Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

m.

[ocr errors]

2

tus.

Незгодан, дна, но, иntbunlim , impos- Немарљив, ва, вo, fabctätig, negligens.

sibilis ; bej@merli, dіfіcіlіs й. 3. Немарљивöcm, f., vidе немар. пупі.

Нёмапи, ам, т. impf. 1) піt babet Незграпан, пнa, нo, ungeogen, инде: non habeo. 2) нема вина, в іft Wein hobelt, impolitus, rudis.

• 23ein pa, deest: нема га код куће; Не здрав, ва , во , чngefun, insaluber. нема ништа, незеп, der Unschwiegersohn, non Немац , мца ,, m. (Рес. и Срем.) vide gener.

Нијемац. Назнабожац, шца, m. Der (ben wаbееn Немачка, f. (Ресь и Срем.) videЊемачка,

Spriften») Bott niФt fennt, Ber 26göt: Немачків , кa, кo, (Рес. и Срем.) vide ter, ignarus Dei. Дође Звонимир Њемачки. незнабожац', начини, град Немеци , мим, (Pec.) vidе нијемљени. Зворник на води Дрини, прије Ри- Немилицё, ohne Gфоnung, unbarma спа на 800 година (приповиједају bеrѕig, miѕеrе: ударио га

» проши по Зворничкој наији).

новце Незнан, на, но, ипреѓапnt, ignotus. Hemuahcm, f. die Ungnade, offensa. Незнање, п.. Die Unpijfenheit, ignorantiа. Немилослив, ва, но, иnsarmреrѕіg. Неизбројени, на , но, ипşöbibar, inpu immisericors. merabilis:

Hemip, m. die Unruhe, inquies. Неймар, m. Der Baumeifter, See Ten Немлран, рна, но , unrubig, inquie

Bau; (oie Maurung) leitet, architectus, Неимаров, ва ,. во , бев Saumeiterв, Немирно, m. Bеr un • мирно, guі пот architecti.

meu Mupko male convenit, Неймарскӣ, кa, кo, 1) 23auntei terg, Немтипти, им , (Срем.) vidе нијемљени.

architectorum. 2) nach Baumeisters Urt, Hemmyja, f. (Peci u Cpem.) vide He. more architecti.

.: мица. Нейсказани, на, но , unfägliф, ипацв, Немичина, f. augm, p. Немица. (prechlich, inenarrabilis, ineffabilis , iq

немичица,

f, dim. p. Немица. credibilis.

Нељење, т. (Рес. и Срем.) vidе ніНејак, кa, кo, fф раф, debilis.

-јемљење. Нејачак, » чка, кo, dim, p. нејак. Немој, немојте, nimt body ! poli, no. Нејебица, f. (vox obscoena) Rangel qit

lite. cf. мој. Beijalaf, defectus fututionis.

Немола, f. (Рес. и Срем.) vide њеНеједнак, кa, кo, ungleit, inaequalis. ота. Нека, 1) бар, auf pap, ut: подај му, Немотњић, m. vіdе болесник.

нека једе ; пошљи га, нека иде. 2) Немотњица, f. vіdе болесница. nur zu ! immerzu , pergis pulcre! Hemûk, f. die Krankheit, morbus. A. Одоше говеда у ливаду.

немоћан, бна, но, trait, aegrotus. Б. Нека и, morau8 "erbet, 'бар нека немоћи, немогу, y, impf. frant fеуі, soviel als das böhmische nechey (laß!) ist. aegrotus.

Немоћник, m. vіdе немоњик, Некада, негда.

Немоћница, f. vіdе немошњица. Некадашњй, ња, њe, vidе негдашњи, Немҷа дија, f. (Рес, иҗрем.) vide њемнеки, кa, кo, irgeno cince, aliquis. ҷадија. некмоли, vide aкaмoні.

Немчанье, р. (Рес, и Срем.) vide њемнекакав , ква, во , irgeno einer, quidan, чање. Hekako, irgend wie, quodammodo. Немҷатпи, ам, (Рес. и Срем.) vide њемнекаков , ва, 80, yidе некакав.

чаши. Неко, некога, јеmаn, aliquis, Немче, чепа, п. (Рес. и Срем.) vide H KOAHKO, einiges, aliquantum,

Нијемче.

Немчење, п. (Рес, и Срем.) -vidе ни: Hexylá, Jirgendwohin, aliquo.

