Page images
PDF
EPUB

Незгодан, дна, но, unthunlid, impossibilis; bewerlih, difficilis - 3. пут

Незграпан, пна, но, ungeogen, unge= hobelt, impolitus, rudis. Нездрав, ва, во, циденно, insaluber. Незет, m. der Unschwiegersohn, non gener.

Назнабожац, шца, m. ber (ben mahren Shriften.) (Sott nicht fennt, der 16göt= ter, ignarus Dei. Дође Звонимир незнабожац, II начини град Зворник на води Дрини, прије Риста на 800 година (приповиједају по Зворничкој наији). Незнан, на, но, unbefannt, ignotus. Незнање, п.. діе Unwiffenheit, ignorantia. Неизбројени, на, но, unäbbar, innumerabilis

Неймар, m. ber Baumeifter, bет деп Bau (die Maurung) leitet, architectus, Неимаров, ва, во, без Ваumeifers, architecti.

Неймарски, ка, ко, 1) Запmeifter, architectorum. 2) паф Baumeifters 4ct, more architecti.

Неисказани, на, но, unfäglich, unaus. sprechlich, inenarrabilis, ineffabilis, incredibilis.

Нejâк, ка, кo, schwach, debilis. Нејачак, чка, ко, dim, у, нејак. Hejeбuua, f. (vox obscoena) Mangel an Betalaf, defectus fututionis. Неједнак, ка, ко, ungleich, inaequalis. Нека, 1) да, auf aß, ut: подај му? нека једе; пошљи га, нека иде. 2) nur zu! immerzu, pergis pulcre! А. Одоше говеда у ливаду. 5. Нека и, moraus erhellt, ba нека soviel als das böhmische nechey (laß!) ist, Некад, vide негда.

Некада,

Некадашњи, ња, ње, vide негдашњи.
Неки, ка, ко, irgend eince, aliquis.
Некмоли, vide акамоли,

Некакав, ква, во, irgend einer, quidam,
Некако, irgend wie, quodammodo.
Некаков, ва, во, vide некакав.
Неко, некога, jemanò, aliquis,
Неколико, einigeš, aliquantum,
Некуд,

Heya, irgendwohin, aliquo.
Некуда,
Некум,
m. ber unpathe, non-кум.
Нелагодан, дна, но, matt, прав,
languidus.

Нем, ма, мо, (Рес. и Срем.) vide нијем.

Немадија, f. vide Немҹадија, Heмap, m. die Sorglosigkeit, Nichtachtung, Bernachlässigung, negligentia. Hemapiu, m. Hanns ohne Sorge, negligens. cf. небрига.

[blocks in formation]

чаши.

Немче, чета, п. (Рес. и Срем.) vide Нијемче.

Немчење, п. (Рес. и Срем.) vide ни јемчење.

Немчина, f. augm. . Немац. Немчити, им, (Рес. и Срем.) vide ни. јемчиши,

Немчишисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide нијемчишисе.

Нена, f. vide мајка (по Босни, осабито код Срба Турског закона): „Ој старице Османова нено! „Узми мене за Османа твога Heuâд, m. Mannsname, nomen viri,

Ненасит, m. ber Wimmerfatt, insatiabilis, Ненин, на, но, vide нанин. Необичан, чна, но, ungemont, insuetus:

[ocr errors]

Тавница је кућа необична Неопран, на, но, ungewafchen, illotus : ,, Седам кућа, девет бунарева, „И још су им жене неопране Неопранштина f. der Unreinlichkeit, immunditia. Неошице, обne zu molen, ingratiis. Непик! 1) cf. пик. 2) не пик не! miro nichts daraus! non me decipies. Неповољан, љна, но, иптіûommen, ingratis.

Непокоран, рна, но, unehorfam, mi= Derfpenftig, non dicto audiens. Непокорност, f. ber Ungehorfam, in. obedientia.

Непоменик, m. m. j, пришт, Cuphea mismus für eine gefährliche Beule, tuberis genus (фото). Непослушан, шна, но, ungehorsam, dicto non audiens.

Неправда, f. baš Unteht, injuria, Неправедан, дна, но, ungereht, injustus.

Heпpaso, nnrecht, ungerecht, iniquum. Непријатељ, m. ber Seino, inimicus. Непријатељски (непријатељски), ка, ко, 1) feinolid, inimicus. 2) adv. feinò. lich, ut inimicus.

Непријатељство, п. ðie einð[#aft, inimicitia..

Неприлика, f. baš Ungleiche (3. 23. alt und jung), inaequalis : „Јасам ти се јунак оженио „Удовицом мојом неприликом Непромјенит, та, то, unveränderlidh, constans, non mutabilis: дуговјечно непромјенито (кад се што честита); Непце, n. vide небо 2. Нера, f. hyp. у. Неранца 3. Нерадин, m. ber Saulenger, lrbeit6= scheue, piger.

