Будињи, ња, ње, н. п. јаје, болест, dem Truthahn gehörig, gallopavonis. Будионик, m. по намастирима она Даска, што у њу лупају у јутру да се буде калуђери, Der Meder, expergefactor.

Будисав, m. ein Mannoname, nomen viri. Будиши, им, v. impf, weden, excito. Будишисе, имсе, V. r. impf, erma= chen, evigilo.

Будући да, indem, cum. (ital. essendo che-)

Буђење, n. vide, будење.

Буза *, f. 1) ein Geträut aus Rukuruzbret und affer, potio e pane zeae et aqua 2) брезова, Der Birtenfaft, succus betulae.

,

Бузаџија*, m. ber буза. Бändler, qui vendit potionem e pane zeae. Буздован, m. eine art Reule, clavae genus. Буйн, m. ein großes juhrmannspfero, Metlenburger, (ein Sarntner), equus vecturarius, jumentum. Буињи, ња, ње, н. п. права. бет Flob gehörig, pulicis. Бујад, f. vide папрат. Бујадњача, f. vide, папратњача. Бујање, n. vide бучање, Бујати, ји, vide бучати. Бујатка, f. vide папратка. Бујити, им, v. impf. cf. пајиши, Бујица, f. Kegenbad), torrens. Бујур*, nimm,lange zu, accipe et manduca: Баба: Бујур Муса купуса. Турчин: Нека бако и меса. Бук, m. Der Drt без Bafferfalls, mo das Wasser im Fallen toset, locus cataractae strepitosus: онђе у буку има пастрме, Бука, f. ba3 Gebrüle,'mugitus. Букагије*, f. pl. vide пymo. Букање. n. Das Brüllen, mugitus. Букара, f. у Сријему је обичај да се уз месојеђе свако вече скупе ђевојќе (мале и велике) и младе (а и од мушкиња дође ђекоје), насред сепа наложе ватру (понајвише од ђубрета и од сметлишгпа) и око ње играју и пјевају; и по се зове букара или варише (ајдемо на букару, пјевају ђеца на букари),

ла,

,

Букарење, n. Das Brähnen, subatio.
Букаримисе, рисе, v. г. impf. brähnen,
subo (von Schweinen).
-Букати, бучем, v. impf, brülen, mugio.
Букач, m. ver Hrüler, mugitor (vom
Ochsen).

Буква, f. bie Buфе, fagus,

Букварац, рца, m. Der и G.G.
'ler, puer elementa discens.
Букветина, f. augm. y, буква.
Буквик, m. ber Budenwald, fagetum (?).
Буквић, m. junge Bude, fagus parva,
Буквица, f. 1) dim. v. буква. 2) буков
up, die Buchecker, glans fagina 3) das
ABC, elementa.
Буклија *, vide плоска,
Букнуши, нем, v. pf. 1) aufmuen, mu-
gitum edo 2) auflovern, exardesco.
Буков, ва, во, buden, faginus.
Букова, f. мали намастирик код Не-

готина.

Буљубашица, m. dim. 9. буљубаша.
Буљубашовање, м. баб буљубаша-
Genn, centuriatus gestio.
Буљубашовами, шујем, v. impf. id
bin буљубаша, sum centurio
Буљугбаша, m. vide буљубаша mit
allen Ableitungen.
Буљук *, дiе фar, Krupp, turba, turma.

rium,

stris Linn.

Бумбарање, n. bat bumpfe Gpreden, nach Art des Hummelgemurrs, murmur. Бумбарами, ам, v. impf. Dumpf fpres chen, wie die Hummel summt. Буна, f. Der Muftube, seditio. Буна и Буница, двије воде у Ерце.

Говини.

Бунар *, m. ver Hrunnen, puteus. cf.cmy

денац.

Бунарик, m. dim. v. бунар. Бунарски (бунарски), ка, ко, н. п. вода, Brunnen - 23affer, aqua putealis. Бунац и буница, in ber Kevensart, об. ишао је бунца и буницу, von einem Bagabunben, undique est vagatus. cf. Буна и Буница.

Бунгур, ш. (кукурузан или шеничан) die Grüße, alica (?).

Бунгурање, n. Dae Grügemahlen ali. catio (?).

Бунгурати, ам v. impf. Grüße mahlen, crassius molo: не може воденица да меље, него бунгура. Бунгурац, рца m. dim. von бунгур: Ручку бунгурца, вечери ни к**ца. Бунда, f (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) bec pely, vestis pellicea. cf. курак. Бундева, f. бer Kürbis, cucurbita melo Linn.

Бундевица, f. dim. 9. бундева. Бундевски, ка, ко, н, п, цвијет, Lüt bis Blüthe, cucurbitarum.

=

Буника, f. аз Bilfentraut, hyoscya

mus Linn.

Бунина, бес Dünger, stercus.

