Page images
PDF
EPUB

Оплоті, т. бie Chane, vallum.

fubeln (vom Kinde, das die Wäsche ac. Опкопавање, р. Вав Зеrfфаngеn, ob verunreinigt), concacare se. vallatio,

Оподојчити, им, v.pf. н. п. краву, овОдкопаван, ам, v. impf. verschanzen, цу, козу, бев Gaugling berauben, obvallo.

lactente privo (vom Vieh). Опкопыватисе, амce, v. г. impf. ft Оподбјчиписе, имce, v. r. pf. des verschanzen, circumvalor.

Säuglings beraubt werden, privor la • Опкопали, ам, v. pf, bеrfфаngеn, cir - ctente (vom Viely). cumvallo.

Опојавање, р. дав 26lеfеn per Bеgrаба Опкопатисе, avice, v. r. pf.. fi реrə nißgebete, decantatio

precum

funa, Ichangen, circumvallor.

brium. Оплавин, имт, v, pf. vіdе поплавити. Опојавати, ам. v. impf. 1 einer Оплавипии, им, т. pf, blаu fürbeit, cae- Опојапи, ам (и опојем), т. pt. bеfingen ruleo colore imbuo.

(i. e. die Grabgebete über ihn ablesen) Оплаза, f. оно, што плуг прескочи, preces funebres decautare.

кад се оре, па остане дијела земља. Отојии, им, у. · pf. berauschen, inebrio. Оплакати, ачем, v. pf. 1) береіrnet, Опоменутии, нем, v. pf. erinter, map. desleo. 2) anfangen zu weinen, in fe

nen, admoneo. tum dor : оплакало дијепіе од њега. Опоменутисе, немсе, т. г. pf. fit erina Оплакали, ачем, yidе погілакати. nern, gedenken, memini, recordor. Оплаклівање, п, 1), сав Вереtіtеn, de- Опомињање, р. Das &rіnnеrn, com

fletio. 2) das aufweinen, effusio in monefactio; memoria. fletam.

Опомињании, њемі, v. impf. eriппети, Оплакивали, кујем, у. impf. 1) bewei» commonefacio, nen, desleo. 2) aufreinen (z. B. von Onona, f. vide onha.

einem Kinde), in fletum prorumpo: Опоница, f. dim. у. опона. Оплевипи, им, (Рес. и Срем.) vide о. Опоравитисе, имce, V, т. pf. d ers плијевими.

holen, refiei, recreari. Опленипи, им, (Рес, и Срем.) vide Опоран, рна, но, bеrb, acerbus, austerus. оплијенити.

Опориши, им, v. pf. abtrennet, bins Орлести, елем, т. pf. 1) fефten, wegtrennen, (8. B. eine Sonur), deрlеcto, texo. 2) н. п. чарапе, рука

mo, separo. Buye, strickert, texo acubus.

Onophâk, m. ein Theil der Eingeweide, Оплеспінсе, еmемсе, . г. pf. Тав Taar intestinorum pars. flechten , necto comam.

Опіспипін, им, v. pf. faftenmät is ri. Onnekak, kka, m, der (gestidte) Vor. ten (s. B. einen Topf, worin Fleisd).

dertheil des weiblichen Hemdes, indu fpeisen gewesen), purgo ollam, in qua

sii muliebris pars anterior acu picta. carnes fuere. Оплијевици, им, v. pf. (Ерц) jäten, Опоштениписе, имce, v. г. pf. fi runco.

als Ehrenmann zeigen, fidem probare, Оплијенипти, v. pf. (Ерц.) аврlunbert, ostendere se bonestum. spolio, diripio.

Onpaea, f. 1) die Zurechtrichtung, corОпљачкати, ам, vidе оплијенити. rectio. 2) Bereitung, Fertigrichtung, Опљети, оплијекем, (Ерц.) vide o paratio. 3) die driftliche Erlaubniß der плијевими.

Dbrigkeit, jus scriptum faciendi aliОпљунуппи, нем, v. pf. in vіе бänse quid. cf. исправа. (peyen, spuo in manus.

Оправан, вна, но, ritig, in Srbnung, Onna, f. die Membrane, das Häutchen, bеnе constitutus, i• 3. пушка, гадње. membrana (ovi, cerebri).

