Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

н

[ocr errors]

Незгодан, дна, но, иnthunlid) , impos- Немарљив, ва, вo, fancläsig, negligens,

sibilis ; bejowerlich, difficilis 8: B. HemapdiBocm, f. vide немар. пупі.

Нёмати, ам, т. impf. 1) пі$t baben, Незграпан, пна, но, ипgeogen, инде? non habeo. 2) нема вина, ёв іft Rein hobelt, impolitus, rudis.

23ein pa, deest: нема га код куће; Не здрав, ва, во , чngefun, insaluber. нема ништа. незеп, m. der Unschwiegersohn, 'non Hexal, Mya , m. (Pec. u Cpem.) vide gener.

Нијемац. Назнабожац, шца, m. Ser (ben mahren Немачка, f. (Рес» и Срем.) videЊемачка,

oriften») Soft niФt tennt, Ber 26göt: Немачки , кa, кo, (Rec. и Срем.) vide ter, ignarus Dei. Дође Звонимир Њемачки. незнабожац', начини, град Немеци , мим, (Pec.) vidе нијемљепи.

Зворник на води Дрини, прије Ри- Немилицё, ohne eфonung, unbarm= 1 спа на 800 година (приповиједају bеrѕig, miѕеrе: ударио га ~, проши по Зворничкој наији).

новце Незнан, нa, нo, unbefant , ignotus. Hemuaớm, f. die Ungnade, offensa. Незнање, п.. Die Unwifenheit, ignorantiа. Немилостив, ва, во, unbarmherzig Неизбројени, на , но, ипşöbbat, inpu.

immisericors. merabilis

Немир , m, дie untube, inquies.
Неймар, m. Der Baumeifter, Der Sen Немиран , pнa, нo, unrupig, inquie-

Bau (die Maurung) leitet, architectus, tus.
Неимаров, ва , во , бев Вазитеijterв, Немирко, m. - Ber un • мирно,

cui non architecti.

men Mupko male convenit. Неймарскӣ, кa , 1) 23aunteifterва, Немили, им, (Срем.) vidе нијемљепи.

architectorum. 2) nach Baumeisters Urt, Hemija, f. (Pec: u Cpem.) vide Hes more architecti.

: Мица. Нейсказани, на, но , иnfägliф, ипаив:

Немичина,

f. augm, p. Немица. jpeebli , inenarrabilis , irefabilis , in- Немцчица , f, dim. p. Немица. " credibilis.

Немљење, п. (Рес. и Срем.) vidе ни, Нејак, кa, кo, fфwa, debilis.

-јемљење. Нејачак, чка , кo, dim, p. нејак. Немој, немојте, niФt до ! poli, поНејебица, f. (yox obscoena) angel qt

lite. cf. мој. Beljalaf, defectus fututionis.

Немопia, f. (Рес. и Срем.) vide њеНеједнак, ка., кo, ungleit, inaequalis. Нека, 1) дар , auf pap, ut: подај му,

Немотњик , m. vіdе болесник. нека једе ; пошљи га, нека иде. 2) Немошњица, f. vіdе болесница, nur zu ! immerzu , pergis pulcre! Hemûk, f. die Krankheit, morbus. A. Одоше говеда у ливаду:

Немоћан, қна, но, franЁ , aegrotus. Б. Нека и, moraus erbeit , "рав нека немоћи, немогу, т. impf, frant feyit,

soviel als das böhmische nechey (laß!) ist, aegrotus. Некад,

Немоћник, m. vіdе. немотњик, vide Некада, негда.

Немоћница, f. vіdе немопљица. Некадашњй , ња, ње; vіdе негдашњи. Немҷа дија, f. (Рес, и Срем.) vide ЊемНеки, кa, кo , irgeno einer, aliquis. ҷадија. некмоли, vide акамолі,

Немчање, р. (Рес. и Срем.) vide њемнекакав , ква, во , irgeno einer, quidam, чање. Hekako, irgend wie, quodammodo. Немҷатпи, ам, (Рес. и Срем.) vide њемнекаков , ва, 80, yidе некакав.

чаи. нско, некога, јеmаno, aliquis.

Немче, чепа п. (Рес. и Срем.) vide H KOAHKO, einiges, aliquantum,

Нијемче. irgendwohin, aliqua.

Немчење, д. (Рес, и Срем.) vidе ни

јемчење. m. der Uopathe, non - KYM.

f.