јемчење. нек ўм, mi. Bеr unpatbe, non-кум.

Немчина, f. augm. 9. Немац. Нелагодан, дна, но, matt, аправ, Немчини, им, (Рес. и Срем.) vidе ни. languidus.

јемчипи, Не, ма , мо, (Рес. и Срем.) vide ңи- Немчишисе, исе, (Рес. и Срем.) vide јем.

нијемчиписе. Немадија, f. vide Немча дија,

Нёна, f. vіdе мајка (по Босни, осоHemâp, m. die- Sorglosigkeit, Nichtach био Қод Срба Турског закона):

tung, Bernadlälligung, negligentia. „Ој старице“Османова нено ! HiMapíur, ni. Hanns ohne Sorge, ne. „Узми мене за Османа Бога gligeus. cf. небрига.

HeuấA, m. Mannsname, nomea virie

Некад, 1 vide

чна

[ocr errors]

Ненасипи, m. Sеr 9ximmerfatt, insatiabilis, Несипі, та, то, пеrfättlib, insaliaнёнин, нa, нo, vidе нанин.

bilis. Необичан,

Ho, ungewohnt, iu- Hècumộcm, f. die Unersättlichkeit, insa, le suetus :

tiabilitas. „Тавница је кућа необична .

Нескладан, дна, но, ипреrträglid, inНеопран, на, но, ипремајфен, illotus : sociabilis. „Седам кућа, девеп бунарева, Неслан, на, но, ипgefalsen, inѕulsus. „И још су им жене неопране Héctora, f. die Zwietracht, discordia. Неопранштина, f. деr ёфтиф, бie несносан, сна, но, ипerträglit, intoUnreinlichkeit, immunditia.

lerabilis. Heomye, ohne zu wollen, ingratiis. Hecnábame, n. die Schlaflosigkeit, inНепик! 1) cf. пик. 2) не пик не! wirs somnia, vigilia: боли ме глава, од nichts daraus! non me decipies.

неспавања. неповољан, љна , но, ипwidtommen, Несретан, юна, но, vidе несрећан. ingratus.

Несретњик , m. See Иngliiсilіфе , infeНепокоран, рна, но, инgеbоrfam, mia lix,

derspenstig, non dicto audiens. Несрелњић, m. (сті.) Sеr unglüd6fojn, Непокорност, f, Der Иngeborfаm, in adversae fortunae filius. obedientia.

„Југовићи Божји несретњићir! Непоменик, т. п. ј. пришп, Сирђе. царево благо запомише mismus für eine gefährliche Beule, tu „И у црну земљу закопаше beris genus (іопротилас).

Несретњица, f. Die unglütliфе, infeНепослушан, шна, но , ungeborfат , lix, dicto non audiens.

Hecpeka, f. das Unglück, infortunium, Неправда, f. Da8 Иnrефt, injuria, несрећан, бна, но, иnglüdlibinfoНеправедан, дна, но, ипgeret , in

lix. justus.

Несрећнің, m. vіdе несретњик. Henpaßo, nnrecht, ungerecht, iniquum. Несрећница, f. vіdе несретьица. непријатељ, m. der Feind, inimicus. Несіпајање, п. Зав Диваєben (б. з. дев Непријатељски (непријательскі, ка, Weins, der Waare), defectus.

KO, 1) feindlich, inimicus. 2) adv. Feinds Hecmajamu, maje, v. impf, ausgehen, lich, ut inimicus.

deficio. Непријатељство, п. Die Seinəşhaft, нестали, ане, v. pf. аивgehen, ҳи inimicitia..

mangeln anfangen, deficio: hecmaio Неприлика, f. B4% ungleiфе (а. 3. alt Ми коња; und jung), inaequalis :

„Ңеста вина, неста разговора ; „Јасам и се јунак оженно

„Неста блага, неспа пријатеља. „Удовицом мојом неприликом — нестпашан, шна , но, поuth wilig, peНепромјенипі, ща, то, unveränserti , tulans; unruhig, irrequietus,

соnѕtаnѕ, non mutabilis: дуговјечно не. Несуђени, на ,*но, піt bеtimmt, пор

промјенио (кад се што честипа), destinatus (connubio). Непје , 'n. vіdе небо 2.