Бўниши, им, v. Impf, aufwiegeln,

concito.

Бунишисе, имсе, v. r. impf. fid empören, imperium frango. Бунован, вна, на, айз дем Galafe auftaumelno, e somno excitus, extur

batus.

Бунцање, п. баб кеvеn mie aus Dem
Schlafe, somniatio.
Бунцами, ам, v. impf. говорити ко-
јешма, као у сну, wie "aus дет
Schlafe reden, loqui quasi e somno.
Бунца као баба у болести.
Буњиште, п. Der Drt, mohin baš
Auskehricht geworfen wird, locus quis-
quiliarum, fimetum.

Бура, f. Der Sturmwind, procella.
Бўраг, ва, во, Elein, und großbäudig,
pusillus et ventrosus.
Бураг, m. Der (Ehier=) Magen, venter.
Бурад, f. (coll.) Fäffer, dolia,
Буразер*, m. vide бpam.
Ђураћ, m.

Mannsname,

nomen

viri. Бургија *, f. мали сврдлик, Die Elein= "se Art Bohrer, terebra minima. Бургијање, п. vide бушење.

Бургијати, ам, vide бушити. Byprиjâu, m. 1) ein Mensch, der übers all herumkommt, homo circumforaneus. 2) Schweinmäkler (in Serbien), proxeneta suarius.

Бургијца, f. bim. v. бургија. Буре, ема, п. Das jag, dolium. Буренце, еmа, n. dim. v. буре. Бурликање. n. eine urt beulenden Weis nens, fletus genus Бурликаши, личем, v. impf. heuleno meinen, plorare.

Бурлање, n. bas Serummühlen in flufo figen Dingen. scrutatio in jusculo. Бурљати, ам, v. impf. berumwüblen in Fluffigteiten, scrutari in jusculo, Бурма*, f. 1) ein glatter jingerring annulus. 2) Schraube, cochlea: творасе на бурму.

Bуpмуm*, m. der Schnupftabak, nico

tiana sternutatoria.

Буруншија*, f. Beftrobrief edictum veziri. Бурунџук * м. манко бијело свилено платно, eivenleinmand, (zu Sems den) byssi sericeae genus.

Бýc, m. in em ä, Назимац кус копа бус под котлокоповом кућом. Бусање, п. 9 8 Solagen auf Die Sruit, planctus.

Бусање, п. баз Ве𐐨есеп mit kafen. caespitatio (?)

Бусами, ам, v. impf. mit Hafen bez 'Deden, caespitem congero. Бусатисе, амсе, V. r. impf. sich auf bie Bruft fd)lagen, plangere: бусаce рукама у прси.

Бусен, m. Der Hafen, caespes. Бусеним, mа, mo, rafenreid, caespitosus.

Eуcême, n. (coll). der Rasenhaufe, caespites.

Бусија*, vide ver Sinterhalt, insidiae. cf. засједа.

Bym, m. der Schinken, perna.
Бутина, f. augm. v. бут.
Бушић, m, dim. 9. бут.
Бућоглав, ва, во, (см.) ym Ropfe
der Eule, epithetum capitis bubonis :
Ид одатле сово бућоглава
Буцање, n. vide дерање г.
Бўцами, ам, vide дерами 1.
Буцмаст, ма, mo, voll im Beftфt,

facie obesa.

Буцов, m. eine uet Eleinen glupfifces. pisciculi genus.

Буцаван, вна, но, н. п. нераст (кад се букаре крмаче), brunttig, subans. Бучање, п. н. п. главе, да Dummfeyn des Kopfs; z. B. vom vorher gegan. genen Rausche, torpor capitis (a crapula). Бучати, чи v. impf. Summ feon, turbatus sum, ferveo: и сад ми бучи глава од јучерањег пића. Буче, чета, п. пиле од будије, давTruts bubn, pullus gallinae indicae. Бучевина, f.

Бучики, ш. pl. (coll.) junge Eruth h. ner. pulli indici.

, f. Gignename eines Nafferfaus victe Jobar, Dorf Тржић, Ваф ja, nomen proprium catara

Буџа, f. (у Бачкој и у Сријему) vide кијача.

*

Буџак m. vide угал. Буцачић, m. dim... буџак.

Buyba, f. Kühe mit kleinen Hörnern, sie selbst nicht groß, aber gut; vaccarum

Ba, in in (ријешко се говори, н. п. ва

и

име оца и сина, и светога дуа; ва истину Божју (говоре попови калуђери); ва славу и чест (кад чапіе славу, cf. слава), cf. y. Вабити, им, v. impf. Ioden, allicio. Вабљење, п. 𐐨аз соđеn, allectio. Ваведемије, n. Das Jent Daria Keinigung, purificatio B. V. M. (den 21. Novemb.)

Вавек, м. ј. ва век, (Рес. и Срем.) vide вавијек.