ацgm. 3. Немац. Нелагодан, дна, но, matt, unpap, Немчини, им, "(Рес. и Срем.) vidе ни. languіdus.

јемчили, Нем, ма , мо , (Рес. и Срем.) vide ңи Немчишисе, имісе, (Рес. и Срем.) vide је:УІ.

нијемчишиҫе. Немадија , f. Wide Немча дија,

Нёна, f. vіdе мајка (по Босни, осоHemap, n. die Sorglosigleit, Nichtach бипто код Срба Турског закона) :

tung, Vernalässigung, negligentia. „Ој спарице“Османова нено ! Homapîu, ni. Hanns ohne Sorge, ne. „Узми мене за Османа Бога gligens. cf. небрига.

Ненад, ш. 27ann&nате, пощец үігі,

үoma.

[ocr errors]

Некуд, некуда, Нек ўм,

Немчина,

[ocr errors]

чна

[ocr errors]

Ненасипи, m. Sеr 9ximmerfatt, insatiabilis, Несипі, та, то, пеrfättlib, insaliaнёнин, нa, нo, vidе нанин.

bilis. Необичан,

Ho, ungewohnt, iu- Hècumộcm, f. die Unersättlichkeit, insa, le suetus :

tiabilitas. „Тавница је кућа необична .

Нескладан, дна, но, ипреrträglid, inНеопран, на, но, ипремајфен, illotus : sociabilis. „Седам кућа, девеп бунарева, Неслан, на, но, ипgefalsen, inѕulsus. „И још су им жене неопране Héctora, f. die Zwietracht, discordia. Неопранштина, f. деr ёфтиф, бie несносан, сна, но, ипerträglit, intoUnreinlichkeit, immunditia.

lerabilis. Heomye, ohne zu wollen, ingratiis. Hecnábame, n. die Schlaflosigkeit, inНепик! 1) cf. пик. 2) не пик не! wirs somnia, vigilia: боли ме глава, од nichts daraus! non me decipies.

неспавања. неповољан, љна , но, ипwidtommen, Несретан, юна, но, vidе несрећан. ingratus.

Несретњик , m. See Иngliiсilіфе , infeНепокоран, рна, но, инgеbоrfam, mia lix,

derspenstig, non dicto audiens. Несрелњић, m. (сті.) Sеr unglüd6fojn, Непокорност, f, Der Иngeborfаm, in adversae fortunae filius. obedientia.

„Југовићи Божји несретњићir! Непоменик, т. п. ј. пришп, Сирђе. царево благо запомише mismus für eine gefährliche Beule, tu „И у црну земљу закопаше beris genus (іопротилас).

Несретњица, f. Die unglütliфе, infeНепослушан, шна, но , ungeborfат , lix, dicto non audiens.

Hecpeka, f. das Unglück, infortunium, Неправда, f. Da8 Иnrефt, injuria, несрећан, бна, но, иnglüdlibinfoНеправедан, дна, но, ипgeret , in

lix. justus.

Несрећнің, m. vіdе несретњик. Henpaßo, nnrecht, ungerecht, iniquum. Несрећница, f. vіdе несретьица. непријатељ, m. der Feind, inimicus. Несіпајање, п. Зав Диваєben (б. з. дев Непријатељски (непријательскі, ка, Weins, der Waare), defectus.

KO, 1) feindlich, inimicus. 2) adv. Feinds Hecmajamu, maje, v. impf, ausgehen, lich, ut inimicus.

deficio. Непријатељство, п. Die Seinəşhaft, нестали, ане, v. pf. аивgehen, ҳи inimicitia..

mangeln anfangen, deficio: hecmaio Неприлика, f. B4% ungleiфе (а. 3. alt Ми коња; und jung), inaequalis :

„Ңеста вина, неста разговора ; „Јасам и се јунак оженно

„Неста блага, неспа пријатеља. „Удовицом мојом неприликом — нестпашан, шна , но, поuth wilig, peНепромјенипі, ща, то, unveränserti , tulans; unruhig, irrequietus,

соnѕtаnѕ, non mutabilis: дуговјечно не. Несуђени, на ,*но, піt bеtimmt, пор

промјенио (кад се што честипа), destinatus (connubio). Непје , 'n. vіdе небо 2.

