1) yon, über, de: говоре о њему, о томе не треба мислипш. 2) аn, in; ударио о камен, отрти се о umo. 3) an, in, ad: внси o клину. 4) 3u, um, tempore; о Ђурђеву дне, о Божићу.

Ô(ó)! interj. o Pанко! hörst du, heus! Оàшлучиши, им, v. pf. verkösten, sumtus suppedito.

Оба, обје, обоје, beibe, uterque, utraque, utrumque. Die Syntar dieses Zahlworts f. in der Grammatik; es ist біе боп два, три, четири. Обавезашисе, вежемсе, v. r. pf. fi anhängen an einen (mit Bitten), adhaeresco alicui precibus.

Обавестити, им, (Рес. и Срем.) vide обавијестити.

Обавújaше, n. das Umwickeln, circumligatio.

Обавијаши, ам, v. impf. ummicfeln, circumligo.

Обавијестити, им, v. pf. (Ерц.) кога, einem begreiflich machen, doceo, rem facio perspicuam.

Обавити, вијем, v. pf. ummideln, cir. cumligo.

Обаврети, рим, v. pf. anßеn, paululum decoquo.

Oбâд, n. die Bremse, tabanus (Linn.) oestrus.

Oбàдâmе, n. die Flucht (der Kuh) vor Bremsen, fuga vaccae furiatae ab oe

stro.

Обадамисе, амcé, v. r. impf. vor Brem-
fen flichen, fugere ab oestris.
Обадва, обадвије, обадвоје, vide oбa.
Обадвёручке, (Рес. и Срем.) vide оба-
Двјеручке.

Обадвјеручке, (Ерц.) vide објеручке. Обадвоjппа, f. beide, uterque. Обазирање, n. vide обзирање. Обазиратисе, ремсе, vide обзиратисе. 06a spemuсe, peмce, v. r. pf. umblicken, sich umsehen, respicio.

Oбajamu, jem, v. pf. beheren (z. B. die Wunde), medeor vulneri incantamentis. Обал (обао?), обла, ло, walzenförmig, rund, cylindricus.

Oбana, f. 1) das Ufer, ripa. 2) eine Art Baun, sepis genus. Ударисе коље (све два и два један према другом), па се између коља натрпа грања којекаква и шпрња.

Обалиши, иm, v. pf. reßig machen, mu

co maculo.

Обасути, спем, v. pf. befhütten, perfundo.

Обашка *, vide башка. Обвести, ведем, v. pf. rund herum führen, circumduco. Обвијање, n. vide обавијање. 06вjam, ам, vide обавиjаши. О виши, вијем, vide обавити. Обводищи, им, v. impf. rund herum führen, circumducto.

Обвођење, п. дав Serumführen, circumductio.

Обгнами, ам, v. pf. rundherumtreiben, circumago.

Обгòнишй, им, v. impf. umtreiben, circumagito.

Обгоêе, n. das Umtreiben, circumactio.

Обгрáдиши, им, v. pf. rund umzäunen, circumsepio.

Обграђивање, п. дав Итäunen, circumseptio.

Обданица, f. innerhalb eines Zages, per diem: кувати пређу на обданицу, ш. ј. у јутру почети, па шај дан свршити; ићи куда на обданицу (а не на конак). Обдариши, им, v. pf. befhenten, dono. Обе, (Рес. и Срем.) vide обје. Обедити, им, (Рес. и Срем.) vide oбиједити.

Обезнанишисе, имсе, v. r. pf. in Dono macht fallen, deficio.

Обезумити, им, v. pf. bethren, decipio, induco.

Обезумитисе, имсе, v. г. pf. fih be thören laffen, decipior.

Обелиши, им, (Срем.) vide обијељети. Обелоданими, им, (Рес. и Срем.) vide објелоданипи.

06ep, m. der Kamm (des Hahns), crista. Оберучке, (Рес и Срем.) vide обjeручке.

Обесити, им, (Рес. и Срем.) vide 06јесити.

Обећавање, n. vide обрицање. Обећавати, ам, vide обрицати. Обећање, п. даš Serfprehen, promissum. Обећање је лудоме радост. Обећати, ам, vide обрећи. Обеушиши, им, v. pf. н. п. иглу, баз

Dehr an der Nadel beschädigen, obstruo aut destruo foramen acus. Обзинути, нем, v. pf. begäßnen (?), obhio (?), d. i. in den Mund nehmen (und wieber heraus). Кад кога заболи грло, кажу му жене, да обзине трипут комад љеба (говорећи: пса грло боли, а не мене), па да га да псетету: па ће га онда проћи грло. Кад у кога почне расти мртва кост, онда треба наћи дијете посмрче, да је обзине: па ће престати расти.