Оправдап, т. pf. redtfertige, purgo, Опница, f. dim, 9, опна.

satisfacio. Оповидепи, дим, у. pf. (Рес.) (048 Оправитии, им, pf. 1) zu recht richs Опувидипи, им , , pf. (Срем.

ten, corrigo (пушку, воденицу). 2) Опдвиђели, дим, v. pf. (Ерц.)) ribt) kora, abfertigen, expedio. aufmerksam machen auf etwas nicht Оправиписе, им, v. P. pf. (1) бе Tern, Beachtetes, admonen (de crimine, maa (nach einer Krankheit), melius esse. le facto).

Оправљање, т. дав Зur еtmaфen, corОпово , в. намастир у Фрушкој го rectio, reparatio,

ри. Оповски, кa, кo, yon Опово, Оправљати, ам, v. impf. zurichten, Опоганими, им, v. pf. Berunreiniget, centweihen, polluo,

Оправљаписе, амсе, т. г. impf. (1) Опоганиписе, имее, т. г. pf. 1) fi) bessern (mit der Gesundheit) convalesco. verunreinigen, contaminor. 2) fid bes Опраши, оперем, v. pf wa{фе, като.

R

у.

reparo.

1

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

Оир

или

[ocr errors]

Οπρ

Опnt

біб Опраштање, п. 1) бав 26fфіебебmen Опружање, п. ав. 28ftreen, protenbeim Auseinandergehen, salutatio dis

$10. cedentium. 2) сав Зergeiben, condo- Опружащи, ам, т. impf. aus trećen, natio.

Опружити, им, т. pf, j extendo. Опрашшапки, ам, v. - impf, verseiben, Опрцапли, ам, v. pf. н. п. читаво condono.

јагње, јф mit eiztem gansen gаmm Опрашатисе, амсе, уг. impf. 16: begrafen, fich's wohl omeden lassen,

Ichied nehmen (und sagen: Nichts für un cum deliciis comedo.

aut!),aute discessum salutare ѕе іnvіcеm. Олрцан, ца, у. pf., п. ј. јарац козу, Опраине, f. р. (fфеrsbaft) flеtеr bespringen, coeo (de capro). cf. mefir. Keit, reliquiae flucci.

Опсена , f. (Реси Срем.) vidе опсјена. Опрегача, к.1 vie Oburse (6ав Зоrtum) Опсенипи, им, (Рес. и Срем.) vide Onpexna, f. , der Frauen, praecingulum опсјенити. cf, прегача.

Опсетитписе, имсе, т. г. pf. (fberia Опрез , m. Die umjit, circumspеctіо: haft, mit Anspielung auf ncemo) stait на опрезу као зец.

ocjem muce (gewahr werden). Опремање, п. Зав Sertigmaфen gur 26. Осјена, f. (Ерц.) дав Blenomert, pracreise, paratio ad iter.

stigiae. Опр-машн, ам, v. impf. reifefertig mа? Опсјенипи, им , у. pf. (Ерц.) verilene den, expedio.

den, glaucoma cui ob oculos objicio, Опремили, им, v. pf. reifefertig ma- Опсоваши, сујем, y, pf. кога, chen, expedio.

номе што, befфimpfen, coutumelia Опреспи, едем, y, pf. fpinnen, nen adficio. do paro.

Опстрзање, п. бав Заидera im Tapons Опрепи, ем, опръо, (Рес, и Срем) gehen, cunctatio et circumspectatio vidе опријепи.

discedentis. Опржин, им, vidе ожећи.

Опстрзаписе , амсе V. r. impf. н. в. Опознни, им, v. pf. beim 2lus weiten OKO kyke; zaudern, im Weggehen, ter

ein Eingeweide verleßen (einen Darm giversari in discessu. Burфіфneiven, pap bi cecremente bers Опшерали, ам, (Рес. и Срем.) vide ausfallen) laedo intestina ut excremen

оnfерапи. ta appareant.

Опшерйвање, р. (Рес. и Срем.) vido Опријепи, рем, опръо, v. pf, (Ерц.) опheривање.

1) jih an etpak antelen, adѕiѕto, ad- Опшеривати, рујем, (Рес. и Срем.) clinor. 2) очи, feinen Slid auf еtmав

vidе опheривали. richten, oculos figo.

Опшећи, ечемі, v. pf. überfügeLn, cirə Опријеписе, ремсе, опръоce, v. т.. pf. cumvenio.

(Epy.) 1) sich stemmen, stüßen, anley Оптињйвање, п, бав $üttern per Stalner, innitor. 2) sich reßen (von der Urs wände mit Stroh, Farrenkraut, mee), resisto, obsisto, obnitor.

dgl. im Winter, munitio stabuli ab Опрішпитисе, имce, v. r. pf. Bran. hieme.

blasen bekommen, pustulas ab igne Оппињивати, њујем, v. impf. (bet ducere.