Hecykehjx, m. der Nichtbestimmte, non нера, f, hyp. p. Неранца 3.

destinatus (sponsus). Нерадин, m. Bee Saulenger, 2rbeitв. Несуђеница , *. дie Ritbejtimmte, non fфеие, piger. :

destinata (sponsa). Нераз ӯман, мна, но, ипwerftänjig, Несуђенье, п. (слі. Зав 9xitbetimmt. imperitus.

feon, quod non erat destinatum : Неранча*, f. 1) die Pomeranze (der „Ој ћевојко моје несуђење Неранца, Заит), citrus aurantia Непи, несем (спі.), vidе носити : Linn. 2) (die Frucht) malum aurantium, „Млада нева воду нела,

3) Frauenname, nomen feminae. „Над воду се надводила — Hepêmea, f. Fluß in der Herzegowina. Нелко, vidе нека. Не роткиња, f. н. п. жена, јабука , Нећак, m. per Qф meterfор , 92 effe, ex крутика, unfrumtbar, sterilis.

sorore nepos. Несвест, f. (Рес. и Срем.) vidе несви- Hekaкa, f. Die Софtеr bеr ефрејier, јесті.

Nichte, ex sorore neptis. Несвестица , f. (Рес, и Срем.) vidе нећакин, на, но, реt itе, перtis. несвјеспица.

HekâKOB, BA, BO, des Neffen, nepotis. Несвијест , f. (Ерту.) бie Synniadit, de- Нећање, р. бав 2.uaflagen (für fict, одее liquium, syncope.

ftatt eines andern), repudiatio, rejectia Hécejecmata, f. (Epu.) die Ohnmacht, (suo vel alius nomine). deliquium animi,

Hékamu, am, v. impf. ausschlagen in eig

[ocr errors]

"}

[ocr errors]
[ocr errors]

nus.

nes andern Namen, repudio pro alte. Hx368Anga, f. der Weg bergab, descenro: што га неfаш?

sus : колико је низбрдица, по Аико и Нећатисе, амсе, т. г. impf. aufla» узбрдица. gen für sich, repudio , recuso.

Низија, f. (сп.) vide низ: Неугодан, дна, но, піt fp, wie ев „На врау јој при низије дуката. seyn sollte ; nicht recht, minus recte Huzuk, m. dim.

р, низ. constitutus.

Hje (Hu je), ist nicht, non est. Неук, кa, кo, н. п. коњ, піt абge: Ниједни, на, но, teiner, nullus : нијед

richtet, equus nondum condocefactus. Ha Bjepo! Treulofer! pertide! pertida! Неуредан, дна, но, пiФt оrdеntli, Hйјек, im. баз није обеr нема fagen, male constitutus.

nеgаtіо: нијек ђаволу! Нечаја, f. Sluр іn bеr Поцерина. cf. Нијекање, р. дав нијеfagen, nеgаtіо, двориште.

Нијекати, јечем, у. impf. fagen није Нечаситиви, вога, m. See B&fe (3eufe!), oper нема , nego.

cacodaemon : неча сливи, анале та Нијели (б. і. није ли) ? etwa ? vieleit? мате било (пако реку кад та го, ponne ? није ли дошао ? није ли наспомену).

шао ? није ли и оң ту? Нечиј, чија, чије, irgeno jетапов, alicujus. нијем, ма, мо, (Ерц.). ftutim, mutus. Нечист, f. Der unflat, stercus.

Нијемац, мца , m. (Ерц.) 2) деr etume Нечист, па , по , antein, immundus. me, mutns. 2) der Deutsche, Germa. Heyncmoma, f. die Unreinlichkeit, im. munditia , sordes.

Нијемљење, п. (Ерц.) vdв 23erjtumen, Наша , m. (Рес. и Срем.) vide Нешо. amissio vocis. Hemko, m. Mannsname , nomen viri. Нијемљепи, им, y. impf. (Ерц.) ftumm Нешо, m. (Ерц.) hyp. 2. Неђељко ипр werden, mutus fio. Нешко.

