Ослаьâье, n. das Vertrauen auf jes mand, confisio, fiducia. Ослањатисе, амсе, v. r. impf. ver. trauen auf einen, confido in aliquo. Ослепети, пим, v. pf. (Рес.) Ослéпиши, им, v. pf. (Сpeм.) [den,coeОслијепити, им, v.pf. (Ерц.) (cus fio, Ослијепљети, пим, v.pf. (Ерц.) oculis capior.

Ослободищи, им, v. pf. кога, einem Muth machen, animum addo. Ослободитисе, имсе, v. г. pf. Muth bekommen, animum capio. Ослонитисе, имсе, ч. г. pf. на кога, auf einen vertrauen, confido in aliquo. Ослоњање, n.' vide ослањање.

слоњатисе, амсе, vide ослањашисе. Ocмák, m. 1) Art Maß, mensurae genus. 2) ein Thier (Pferd) von 8 Jahren, octeunis equus. Осмевање, п. (Рес. и Срем.) vide oсмијевање.

Oсмeвaшиce, aмce, (Рec. и Сpeм.) vide осмијеватисе.

Осменутисе, немсе, (Рес. и Срем.)
vide осмјенутисе.
Осмерица, f. vide осморица.
Осмеро, vide осморо.

Осмй, мa, Mo, der achte, octavus. Осмијевање, п. (Ерц) дав Зиämeln, arrisio.

Осмијевашисе, амсе, v. r. impf. (Ерц.) zulächeln, adrideo.

Осмина, f. 1) das Achtel, pars octava. 2) eine Zahl von 8, octo. Осмuna, f. die Achte (im Kartenspiel), numerus octonarius, ogdoas, Осмјенушисе, немсе, v. г. pf. (Ерц.) (einmal) zulächeln, adrideo.

Осmoриua, f. eine Anzahl von acht, ogdoas, octo (fr. une huitaine). Ocмopo, eine Anzahl von acht, (fr. une huitaine).

Осмочитисе, имсе, v. г. pf. zum Brot essen (z. B. Fisolen); nach deutscher Art etwa: Gekochtes effen, obsonia edo. Ocмyдиши, им, v. рf. absengen, amburo, z. B. ein Schwein, die Haare versengen.

Осмудишисе, имсе, v. г. pf. ch an» fengen, aduror.

Осне жити, жи, (Рес. и Срем.) vide оснијежити.

Осниваше, п. das Gründen, jactio fundamentorum,

Оcнúваm, aм, v. impf. gründen, Grund legen, jacio fundamenta. Оснијежити, жи, v. pf. (Ерц.) fnenen, es ist Schnee gefallen, cecidere uives. Основа, f. der Zettel (beim Weber), der Aufzug, die Werfte, stamen. Основаши, нујем, v. pf. 1) angetteln (дав

Garn), ordino telam. 2) den Grund (zum Gebäude) legen, fundamenta jacio. Оснушак, шка, m. ber lufzug (bei den Webern) bevor er an den Weberstuhl kommt, stamen.

Осoбина, f. besonderes Eigenthum (was nicht unter der gemeinschaftlichen Hausverwaltung steht), res propria, non communis familiae, peculium. Bexoja жена има краву или овцу, што јој је поклонио огпац, или други ко; а Мушкарци држе кошнице, бротњаке; сију дуван и т. д. Особити,

та, mo, besonders, singu◄ laris, proprius. Особиmo, 1) besonders, praesertim. 2) besonders, seorsum.

Ocoвина, f. die Achse (am Rade), axis, Ocoвй, ла, ье, Wespen, vesparum. Ocoje, n. das Dickicht, der dicke Wald, in den keine Sonne kommt, saltus densus.

Ocoxa, f. eine Art Flüssigkeit, liquidi genus. Осолиши, им, v. pf. einfalzen, sallio. Осолитисе, имсе, v. г. pf. etmaš Ge falzenes essen, manduco sallitum. Осорыив, ва, Eo, reizbar, gähzornig, iracundus.

Осочан, чна, но, cf. осока.
Оспа, f. vide аспа.

Оспице, f. pl. vide красте,
Оспичав, ва, во, blatternarbig, vario-
larum notis maculatus. cf. богишав.
Осрамomиmи, им, v. pf. in Schande
bringen, dedecore adficio.

Ocрamи, осерем, v. рf. daherscheißen, vide посра

procaco. Осратисе, осеремсе,

писе.

diocris:

strovitia :

Осуђивати (одсуђивати), ђујем, v. impf. aburtheilen, judicium fero. Осужњишисе, имсе, v. r. pf. ein Ge fangener werden, ins Gefängniß kom. men, in vincula conjici.