Stal) mit Farrenkraut u. dgl. ausfüt: Опрљипи, им, vidе опарити.

tern, munio stabulnm ab hieme. Опр ісипти, ?

v. pf. Durchbetteln, Оппињипи, им, v. pf, umfüttern, runo abbetteln, permendico, mendicans eme berum füttern, munio stabulum foeno, tior. Какав је (издрпан), опросио н. п. кошару, свињац. би њим бијели свијен.

Оптицање, д. (Срем..) vidе опјецаОпроситии, им, v. pf. 1) verzeihen,

ignosco. 2) frey machen, libero, solvo: Оппицами, ичем, (Срем.) vidе оп. „TelШлитарца скоњем онростише mjецати. „Симеун се грија опростно

Оппјецање, п. (Ерц.) дав Иmіngeln, Опроспиписе, имсе, V. г. pf, 1) fi) circumventio.

gegenjeitiyergeiben, sibi cоndоnаrе Опшјецати, пијечем, у. impf. (Ерц.) invicem. 2) Abschied nehmen, saluto umringen, circumdo. discedens.

Оптражнии, им, v. pf. runo umber Onpoimâj, . Arlaub (beim Scheiden), besuchen, pervisito: yenia:

„И опражи Турске кованлуке, „Бевојка пін се удаје,

„Не би ли ће десијо Турака „Од шебе ишше опроштај

Олшркаши, прчем, vide оптрчаши. Опрошиење, т. дie &rlaubnig , Yenia ; Опшірчавање, . дав Иmlaufen, circum. с опроштењем (моја жена)

cursio.

HIM,

ње.

cumcurro,

ris.

2

сuѕ0.

чица.

им,

nu

Onmpuabatı, am, v. impf. umlaufen, Opâp, m. Art geistliche Schärpe" der circumcurso.

Djakonen , horarium. Onmoyamu; "HAM, v. pf. umlaufen cir-' Opamu, pem, 'impf. adfern", aro. *

Ораћн, ka, fe, н. п. земља , 24&ee Оптужлівање , п. Фав 2nElagen Bor Tland), terra arabilis, arvum. Gericht, accusatio.

Opa, m. der Ackers'mann, arator. Оптуживати, жујем, vimpf, anielagen, Орачев, “ва; во; • Бев 24Феrеев, arato

accusó. Оптужипи, им, v. pf. antlagen, ac- Орачица гужва, f. vіdе гужва ора. Онкерапии, ам pf. (Epu:) rund hers Орачки ; : ка ко; 2) 2Ёeters • , aratour umjagen, circumago.

rum: 2) adv. wie ein Aderomanzi, moОпheривање, п. (Ерц.) 'Тав Иmidgen, re aratoris. circumactio.

Opawap, m. 1) MAU, eine Mausart, Оперирапи, рујем , v, impf. (Ерц.) die Nüße frißt (Billich ?), mus. 2) einem umberjagen, çircumago.

der gern Nüße ißt, homo amans nus Опешитія, им, v. pf, beaugen(феі.

pt. beaugenscheia cuth: 3) einer da Nüße serkauft, vene nen, video, perlustro :

dens nuces. „Кад је Ђорда иљаду дуката, Opari itey n das Würgen mit Rüben, „Додај ми је да је оплеши:vto

mucum intritio in cibum. Опузао, зла, лo, fФlüpfrig, lubricus. Орашими v. impf. mit Nüfen Опуспіепи, спим, (Pec.) vidе опу. würzerf,"condio nucibus.se Опустипи, им, (Срем.) шћен. Орашје, п. (coll.) Ber 2?uрwаrə, Опуспішити, им; v. pf. veryüften, cetum. . . . . . depopulor.

, Л.iп, "

Орашчић, m. din. 04-ора.. Oriyma, f. der Riemen für die Oparkerii OpAuja *, f. die Armee, exercitus turcicus: lorum ad hypodemata.