Неразуман, мна, но, unverfländig, imperitus.

Неранча*, f. 1) bie Pomerange (ber Неранца, 1 Baum), citrus aurantia Linn. 2) (die Frucht) malum aurantium, 3) Frauenname, nomen feminae. Hepêmвa, f. Fluß in der Herzegowina. Нерошкиња, f. н. п. жена, јабука, крушка, unfruchtbar, sterilis. Несвест, f. (Рес. и Срем.) vide несвијест.

Несвестица, f. (Рес. и Срем.) vide несвјестица.

Несвијест, f. (Ерц.) діе Обитat, deliquium, syncope. Несвјестица, f. (Ерц.) діе Обиmaht, deliquium animi,

[ocr errors]
[blocks in formation]

Нестапіи, ане v. pf. ausgehen, zu mangeln anfangen, deficio: нестало Ми коња;

,,Неста вина, неста разговора; „Неста блага, неста пријатеља. Несташан, шна, Ho, muthwillig, petulans; unruhig, irrequietus,

Несуђени, на, но, nіt beftimmt, non destinatus (connubio).

Несуђеник, m. ber Mittimmte, non destinatus (sponsus). Несуђеница, f. bie Richtbeftimmte, non destinata (sponsa). Несуђење, п. (ст.) дав Пі

fenn, quod non erat destinatum: „Ој ђевојко моје несуђење Hети, несем (ст.), vide носиши : „Млада нева воду нела,

Над воду се надводила Нешко, vide неко.

Нећак, т. bermefferfon, Пете, ет sorore nepos.

Нећака, f. bie Zohter ber Ghmefter A Nichte, ex sorore neptis.

Нећакин, на, но, der Michte, neptis. Некаков, ва, во, без Пfen, nepotis. Нећање, п. дав lud lagen (für fich оде

statt eines andern), repudiatio, rejectio (suo vel alius nomine).

Нékamu, aм, v, impf. ausschlagen in eis

[blocks in formation]
[ocr errors]

Нешто (кашто се може казати и нешта мјесто нешто), нешта (и нечега), 1) etmaš, aliquid. Heumo нешта изјело, па од нешта кости остале (приповиједају да је казао Ерцеговац кад је виђео у пољу плуг и јармове). Нешта (или нешто) он мени рече. 2) etma, forte: да нешто сад он дође.

Ни, 1) weber - поф, пес. Ни куд мајци, ни куд у ђевере. Ни лук јео, ни њим мирисао, 2) auh nicht, nicht einmal,

пес.

Нигда, піе, nunguam.
Нигде, (Рес.)

Нигди, (Срем.) nirgeno, nusquam.
Нигђе, (Ерц.)

Нидоклице, f. pl. (tomifh, flatt докољенице, 4. d. bie geffümmelten Beintlei= der).

Ниђе, (Ерц.) vide нигђе.

Ниже, 1) unter, unterhalb, infra: ниже мене, ниже града. 2) (ниже) дав ип= tere, inferius, cf. низак. Низ, m. eine Sonur (Perlen, Dufaten, Korallen), linea (margaritarum). Низ, Біпа, deorsum: низ брдо; ми, Низа, за страну, ben Berg biпаб, де

monte.

Низак (comp. нижӣ), ска, ко, піедет, humilis.

Низање, п. баš Bichen auf bіе d nur, das Auffädeln der Perlen, insertio margaritarum.

Низами, нижем, v. impf. (Petlen) auf bie Schnur ziehen, insero filum margaritae.

1

Hйзбрдидa, f. der Weg bergab, descensus : колико је низбрдица, пОАИКО И узбрдица.

Низија, f. (ст.) vide низ:

„На врату јој три низије дуката Низић, m. dim. v. низ.

Није (ни је), ift nicht, non est. Ниједни, на, но, Feiner, nullus: ниједна вјеро! Zreulofer! peride! perfida! Нијек, m. baš није обег нема fagen, negatio: нијек ђаволу!

Нијекање, п. дав није: fagen, negatio, Нијекати, јечем, v. impf. fagen није обег нема, nego.

Нијели (д. і. није ли)? etma? vieleicht? попne? није ли дошао ? није ли на

шао? није ли и он ту?

Нијем, ма, мо, (Ерц.) Питт, mutus. Нијемац, мца, ш. (Ерц.) 1) ber tum me, mutns. 2) der Deutsche, Germa

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]
[blocks in formation]

„Па продадо жени ниши. ,Стаде мене жена били. Немој мене жено бити; „Купићу ти нове ниши, „И помоћи уводити. Нити, тедег

[ocr errors]

noch, nec.