Нијемче, чema , n. (Ерц) ein junger, нешно (кашто се може казати и

Kleiner Deutscher , juvenis germanus. неш па мјесто не ни по), нешта нијемчење, т. (Ерц.) дав Deutfфе,

и нечега), 1) еtmаk, aliquid. Нешто (Deutich werden, Deutschmachen), gerнешна изјело, па од неща кости manizatio. остале (приповиједају да је казао Нијемчиши, им, v. impf. (Соц.) Deutfф. Ерцеговац кад је виђео у пољу плуг machen, facio esse germanum. и јармове). Нешта (или нео) он Нијемчицисе, имce, v. г. impf. (Ерц.) мени рече. 2) еtma, forte : да нещо sich zum Deutschen machen, facio me esсад он дође.

se germanum. Ні, 1) meber — поф, пес. Ни куд мајци, Нијеп *, m. Der рlаn, bав 3orbaben ,

ни куду Бевере. Ни лук јео, ни њим propositum :
мирисао, 2) аиф niФt, иit einmal, „А нијеп сам био учинио ,

„Да се спустим до под півоју кулу негда, nie, nаnguат.

Hik, m. (cm.) die gesenkte Stellung, Hiiгде , (Pec.)

inclinatio : нигди, (Срем.) > nirgen 8, pusquam. „Сви јунаци ником поникоше, Нігke, (Ерц.)

„и у црну земљу погледаше Нідоклице, f. р. (tomif, tatt докоље- Ника", f. (Рес. и Срем.) vide Нико.

нице, 4. d. Die getümmelten Beintlei= Никад,

der). Hike, (Ерц.) vidе нигђе.

Никакав, ква, вo, teinerley, nullius geНиже, г) untеr, unter) a16, infra: ниже neris, nullus.

мене, ниже града. 2) (ниже) бав ипа Нікакӣ, кa, кo, vidе никакав. tere, inferius, cf. низак.

Никако, auf Reine 24rt, nullo modo. низ, m. eine Офnur (Perlen, Outaten, Никаков, ва, вo, vidе никакав.

Korallen), linea (margaritarum), Никашин, m. Ranuname, nomen yiri Низ, binab, deorsum : низ брдо ; ми,

(pon Нікола). Ниіза, за страну, беn Berg jinaь , de Hнкнутіи, нем, vidе нићи. monte,

Нико, м. (Ерц.) hyp. 9. Никола. Нізак (comp, ніжи), скa, кo, nieper, Нико, никога, niemano, nemo, humilis.

Никола, m, titlas, Nicolaus. Низање, п. Зав 3ieben auf Sie Gdynue, Николија, f. Stayenname, pomen fedas Auffädeln der Perlen, insertio mar minae. garitarum.

HukoanKO, gar nicht, nicht im mindesten, Низами, нижем, v. impf. (Perlen) auf die plape дon : није му мило николико.

Sonur ziehen , insero filum margaritae. ніколица, м. dim, 2, Никола.

[ocr errors]

nec.

никада,} vіdе нигда,

[ocr errors]
[ocr errors]

Hukyaa,} nirgende, nusquam.

2

CHII :

Нікољ дан, ља дне , m. et. Rizla&tag Нишаниши, им, т. impf sielen, cоllіnео.

(беn 6, December), festum ѕt Nicolai. Hнішањење, р. бав 3itlet, cоllіnеаtiо. Никоља, f. намастир у Србији (2). Нишесте*, елта, а. За# Ctürmehl, a» Никољскії , кa, кo, н. п. мразови, ti.

myluni. klas: , sancti Nicolai.

Никій , кa, кo, pon Ниш. Никољштак, т. човек који слави Ни. Нишлија * m. ҷовек из Ниша. кољдан.

Ниша, ничега (и ништа), піфів, иі

hil.

Но, 1) aber, at. vide aли. 2) (ав Фаз Никша, m. Daniвпате, поmеn yiri (von rodie der germanisirenden Serben), nun, Никола).

пи! age: но мој драги ! Никшићи, m. pl. Begent an ger Brenje Hов, ва, во, пеи, novus ; нов новцат gegen Montenegro.

(новципи ?), qani uno gar пей, funfel. Ha mano, gar nichte, plane nihil.

nagelneu, plane novus. Нина , m. m. RannBname, nomen viri. Hobak, ma Mannsname , nomen viri. Нанко, m. Stann&name, noinen viri. Новац, вца, m. 1) cine Ringe, mоnе. Hino, m., Mannsname , nomen viri. ta. 2) der fünfte Theil eines Groschen, Ниши, f. р. бав 3ebertrumm, licia : grossi pars quinta, 3) новци, pl. pa% „Навади се вино пити

Geld,

, pecuniae. „Па продадо жени ниши,

Новаци, вака , m, pl. намастир у Ср„Спаде мeнe жена бити.