Вавијек, m. ј. ва вијек (Ерц.), ewig,

aeternum.

Вавољак, љка м. оно што се сваља међу прстима, или у устима, ein hügelden, (von Brot u. D. gl.) a man zwischen den Fingern dreht, globulus convolutus.

Вавољење, n. Das Drehen eines hügels chens zwischen den Fingern, conglobu. latio.

Вавољити, им, V. impf. ваљати шмогођ међу прстима, или у усmимa, ein Kuge.chen zwischen den Fius gern drehen, conglobulo, Ваган, m. 1) мјера жишна, ein Betrets

„, Па дозива слугу Вайспину : Ваистина моје чедо драго! Baja, f. hyp. 5. Василија. Вајат, m. vide клијеп. Вајатина, f. augm. v. ваjаm. Вајатић, m. dim. v. ваjаm. Вајашски, ка, ко, н. п. врата, Kam mer, Remnats, cellarius, ad cellam pertinens.

Вајда*, f. пugen, utilitas.
Вајдица, f. dim. v. вајда, cf. глав-

ница.

Вајкање, п. да8 Gnticulbigen, jemanb nicht nach seinem Wunsch bewirthet zu haben, excusatio de coena minus lauta.

Вајкашисе, амсе, v. r. impf. fid ents schuldigen, daß man Jemand nicht nach seinem Wunsch bewirthet, excusare se de coena minus lauta. Вака, т.

Вако, m. hyp. s. Василије.

Bána, f. 1) das Lob, laus, 2) das Loben,
Rühmen, laus.

Bana, bey Gott! hercle!
Валаке*, f. pl. Das 3erEzeug um bie
Füsse zusammen zu winden, bey der
Padogenstrafe, instrumentum pedibus
ligandis ad ferien las soleas. cf. Фалаге.
Валинка, Т. (у Сријему, у Бачк. и у
Ван.) der Fehler, Mangel, vitium
defectus.

Валиши, им, v. impf. loben, rühmen, laudo.

Валиши, им, V. pf. (у Сријему у Бачк и у Бан.) feb ten, labor; desum. Валишисе, имсе, v. r impf. fid) lobеn, rühmen, praglen, se laudare. Ко севали, сам се квари.

Baʌob, m. alveus; der Gameinerrog.

Валовим, та, mo, wellenteid, undo

sus:

Валовиту Дрину пребродище Валпово, п. мала варошица у Славонији.

Baba, f. das Zündloch (an der Flinte, Kanone), foramen incendiarium. Ваљак, ка, дав propfreiß, surculus. Ваљан, на, но, wađer, probus. Ваљање, п. дa. Wälzen, volutatio. Ваљарица, ðie altmühie, fullonica, Ваљашпи, ам, v. impf. 1) wälzen, voluto. 2) сукно, walten, subigo. Ваљапи, ам, v. impf. 1) werth fenn, valere: ваља сто дуката, ваља на рева града. 2) ваља ићи, man muß, oportet, коњ ваља, љуб ваља, Wferò vonnöthen, Brud vonnöthen, Bалakе

Варакање, n. ba3 Musmeiden, declinatio. Варакати, ам, v. impf einem auszus Варакатисе, амe, v impf.j meidjen fus den, declino aliquem.

Вараклеисати, леишем, у. pf. u. impf. mit Flittergold bekleben, bractea auri chalci induco.

Варакли*, adj. mit варак йбекзодеn,

bractea aurichalci inductus :

И дај мени варакли преслицу Варалица, f. betrugerifd, fraudulentus, (als uppofition).

Варање, n. Das Betrügen, deceptio. Bapами, ам. v. impf. betriegen, decipios Варамиcе, амсе, v. r. impf. fid täufden. decipior.

Варварин, m. Gbene an bee Morama bei Сталаћ.

Варварица, f. dim. 9. Варвара (Вазба ra) caмo у овој пјесми: ,, Варварица вари,

А Савица лади,

Николица куса. cf. Барица. Вареник, m. вруће замеђено и заби берено вино, што се по обичају пије на Божић прије јела (у Сри јему и у Бачк.) eine urt Wein{uppe mit Honig und Pfeffer, besonders auf Weihnachten üblich, potionis genus. Вареника, f. marme Mil, lac cale

factum.

Варење, n. 1) bas Romen, coctio. 2) Барење. Украо калуђер с ђаком. козу, па дали да се кува и пече, а они отишли да служе летурђију. У један пут калуђер повиче из ол мара (као да чати нешто) : „ђаче ђакушли! отиди обиди: печели се печење и варили се варење“. А ђак му одговори: „Оче дуовни! дошао човек, па познао роге и ноге, и однијо весе."

Варзило, n. bie Braftfte, (ärbemittel von Brasilienholz,) color ligni brasiliani.

