophezeien, Hacmajában, am, v. impf. die Huferabnen, ominando assequor.

sicht führen, attendo. Наслушашисе, амce, v. pf. jih fatt Наспајање, и, бав феrаntеттеп, ad. hören, auscultando satior.

ventus. Насмејаписе, јемсе, (Рес. и Срем) Наспајати, јем, т. impf, anfangen, vidе насмијаписе.

coepi esse. Насменутисе, немсе , (Ресе и Срем.) Наспајати , mojим, т. pf. Die Zuffit vidе насмјенутисе.

führen, attendo, adsto. Насмијатисе, јемсе, т. г. pf. (Ерц) Наспапи (говорисе и настанути), anlachen, adrideo.

панем, v. pf. beginnen, bеrbeifoms Насмјенутисе, немсе, т. г. pf. (Ерц.) mеnt, advenio: настала година, зиlächeln, subrideo.

ма, љепо, мјесец, дан ; владање Насолити, им, у. pf. 1) einfalzen, sa чије и. п. д.

lio (sallio.), saliendo paro , н. п. дос- Настојник, m. Tеr аuffeber (8. bei па рибе. 2) falsen, salio, sale

den Soweinen), qoi attendit. pergo, н. п. сланину.

Hacmyn, m. der Unfall (der Krankheit), Насочити, им, v. pf. einratben (einent impetus, tentatio.

eine Braut), suadeo ducendam. Наступање, р. бас даrаuftreteit, calНаспіватисе, амce, v. pf. I jid fatt catio. Наспаписе, спимce, v. г. pf.j flafen, Наспрапи, ам, v. impf. Brauf trеtet, satis dormisse.

calco. Наспетін, пе, (Рес. и Срем.) vidе нас- Наступитии, им, т. pf. Brauf trеten, пjепти..

calco. Наспјешн, пjе, v. pf. (Ерц.) коме што, Насукапи, учем, т. pf. н. п. цијев

plößlich zustoßen, praeter spem acci (и млого цијеви), апwinten, agglo

dit : нешто му наспје. Наспорили, им, v. pf. gemeinen mа. Насуміце, auf Bеrаthеmрht, tеmеrе :

then; ergiebig machen, prospero, diu. погодно насумце.

turооm reddo : да Бог наспори. Hacynpom, entgegen, contra. Hacpáquu (ova)*, m der Eulenspiegel, Hacycpem (Ha cycpem), 1) in entgegene

2

copS

mero.

у.

ү.

Hameraua, f.} der Heber, sipho.

Напіпевали,

geseßter Richtung, ex opposito. 2) ents Hamkpumu, pujem, v. pf. von oben zus gegen оbviam. cf. сусреп.

decken, contego desaper. Насупи, спем, т. pf, anfфütten, af- Натоварипи, им, v. pf. Delaben, onero. fundo.

Натопити, ИМ, pf. 1) in Menge Насушити, им pf. in Menge dör: schmelzen, liquo. 2) anschmelzen (durch

Schmelzen befudeln), liquando maculo. ren, torreo. Наmакање , п. баѕ &іngieffen, infusio. Натопрчилисе, имce, v. r. pf. anlaus Натакати, пачем, у. impf. einshens fen, incurro : који трчи, он се наken, infundo,

мопрчи. Натали (говорисе и наплакнути), ак. Нанорити, им, v. pf, ahmiten, sterнем, v. pf. anfpiepen, tigo.

cus facio (bon 23ieb). cf. пор. Hamera, f. с налегом, Enapp, mit Haпoчити, им , v. pf, einfфеntеn, inMühe', kaum, vix, anguste.

fundo.' Hamera, f.

Натпевање, n. (Рес, и Срем.) vidе нал

пијевање. Наmегачица, dim. 2. напіегача. Напітиёвати, ам, (Рес. и Срем.) vide Hamerbaj, m. ein Schluck, Trunt, potio натпијевами. semel hausta.

am, (Pec. u Cpem.) vide Нашёгнупи, v. pf, angieben, attraho, наппјевали. adstringo.

