Page images
PDF
EPUB

clie-)

готина.

Бу дињї, ња, ње, н, п, jajе, болест, Буквараң, рца, m. See 23&• ©фй.

dem Truthahn gehörig, gallopavonis. 'ler , puer elementa discens. Будиoнік, m. по намаспирима она Букветина , f, augm. 2, буква,

даска, шпио у њу лупају у јутру Буквin, m. Der Suhenmalə, fagetum (?). да се буде калуђери , Ber 28eter, Буквић, m. junge Зифе, fagus parva expergefactor.

Буквица, f. i) dim. р. буква. 2) букох Будисав, m, ein Xanninan: e, nomen xup, die Buchecker, glans fagina 3) das. Будити, им, y. impf, meten, excito. UBS, elementa. $удилисе, имсе y, r. impf, erwаѕ Буклија *, vide плоска, dhen, evigilo.

Букнуши, нем, v. pf. 1) aufmuen, muБудући да, іnvem, cum, (ital. essendo gittim edo a) auflodern, exardesco.

Буков, ва , во, рифеn, fagiius. Буђење, п. vide, будење.

Букова, f. мали намаспирић код Не. by3a *, f. 1) ein Getränk aus kukuruz

brot und Wasser, potio e pane zeae et Sýkobay, Bya, m. 1)' Buchenstab , baaqua 2) брезова, Per Birtenfaft, ѕuс culus faginus. 2) извор у Јадру, у cus betulae,

Тешићком пољу. 3) село у СријеБузација*, m. per буза - bänster, qui му (близу Варадина). vendit poționem e pane zeae,

Буковача, ї, Der Вифеntod, baculus Буздован, ш, eine art Reute, clayae faginus. genus.

Буковина, f. Bet Вифenbols, lіgnum fagi. Uyên, m. ein großes Fuhrmannspferd, num,

Meklenburger, (ein Kärntner), equus Sykpeur, m. Bukurescht, Bucurestinum vecturąrius, jumentuin.

urbs Valachiae. Бу ињї, ња, ње, н. п. права. Бет Букпење, и, (Pec.) vidе букћење. Flob gehörig, pulicis.

Буклепи, ким, (Pec.) i vіdе букБујад, f, vide папрат.

Букпити, им, (Срем.) tети. Бујадњача, f. vide, папрашњача,

Булһење, р. (Ерц.) рів водеrn, arБујање, р, уide бучање,

dor. Бујании , јн, vidе вучаи,

Бункети, ким, т. impf. (Ерц.) [0» Бујака, f. vide папратка.

dern, ardeo.
Бујити, им, v. impf, cf. пајиши. Була, f. vide Туркиња.
Булица, f. Xegenia, torrenѕ.

Булажњење, р. 1vіdе бунцање.
Бујур*, nim m, апае зи, accipe et manduса: Булазнење, т. 3
Баба : Бујур Муса купуса.

Булазнити, им, vide бунцами, Турчин: Нека бако и меса. Булумäh, m. некакво јело од брашна: býk, m. der Ort des Wasserfalls, wo А. Шта си јео ?

das Wasser im Fallen toset, locus ca Б. Сапримачка и булумаћа. taractae strepitosus; онђе у буку Буљење, п. "Бав реrроrteten Ber Дие има пастрме,

gen, exsertio oculorum: Бўка, f. бай шеbrule, mugitus. Буљиока, f. (сп.) Die vie 2gеn bеrроrе Букагије*, f. pl. vіdе пупо.

reckt, quae exserit oculos: Букање. п. Вав Зrügen, mugitus. Курвина буљиока schilt der Krebs Букара, f. у Сријему је обичај да се

den Frosch. “уз месојеће свако вече скулie ђевој. Буљипи, им, т. impf, п. ј. очи, Die ке (мале и велике) и младе (а и од Augen hervorrecken , exsero oculos. мушкиња дође њеноје), насред се. Буљубаша“, т. 2inführer cines буљук, ла, па наложе ватру (понајвише

dux turmae ,

centurio. од ђубрена и од смеплишгаа) и Буљубашин, на, но, бев буљубаша, око ње играју и пјевају; и по се centurionis. зове букара или вапі риште Буљубашиница, f. Die Sauptmann&frаи, (ајдемо на букару, пјевају ћеца на uxor centurionis. букари),

Буљубазшица, m. dim. 2. буљубаша. Букарење, п. Бав Brähnen, subаtiо. Буљубашовање, т. бав буљубашаБукаритисе, рисe, v. r. impf. Dribnet, . Seyn, centuriatus gestio. "subo (von Schweinen).