Hecykehjx, m. der Nichtbestimmte, non нера, f, hyp. p. Неранца 3.

destinatus (sponsus). Нерадин, m. Bee Saulenger, 2rbeitв. Несуђеница , *. дie Ritbejtimmte, non fфеие, piger. :

destinata (sponsa). Нераз ӯман, мна, но, ипwerftänjig, Несуђенье, п. (слі. Зав 9xitbetimmt. imperitus.

feon, quod non erat destinatum : Неранча*, f. 1) die Pomeranze (der „Ој ћевојко моје несуђење Неранца, Заит), citrus aurantia Непи, несем (спі.), vidе носити : Linn. 2) (die Frucht) malum aurantium, „Млада нева воду нела,

3) Frauenname, nomen feminae. „Над воду се надводила — Hepêmea, f. Fluß in der Herzegowina. Нелко, vidе нека. Не роткиња, f. н. п. жена, јабука , Нећак, m. per Qф meterfор , 92 effe, ex крутика, unfrumtbar, sterilis.

sorore nepos. Несвест, f. (Рес. и Срем.) vidе несви- Hekaкa, f. Die Софtеr bеr ефрејier, јесті.

Nichte, ex sorore neptis. Несвестица , f. (Рес, и Срем.) vidе нећакин, на, но, реt itе, перtis. несвјеспица.

HekâKOB, BA, BO, des Neffen, nepotis. Несвијест , f. (Ерту.) бie Synniadit, de- Нећање, р. бав 2.uaflagen (für fict, одее liquium, syncope.

ftatt eines andern), repudiatio, rejectia Hécejecmata, f. (Epu.) die Ohnmacht, (suo vel alius nomine). deliquium animi,

Hékamu, am, v. impf. ausschlagen in eig

[ocr errors]

"}

[ocr errors]
[ocr errors]

nus.

nes andern Namen, repudio pro alte. Hx368Anga, f. der Weg bergab, descenro: што га неfаш?

sus : колико је низбрдица, по Аико и Нећатисе, амсе, т. г. impf. aufla» узбрдица. gen für sich, repudio , recuso.

Низија, f. (сп.) vide низ: Неугодан, дна, но, піt fp, wie ев „На врау јој при низије дуката. seyn sollte ; nicht recht, minus recte Huzuk, m. dim.

р, низ. constitutus.

Hje (Hu je), ist nicht, non est. Неук, кa, кo, н. п. коњ, піt абge: Ниједни, на, но, teiner, nullus : нијед

richtet, equus nondum condocefactus. Ha Bjepo! Treulofer! pertide! pertida! Неуредан, дна, но, пiФt оrdеntli, Hйјек, im. баз није обеr нема fagen, male constitutus.

nеgаtіо: нијек ђаволу! Нечаја, f. Sluр іn bеr Поцерина. cf. Нијекање, р. дав нијеfagen, nеgаtіо, двориште.

Нијекати, јечем, у. impf. fagen није Нечаситиви, вога, m. See B&fe (3eufe!), oper нема , nego.

cacodaemon : неча сливи, анале та Нијели (б. і. није ли) ? etwa ? vieleit? мате било (пако реку кад та го, ponne ? није ли дошао ? није ли наспомену).

шао ? није ли и оң ту? Нечиј, чија, чије, irgeno jетапов, alicujus. нијем, ма, мо, (Ерц.). ftutim, mutus. Нечист, f. Der unflat, stercus.

Нијемац, мца , m. (Ерц.) 2) деr etume Нечист, па , по , antein, immundus. me, mutns. 2) der Deutsche, Germa. Heyncmoma, f. die Unreinlichkeit, im. munditia , sordes.

Нијемљење, п. (Ерц.) vdв 23erjtumen, Наша , m. (Рес. и Срем.) vide Нешо. amissio vocis. Hemko, m. Mannsname , nomen viri. Нијемљепи, им, y. impf. (Ерц.) ftumm Нешо, m. (Ерц.) hyp. 2. Неђељко ипр werden, mutus fio. Нешко.