Натпеваписе, амсе, (Рес. и Срем.) Наmежица, f. dim. р. напега.

vidе наліпијеваписе. Напезање, п. ) "дав 2ngieben, astri- Натпиздак, спка, m. ein Sheil Seg Иn:

ctio. 2) das Anstrengen, astrictio. 3) das terleibs (Venusberg?), mons Veneris.

knappe Leben, vita indiga, misera. Напіпијање, в. pie krinfette, sponsio Haméзапии, ежем, v. impf. 1) aniepen,

bibendi. adstringo. 2) knapp auskomment , par- Hamujamu, av, v. impf. zu Schanden vo (auguste) vivo.

trinken, vinco bibendo. Haméзаписе, mежемсе,

Ү. impf. jih Натпијатисе, амсе, т. г. impf, eine anstrengen, contendo.

Trinkwette eingehen, contendo bibenНапіёнипати, ам, v. pf. berleiten, ten

do. to, induco : који га ђаво натента Наліпијевање, п. (Ерц.) Sie Gingwette,

на то ? ef. навратити, навестни. und der Sieg im Singen, spousio aut Намерами, ам, (Рес, и Срем,) vide victoria cantus. налерапін.

Натпијевами, ам, . impf. (Ерц.) im Напераписе, амҫе, (Рес. и Срем. ) Singen übertreffen, vinco cantu. vidе наћераписе.

Напипијевантисе, амce, v. r. impf. (Ерц.) Наперiвање, п. (Рес. и Срем.) vide eine Singwette eingehen, contendo накеривање.

cantu. Наперівати, рујем, (Рес. и Срем. ) натпис, m. Die auffфrift, inscriptio. . vidе налеривати.

Написати, ишем,

pf. 1) drauf Наперiвалінсе, рујемсе, (Рес. и Срем.) fchreiben, inscribo. 2) im Schreiben vidе наfерпваписе.

übertreffen, scribendo vinco: Напискали, ам, т. pf. antopfen, in- Натписивање, р. 1) Bag Drübеrfфесі. farcio.

ben, inscriptio. 2) das Uebertreffen inz Натписківање, п. Сав ріnаnсrüten, Schreiben, victoria scripturae. protrusio.

Натписківати, сујем, т. impf. 1) übers Hamachiвалі, кујем, у. impf. binan» schreiben, inscribo. 2) im Sáreiben drücken, protrudo.

übertreffen , vinco scriptura. Напискивалисе, кујемсе, т. г. impf. Написиватисе, сујемсе, v. r. impf. за ким, fid) auf ache, uni cinem паф: eine Schreibewette eingehen, certo scriseren, insequor.

pturą. Написнути , нем, v. pf. н. п. лађу на Натпити, пијем, v. pf. 88 Сфansent BOAY, binandrücken, protrudo.

trinken, vinco bibendo. Написнутінсе, немсе, v. г. pf. за ким, Напишавање, в. дie pip mette, sponeinem nachseßen, insequi aliquem.

sio mejendi. натицање, п. Зав 2njpiepen, fixio. Натпишавапи, ам, х. impf. überpijjen, Напілцапи, ичем, т. impf, anypiepen,

vinco mejendo. figo.

Напишавансе, амce, v. r. impf. ei= Напкрівање, р. ба3 Зueden, conte ne Pif wette eingehen, sponsionem faсtiо.

cio mejendi. Напкривати, ам, т. impf. рбеп зиде. Наппішали, ам, Ү. pf übеrрiffen, vincen, desuper contego,

co mejendo.

[ocr errors]

у.

[ocr errors]

sum.

nis genus.

Напопјевати, ам, т. pf. (Ерц.) überjin. Налуритисе, имce, v. т. pf. fіф рrant gen, cantu vinco,

machen, accingi. Наприповедали , ам, (Рес, и Срем.) Натушкапи, ам, vide

надршкати. vidе натприповиједати.