Буљубашовами, шујем, т. іmрr. th -Букати, бучем, v. impf, brülen, mugio, бій буљубаша, sum centurio. Букач, m. per 3rüler, mugitor (орт Булугбаша, т. vіdе буљубаша mit Ochsen).

aden Ableitungen. Буква, f, біe: Вифе, fagus,

Symyk, die Schar, Irupp, turba, turma. Буквар, ш, сав 43. Br, abеcеdа. Бумбар, m. pie pummel, apiѕ tетге» тиш,

stris Linn.

[ocr errors]
[graphic]
[ocr errors]

години.

nens,

m.

Бумбарање, п, бав дитpfe Сpreфet, Бургијали, ам, vide бушити.

nach Art des Hummelgemurrs, murmur. Byprujâiu, m. 1) ein Menith, der übers Бумбараши, ам, т. impf. биipf fprea al berumkommt, homo circumforanechen, wie die Hummel fummt.

us. 2) Schwein mäkler (in Serbien), Буна, f. Ser 2ufrubr, ѕеdіtіо.

proxeneťa suarius. Буна и Буница, двије воде у Ерце. Бургќјца, f. Dim. р. бургија.

Буре, еща, р. Вав $ap, dolim. Бунар *, m. Ber Зrunnen, puteus, cf.cmy- Буренце , епа, п. dim. р. буре. дена.

Бурликање. п. eine Art heulen en 13eir Бунарић, m. dim. р. бунар.

fletus

genus, Бунарски (бунарски), кa, кo, н, п. во. Бурлiкапии, личем, т. impf. beulent

4a, Brunnen - Wasser, aqua putealis. weinen, plorare. Бунац и буница, in per Xeben&art, об. Бурљање, п, бав бекитфühlen in füfə ишао је бунца и буницу, pon einen sigen Dingen, scrutatio in jusculo. Vagabunden, undique est vagatus. cf. Gypsamı, am ,'v. impf. berumwühlen Буна и Буница.

In Flüssigkeiten, scrutari in jusculo, Бунгур, ш." (кукурузан или шеничан) Бурма"; f. 1) ein glatter Singerring» 'die Grüße , alica (?).

annulus. 2) Schraube, cochlea : Бунгурање, п, бав Веükemalen ali. "catio (?).

Bypnym " , m. der Schnupftabak, nicoHyhry pamı, am v. impf. Grüße mahlen, tiana sternutatoria.

crassius molo: не може воденица да Бурмупица, f. Die Хабағдоfe , capsu. меље, него бунгура.

la nicotianae. Бунгурац, рца m. dim. Bon бунгур: Бурмуција*, der Schnupftabaka

"Ручку бунгурца, вечери ни к**ца. fabritant, venditor nicotianae. Бунда, f. (у Сријему, у Бачк. ну Бан.) Бурњак, m, vidе дуждевњак.

dec pels, vestis pellicea. cf. kypak. bypo, m. der Didmanst, abdominosus Бундева, f. Bеr fürbis, cucurbita melo ventrosus. Linn.

Буру нлгија*, f. Defirsbrief, edісtum veziri. Бундевица, f. dim. 2. бундева.

Бур ўніцук",

m. пианко бијело свилено Бундевски, кa, кo, н, п. цвијеп, Жürs платно, Ceisenleinwant, (su Sems bis - Blüthe, cucurbitarum.

den) byssi sericeae genus. Буника , f. дав зіlfentraut, hyoscya. Бус, m. in рет Хätpjel, Назимац кус mus Linn.

копа бус под котлокрповом кућом, Тунина , беr, Dünger, stercus. Бусатье, n. дав ефlagen auf pie Bruit, Бунипти, им, v. Impf. aufwiegeln, placctus. concito.

Бусање, п. баз Зебефеn mіt Xafen, Бунинписе, имсе, т. г. igmpf. ft em caespitatio (?) pören , imperium frango.

Бусали, ам, v. impf. mit Xafen bea Бунован, вна, на, аав бет СФtafe decken, caespitem congero.

auftaumelnd, e somno excitus , extur. Sycamuce, amce, v. r. impf. sich auf batus.