Нијемче, чema , n. (Ерц) ein junger, нешно (кашто се може казати и

Kleiner Deutscher , juvenis germanus. неш па мјесто не ни по), нешта нијемчење, т. (Ерц.) дав Deutfфе,

и нечега), 1) еtmаk, aliquid. Нешто (Deutich werden, Deutschmachen), gerнешна изјело, па од неща кости manizatio. остале (приповиједају да је казао Нијемчиши, им, v. impf. (Соц.) Deutfф. Ерцеговац кад је виђео у пољу плуг machen, facio esse germanum. и јармове). Нешта (или нео) он Нијемчицисе, имce, v. г. impf. (Ерц.) мени рече. 2) еtma, forte : да нещо sich zum Deutschen machen, facio me esсад он дође.

se germanum. Ні, 1) meber — поф, пес. Ни куд мајци, Нијеп *, m. Der рlаn, bав 3orbaben ,

ни куду Бевере. Ни лук јео, ни њим propositum :
мирисао, 2) аиф niФt, иit einmal, „А нијеп сам био учинио ,

„Да се спустим до под півоју кулу негда, nie, nаnguат.

Hik, m. (cm.) die gesenkte Stellung, Hiiгде , (Pec.)

inclinatio : нигди, (Срем.) > nirgen 8, pusquam. „Сви јунаци ником поникоше, Нігke, (Ерц.)

„и у црну земљу погледаше Нідоклице, f. р. (tomif, tatt докоље- Ника", f. (Рес. и Срем.) vide Нико.

нице, 4. d. Die getümmelten Beintlei= Никад,

der). Hike, (Ерц.) vidе нигђе.

Никакав, ква, вo, teinerley, nullius geНиже, г) untеr, unter) a16, infra: ниже neris, nullus.

мене, ниже града. 2) (ниже) бав ипа Нікакӣ, кa, кo, vidе никакав. tere, inferius, cf. низак.

Никако, auf Reine 24rt, nullo modo. низ, m. eine Офnur (Perlen, Outaten, Никаков, ва, вo, vidе никакав.

Korallen), linea (margaritarum), Никашин, m. Ranuname, nomen yiri Низ, binab, deorsum : низ брдо ; ми,

(pon Нікола). Ниіза, за страну, беn Berg jinaь , de Hнкнутіи, нем, vidе нићи. monte,

Нико, м. (Ерц.) hyp. 9. Никола. Нізак (comp, ніжи), скa, кo, nieper, Нико, никога, niemano, nemo, humilis.

Никола, m, titlas, Nicolaus. Низање, п. Зав 3ieben auf Sie Gdynue, Николија, f. Stayenname, pomen fedas Auffädeln der Perlen, insertio mar minae. garitarum.

HukoanKO, gar nicht, nicht im mindesten, Низами, нижем, v. impf. (Perlen) auf die plape дon : није му мило николико.

Sonur ziehen , insero filum margaritae. ніколица, м. dim, 2, Никола.

[ocr errors]

nec.

никада,} vіdе нигда,

[ocr errors]

hil.

HikyAk, } nirgends, nusquam.

2

Нові,

m.

CHII :

Нікољ дан, ља дне , m. Ot. Rizlatag Нишании , им, т. impf sielen, cоllіnео.

(den 6, December), festum St Nicolai. Huwarême, n. das Zielen, collineatio. Никоља, f. намаспир у Србији (?). Нишесте*, епта, и. да8 Gtärfuehl, a» Никољский , кa, кo, н. п. мразови, гі. mylum. Plás: , sancti Nicolai.

Ніцкі, кa, кo, фон Ниш. Никољшпак, m. човек који слави Hн. Нишлија*, т. човек из Ниша. кољ дан.

Hншіпа, ничега (и ништа), nit8, рі

Hò, 1) aber, at vide anr. 2) (als Paa Нікіша, т. Mannsname, nomen viri (von rodie der germanistrenden Serben), nun, Никола).

пи! age: но мој драги! Никшићи, m. pl. Begent an per drenje Hов, ва, во, пеи, novus ; нов новцат gegen Montenegro.

(новципі ?), qani uno gar пеи, funfel. Hai mano, gar nichte, plane nihil. nagelneu , plane novus. Нина , m. m, Xannéname, pomen viri. Hobâk, ma Mannsname , nomen viri. HAHKO, m. Mannsname, noinen viri. Новац, вца, m. 1) cine Ringe, mоnе. Huno, m., Mannsname, nomen viri. ta. 2) der fünfte Theil eines Groschen, Ниппи, f. р. ба8 913ebertrumm, licia :

grossi pars quinta, 3) новци, pl. pa® „Навади се вино пити

Geld, pecuniae. „Па продадо жени ниши,

Новаци, рака , m, pl. намаспир у Ср„Спаде мeнe жена бити.