бији (доље преко Мораве). Немој мене жeнө бити ;

Новачић, m. dim. 9. Новак. „Купнћу ти нове нити,

Нов 1, вога, m, варош и град у Бо„И помоћи уводити. Нипи, Федеr nody, nec.

• „Синоf aгo из Новога дође Hншипи, им, y. impf, п. і нині, ба „Ў Новоме граду бијеломе Webertrumm zurecht macheni, praeparo „Кад замакне у Нови с ђевојком licia,

Новина, f, bie &titlinge Ser не иеn Srt. Нітко, никога, vidе нико.

te jeder Art, primitiae pomorum aut HUMKÓB, m. (als Scheltwort) der Nied

annonae. Боже помози ! нове новине mand, homo nihili.

од нове године (обичај је рећи, кад Нипковић, m. нитко и нитковић, који први пушi ofе да окуси од каNiemand Niemandssohn, nemo et ne

кове миве). minis filius. Приповиједају да је не

Hobil nazap, m. Stadt und Festung in какав Јев по Вилковић (који је Serbien. сједио у Ваљеву; и сад му зидине Нови сад, m. eufав, Neoplanta. од куле оңђе спіоје) погодио за двје- новка , f. Seauennae, nomen feminae. ста дуката, да викне преко чар- н эвко, m. Лаппвпате, nomen viri. шије: „Чујупе људи! ја сам до сад Новљанин, т. човек из Новога; био Јевто Вилковић, а од сад сам „Књигу пище Новљанин Алија ни шко и ни Ікови К." и тако у Новоме граду бијеломе је викнуо, само што је додао на Новљански, ка, ќо, Ф. Нови ;

крају: „Али деп људи ме знаду.” „Ак” утече коњма Новљанскијем Huke, n. (cm.)

„Заиста га продавати не бу — „За Ивана ниће учиние

Ново , m, hyp. 9. Новақ: Никење, р. ба& 2Antrym men, praepara

„Јеси л? Ново сабљу саковао tio liciorum.

Новопазірац, рца,

m. einer von Ho. Hнли (говорисе и никнути), никнем,

ви пазар. v. pf. hervorkeimen, progermino." Новопазарлија *, т. vide Новопазарау: Ницање, д. рaв реrроrteimen, proger

„и Илија Новопазарлија — minatio.

Новопазарски, кa, кo, . Нови пазар. Ницатпи, иҷем, т. ірі. Беrvоrteimen, Новосадскі, кa, кo, Xeufakers, Nesprogemino

plantanus. Hiluu, m. die Stadt Niffa in Serbien, Hobocahahun, m. der Neufaker, Neo

Naissus. Што ближе к Нишу, све plantanus, Neoplantensis. горе пишу.

Нов валікиња, f. Die Peufaterin,

NeoНишава , f. 1) Slug bei Ниш, nom. propr.

* plantana. Пluminis, 3) Хrauenname, nomen feminae. Новцамі, па, пo, cf. нов. Нишадор*, m. Balmiat, sal Ammoniacus. Новци, новаца, ш, pl. vіdе новац 3. Нішан *; m. 1) дав giei, scopus : "бити Новци, ла, пo, vidе новцап.

нишан, иу нишан. 2) доњи и тор- Новчан, на, но, н, п. човек, geforeiф. Holt, die Ziel, an der Flinte,

ресудiosus,

••

ү.

[ocr errors]

Новчані, на, но, н. п. кеса, Xet @el - Homњйк, т. п. ј. вјетар, Sex Xamt. beutel, crumena.

wind, ventus nocturnus. Новчић, т. 1) dim. 9. новац 2. 2) ra- ні, 1, бie 9Хафt, пох. nunculus repens Linn.

нас (говорисе и ноћаске), діеfе 2xamt, Hóra, f. 1) der Fuß, das Bein, pes. 2)

hac docte: ноћае сам слабо спавао. (y Jaapy) eine gewisse Unzahl, certus Hokaubî, lha, he, diejer Nadt, huuumеrіѕ, н. п. кад разрезују поре. jus noctis. зу, онда кажу: ово село има двије ноћивање, п. фав Цеbеrnафten, perноге , ово ногу и пo и т. д.

noctatio. Horabnya, f. eine Hore (die Hälfe des Hokusamy, kyjem, v. impf. übernach. Beinkleides), caliga.

ten, pernocto. Hôrk, m. das Messer, culter.