Напі ући, учем, v. pf. 1) in бRenge ftofНатприповиједани, ам, v. pf. (Ертц.) fen, schlagen, macto, contundo. 2) H,

im Erzählen übertreffen, vincere nar п, капу на главу, fеt a maфen, figo. : ratione.

3) mit Mühe herausbringen, (etwas Натпричапін, ам, vidе натприповије fohlecht geschriebenes), extundo. дап.

Наліўқисе, учемсе, у: г. pf. fit Напра, f. 1) vidе разбој 1. 2) оно, што anfressen, impleo ventrem.

жене у један пул тив раме с гор- Напуцање, й., дав фехаивbringen, exњега врапила (опікала сам једну triсаtiо. натру, или двије).

Напуцаи , ам, v. impf. mit Tube бers Напраг (0. і. на праг), gurud, retror ausbringen, vix eruo.

Наћање, р. vіdе ноћивање. Напрагођа , m. Bеr ructwärts gehet, re- Наћали, ам, vidе ноћивати: tromeator (de cancro):

„Зна Кадрија ће наһа галија „Курвин налрагођа —

Hakse (Haken), f. pl. der Brottrog, Bads Hampanike, rücklings, retrorsum ; rück: trog, alveus panarius. wärts, retrorsum.

Håkepamı, am, v. pf. (Ep.) 1) binan. Натргали, ам, v. pf. - in Xenge pflil = treiben, adigo. 2) nöthigen, impello. cen, decerpo.

Наkераписе, амce, v. г. рі: (Ерц.) на Натренік, т. добро напрвен и кога, аnfаbren, invehi. очврсп сомун (у Србији и у Босни по Наkеривање, т. (Ерц.) 1) бав $inanварошима), eine 2rt cited Seot, ра treiben, adactio. 2) das Nöthigen, ad

actio. 3) das Unfahren, invectio (in Натрица, f. dim. 2. натра.

aliquem). Напркивање, в. дав 2niaufen, inсur. Hahəрівати, рујем, v. impf. (Ерц.) 1 )ansio.

treiben, adigo. 2) nöthigen, adigo. Нарківати, кујем, у. impf. anlav. Наћериватисе, рујемсе, v, r. fr. (Ерц.) fen, incurro.

anfahren, invehi. Натрљати, ам, v. pf. reiben, aurei. Нали, нађем, v. pf. fіnvеr, іnvеnіо. ben, affrico.

Набисе, нађемсе, v. r. pf. 1) jih befine Натрољапн; ам, v. pf. н. п. пун пур, деп , sum: нашаосе у чулу; onomatop. (icherzhaft) cum strepitu con „Смиљанићу! дoмaдeр се нађи

2) нашло се дијепие, 8ur Belt fontНарпати, ам, v. pf. anhäufen, accи.

men', nasci: mulo,

„У мог сина слијепца Гргура, Наmрпи, рем, напръо, у. pf. in Ren у њега се мушко чедо нађе ge anreiben, scindo pomabe.

Hafўлиши, имі, v. pf. п. і. уши, fpi. Наприписе, имce, v. pf. vіdе нагу. ken, arrigo. зимисе.

Наудиоти, им, v. pf, Bifеѕ ѕufügen, Напруниши, им, у. pf. Сplitter pint. malo afficio.

einwerfen (ins Wasser), assulis turbo. Hayzhako, 1 rücklings, auf dem Rüs Нашруо, рула, лo, angefault, subpи. Најзначице, Феn, supinus. tridus.