бији (доље преко Мораве). Немој мене жeнө бинти ;

Новачић, m. dim. 9. Новак. Купићу ти нове нити,

вога,

варош и град у Бо. „И помоћи уводити. Нити, Федеr - noch, nec.

„Синоf aгo из Новога дође Hнпили, им, y. impf, п. і нишг, бав

„у Новоме граду бијеломе Webertrumm zurecht machen, praeparo „Кад ҳамакне у Нови с февојком. licia.

Hobuna, f, die Erstlinge der neuen Ern, Нітко, никога, vidе нико.

te jeder Art, primitiae pomorum aut HUMKÓB, m. (als Scheltwort) der Nies

annopae. Боже помози! нове новине mand , homo nihili.

од нове године (обичај је рећи, кад Нипковић, m. нитко и нитковић, који први пупі оfе да окуси од каNiemand Niemandssohn, pemo et ne кове миве). minis filius. Приповиједају да је не Hobí nazap, m. Stadt und Festung in какав Јев по Ви пковић (који је Serbien. сједио у Ваљеву; и сад му зидине Нови сад, m. Zeufak, Neoplanta. од куле оңђе спіоје) погодио за двје- новка , f. Srauenname, nomen feminac. ста дукапа, да викне преко чар- н эвко, m. Лаппвпате, nomen viri, шије: „Чупе људи! ја саҳі до сад Новљанин, т. човек из Новога; био Јево Витковић, а од сад сам Књигу лише Новљанин Алија ним ко и ни пковић." и тако у Новоме граду бијеломе је викнуо, само што је додао на Новљански, кa, кo, s. Нови;

крају: „Али диеп људи ме знаду." „Ак' упече коњма Новљанскијем Hvíke, n. (cm.)

„Заиста га продавали не ћу — „За Ивана ниће учинище

Ново, m, hyp. 9. Новақ: Никење, р. дав 2liitry met, praepara „Јеси л? Ново сабљу саковао — tio litiorum.

Новопазарату,

» рца, m. einer on Но. Наћи (говорисе и никнутии), никнем,

ви пазар.. v. pf. hervorkeimen, progcrmino. Новопазарлија *, т. vide Новопазарац : Ницање, д. Рав реrроrteimen, proger „и Илија Новопазарлијаminatio.

Новопазарски, кa, кo, s. Нови пазар. Ницан, иҷем, y, imрi. pervorteimen, Новосадски , кa, кo, Xeufakers, Neoprogemino.

plantants. Hi, m. die Stadt Niffa in Serbien, HoBocahahun, m. der Neufager, NeoNaissus. Што ближе к Нишу, све

plantanus , Neoplantensis. горе пишу.

Нов двапікиња, f. Die Zeujaberin, NeoНишава , f. i) Slug bei Ниш, nom. propr.

plantana. Пluminis. 2)$rauenname, nomen feninae. Новцат, па, по ,

cf. нов. Нишадор*, m. Balmiat, sal Ammoniacus. Новци, новаца , m, pl. vіdе новац 3. Нішан*; m. ) дав 3iei, scopus : "бити Новцип, па, пo, vidе новца.

нишан, и у нишан. 2) доьи и тор- Новчан, на, но, н, п. човек, geforei. Hou, die Ziel, ar dep Flinte,

pecunjosus

!

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

1

••

ү.

[ocr errors]

Новчані, на, но, н. п. кеса, Xet @el - Homњйк, т. п. ј. вјетар, Sex Xamt. beutel, crumena.

wind, ventus nocturnus. Новчић, т. 1) dim. 9. новац 2. 2) ra- ні, 1, бie 9Хафt, пох. nunculus repens Linn.

нас (говорисе и ноћаске), діеfе 2xamt, Hóra, f. 1) der Fuß, das Bein, pes. 2)

hac docte: ноћае сам слабо спавао. (y Jaapy) eine gewisse Unzahl, certus Hokaubî, lha, he, diejer Nadt, huuumеrіѕ, н. п. кад разрезују поре. jus noctis. зу, онда кажу: ово село има двије ноћивање, п. фав Цеbеrnафten, perноге , ово ногу и пo и т. д.

noctatio. Horabnya, f. eine Hore (die Hälfe des Hokusamy, kyjem, v. impf. übernach. Beinkleides), caliga.

ten, pernocto. Hôrk, m. das Messer, culter.