‘die Brust dlagen, plangere: 6ycace Бунцање, п. Вав Хебеn pie au8 бет

рукама у прси. Schlafe, somniatio.

Hycén, m. der Rasen, caespes. Бунцати, ам, v. impf. говорити ко- Бусенип, ша, пo, rafenreit, caes

jeuma, kao y cry, wie aus dem pitosus. Schlafe reden loqui quasi e somno. Wycême, n. (coll). der Rasenhaufe , caesБунца као баба у болести.

pites. Буњиште, р. Der Ort, pohin bав Бусија*, vide per pinterbalt, insidiaө. Uuskebricht geworfen wird, locus quis.

cf. засједа. quiliarum, fimetum.

Буп, m. Der фіntеn , реrnа. bypa, f. der Sturmwind, procella.

Бутина,

1. augm. р. бул. Бурав, ва, вo, Elein, ипд gropbäифіgБулић, m. dim. 9. бул. pusillus et ventrosus.

Бућоглав, ва , во, (сл.) рот Ropfe Bypar, m. der (Thier:) Magen, venter. der Eule, epithetum capitis bubonis : bypa, f. (coll) Fäffer, dolia.

„Ид одатле сово бубоглава Буразер *, m, vide браш.

Буцање, р. vіdе дәрање . Бурак, Mannsname, потец Буцапии, ам, vide

дерапи І. 'viri.

Буцмас, а, о, уоu im Beft+t, Бургија *, f. мали сврдлик, бie Pleina facie obesa,

fte Art Bohrer, terebra minima. Byyos, m. eine Art Fleinen Flußfisches Бургијање, і. vіdе бушење.

pisciculi genus.

[ocr errors]

tio (Р).

[ocr errors]

Ваистина ,

2

Буцгван, вна, но, н. п. нераст (кад Semap, mensura, 2) (у Ерц.) чанак,

се букаре комаче); brunftig, subanѕ. eine hölzerne Schüssel, scutra lignea. Бучање, в. н. п. главе , дав Oummfenn Вагаш, ш, дав @eleife , orbita. *бев fopf8; 3. 8. ppm borber gegan. Вагов , m, (у Сријемну) , eine 2rt gropen genen Rausche, torpor capitis (a cra Winzermeiers, zum Schilfidyaeiden, pula).

scalprum arundini secandae. Бучати, чи, 7. impf. Summ fern, Baдa, f. vіdе pок. 'turbatus sum, ferreo : и сад ми бучи Вадити, им, т. impf. berau #tepment, глава од јучерањег пића.

propo, . Вуче, чета, и, пиле од будије, равеut- Вађење, . Вав Беrаивneymen, prom

huhn, pullus galliuae indicae. Бучевина, f.

Вазда, (у Ерц.) vide свагда. Бучин, ш. pl. (coll.) junge ruthй. Ваздан (вас дан), pen gans en Xag, to. ner . pulli indici.

tam diem. 5/чн: s, f. Signerane eines аffеrfa78 Ваз 2ћа, f. намаcптир у Босни (може

Hete Jadar, Dorf Toxnk, Bach биіи да је сад и пуст):
ja', nomen proprium catara и Вазуhу крај воде Криваје –

Ваиз*, m. Bеr ѕрrеѕiger, praedicator : Буца , f. (у Бачкој и у Сријему) vide К нама брже оце и вайзи кијача.

Bany, adj. indecl. fein, 'elegans , excellens. Туцак m. vide угал.

m. Mannsname, nomen Буначић, m. dim, p. буцак.

yiri: byyba, f. Kühr mit kleinen Hörnern, fie „Па дозива слугу Вайспину :

selbst nicht groß, aber gut; vaccatum Раиспино моје чедо драго! genus,

Baja , f, hyp. 2. Василија. BV

ушење, т. Фав Bobreit, terebratio." Bajami, m. vіdе клијепі. Бушина, f, ein Chinpfwort für Сфafe, Bajатина, f. augm. 2. ваја. convicium in oves.

Bajariић, m. dim. 2. вајап. Бу шипи, им, impf, бөђten, tете. Вајапски, кa, кo, н. п. врата, Kams brare.

mer, emnat :, cellarius, ad cellam

pertinens.