и он уби у Турској орди и 12. 2 р**, Опушкети, бруслим, Т. pf. » (Ерц.) Из зворника Асан барјактара* -

ордула, f.: (у сријему и у Бачк.) alte Опчинии, им, v. pf. кога", eineti Ve Here (ais Schimpfwore für ein altes, beçen, es einem antban, incauto.

böreg! Weib) i venefica. i Опшивање, в. дав Иminibeti, obsu- Орезапис, ежемi , v. pf. н. п, виноград, tio.

beschneiden, amputo , praeseco. Олішивати, ам, v. impf. runs imnä. Орепак, пка, m: бав leitt (uno flеф» ben, obsuo.

te) Getreide, welches beim Worfeln nes Опшити, јцијем (particip: отшивен), ben das ich were vertragen wird, grana v. pf. umnähen, circumsuo.''

leviora: оснјеци пај орепаѓ. . Опш, ma , me, (у Сријему) alges Орид , m. Spriva, Achridа: 11 mein, commuuis.

„Цинцар Јаткоіод Орнда града. — Општина , f. Die Gemeinse; commune. Орипак, ліка, т. (у Сријему, у Бачк. Опцински , кa, кo, Semeinves, pu и у Бан.) vide орићак, blicus.

Оригінбе, рисе, w. г. impf. н. п. планина, Ора, ораа, т. Sіе Хив, рых,

nymag Wiederhallen, wiederfchallen Opa, f. (wpa) die rechte Zeit, tempus opportunum:

Opekak, kka, m, die Pflugreute, rallum. 1 ,испај горо, кукај кукавито : Opjamин*, m. (Хоргітпs, Bauet). Раз „Нек' се чини ора за ајдуке.

lunke, Holunke, Spißbube , nebulo. Оран, рна, но, bereit, aufgelegt, su ets Opјалка, f. (Schimpfwort) Das was, paratus, promtus.

Орјалкина. f. meiblіchе pоn opјатині Оранија , f, ein grоffеr unbebetter #ef Opјатски, ha, кo, 2) Сpisbubeni, bes Tel, iebes magnus.

bulonan. 2) adv. fpißbübisch, more neОраница, f. Ver Rapt, 9Хафеn, cyniba. bulonum.

Орлаш, m, н, і, палијер, Ser (201ers) Орање, п. 1) дав 24tern, aratio. 2) gев Thalerssthalerus duorum florenorum. ateries Wano, terra : мутна вода као Орлина, f. augh. . орао. орање ; пале вране по орању; Opanti, m. 1) der junge Adler, pullus „Море Марко! не ори друмова. aquilinus. 2). der Şahn an der Flinte, „Море Турци ! не газ'mе орања retinaculum pyritae. Орао, орла, m. per plet , aquilai Орлов, ва , во , 21деggѕ, aquilae; aquі. Ораов, вa, eo, Rup =, nuceus.

linus. : Ораовина, f, pa tutbols, lіgnum gu- Орловинокпи, m. pl. das Geißblatt

Lonicera caprifolium Linn.

Ra

resono.

cf. чун.

eeum.

consecro.

Орлушина , f. vіdе орлина.

Освајање , a. Sas rgbeen, captio. Орман, m. (у Сријему, у Бачк, цу. Освајати, ам, v. impf. erobert, rеdigo Бан.) per kаftеn , armarium.

sub potestatem. дрница, f. Atеrlano, amerfelo, arvum. Осванупи , нем, у. pf. vom anbrechena ортан*, m. Der Befeufфаftеr (@от. den Tage erreicht werden, invenior a dio pagnon) in einer Handelsunternehmung, illucescentе. Кад се Србљи у јутру. socius negotii.

састану (у Србији) и назове један Оршаклуы, ш. Die Panoung&gеfед. другом добро јутро, онда га schaft, societas.

упипа: Те си ли мирно освaңyo? оршаков , ва, во, Des Compagnons А онај одговори: Мирно, вала Богу ; socii.

како ти! Оршаковање, р. Вав аптеln in @efens „Освану: звезда на ведром небу, ichaft, societas.

„Рабар девојци пред белим двором. орпаковани, кујем, у. impf. Com: Освёспіиши, имі , (Рес. и Срем.) vide pagnon seyn, sum socius.

освијестипи. Оршаковица, f. pie $rаи фев Єompag• Освёсципінсе, имce, (Рес, и Срем.) nons, uxor socii.

vidе освијеспиписе. Орачење, д. Вее. Дbfфup einer pano. Освепа, f. Die Хафе, уindicta. Нема

lungsgesedschaft, initio societatis , cre освете без луда брата. atio socü,

Осветипи, имі, v. pf, weiben (Bajfer), држачина, f. augm... орцав : ортачино" моја!