Нишипи, им, v. impf, m. је нити, das Webertrumm zurecht machen, praeparo licia.

Нитко, никога, vide нико.

Нитков, т. (als Sheltmort) ber Rie
mand, homo nihili.
Нитковић, m. нитко и нитковић,
Niemand Niemandssohn, nemo et ne-
minis filius. Приповиједају да је не-
какав Јевто Вишковић (који је
сједио у Ваљеву; и сад му зидине
од куле онђе стоје) погодио за двје-
ста дуката, да викне преко чар-
шије:,,Чујте људи! ја сам до сад
био Јевто Витковић, а од сад сам
нишко и нишковић." И тако
је викнуо, само што је додао на
крају: „Али опет људи ме знаду."
Ниће, п. (ст.).

"За Ивана ниће учинице
Нићење, п. дав lutrummen, praepara-
tio liciorum.

[ocr errors]

Нишаниши, им, v.

impf zielen, collineo. Humaêе, n. das Zielen, collineatio. Нишесте *, ета, п. дав tärfmehl, amylum.

Нишки, ка, ко, yon Ниш.
Нишлија *, т. човек из Ницца.
Ништа, ничега (и ништа), nicht3, ni-
hil.

Но, 1) aber, at. vide али. 2) (al§ фаз
rodie der germanistrenden Serben), nun,
пи! age: но мој драги!

Нов, ва, во, neu, novus; нов новцат (новцим ?), даng und gar neu, funtel, nagelneu, plane novus.

Новак, т. Тапивате, nomen viri. Новац, вца, m. 1) cine Munje, moneta. 2) der fünfte Theil eines Groschen. grossi pars quinta. 3) новци, pl. baš Geld, pecuniae.

Новаци, вака, m. pl. намастир у Србији (доље преко Мораве). Новачић, m. dim. 9. Новак.

Нови, вога,

,,

сни :

м. варош и град у Бо

Синоћ аго из Новога дође
„У Новоме граду бијеломе
„Кад замакне у Нови с ђевојком
Новина, f. bie iftlinge ber неиеn rn
te jeder Art, primitiae pomorum aut
annonae. Боже помози! нове новине
од нове године (обичај је рећи, кад
који први пут оће да окуси од ка-
кове миве).

Нови пазар, m. Stabt und Beftung in
Serbien.

Нови сад, m. eufaß, Neoplanta.
Новка, f. Уrauennanme, nomen feminae.
Новко, т. Таппšname, nomen viri.
Новљанин, m. човек из Новога;

[ocr errors]

Књигу пище Новљанин Алија „У Новоме граду бијеломе Новљански, ка, ко, 5. Нови; ,,Ак утече коњма Новљанскијем „Заиста га продавати не ћу — Ново, m, һур. 5. Новак:

"Јеси л? Ново сабљу саковао — Новопазарац, рца, m. einer von HoБи пазар.

Нићи (говорисе и никнути), никнем,
v. pf. hervorkeimen, progermino.
Ницање, п. дав Servorteimen, proger-,,И Илија Новопазарлија -

Новопазарлија *, m. vide Новопазарац:

minatio.

Ницами, ичем, v. impí. Gerborteimen,
progemino.

Наш, m. bie Stabt Miffa in Serbien,
Naissus. Што ближе к Нишу, све
горе пишу.
Нишава, f. 1)

binom. propr. fluminis. 2)rauenname, nomen feminae. Нишадор *, m. Salmiat, sal Ammoniacus. Нишан*; т. 1) bas Biel, scopus: бити нишан, и у нишан. 2) доњи и гор, die Ziel, an der Flinte,

Новопазарски, ка, ко, у. Нови пазар. Новосадски, ка, ко, Reufaser., Neoplantanus.

[ocr errors]

Новосађанин, m. ber Reufaker, Neo-
plantanus, Neoplantensis.
Нововашкиња, f. bit Reufaßerin, Neo-
plantana.
Новцат, та, то, cf. нов.
Новци, новаца, m. pl. vide новац 3.
Новцит, та, то, vide новцам,
Новчан, на, но, н. п. човек, geloveide
pecuniosus.

[ocr errors]

Новчани, на, но, н. п. кеса, бег clð. beutel, crumena.

Hóвчиk, m. 1) dim. v. новaш 2. 2) гanunculus repens Linn.

numerns,

Hora, f. 1) der Fuß, das Bein, pes. 2) (y Jaдpу) eine gewisse Anzahl, certus н. п. кад разрезују порезу, онда кажу: ово село има двије ноге, обо ногу и по им. д. Horaвnya, f. eine Hose (die Hälfe des Beinkleides), caliga.