Bajga*, f. Nußen, utilitas.
В.

Вајдица, f. dim. 2. вајда, cf, глав

ница.

Вајкање, п. Фав &ntfфulligen, jemany ва, 1n, in (ријетко се говори, н. п. ва nicht nach seinem Wunsch bewirthet zu име оца и сина, и светога дуа ; ва haben, excusatio de

minus испину Божју (говоре попови lauta. калуђери); ва славу и чести (кад Вајнаписе, амсе, т. г. impf, fi, ents чалie славу, cf. слава), cf. у.

schuldigen, daß man Jemand nicht nach Вабити , им, v. impf. Toten, allicio. seinem Wunsch bewirthet, excusare se Вабљење, п, сав goten, alleсtiо.

de coena minus lauta: Ваведеније, о. Рав Seft Rarid Reinia Вака, т.

hyp. 9. Василије. gung, purificatio B. V. M. (бен 21. Вако, т. Novemb.)

Bána, f. 1) das lob, laus, 2) das loben, Вавёћ, п. ј. ва век, (Рес. и Срем.) Rühmen, laus. vidе вавијек.

Вала* , бер оft! hеrcle! Вавијек, п. ј. ва вијек (Ерц.), emig, Baлaке*, f. р. дав 3ertseug am bie • aeternum.

Füsse zusammen zu winden, bey der Вавољак, љка m, оно што се сваља Padogenstrafe , instrumentum pedibus

међу прстима, или у устима, ein ligandis ad fеrіеnоlаѕ ѕоlеаѕ, cf. фалаге. Kügelchen, (von Brot u. d. gl.) das Валінка", т. (у Сријему, у Бачк. и у man zwischen den Fingern dreht, glo Dam.) der Fehler, Mangel, vitium bulus convolutus.

defectus. Вавољење , п, бав рrеhеn еіnев ЖügeL. Валипн, им, y. impf. Toten, rüқтеп,

cheng zwischen den Fingern, conglobu. laudo, latio.

Валиппин, им, т. pf. (у Сријему у Вавољии, им, impf. ваљатии Бачки и уБан) febien, labor ; dеѕum.

штого, међу прстима, или уус- Валиптисе, имce, yr impf. jitобеп, тима , ein Siugeichen zwischen den Fill's rühmen, prahlen, se laudare. Ko ce sagern drehen, conglobulo,

ли, сам се квари. Baran, m. 1) Mjepa nimua, ein Getreis Banos, m. alyeus, der Schweinetrog.

coena

и

}hyp

[ocr errors]

SuS:

[ocr errors]
[ocr errors]

По Мени.

[ocr errors]

Bangbunt, ma, mo, wellenreich, undo. Bapakâre, n. das Uusweichert, declinatio.

Варакали, ам, v. impf einem au83u3 Валовипу Дрину пребродише — Bapakamince, ame, v. impf.) weichen fuo валово, о, мала варошица у Славо den , declico aliquem. нији.

Вараклеисапи, лёишем, т. pf. ч. impf. Ваља, f. Фав 3ünylo (an per Slinte, mit Flittecgold belieben, bractea aurie Kanone), foramen incendiarium.

chalci induco. Ваљак, ка, бав Propfreiв, ѕurculus. * Варакли*, adj. mit варак йвersogen, ва љан, на, но, water, probus.

bractea aurichalci inductus : Ваљање, в. дав 23&lgen, volutаtiо. и дај мени варакли преслитуу. Babapnija, die Walkmühle, fullonica. Варалица , f. betrugerift, fraudulentus, Ваљати, ам, v. impf. 1) wäläеи, то (als Appofition).

Tuto, 2) сукню, waiten, subigo. Варање, р. бав Beträgen, deceptio. Ваљапин, ам, v. impf. 1) wеrtу fер, Варати, ам. v. impf, betriegen , decipio.

valere: ваља спо дуката, ваља пцаВаратисе, амce, v.r, impf, jih täufфеn. рева града. 2) ваља ићи, тап тив, decipior, oportet; коњ ваља, њеб ваља, Фfero Варваран, m. &bеnе аn Sеr Xorama vonnöthen, Brud vonnöthen , Bapake bei Сталаћ.

Варварица, f. dim. 9. Варвара (Захбая Ваљаписе, амсе, v. r. impf. fich wäls , ra) само у овој пјесми: zen, volutare se.