Освёпишисе, зимсe, v. r. pf. коме, Ортачити, им, т. impf. Зит оршак fid rächen an jemand, vindictam sumo machen, facio socium.

de aliquo. Орпачитисе, имce, y, z, impf. оршак, Освешилапи, ам, (Рес“ и Срм.) rida werden, socius fio,

освјетлати. Оршачки, кa, кo, 1) н, п, новцы, Сот. Освијестииши, им, v. pf. (Ерц.) 3ue

pagnies, societatis. 2) adv. wie Com: Besinnung bringen, revoco ad mentem. pagnons, more sociorum.

Освијеспиписе, имее. . г. р. (Ерц.) Оружање, п. Зав Зетаffnen , armаtiо. zur Besinnung kommen, redeo, ad оружани, ам, v. impf. beaffnen, armo. mentem, Оружје, в. die Waffen, arma.

Освітак, піка, т. беr 2Inseum (048 c, m. die Wespe', vespa.

Tages), diluculum : Осакалиши , им, v. pf. 1) хит Жұйрpel „На освитак неђељи дођоше machen, debilem reddo. 2) zum Krüp Прије зоре и бијела дана : pel werden, debilis fio.

Освитање, и. давеіфtbarmersen бер Осаканциттисе, имce, v. r. pf. , дит anbrechendem Tage, apparitio primo Krüppel werden, debilitor...

diluculo. Ocam, acht, octo.

Освиташи, икем, v. impf. fitbar mer. Осамдесет, афiзig, oetoginta.

den ben anbrechendem Tage, appareo Осамдесетepo, vidе осамдесеторо.,

diluculo. Осамдесеmії, па , по, деr аtstoite, Освјетлаши, ам, v. pf, (Ерц.) п. octogesimus.

образ, bré maфeit, illustro existiОсамдесеторо, 24ngab yon 18o, octo mationem. ginta.

Освојини , им, v. pf. ergeen, capio, Осамиписе, имce, v. r. pf. alcin bei=

оссиро. ben, relinquor solus.

Осврабани, ам, v. pf. кога, mit #räge Осамнаесіп, афзерип, oetodecim. afteen, scabie inficio. Осамнаестеро , vіdе осамнаеспоро.

Осврабапінсе, амce, v.r. pf. Sіе Redge Осамнаеспи, та, піо, деr аf3ebnte, bekommen, scabie infici. duodevigesimus.

Осврнулисе, немсе, vide oбaзреписе. Осамнаеспоро, cine Anabl wоr аbt. Освртање, п. vіdе обзирање.

zehn, octodecim (wie franz. une dixhui. OcBpmamuce, phence, vide 063upataine). Ocam, m. „@tgens un Crepernika in Oceдeпи, дим, (Pec.) 1 vіdе осијеђе. Bognien.

Оседици, им, (Срем.) ми. Осаканин, m, човек из Осата. Оса- Оседлапи, ам, v. pf, fatten, imрово

фани су готово сви дрвођеље, па иду љепти по својТурској, пше граде Осек, m. (Рес, и Срем.) vidе осјек. куће и остале зграде ў врло су Осек, m. (Рес. и Срем. ) vide Осијек. добри људи, и знаду, готово сви, Оселе, роп пкп ай, abhipc, ex hoc влазу наизустр,

tempore,

[ocr errors]

лисе.

sellam equo.

осипање, т.

IIIIIIIIII.

чанин.

[ocr errors]

Оселипти (одселити), им, т. pf. 1) ко Ocuon , na, no, gewaltthätig, violentus, ra, einen übersiedeln, transporto. 2) 0

n. das Auseinander = fallen laro ceano, er ist weggezogen, emigravit. fen, Zerstreuen, dissipatio. Оселицисе (одселинтисе), имсе, т. г. Осигнали, ам (и осиніљем), у. impf. pf, fich wegstedelut, emigro.

auseinander fallen lassen, dissipo , H. Ia Осетии, им, (Рес. и Срем.) vidе осје чарапу.

Осигацисе, амсе (и осиљемсе) , v.r, Осетиписе, имce, (Рес, и Срем.) vide impf., 1) auseinander roden, dissipor. осјепинсе.

2) befäet werden, conseris Осећање, а. (Рес. и Срем.) vidе осје- Осирадиции, им, v. pf, mit сирaдa vers қање.

brämen, praetexo, limbo. Осећапии, ам, (Ресь и Срем. ) vide Осиромашин, им, v. pf. реrаtment, ocjekamu.

depauperor. Осећаписе, амсе, (Рес. и Срем.) vide Осиропіети, ептим, v. pf. (Pec.). bers осјећалінсе.