Осукати (одсукати), учем, v. pf. аб

drehen, abwinden, retorqueo, devolve. Осукивање (одсукивање), п. дав 216. drehen, retorsio, devolutio. Осукивати (одсукивати), кујем, v. impf. abdrehen, retorqueo. Осуриши, им, v. pf. blaß färben, соlore pallido imbuo.

Осути, оспем, v. pf. außeinanber fal= len lassen (z. B. den Strumpf), dissipo. Осушисе, оспемсе, v. r.pf. 1) auß eins ander rollen, dissipor. 2) befäet wers den, conseri :

„Осусе небо звездама,
А равно поље овцама —

1

Осушити, им, v. pf. trocknen, sicco. Осушшишисе, имсе, v. г. pf. verdorren, austrocknen, siccor.

Omава, f. das Grummet, foenum chordum

Omáкаже, n. das Abziehen (das Weins),
deductio, derivatio.
Omáкаши, ачем, v. impf. abziehen (den
Wein), derivo.

Отале, vide одале.

Оmàьаши, ам, v. pf. gut ausführen, bene perficio, vinco.

Оманчаши, аm, v. pf. dünn werden, ex

tenuor.

Отањити, им, ч. extenuo.

pf. dünn machen,

Оmaŋ, oùa, m. der Vater, pater. Omвоpâte, n. 1) das Deffnen, apertio. 2) das Polieren, politio. Оmвораши, ам, v. impf. 1) aufmachen, aperio. 2) polieren, polio. Оптворити, им, у pf. 1) aufmachen, aperio. 2) polieren, polio, z. B. пyшку, сребрно што и т. д. Отврднути, нем, v. pf. fart werben, induresco.

Отвостисе, зесе, v. r. pf. fich löfen, solvi: отврзла му се крв на нос (или из носа).

Ome! Zuruf ans Pferd, um es zu ents fernen, vox abigentis equum. Отегнути, нем, v. pf. fiređen, au$= ziehen, extendo.

Отегнутисе, немсе, . г. pf, fid hin= strecken, extendor.

Омèжаши, ам, v. pf. 1) schwer werden, gravis fio. 2) schwerfällig werden, gravis fio.

Oméзaне, n. das Ausziehen, Ausstrecfen, extensio.

Отезати, ежем, v. impf. ausfitecfen,

extenso.

Оméзamисе, exeмce, v. r. impf. fich dahinstrecken, extensor.

Отелиши, им, v. pf. Ealben, cin Kalb werfen, pario (vitulum). Отелитисе, имсе, v. г. pf. talben, pario./

Отерати, ам, (Рес. и Срем.) vide oКерами.

Отесати, ешем, v. pf. Бебацен, do. lo, dedolo, exascio. Отеснити, им, (Рес. и Срем.) vide отијеснищи.

Отёщи, отмем, v. pf. пеђтеп, тед. nehmen, capio, rapio. Отетисе, отмемсе, v. r. pf. fih bе freyen, liberor.

Оmékи, ечем, v. pf. anlaufen, aufschwellen, intumesco. 2) eblaufen, decurro, minuor.

Отешчати, ам, vide опежати.

Omпjéсниmи, им, v. pf. (Ерv.) knapp machen, facio angustum.

Омимâне, п. das Wegnehmen, Entreis Ben, ademtio.

Опимарити, иM, v. pf. striegeln, strigili rado.

Отимати, ам (и отимљем), v. impf wegnehmen, adimo.

Отимашисе, амсе (и оптимљемсе), r. impf. 1) fich frey machen, eximor, liberor. 2) OKO шma, sich reißen (um etwas), raptim emo, diripio. Отипсати, ам (отипшем?), vide 0

стипсати.

Оmирâше, n. daß Abwischen, abstersio. Ошираши, рем, v. impf. abwischen, abse tergo.

Omupamиce, peмce, v. г. impf. sich abwischen, abstergor. Omiρâu, m, das Handtuch, mantile, mantella, mappa. Избирач нађе отирач (кад се који жени). Omискивaшe, n. 1) das Wegdrücken, remotio (per pressionem). 2) das Losstopfen, apertura per remotionem. Отискивами, кујем, v. impf. 1) $in= wegdrücken, removeo (urgendo), z. B. лahy. 2) losstopfen, aperio per remo

tionem.

Omuскивашисе, куjeмce, v. r. impf. H. п. у свијет, іn bie meite Belt binaub fich werfen.

Отиснути, нем, v. pf. 1) binmegörü cken, removeo. 2) aufstopfen, aperio. Отиснутисе, немсе, v. г. pf. у свијет, sich in die weite Welt hinein werfen, abeo inter homines ignotos.

Отићи (отићи), отидем, отишао (говорисе у брзом изговору ошад и очао), v. pf. fortgehen, abeo. Отицање, n. vide omјецање. Опицами, ичем, vide omjецати. Omjeпâше, u. (Eру.) 1) das Aufschwels len, intumescentia. 2) das Ablaufen, defluxus.