Нћити, им,

pf. übernachten , perНожак, щha, m. eine Frt Cpield, wo=

nocto. bei ein Messer bald so, bald anders in H khî, ha, ho, nächtlich, nocturnus.

die Erde zu stecken, ludi genus. Hofiнiк, т. vіdе ношњик. ножина, f. augm. 9. нож.

Hoky, bei Nacht, noctu. Hožkuk, m. dim. . HOX; das Meffer: kija, f. dim. v. hoki. chen, cultellus.

Ношење, п.. дав ragen, portatio, seНожица, f. dін. р. нога,

statio. Hбанице, f. pl. Sіе ефеrе, fоrfex. Howbo, 1. die Tradt (der Kleider), veНожнице, f. pl. bie djeive, vagina : stitus.

„Од мачева нашије ножница - Ношња, f. vіdе ношиво. Нож Spдa, f.

ну! додају Ерцеговци у говору код Нож урина, f. augm. 5. Кога.

ђекоји ријечи, н. п. Ну јадан човече! Húsipea, f. das Nasenloch, die Nüster, Ну тако и Бога! naseris.

нудини, им, y. inpf. nöthіgеn tҙum Hôj, m. der (Vogel) Strauß, struthio. Essen), rogando cogo. Hojeb, Ba, bo, H. n. jaje, des Straus Hyhêmé, n. das Nöthigen, coactio amica. Bes, struthionis.

нуз, (у Бачк. и у Сријему) vidе уз. нікат, кпа , m. Sеr Zagel (am Singer), Нуитнање , n. dim. у. нуђење, unguis.

н, капи, ам, dim. р. нудиции, Ноклаш, m. Bеr widt leidit ein gаlаnа ну пio, jeh! en,

tes Ubenteuer ausläft (besonders von Berheirateten), maritus alienarum uxorum appetens. Ноктић, m. dim. 9. нока, дав äs

Ю. gelden, unguiculus. Нокшир, m. (у Сријему, у Бачук, и у

Бан. "по варошима) реt аtttopf едaрца, p. pl. dim. 2. Њедра.

(österr. das Ti a chtgero irr), matula. Heapa, n. pl. (Ep4.). der Busen , sinus. Нона, f.. hyp. 9. нога.

Њемадија, f. (Ерц.) vide Њемчадија, Нос, m. Sie zafe , nasus.

Њемачка, f. (Ерц.)xeutfФlano,Germania. Нісање, п. Зав Иmbertragen, circum- Њемачки, кa, кo, (Ерц.) 1) teutf, gergestatio.

manicus. 2) adv. teutsch, germanice. Hocam, ma; mo, langnäsig, nasntus. њемица , f. (Ерц.) бie Zeutfфе, GerHöсали, ам, v. impf. umbertragen, gе. sto, 3. 3. дијете, барјак.

њемичина, f. augm. 9. Њемица, Носату , сцa , m. Die Runsung, 8. 3. Њемичица, f. dim. . Њемица. :. an der Kanne, orificium.

Њемопа, f. (Ерц ) бie Ctummbeit, inHica, n. pl. die Fahre, feretrum. fantia, inopia facultatis loquendi. носина, f. augm. 9. нос.

Њемчадија, f. (Ерц. coll.) pie gejammte насилии, им, y. impf. 1) tragen, gesto, teutsche Jugendi omnis juventus gerporto. 2) носи кокош (или друга ка

manica. - ква мица), Іegct, pono ova. і Жемчање, п. (Ерц.) бав Zeutfresen, Носитисе, имce, v, r. impf. 1) ским, sermo germanicus. ringen, luctor. 2) fich tragen, Kleiders Hemuamu, am, v. impf. teutsch reden,

tradit baben : како се носе код вас? loquor germanice. нсић, m. dim. 9. нос.

њемчина , f, augm. 9. Нијемац. Носочићи, m. pl. cf, брадићи (само у њива, f. Der 21ter, ager. оној загонепіки).

њивица, f. dim. 2. њива. Hremona, f. eine Art Fisch, piscis genus. Híjaibe, n. das Wiegen (des Saums, Homњй, ња, ње (њо ?), vide ноќни. vom Winde), agitatio.

Медарца,

[ocr errors]

mana.

2

« PreviousContinue »