[ocr errors]

Hoж, m. das Messer, culter.
Hожая, шка, m. eine Art Spiels, wo-
bei ein Messer bald so, bald anders in
die Erde zu stecken, ludi genus.
Ножина, f. augm. 9. нож.
Hỏжиh, m. dim. v. нom, das Meffer
chen, cultellus.

Ножица, f. dim. у. нога.

Hoжишe, f. pl. die Schere, forfex,
Ножниде, f. pl. die Scheide, vagina:
„Од мачева нашије ножница
Ножда, f.l
Ножурина, f.

augm. v. Kora.

Hoздpва, f. das Nasenloch, die Nüster,

naseris.

Hoj, m. der (Vogel) Strauß, struthio.
Hojeв, ва, Bо, H. п. jaje, des Straus
Bes, struthionis.

Нокат, кша, m. ber Hager (am Singer),
unguis.

Hoкmâш, m. der nicht leicht ein galan: tes Abenteuer ausläßt (besonders von Verheirateten), maritus alienarum uxorum appetens.

Нокшић, m. dim. 9. нокат, баз Пä gelden, unguiculus.

Нотњик, m. m. ј. вјетар, ber Macht.
wind, ventus nocturnus.
Hk, f. die Nacht, nox.

Ноћас (говорисе и ноћаске), òiefe Macht,
hac nocte: ноћас сам слабо спавао.
Hokaш, на, не, dieser Nacht, hu-
jus noctis.

Ноћивање, п. дав Цебеснафten, per

noctatio.

Hokuвamи, kуjем, v. impf. übernach ten, pernocto,

нсħиши, им, v. pf. übernachten, per

nocto.

Hн, на, но, nächtlich, nocturnus.
Ноћник, т. vide ношњик.
Hohy, bei Nacht, noctu.

hija, f. dim. v. нok.

Hoшême, n. das Tragen, portatio, ge

statio.

Hoш вo, u. die Tracht (der Kleider), vestitus.

Ношња, f. vide ношиво.

Ну! додају Ерцеговци у говору код
ђекоји ријечи, н. п. Ну јадан човече!
Ну тако ти Бога!

Hyдпmи, им, v. impf. nöthigen (zum
Effen), rogando cogo.

Hyhême, n. das Nöthigen, coactio amica.
Нуз, (у Бачк. и у Сријему) vide yз.
Нуткање, n. dim, у. нуђење.
Нутками, ам, dim. 9. нудити,
Hymo, eh! en.

Нокшир, m. (у Сријему Федарца,

Бан. по варошима) ber Rad,ttopf
(österr. das Nacht geschirr), matula.
Нóна, f. hур. v. нога.
Hoc, m. die Nase, nasus.
Hocame, n. das Umhertragen, circum-
gestatio. i

Hocam, ma, mo, langnäsig, nasutus.
Нóсаши, ам, v. impf. umhertragen, ge-
sto, 3. 3. дијете, барјак.
Носац, сца, m. bіе Типòung, 3. 5.
an der Kanne, orificium.
Hcmлa, n. pl. die Bahre, feretrum.
Нoсина, f. augm. . HOC.
Hoсиши, им, v. impf. 1) tragen, gesto,
porto. 2) носи кокош (или друга ка-
ква шиша), legen, pono ova.
Носитисе, имсе, v. r. impf. 1) с ким,
- ringen, luctor. 2) sich tragen, Kleiders
fracht haben: како се носе код вас?
H chỗ, m. dim. Ý. HỌC.
Носочићи, m. pl. cf, брадићи (само у
оној загонетки).

2

Hemma, f. eine Art Fisch, piscis genus.
Ношњи, ња, ње (њо?), vide ноћни.

H.

едарца, n. pl. dim. 9. њедра. Heдpa, n. pl. (Ep.) der Busen, sinus. Њемадија, f. (Ерц.) vide Њемчадија, Heмauka, f. (Epu.) Teutschland, Germania. Heмaчкй, ка, ко, (Ерп.) 1) teutsch, ger

manicus. 2) adv. teutfch, germanice. Heмиша, f. (Еpu.) die Teutsche, Ger

maua.

Њемичина, f. augm. 9. Њемица. Њемичица, f. dim. v. Њемица. Hemoma, f. (Epy ) die Stummheit, infantia, inopia facultatis loquendi. Hемчадиja, f. (Epu. coll.) die gesammte teutsche Jugend, omnis juventus ger

manica.

Hемчâже, n. (Epy.) das Leutschreden, sermo germanicus.

Heмчаши, ам, v. impf. teutsch reden,
loquor germanice.

Њемчина, f. augm. 4. Нијемац.
Њива, f. Der 2lfer, ager.
Њивица, f. dim. . њива.
Hújabе, n. das Wiegen (des Baums,
vom Winde), agitatio.

« PreviousContinue »