Отјецами, отјечем, v. impf. (Ерц.) 1) anlaufen, aufschwellen, intumesco. 2) ablaufen, defluo. Отказати, ажем, v. pf. antworten, entgegnen, respondeo.

Отказивање, п. Das untworten, respok

satio.

Отказивати, зујем, v. impf. antmor ten, responso. Откале, vide одакле. Откати, очем, v. pf. fertig weben, pertexo.

Omкваше, n. 1) das Losschmieden, defractio, solutio. 2) das Dängeln (der Sense), cum quis tundendo acuit (falcem foenariam).

Ошкиваши, ам, v. impf. 1) losschmie=

den, recudo i. e. cudendo defringo, solvo. 2) Kocy, dängeln, tundendo acuo. Откидак, шка, m. ein abgeriffenes

Stück, particula defracta, decerpta. Откидање, п. дав Horeißen, dereptio. Ошкидати, ам, v. impf. abreißen, deripio.

Откинути, нем, v. pf. abreißen, deгіріо; откинула се лађа. Оклáпане, n. i) das Abdecken, detectio. 2) das Aufsperren, reclusio. Отклапати, ам, v. impf. 1) bben, den Deckel abnehmen, detego. 2) aufs fperren, aufschließen, recludo, pando. Отклати, кољем, v. pf. abbrehen (am Preife), detraho: једва сам пасјим зубима отклао. Откле, vide одакле. Отклопити, им, v, pf. 1) brecten, detego. 2) aufmachen, recludo. Откључавање, п. дав

clusio.

fili, rе

1 aufschlies

Отковати, кујем, v. pf. 1) of mies den, recudo, demo. 2) косу, абдан geln, tundendo exacuo. Откопавање, n. baš Wbgraben, sublatio (fodiendo). Откопавати, ам, v. impf. Откопати, ам, v. pf. § tollo fo

diendo.

bgraben,

Откос, т. čaš Graš, welches mit ei= nem Sensenstreiche abgemäht_wird, quod uno falcis foenariae ictu demetitur: покисли откоси; покисло сије но у откосима. Откосити, им, у. pf. abmähen, deme

to, deseco, Откривање, п. 1) дав, 2160een (дев Hauses), detectio. 2) das Enthüllen, nudatio, detectio.

Откривати, ам, v. pf. abbeđen, entbes cken, enthüllen, detego, retego. Открити, ријем, v. pf, abbeden, ento decken, enthüllen, detego, retego. Откуд, откуда, woђer? unde?

Oшкŷп, in. der Loskauf, die Auslöfung, redemtio:

„Оћеш ли ме пустит на откупе? Откупиши, им, v. pf. loštaufen, re

dimo.

Откупљивање, п. даš goštaufen, Нив= löfen, redemtio.

Откупљивати, љујем, v. impf. 10. taufen, redimo. Отле, vide опале.

Omмиша, f. der Mädchenraub, raptus puellac. У Србији и данашњи дан отимају ђевојке. Млада момчад

A

врло радо иду у отмицу, и често нуде један другога: „Ајде море да ти опімемо шу, или ону, ђевојку." У отмицу се иде с оружјем какогођ на војску. Кашпо отмичари довребају ђевојку код стоке или кад пође на воду, па је увате и одведу, а кашто ударе на кућу ноћу (као ајдуци), па обију кућу и свежу ђевојачкога оца и браћу, док нађу ђевојку и одведу. Кашто се побију ђевојачка браћа и рођаци с отмичарима и буде меса доста; као што је у Јадру (у селу Клупцима) 1805те године погинуо ђевојчин брат и један омичар"; и ђевојку опет нијесу могли отети. Зато отмичари не смију ласно да ударе на кућу, ђе знаду да има млого рода у ђевојке, а особито ђе је се

ло сложно: зашто и сељаци, како стану пушке пуцами и учини се буна, спопадне сваки своју пушку па трчи у помоћ. Свему је селу срамота, кад се из села отме ђевојка, а отмичарима још већа, кад се врате јалови. Кад отмичари докопају ђевојку у руке, онда је већ не ће оставиши, макар сви изгинули; ако ли се ђевојка стане затезами и не ће да иде, онда је вуку за косе, и деру штапом као вола у купусу. Отмичари не смију ићи с ђевојком момачкој кући: зашто пођу кашто сељаци, с родом ђевојачким, за њима у поћеру; него је одведу у шуму, и тамо је вјенчају у каквој колиби (пударској или пастирској), или ђе око буквића. Поп мора вјенчаши, ако му се и не ће: зашто оће да га бију. Кад Дође поћера у село, онда ови, откуд су опмичари, изиђу преда њи лијепим начином и граде мир. Ако се тако помире, добро; ако ли род ђевојачки оде кадији на тужбу, онда морају доћи и отмичари с ђевојком. Кад угледа маши ђевојку на мешћеми, а она се стане бусаши рукама у преи, и јаукати : „Куку мене! ево роба мога." Кад се почну судиши, кадија најприје пита ђевојку: Или је сила Или Драга воља? Ако рече ђевојка, да је сила, и да она не ће с оним момком живљети ни данас ни сјутра, макар је сву исјекли на комаде, онда зло по отмичаре: морају лежати у апсу и плаћати глобу. Ако ли ђевојка рече (као што понајвише бива): „Није сила, веће драга воља: ја ћу за њим и у гору и у воду," онда ошмичари даду што