Вариво, n. Sülfenfructe, legumina.
Варин дан, на дне, m. Et. Бarbara

Zag, dies festus S. Barbarae.
Варити, им, v. impf. Poden, coquo.
Варитисе, имсе, v. r. impf. foden, fies
den, coqui.

Варивак, m. eine uet Getreisemaß (Ser jegovina), mensurae parvae genus: од шиника варићак (у приповијетки); већ је прднуо у варићак. Варица, f. (dim. 9. вара ?) жито што се по обичају кува на Варин дан: мемнесе у један лонац, или у ко мао од свакога жита и варива, ме се скува заједно, па се једе послије, други и трећи дан, пошто се о лади; и зато се пјева :

tim feminarum.

Варница, f. ber Junte, scintilla.
Варничав, ва, во, н. п. барут, funlig,
biel Funten fprübent, scintillosus (P).
Варош*, f. Die Stadt, urbs.
Варошанин, . ber Städter, urbanus.
Варошица, f. dim. . варош.
Варошка, f. bie Stävterin, urbana.
Варошка, ка, ко, x) ftäòti, urbanus.
2) adv. städtisch, urbano more.
Варошчад, f. (coll.) Die GtantFinder,
juventus urbana,
Варошче, чема, n. baš Gtavttino,ju-

venis urbanus.

Варошчица, f. dim. v. варошка. Вас, vide сав :

На алашу, вас у чистом злату. Вас му коњиц у крв огреануо Васа, (Рес. и Срем.) vide Baco. Василија, f. Зafilia, Basilia. Василије, m. Bafilius, Basilius. Васиљ, m. vide Василије. Васиљица, f. колач што се по обичају мијеси на мали божић, eine urt Gamalibrot auf Den Dafilitag, panis S. Basilii (?).

Васиони свијет, vie gange Belt, orbis terrarum (cf. slav.вселенная, даб дес griechischen oixouμévʼn wörtlich entspricht).

Васко, m. Manniname, nomen viri (v. Василије).

Васколик, ка, ко, gang, totus quantus. Васкрс, м. 1 Aftern, pascha. На ваВаскрсеније, а скрсеније треба свако да узме навору: зато у Србији зађу пред васкрсеније по селима намастирски ђаци с кошарицама те дају навору за јаја. О васкрсенију се луку шареним и црвеним заима, пт. 1, ударају връовима јаје

о јаје, па које се разбије оно узуге онај који је разбио. То чине код намастира и код цркве и непознаши људи, али треба најприје да виде јаја један другоме: зашто неки пробију јаје од оздо ме исциједе жујце и бјеланце, па налију воска да је тврђе. Од васкрсенија до Спасова дне говорисе, кад се двоји ца срему на путу, или кад који коме дође у кућу, рис мос васкрс (мјесто добро јутро, помоз Бог и добар вече), и одговарасе ва исмину васкрс; мако и кад се пије, мјесто спасујсе и здравље.

На

Васкрснути, нем, v. pf. (vom Love) aurerftehen, resurgo, Baскрсoвашe, n. das Feyern der Ostern, celebratio paschatis. Васкрсовами, сујем, v. impf, uns pf. bie Dftern zubringen, celebro pascha. Báco, m. (Ерц.) hyp. о. Василије. Bacoje, m. Maungname, nomen viri. Васојевићи, m. pl. Gegent unt Stamm an der Grenze gegen Montenegro: „Пред њу метни Мутапа Лазара: „Јер је Лазо од Васојевића Bam, m. die Klafter, decempeda. Ватање, n. Das Tangen, captatio. Ватати, ам, v. impf. fangen, capto. Вашимисе, имсе, у. г. р. брда, по

сла, дази fommen, ingredior, aggredior. Ватљика, f. ein Geit 50ly, pars ligni

secta.

Вапољ, м. Жtanngname, nomen viri. Bampa, t. Das Feuer, ignis. cf. огањ. Bampa, m. die Feuerschaufel, batillum. Ватрен, на, но, feurig, igneus. Ватрица, f. dim. ein fleines Feuer, igniculus.

Bampuшume, n. Feuerstätte, ustrina. Тражими ватре на ʌањском вамришму.

Ваћел, m. vide убрадач. Ваћов, Ваш, f. vide уш. Ваша (или вандрша), f. комад коже што се одадре с мела, ein Stud abgeschundene Haut, frustum cutis detractae. Који се расрди да му одадремо вашу (у приповијетки). Вашар, m. (у Сријему, у Бачк. и у у Бан.) бег мartt, ote effe, nundinae. Коме вашар капу купује, он гологлав иде. cf. панађур. Вашарење, n. Das Martten, nundinatio. Вашарии, им, v. impf. Marêt, Mee balten, nundinor.

Вашариште, n. bee Drt to Diarlt (Messe) gehalten wird, locus nuudiuarum.