Осиропипи, им, v. pf. (Срем.) wаifet Осећи, осечем , (Рес. и Срем. ) vide Осиріkепи, оптим, v. pf. (Ёрц. )) were осјећи.

den, serwaisen, orbus fio. Всекисе, осечемсе, (Рес. н Срем.) vide Ocje, n. (coll.) die Dehrenspißen, ari. ocjekuce.

stae. Осецање, п. (Рес, и Срем.) vidе оси- Осјек (одсјек), т. (Ерц.) :) Ver 16. једање.

fфnitt, segmentum. 2) осјеком, іn Осецапии, ам, (Рес, и Срем.) vidе оси Bausch und Bogen , per aversionem. јецалии.

Осјетили, им, v. pf. (Ерц.) empfіntеп, Осецатисе, амсе, (Рес. и Єремт.) vide

spüren, sentio. осијецаписе.

Осјетиписе, имсе, т. г. р. (Ерц.) met. Осечак, чка, m. (Рес, и Срем.) vide ken, sentio. осјечак.

Ocjekâie, n. (Epq.) 1) das Empfinden. Осечанин, m. (Рес. и Срем.) vide Ocje sensus. 2) das Merten, animadversio.

Осјећалін, ам, v, impf. (Ерц.) empfin. Осечкії, кa, кo, (Рес. и Срем ) vide den, sentio. Осјечкін.

Ocjekamucé, amce , ү. г. impf. (Ерц. Осечкиња, f. (Рес. и Срем.) vide Осјеч. merken, sentio.

Осјећи (одсјећи), осијечем, v. pf. (Ерц.). Осигурали, ам, v. pf. (у Сријему, у 1) abbauen, deseco. 2) bestimmen, de Бачи, и у Бан.) феr ftеlеt, tutum termino. 3) abnehmen, imminui. 4) (von prospicio.

Sukuruz) ben Fruchtstengel anlegen, Осидрапин, ам, у. pf. (cm.) mit dem

facio spicam. ausgemorfeinen 2ntеr bеfеtіgеn, anco- осјећисе (одсјећисе), осијечемсе, т. ra teneo nayem :

г. pf. (Ерц.) на кога, еіnеn аnfаbren, „Осидраше шанану галију

invehor in aliquem. „Под бијелу кулу Кујуніініка — осјечак (одсјечак), чка, т. (Брц.) Ber Осиједини , им, v. pf. 1 (Ерц.) grаи Åbichnitt, segmcntum. Осијеђепи, једим, v. pf. j metven, са- осјечанин, ш. Ерц.) Xer ©Teggеt, Es.

sekinensis. Осијек, m. (Ерц.) fegg, Essekіnum, дсјечки, кa, кo, (Ерц.) $feggers, esОсијецање (одсијецање), п. (Врц.) 1) sekinensis.

das Abbauen, decisio. 2) das Anfahs Осјечкиња, f. (Ерц.) бie &ffeggerin, ren (im Reden), invectio. 3) das 26s femina Essekinensis. nehmen. (des überschweinmenden Wass Оснікалье (одскакање), р. т) бав и ебеr= sers), remissio. 4)'(vom Kukuruz) das fpringen (Bezwingen im Sprunge), vicLehrenmachen, spicarum protrusio. 5) toria saltus. 2) da$, 2bspringen, desula das Asichägen, aestimatio.

tura. Осијецали, ам, v. impf. (Ерц.) 1) аб. Оскакати (одскакапи), ачем, т. impf.

ранеn, decido. 2) н. п. поприцу, 1) abspringen, desilio, resilio. 2) übers (фükеn, aestimo. 3) осијеца вода, ар. springen (besiegen im Sprunge), vinco neymen, demo. 4) осијецају кукурузи, saltu. 3) (v. pf.) davon springen, abeo Pehren machen, spicam emitto.

saltans. Осијецашисе, амce, y, r. impf. (Ерц.) на Осканлівање (одскакивање), p. wide

kora, einen anfahren, invehi in quem. Осилилии, им, v. pf, gewaltig mеrѕеп, Оскакивали (одскакиватни), кујем, vim uanciscor et potentiam.

vidе оскакати 2. ÖCKM, außer, praeter , praeterquam. Оскоруша , f, 4) Per &perterbaum, sor

Киња.

2

reddo,

nesco.

оскакање 1.

2

« PreviousContinue »