Hayk, m. (1) die Lehre, der Unterricht, Напрч на прч (одговорио циганин, Наука, f. jdisciplina. 2) по је наука, вли циганка, кад су га пипали, ка. das ist (nicht natürliches Bedürfniß,

ко ће му нађести име ћетепту). sondern) Angewohnheit, consuetudo, Натрчавање, n. vіdе натркивање. assuetudo. Напрчавапи, ам, vidе напоркивати. Наумити, pf. fich vornehmen, Напірчанти, чим , v. pf. 1) апiaufen, in decerno, curro. s) anlaufen, offendo.

Наусница, £. See Teimence ®фn:rbart, Наптужипи, жи, v. pf. коме, brаngе it, lanugo in labio superiori: mek My çe urgeo (zur Nothdurft).

тргла на усница. Натура, f. дав їaturel, indoles, cf. Научипи, им, v. pf. 1) febren, doceo : Куд.

научио га писати. 2) lernen,

disco: Налі ўрање, п. vіdе набацивање.

научно књигу; научио писати. Hamўрапи, ам, 1) v. impf. vіdе наба- Научитисе, имce, v. r. pf. 2) lernen,

цивати. 3) v. pf. vіdе навацами. addisco : 2) sich gewöhnen, assuesco. Напуриши, им, ү, pf. Tіdе набациши. Нафа *, f. попирбушина од лисичје

коже (код бурчија), pie Заиф{eite

caco.

[ocr errors]
[ocr errors]

ү.

[ocr errors]

2

eines Fuchsbalgo, pellis vulpinae pars Hebeckú, ka, ko, himmlisch, coelestis. quae ventrem tegebat.

Небесні, на, но, Начепти, чнем, v. pf. anfфneiver (Brot), Не било me! не било пе мајци ! бар

incido; anzapfen (Wein), aperio; (beis dich der Gudgud! abi in malam rem. des österr. angänzen), delibo.

Неблагодаран, рна, но, (у Сријему, Начепитисе, имосе, v. r. impl. ft у Бачк. и

у

Бан. особито по вароdrängen zu etwas, concurro (ad viden wuma) undankbar, ingratus, immemor dum quid):

beneficii. „Сви се Турци онђе начепили, Небо, р. 1) Ver Simmel, coelum: на небу, „Те гледају свептитеља Саву.

im Himmel; ha he60, in den Himmel. Начечиписе, имсе, т. г. р. jih bеrbеі. 2) der Himmel (Baldachin , Thronhims drängen, concurro.

mel), coelum, 3) der Gaumen, palatum. Нанешљати, ам, v. pf, in Olenge ait. Небојазан, знa, нo, 3. 8. дијете, ein supfen, vellicando paro.

Kind, das sich nicht vor Drohungen Háunn, m. die Art und Weise, ratio. fürchtet, infans nil curans minas paНачинипи , им, y, pf. та еп, facio. reatum. Начинипінсе, имce, v. r. pf. јф и еtНебојша, m. ) einer, per porgiot, nit за

mas machen, sich stellen, simulo. fürchten, der furchtlose, qui nil timere Начињање, р. рав-Ingängen, delibаtiо. se simulat. Небојшу најприје пси yieНачињапи, њем, т. impf. angängen, ду. 2) Небојша кула у Бијограду. delibo.

Hebpam, 'm. Unbruder , nonfrater. Начичкати, ам, v. pf.anjtopfen, an aims , Небрига, т. запв обне фorge, home начкати, ам, т. pf. јтеп, аggero

nihil curans. Начудиртисе, имсе, т. г. pf, jilə genug Небројени, на , но, н. п. небројено бла. wundern, satis miror.

ro, unzählbar, innumerabilis. Начупати, ам, у. pf. anpludеn, satis Hёва, f. hyp. . невјеста (?): decerpo.

„Млада нева воду нела, Начупи, чујем, v. pf. etmав bören, Binə „Над воду се надводила bekommen, inaudio.