Нћити, им,

pf. übernachten , perНожак, щha, m. eine Frt Cpield, wo=

nocto. bei ein Messer bald so, bald anders in H khî, ha, ho, nächtlich, nocturnus.

die Erde zu stecken, ludi genus. Hofiнiк, т. vіdе ношњик. ножина, f. augm. 9. нож.

Hoky, bei Nacht, noctu. Hožkuk, m. dim. . HOX; das Meffer: kija, f. dim. v. hoki. chen, cultellus.

Ношење, п.. дав ragen, portatio, seНожица, f. dін. р. нога,

statio. Hбанице, f. pl. Sіе ефеrе, fоrfex. Howbo, 1. die Tradt (der Kleider), veНожнице, f. pl. bie djeive, vagina : stitus.

„Од мачева нашије ножница - Ношња, f. vіdе ношиво. Нож Spдa, f.

ну! додају Ерцеговци у говору код Нож урина, f. augm. 5. Кога.

ђекоји ријечи, н. п. Ну јадан човече! Húsipea, f. das Nasenloch, die Nüster, Ну тако и Бога! naseris.

нудини, им, y. inpf. nöthіgеn tҙum Hôj, m. der (Vogel) Strauß, struthio. Essen), rogando cogo. Hojeb, Ba, bo, H. n. jaje, des Straus Hyhêmé, n. das Nöthigen, coactio amica. Bes, struthionis.

нуз, (у Бачк. и у Сријему) vidе уз. нікат, кпа , m. Sеr Zagel (am Singer), Нуитнање , n. dim. у. нуђење, unguis.

н, капи, ам, dim. р. нудиции, Ноклаш, m. Bеr widt leidit ein gаlаnа ну пio, jeh! en,

tes Ubenteuer ausläft (besonders von Berheirateten), maritus alienarum uxorum appetens. Ноктић, m. dim. 9. нока, дав äs

Ю. gelden, unguiculus. Нокшир, m. (у Сријему, у Бачук, и у

Бан. "по варошима) реt аtttopf едaрца, p. pl. dim. 2. Њедра.

(österr. das Ti a chtgero irr), matula. Heapa, n. pl. (Ep4.). der Busen , sinus. Нона, f.. hyp. 9. нога.

Њемадија, f. (Ерц.) vide Њемчадија, Нос, m. Sie zafe , nasus.

Њемачка, f. (Ерц.)xeutfФlano,Germania. Нісање, п. Зав Иmbertragen, circum- Њемачки, кa, кo, (Ерц.) 1) teutf, gergestatio.

manicus. 2) adv. teutsch, germanice. Hocam, ma; mo, langnäsig, nasntus. њемица , f. (Ерц.) бie Zeutfфе, GerHöсали, ам, v. impf. umbertragen, gе. sto, 3. 3. дијете, барјак.

њемичина, f. augm. 9. Њемица, Носату , сцa , m. Die Runsung, 8. 3. Њемичица, f. dim. . Њемица. :. an der Kanne, orificium.

Њемопа, f. (Ерц ) бie Ctummbeit, inHica, n. pl. die Fahre, feretrum. fantia, inopia facultatis loquendi. носина, f. augm. 9. нос.

Њемчадија, f. (Ерц. coll.) pie gejammte насилии, им, y. impf. 1) tragen, gesto, teutsche Jugendi omnis juventus gerporto. 2) носи кокош (или друга ка

manica. - ква мица), Іegct, pono ova. і Жемчање, п. (Ерц.) бав Zeutfresen, Носитисе, имce, v, r. impf. 1) ским, sermo germanicus. ringen, luctor. 2) fich tragen, Kleiders Hemuamu, am, v. impf. teutsch reden,

tradit baben : како се носе код вас? loquor germanice. нсић, m. dim. 9. нос.

њемчина , f, augm. 9. Нијемац. Носочићи, m. pl. cf, брадићи (само у њива, f. Der 21ter, ager. оној загонепіки).

њивица, f. dim. 2. њива. Hremona, f. eine Art Fisch, piscis genus. Híjaibe, n. das Wiegen (des Saums, Homњй, ња, ње (њо ?), vide ноќни. vom Winde), agitatio.

Медарца,

[ocr errors]

mana.

2

« PreviousContinue »