гођ кадији, па се помире с ђевојачким родом, и одведу ђевојку кући те чине свадбу.

Највише се догоди те отимају ђевојке, кад момак запроси ђевојку па му је не даду; а кашто је и не просе (кад знаду да је неће дати), него управо отиду и отму, а момак је није ни виђео. Ђевојќе отимају понајвише момчад, која немају родитеља, или ако и имају, а они и не слушају, него се скићу којекуда; а за поштена момка и од поштена рода слабо ће кад отеми ђевојку, нити ће такови момак отићи у отмицу.

Црни је Ђорђије био забранио отимати ђевојке: издао је заповијест, да ће свакога момка, за ког отму ђевојку, погубиши; попа, који вјенча отету ђевојку, обријати (распопити); кума, ђевера и старог, свата шибати; а осталим ошМичарима сваком по 50 башина уДарити.

Опимичар, m. ber Mäðhenräuber, raptor puellae. cf, отмица. Отоболитисе, лисе, v. г. pf. an etmaš herabhangen, dependeo. Отоварити, им, v. pf. abladen, demo. Отбич (отпоич), Iso eben, kurz vors Отбичке (отоичке, Ger, paulo ante. Omok, m. die Geschwulst, tumor. Отока, f. ein Seitenarm cines Stro= mes, der sich wieder mit demselben vereinigt, und dadurch eine Insel bildet, cornu fluminis circumfluum. Отоле, vide отале. Отонитисе, писе, v. г. pf. н. п. сни'jer, fchmelzen, liquefio. Отоплитисе, лисе, v. г. pf. Lau wers den, tepesco.

Оточити, им, v. pf. 1) абзінен (ден 2ein), derivo (vinum). 2) н. п. сјекиpy, mit dem Wehsteine abschleifen, co

te acuo.

Отпађиваши, ђујем, v. impf. abfälig maden, defectorem reddo, seduco. Ошпађивашисе, ђујемсе, v, r, impf, abfällig werden, abfallen, deficio, seducor,

Отпарати, ам, v. pf. abtrennen, weg= trennen, solyo, separo. Отпасати, ашем, v. pf. logütten, discingo.

Отпасивање, n. baš Cośgürten, discinctio, solutio.

Опасивати, сујем, v. impf. logür ten, solvo.

Отпасти, аднем, v. pf. wegfallen, decido. Отпашшање, п. дав 2bfften, 2066ü= Ben durch Fasten, cum quis jejunio luit, jejunio redimit.

Отпаштапи, ам, v. impf. abfarten, durch Fasten abbüßen, jejunio redimo. Олневање, п. (Рес. и Срем.) vide omпијевање.

Отпеваши, ам, (Рес. и Срем.) vide отпијевати.

Отпевати, ам, (Рес. и Срем.) vide отпјевати.

Отпечатити, им, v. pf. entfiegeln, demo signum, resigno. Опечаћавање, и. дав Entfiegeln, sigilli demtio. Отпечаћавати, ам, v. impf. entsiegeln, resigno, demo sigillum. Оппијање, п. 1) баš 26trinten, delibatio. 2) das Abtrinken, pensatio per po

Отпијевање, п. (Ерц.) 1) баš ntge= gensingen, wenn einer früher gesungen, responsatio cantauti. 2) das Abfingen, die Auslösung durch Gesang, liberatio per cantum.

Ошпијевати, ам, v. impf. (Ерц.) 1) коme, einem, der angesungen, entgegens fingen, respondeo cantanti, excipio cantantem. 2) шmo, abfingen, cantu lucror (wie Orpheus feine Eurydice). Отпињање, п. дав vs{nallen, solutio. Оппињати, њем, v. impf. [06{nаlеn, solvo.

Отпирање, п. дав luftßun (ber Zhure, durch Hinwegräumung des davor Ge

stellten), apertio. 2) das Entschuldigen auf einen andern, excusatio in alium. Отпираши, рем, v. impf. врата, vie Thür aufthun, aperio. Отпирашисе, ремсе, v. r. impf. на коra, sich auf einen entschuldigen, crimen rejicio in alium.

Ошпирити, им, v. pf. fih bayon ma chen, abscedo (clam vel pulsus).