Неваљалспіво, п. 1Die Stihtenu6igteit, Нацагбаба, f. eine böfe Seau die gerne Неваљалштина, f.junbeaubarteit, injanft, uxor rixosa.

utilitas. Нацак *, м. Дrt Reute, clavae genus. Неваљао, љала, лo, nit&nuke, fwlet, Наш, , wa, wue, unser, noster.

inutilis. Нашалиписе, имce, v. г. pf. 1) ein wе. Невен, m. Die Ritgelbfume, calendula

nig scherzen, subjocor. 2) fich fatt chers officinalis Linn. zen, satis jocątum esse.

Невенов, ва, во, н. п. лист, фоn per Нашёмаписе, амсе, у. г. pf. fid, an= calendula officinalis Linn. fragiren , satis ambulasse.

Невера, f. (Рес. и Срем.) vidе невјера. Нашибати, ам, у. pf. ein menig mit Неверан (неверан); pңа , но, (Рес. и Ruthen streichen, virgis tento.

Срем.) vidе невјеран. Нашивање, п. Вав 21 пnüben, adѕutio. Невернік, т. (Рес. и Срем.) vidе не. Нашивати, ам, v. impf. annähen, ad. вјерник.

Неверница, f. (Рес. и Срем.) vidе неНашиңац, нца , m. Bеr unfrige, nostras, вјерница. нашишки, vide нaшки.

Невесео, села, лo, unfrph, traitig, Наши, щијем, у. pf. 1) апnäsen, moestus. аdѕио. 2) аппӧhen (in tenge), ѕцеn- Невесиње, п. 1) поље у Ерцеговини.

2) село упом пољу. Невесињски Hauke, in unserer Sprache (q. d. unfrisch), кa, кo, point Невесиње. nostça lingua.

„Књигу пище беже љубовићу Нашпампати, ам, v. pf. Bruden, ex. у лијепу селу Невесињу cudo (prelo).

Невеста, f. (Рес.. и Срем.) vidе не. Наше срца, auf деп пüФternen Ra сјеспа. gen, jejunus.

Невестин, на, но, (Рес, и Срем.) vi, Hàļumuha, f. der Zustand, da man noch dе невјеспин.

пibts gegeffet поф gеtrunten bat, jе. Невестинскі, кa, кo, (Рес. и Срем.) junitas.

vidе невјеспински. Не, 1) nimt, non ; nikt, ne: не дирај Невестицa, f. dim, p. невеста.

у по; не на дијете ; не дође и т. д.. Невешт, па , по, (Рес. и Срем.) Yі. 3) in der Zusammenseßung uns, in-, dе невјешт. 3. 3. неопран, ненуван, неслан, Невидовні, на, но, н. п. биједа, тоа хц. д.”

von man nicht einmal etwas gesehena

suo.

do paro.

[ocr errors]
[ocr errors]

1

[ocr errors]

Њка.

теле,

[ocr errors]

unvorgesehen, invisus, non visus, impro- Heron, m.]

Mannsname, pomen viri. yisus : сачувај ме Боже биједе неви- Негуш, m. довне.

Неда, f. Trauenname, nomen feminae. Невиђеній, на, но, пдф пie gefeben, Недарца, д. pl. dim. р. недра.. nou visus,

Hegała , f (als Sceltwort) Ungerathe. HeBjepa, f. (Epu.) 1) der (die) Treulose, пеr! malus eventus : иди недаko jeднa !

реrіdus, perida, 2), pie greulotgteit, Недеља, f. (Рес. и Срем.) vidе неђеља. perfidia.

недељица, f. dim, . недеља. Невјеран (невјеран), pнa, нo, treutов, Недељка , f. (Рес. и Срем.) vide Неђе.

perfidus. Невјернiкi , m. (Ерц.) беr greulofe, per- Недељко, m. (Рес. и Срем.) vide Hefichus.

ђељко. Невјерница, к. (Ерц.) діеgrеutofe, perfida. Недељни, на, но, (Рес. и Срем.) vide Невјеспла, f. (Ерц.) vidе млада.