Варварица вари, Ваљевац, вца , m. einer von Baljepo.

AСавица лади, Ваљевка, eine pon Baljepo.

Николица куса, cf. варицца, Ваљево, . воm, prope, einer Otat in Вареник, m. вруће замеђено и заби, Serbien :

берено вино, што се по обичају Полећела два бијела голуба

пије на Божић прије јела (у Сан„Од онога ваљенога Ваљева –

јему и у Бачк.) eine art Beinfuppe Ваљевски, кa, кo, von Ваљево. mit Honig und Pfeffet , besonders auf Ваљење, р, дав Qoben, laudatio,

Weihnachten üblich, potionis genus. Ваљушка, f. (өiterr. Bеr &njel), flов, Вареника; f, warme "Ril, lac caleglobulus e farina, pastillus.

factum. Баљушкање, п. dim. 9. ваљање. Варење, п. 1) 548 pmen, coctio. 2) Баљушкали , ам, dim. 2. ваљати. варење. Украо калуђер с ђаком, Ваљушкаписе, амce, din, y. козу, па дали да се кува и пече

они отишли да служе летурђију. Вамилија, f. (уСријему, у Бачк. и у Бан.) У један пуш калуђер повиче из ол.

дie Samilie , familia, cf. кољено, лоза, тара (као да чати нешто): „ђаче Вампир , m. vіdе вукодлак.

факушни ! опиди обиди : печели се Ран, (у Ерц.) 2) als, aufer, praeter : печење и варили се варење“, А ђак „Ништо љепше ни красније,

му одговори: „Оче дуовни! дошао Ван чарапа

човек, па познао роге и ноге , иод. 2) ван да, auper wenn , nisi si, i, q. већ нијо весе.“

Baphao, n. die Brafilie, (Färbemittel Вандрша, f. vіdе ваша.

von Brasilienholz.) color ligni brasiВіра , f. vіdе варица : наврела вара од

liani. Дундулова дола (у приповијепки). Вариво, п. фülfenfrühte, legumina. Варадин, m, peterwarsein, Petrovara. Варин дан, на дне , т. St. Barbara. -dinum,

Tag, dies festus S. Barbarae. Варадинац, нца, m. Der Petermarsei. Варити, им, v. impf. toфen, coquo. ner, Petrovaradinensis.

Вариптисе, им се , т. е. impf. Ғофеп, іся Bapaghuka, die Peterwardeinerinn, Pe. dent, coqui. trovaradinensis femina :

Bapufiâk, m. eine Art Getreidemaß (Hers Платно бели Варадинка Мара gegowina), mensurae parvae genus: 06 „На Дунаву према Београда — инника варићак (у приповијепки); Варадински, ка", кo, Petermaroeiner , већ је прднуо у варићак. Petrovaradinensis.

Варица, f (dim. р. вара ?) жило што Bapakain, m. Warasdin, Varasdinum. се по обичају кува на Варин дан:

Вараждинац (нца), човек из Вараж метінесе уједан лона, или уко дина. Вараждинсни, кa, кo, pon пао од свакога жипа и варива ,пе Вараждин.

се скува заједно , па се једе послије, Bapak*, m. das Rauschgold, Flittergold, други и прећи дан, пошто се оbractea aurichalci.

лади; и зато се пјева :

ва.

a

2

[ocr errors]

и опанак.

ако,

на

Варварица вари,

о јаје, па које се разбије оно узуге „А Савица лади,

Онај који је разбцо. То чине код „Николица куса.

намаспира и код цркве и непознаВарица се обично, готово свуда , пи људи, али треба најприје да ви. пристави још у вече (у очи Вари. де јаја један другое: зашто неки на дне), па се у јутру гледа с које пробију јаје од оздо пе исциjеде је стране наврела , ппе на оној спра жујце и бјеланце , па налију воска ни сију жипа оне године : зашто да је тврђе. Од васкрсенија до кажу да ће онамо најбоље родипи. Спасова

дне говорисе , кад се двоји„Наврела вара, од Дундулова дола ца срещу на путу, или кад који (приповијека Ерцеговачка)“ Da8 коме дође у кућу, риспос -aGericht, so auf Barbara üblich ist, fer скрс (мјесто добро јутро, пoмo3 culum solemne die festo S. Barbarae: Бог и добар вече), и одговарасе ва Поручује Варица Божићу :

испину васкрс; тако и кад се ошљи мене од прасца ножицў, пије, мјесто спасуј се и Да зачиним варицу шеницу.