Обзир, т. das Umblicken, respectus: оде без обзира.

Обзирање, п. дав Umßerfehen, respe

ctatio.

brechen, effringo fores. 2) rund umher

, decutio. 3) обија кокош да пронесе, fit einen Srt zum her= legen, positurit? parturit gallina. Обиједити, им, v. pf. (Ерц.) mit Unrecht beschuldigen, accuso injuria. Обијелити,им, v.pí. (Ерц.) weiß merben, Обијељеши, им, Jalbesco: обијељео снијег по брдима; обијељео човек као овца (graue Saare befommen). Обикнутисе, немсе, vide обићисе. Обил, ла, ло, reißlim, uber. Србљи приповиједају, да је Силни Сmeван, ловећи по Церу, угледао на једном мјесту ђе се гране од дрвећа и доље савијају и горе узвијају. Кад дођу на оно мјесто, а то Дијете код неколико оваца ударило своју сјекиру у кладу, па легло на леђа те спава: кад дине из себе, онда се гране узвијају у висину, а кад повуче пару у се, онда се савијају к земљи, Кад то види цар, зачудисе, па пружи руку с коња да му узме сјекиру, али оћеш! не може да је извади из кладе. Брже боље сјащу слуге и војводе с коња, огледају сви редом објема рукама да изваде сјекиру из кладе, но ниједан је не може ни помаћи. Онда пробуде дијете и запита га цар: „Како ти је име?" А оно одговори: „Милош.” ,,Имаш ли оца и мајку? „Имам мајку, а опац ми је умръо." ,,А ђе ти је мајка? -„Ето је тамо доље у селу код куће.” „Ајде да нас водиш твојој кући." „Не могу од оваца." „Ајде ми ћемо поћерати и овце. И тако га којекако намоле да поћера овце и да пође пред њима кући. Сад су они ради знати и виђети, шта ће он радити са сјекиром: како ће је извадити из кладе; или ће је онако оставиши. Кад Милош крене овце, а он узме сјекиру једном руком и замешне на рамо. Како дођу кући, Милош одма остави овце и непознате госте, па замакие међу зграде да тражи мајку. Пошто цар сјаше с коња, пође и он за Милошем, да гледа, да му се ђе не сакрије; кад погледа кроз брвна у једну зграду, а то Милошева мајка мијеси љеб, а пребацила десну сису преко лијевога рамена, а лијеву преко деснога, те Милош остраг се. Онда цар рече: „Међер обила мајка, родима обила јунака." Цар узме Милоша од мајке и одведе га своме

-- ,,

двору, и од піога се назове Оби

Лић.

Обилажење, п. 1) баз итдеßen, circuitio. 2) baš Umgehen, circuitus. 3) дав Besuchen, invisio.

Обилазити, им, v. impf. 1) итдеhеn, ambio. 2) umgehen (durch einen Ummeg), circumeo. 3) befucden, iuviso. Обилаш, та, то, vide обил. Обиљежје, п. оно, што се да први пут ђевојци (прстен, или новац какав): да се зна, као да је већ испрошена, дав Setratopfano, piguus datum puellae in signum futuri conjugii. Обирак, рка, m. berusfuß (па бет das Beste bereits ausgekauft worden), merces (res) rejiculae. Обиритисе, имсе, v. r. pf. Sen бир бе. fommeu, potiri collecta presbyterali : не ћеш се обирити ове године. Обити, обијем, v. pf. 1) врата, сін fchlagen, effringo. 2) rund herum ab. flagen (н. п. лед с кола воденичнога), decutio.

Обићи, обиђем (и обидем), v. pf. um. gehn, circumeo.

Обићисе (говорисе и обикнутисе), обикнемсе, v. r. pf. йф дешевий, adsuesco.

Обичај, m. ber Brauh, mos, consuetudo. Обичан, чна, но, moran man fich ge wöhnen kann, cui facile assuescas. Обични, на, но, gemöhnlich, дebräuch. lih, usitatus, consuetus; adv. обично. Обје, обију, (Ерц.). f. pl. Die beiden, ambae.

Објелоданими, им, v. pf. (Ерц.) anfan. gen es bei hellem Tage zu treiben (z. B. Diebstahl), palam incipio facere (furtum).

Објеручке, (Ерц.) mit beiben Sänden,

ambabus manibus.