неђељни. Невјесшиң, на, но, (Ерц.) рех невје- Недођија, f. (Pomifф) ав Want time стia , sponsae.

mertomm , terra unde negant rediri : Невестински, кa, кo, (Ерц.) 2) Зraute, опишао у Недођију; нек иде у Неbräutlich, nuptialis :

дођију! „Ta cње скидa pyo bевојачко,. Недсқин, m. (tomif¢) бtabt Zimmer „На 1њу међe pyo невјестинско - foinm.

2) adr. bräutlich, more spousae. Недозрео, рела, лo, unreif, immaturus, Невјеспица , f. dim. м. невјеспла. Недоноличе, чеша, п. н. п. дијете, Невјетип, па, то, (Ерц.) беr eB niФt

nicht zu Ende getragen, vor der versteht, unwiffend, imperitus. OA he 3eit geporen, fetus praecox. Искривјента и п** ка плаче.

вио ноге ,

као теле недоношче. Невовање, р, дав Brautfepn, status Недра, р. р. (Рес. и Срем.) vide њедра. spousae.

Heapara, f. eine ungeliebté Frau (oder Невовали, невујем, у.. impf. Beaut auch Geliebte); amasia non cara. feyn , nubo, sponsa sum :

Недраги, гога, m. Bеr ungeliebtt, Иn= „Млого девовала, італо невовала — iiebe , non amatus : HeBoba, f. die Noth, angustia :

„Не дај мене мајко за недрага: „За невољу бабу воде

„Волим с драгим по гори одипи, „Кад ћевојке не наоде.

„Глог зобан , с листа воду или Невбљан, љна, но, беоrängt, ѕоlliсitus, c„Студен камен под главу метапи ; anxius.

„Нег” с недрагим по двору шешашин Helpām, m. eine Art vieredigen Schiffs, „Драга моја! jeҫил' се удала ? das nur stromabwärts gleitet, navigium „Јесам драги, али за недрага ;

quadratum secundo flumine labens. „Са недрагим и чедо родила Невреме, р. (Рес. и Срем.) vidе неври- нђеља, f. (Ерц.) 1) беt Conntag, dies јеме.

domigicus, dies solis. 2) die Zeit von невријеме, п. (Ерц.) Иnzeit, parum in einem Sonntag zum andern, die Wos tempore —: дошао у невријеме.

che, hebdomas, septimana, Нега, f. Die särtfibe &tsieying, educa- Неђељица, f. dim, p. неђеља. tio liberum delicata,

Неђељка, f, (Ерц.) Staиенпате, поmе Негда, cint, olim.

feminae. Негдашњії, ња, ње, cinjtmalig, ebes неђељко, m. (Ерц.) Xanna me, no

malig, pristinus. Hero, sondern , verum.

нђељніі, на, но, (Ерц.) 1) fountäg. Héroßây, m. Mannsname, nomen viri. lich, diei dominici. 2) der Woche, hebНеговање, т. дав зärtliфе Srgieben, de domadis. Licata educatio.

Нежели, als, quam : волим понеже. неговали, гујем, у. impf, särtli ers ли ово (понајвише у Сријему, Бачка gieben, educo delicate.

и у Бан.) cf. него. Негода, m. Rangname, pomen viri. нежењен, на, но, ипwerbairatet, Webtg, Негода, f. rayenname, поmеn femiрае. liber, caelebs. Неготин, т. бfact uno Setung at . Незаборављени, на, но, ипwergeplie ,

Stunden von der Donau, und eben so unvergessen, immortalis. • weit von Timot. Неготинац (нца), Незван, на, но , иngerufen, non voca

Неговина. Herom?нка, tus. Незвану госпу мјесто за вражена из Неготина. Неголиинскӣ (Негопански), кa, кo, pon Него- незгода, бie ИnthunliФЕeit, impossibiщин. cf. крајина.

difficultas

[ocr errors]

men viri.

човек

из

нима.

litas,

[ocr errors]
« PreviousContinue »