Здравље. (пјевасе Божићу послијеварина дне) Васкрснупи, нем, т. pf. (vom gove) Варјача, f, Der Rowliffel, ligula,

auferstehen, , resurgo. варка, f. бав ефwangitut yom $ifфе, Васкрсовање, в. дав $eyern bеr оftеrn, cauda. Варка пред Марка. 2) (іт

celebratio paschatis. Сфеrѕе) vеr pintere, podex, praeser- Васкрсовали, сујем, т. impf, uno pf. tim feminarum.

die Ostern zubringen, celebro “pascha. Baphnja, f. der Funke, scintilla, Baco , m. (Ерц.). hyp. p. Василије. Варничав, ва , во, н, п. баруп, funfig, Васоје, т. палinвпате, nomen Yігі.

viel Funken {prühend, scintillosus (?). Bacojeenku, m. pl. Gegend und Stamm Варош, f. Die etact, urbs.

an der Brenze gegen Montenegro: Варошанин, ш, беr Ctäter, urbanus, „Пред њу мешни Мутапа Лазара; Варошица , f. dim. р. варош.

„Јер је Лазо од Васојевића. Варошка, f. Die etäterin, urbаnа. Bam, m. pie Stаftеr, decempeda. Варошки, ка , кo, ) ftäotifф, urbanus. Ватање, п, рав $angen, captatio. 2) adv. ftädtisch, urbano more.

Ватапи, ам, у. impf. fange, capto. Варошчад, f. (coll.) Die StaptFinber, Ватитисе, имісе, т. г. р. брда; поjuventus urbana,

cna, dazu kommen, ingredior, aggredior. Варошче, чета, п. аз &tasttino , ju- Ватљика , f. ein ©феіt -pols , parѕ lіgni venis urbanus.

secta. Варошчица , f. dim. 2. варошка,

Bamos, m. Mannsname, nomen yiri. Вас, ville сав :

Bampa, f. Зав Seuer, ignis. cf. огањ. Ha

алапту, вас у чистом злату-.. Bampan, in. die Feuerschaufel, batillum. Вас му коњицу у крв огрезнуо :

Ватрен, на, но , feurіg, igneus. Васа, (Рес. и Срем.) vide Baco. Ватрица, f. dim. ein Eleine в Xever, Backinnja, f, Bafilia ,' Basilia.

igniculus. Васиљије, m. Bajilius , Basilius. Bampamume,'n. Feuerstätte, ustrina. Васиљ, m. vide Василије.

Тражити вапре на лањском ваВасиљица , f. колач што се по оби пришту.

чају мијеси на мали божић, eine art Bahел, m.vidе убрадач.
Schmalzbrot auf den Basilitag, panis Bakob, moj
S. Basilii (?).

ваш, f. vide. уш. Васіонії свијеп, дie gange Belt, orbis Ваша (или вандрша), f. комад коже

terrarum (cf, slav.вселенная, ба8 бет што се одaдре с пела, еіn tuz griechischen oixouuén mörtlich ents abgeschundene Haut, frustum cutis defpridt).

tractае. Који се расрди да му одаВаско, m. RannBname , Domen viri (y. дремо вашу (у приповијетки). Василије).

Вашар, m. (у Сријему, у Бачи, и у Васколик, кa, кo, gans, totus quantus.

y ban.) der Markt, die Messe, nuuВаскрс , m. 19jtern, pascha. На ва dinae. Коме вашар капу купује, он Васкрсеније, а ўскрсеније преба сва. гологлав иде. cf. панађур.

ко да узме навору: защо у Србији Вашарење , п. дав 2XarЁten, оundіnаtіо, зађу пред васкрсеније по селима Вашарипи , им, v, impf. martf, Reffe намастирски ђаци с копіарицама halten, nundinor. ме дају навору за јаја. о васкрсе. Bawapíìume, n. der Ort wo Markt нију се ліуку шареним и црвеним (Messe) gehalten wird, locus naudiјайма, пт. і, ударају връовима јаје uarum,

[ocr errors]

у

« PreviousContinue »