Објесити, им, v. pf. (Ерц.) aufhenten, suspendo. Објеситисе, имсе, v. г. pf. (Ерц.) erhenken, suspendere se. Објестисе, једемсе, ... йет sich übereffen, nimio cibo obrui. Облагање, п. 1) baš Umfhlagen, infhla= gen, circumdatio. 2)да Betten, sponsio. Облагати, лажем, v. impf, einf lagen (etwas in Papier), circumdo. Облагати, лажем, v. pf. òиса Ейден verläumden, mendacio calumnior. Облагатисе, лажемсе, v. r. impf. 1) і cinfmlagen (in den Mantel), circumdo (pallium). 2) wetten, sponsionem facio. Облагивање, п. дав Berliumðеп, саlumniatio.

Облагивати, гујем, v. impf, кога код кога, bur Ейден фесіäûтден, тейtiendo calumnior.

Облакшавати, ам, v. impf. erleichterr, levo.

Облакшаши, ам, v. pf. erleichtern, levo. Облáмаже, n. das Abbrechen (rund her um), decerptio. Обламати, ам, v. impf. rund herum abbrechen, decerpo. Облапбран, рна, но, der gern schmau set (Gourmand), Schmausbruder, amans epularum. Област, f. bie Mat, potestas: не попусти, Господе Боже! области нечаспивоме и некрштеноме (кад се моле Богу).

Облачак, чка, m. hyp. у. облак, даб Wölkchen, nubecula.

Облачан, чна, но, wolfig, trüb, nubilus.

Облачење, п. дав пziehen (ber Aleiber), indutio.

Облачина, f. augm. v. облак. Облачиши, им, v. impf. 1) antehen, induo. 2) види онај, који ведри и облачи, ber beitert und Regen madt. Облачитисе, имсе, v. r. impf. ) fih an= ziehen, induor. 2) sich überziehen, umwölfen, obnubilor.

Облежати, жим, v. pf. bolafen, concumbo cum aliqua.

Облепити, им, (Рес. и Срем.) vide oблијепити.

Облепљивање, п. (Рес. и Срем.) vide обљепљивање.

Облепљивати, љујем, (Рес. и Срем.) vide обљепљивати.

Облетање, п. (Рес. и Срем.) vide облијешање.

Облешети, шим, у. pf. (Рес.) umflies Облетиши, им, v. pf. (Срем.) деп, Облећети, летим, у. р. (Ерц. Іс

cumvolo.

Облизиватисе, зујемсе, v. r. impf. lecken (Sßluft zeigen), uma ce ma my облизујеш, esurio (circumlingo). Облизнитисе, имсе, v. r. pf. Smilinge дебären (auch von Thieren), geminos pario, geminum partum edo. Облијепити, им, v. pf. (Ерц.) uhile. ben, befleiben, induco aliqua re. Облијешање, п. (Ерц.) да иmfliegen, circumvolitatio.

Облијетати, јећем, v, impf. (Ерц.) umfliegen, circumvolito. Облик, т. дав Иntlik, дав Иngent, facies: познајем га по облику. Облина, f. bie malzenförmіде Кüнде, rotunditas cylindrica.

Облиши, лијем, v. pf. н. п. свиралу коситером, runò herum vergießen, circumfundo.

tab, bacu

Облица, f. ein chlinbeifher lus cylindricus. Обличје, п. vide облик. Облог, m. vide опклада. Облогуз, т. (ber Runðarf, podicis obesi), der alles aufißt, was er eßba= res findet.

Облогуз, за, 30, $lemmsthaft, edax. Обложиши, им, v. pf. einfchlagen (деп Fuß in), obvolvo.

Обложишисе, v. r. pf. 1) fih einflagen, cinhülen, involvo.2)vide опкладишисе. Обломити, им, v. pf. tund berum ab. brechen, decerpo.

Облушак, шка, m. ber Siefel, silex. Облучац, чца, m. дрво (као прут)

савјено на колијевци вище ђешиње главе: да не пада покривач ђете• ту на главу.

Обљевање, п. (Ерц.) баб Bergießen, plumbatio.

Обљевали, ам, v. impf. (Ерц.) vergie. fen (mit sley), plumbo. Обљепљивање, п. (Ерц.) баз Betleiben, inductio, obductio. Обљепљиваши, љујем, v. impf. (Ерц.) befleiben, induco. Обљубиши, им, v. pf. (сп.) абейен pf. (ст.) abtußen, deosculor:

„Ја ћу твоје лице обљубити „Вјерну ћу му љубу обљубити "Ваља шеби ноћити с краљицом ,,И обљубит, Будимску краљицу ,,Руо скиде, леже са краљицом, „Те краљици обљубио лице Обмотавање, п. баз Итmideln, circumligatio.

Обмотавати, ам, v. impf. umminden, circumvolvo.

Обмотати, ам, v. pf. umminben, cir

cumdo.

Обнеши (обнеши), несем, (Рес. и • Срем.) vide обнијети. Обнизати, нижем, v. pf. н. п. капу, или главу, бисером, mit einer Rei= he (Perlen) umgeben, circumdo lineam (margaritarum).

Обнизивање, п. бав Behängen mit Perlenreihen, circumdatio lineae margaritarum.

Обнизивати, зујем, v. impf, mit einer Perlenreihe umgeben, circumdare lin eam margaritarum.

Обнијети, несем, обнијо (обнијела, ло),,v. pf. (Ерц.) umtvagen, circum

fero.

Обојак, ојка, т. дав Kußtuh, pannus ad pedes involvendos. По Босни, по Ерцеговини и по Србији (куда носе чарапе), подложе обојке у опанке; по Сријему, по Бачкој, по Банату и по Мачви, завијају шареним обој цима (мјесто чарапа) ноге и на њи обувају опанке; а по варошима носе обојке (од платна или, зими, од фланера) у чизмама. Обоје, обога (и обојега), n. beibe, uterque : обоје ђеце, обога ђеце и т. д. Обојиши, им, v. pf. färben, coloro. Обојица, f. beide, uterque. Обојчина, f. augm. v. обојак. Обојчић, m. dim. . обојак

Оболети, лим, v. pf. (Рес.)

Оболити, им, v. pf. (Срем.)

durch Frant=

Обољеши, олим, v. pf. (Ерц) heit ge= schwächt (entkräftet) werden, morbo in

firmor,

Обор, т. 1) bie Sinjäunung für bie Schweine, sepimentum pro suibus. 2) in оборкнез, оборџенерао, ift e дав deutsch Ober-, supremns. Оборкнез, m. cf. кнез.

Оборлаћмаи, деr berlieutenant, sub

centurio.

Оборлаћманов, ва, во, beš Oberlieu. tenants, subcenturionis.

Оборлаћмановица, f. Oberlieutenants frau, uxor subcenturionis.. Оборлаћмански, ка, ко, 1) Оberliente nant, subcenturionum. 2) adv. mie Oberlieutenant, more subcenturionis. Оборити, им, v. pf. niebermerfen, sterno. vide обалити. Обости, бодем, v. pf. fpornen, calcari pungo, subdo calcar. Обоци (ободци), m. pl. (доље преко Mopane) die Ohrgehänge, inaures: „Венце и обоще

Обравница, f. baš Duerholz ber Baf Обравњача, f. ferträgerinnen, jugum, 06рад, m. Mannsname, nomen viri. Обрадатити, им, v. pf. Bart betom. men, barbam nancisci. Обрадовати, дујем, v. pf. erfreuen, gaudio afficio.

Ображђивање, п. баš Unfurchen, sul

траву.

Обрати, берем, v. pf. 1) pflìfen, decerpo, lefen, lego: обрати виноград, јабуке, кукурузе; обраћеш зелен бостан (ou wirt niht gut fahren, male succedet tibi). 2) wählen, eligo,' seligo, cf. изабрати:

„Ти обери кога теби драго Обратити, им, v. pf. zu etmaš ver leiten, induco.

Обраћање, п. дав Berleiten, inductie. Обраћати, ам, v. impf. Fchren, verto. Обрашчић, m. dim, . образ.

Обрва, f. Me Hugenbraune, supercilium. Обрвица, f. dim, . обрва. О6phamn, aм, v. pf. schlechtes Ausse. hen bekommen, tristem speciem acci pio. Обредити, им, v. pf. ber Reihe na geben, thun, ex ordine facio. Обређивање, п. даз Zhun ber Rеібе nach, das Umreihen.

Обређивати, ђујем, v. impf. umreis hen, ex ordine facio.

Обрезати, ежем, v. pf. befneiben, circumcido.

Обрезúване, n. das Beschneiden, cir

cumcisio.

Обрицати, ичем, v. impf. verfpreen, pollicitor.

Обрицатисе, ичемсе, v. r. impf. ver fprechen, promitto.

Обричиши, им, vide обријети. Обркашиши, им, у. pf. einen Schnauz

bart befommen, mystacem (pilos in labio superiori) nancisci (protrudere). Обрлашиши, им. v. pf. umringen, nicht auslassen, circumsto, non dimit10. Обрашно као ајгир кору. Обрнути, нем, v. pf. umřehren, verto. Обрнутисе, немсе, v. г.. pf. uriteha

ren, revertor.

v.

Обро, m. hyp, . Обрад. Оброк, m. elne feffaeichte Reif, tempus constitufum: једе на оброк одев оброком; ђеца једу без оброка,. Обронак, нка, m. bet ohang, devexi