Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

2)

[ocr errors]

2

вање.

Описалін, ишем, v. pf. 2) коме, зи. Отпре , (Рес. и Срем.) vidе отприје.

rütfreiben, anfmpeten, rеѕсrіbo. 2) Отпређе, (понајвише у Сријему, у kora', einen schriftlich anklagen, accu. Бач. и у Бан.) vidе отприје. so quem per literas.

Отприје од прије), (Еріц.). Forben, Описывање, п. Вав Зuriijteibent, ehemals, antea. responsio, rescriptio.

Опполіљапи, ам, v. pf, fortgeben mit Отписівапії, сујем, т. impf. antwor: Sack und Pack, discedo cum impeditene responso.

mentis. Отпипи, пијем, v. pf. .) абfrinter, Оппузати, ужем, v. pi. Sapontriement

debjbo', delibo. 2) abtrinken, durch Omný3mm, um, v. pf. }(von Kindern). Trinken berichtigen (f. B. eine Schuld abrepo. forderung), bibendo penso.

Omnycm, m. die Entlassung, der 26 Оппјевагши, ам, у. pf. (Ерц.) 2) што,

schied, dimissio. abiнgеn, bur Gingen abserpienen, Опуспіипи, иім, т. pf. .) еntlатей, tilgen, cantu penso. 2) Kome, singend dimitto. 2) ablassen, remitto: abgehen, aheo cantans :

„Од арача раји опустите „Пјевај друже, да при оппјевамо Опучавање, т. дав" gовİnöpfeit, diОпіплакапій, лачем, v. pf. 1). durch scinctio.

Weinen abbüßen, abweinen, lacrimís Omnyrábamu, am, v. impf, Tosknöpfen, luo. 2) weinend davongeben, abeo la. discingo. crimans.

Опіпучање, п. vide отпучавање. Оппливали, ам, v. pf. 15apon fф mim. Отпўчапіни , 'ом,

vide отпучавами. Опіллсвипи, имі , y, pf. Гmen, abeo na- Отпучипти, им, v.'pf. lusknöpfen, distарѕ.

cingo. Оппљување, п. Вав Диѣjpeyet wоr еt. Отпуштање, п. 1) бав &ntlaffen, diwas, exsputatio.

missio, exauctoratio. 2) das Erlassen, Опљували, ам, у. impf. aufpepen, Nachlassen, remissio. respio.

Опіп ўшали, ам, т. impf. 1) entlafen, Оппљуцкиватье , p. dim. у. опљу dimitto. 2) nachlaffen, erlassen, remitto.

Отпушћање, п. vіdе отпуштање. Оппљуцкiвапти, кујем, dim. 2. оп- Отпушћати, ам, vide оппуштати. пљувапн.

Опірёбили, им, (Рес. и Срем. ) vide Оппӧјали, јем, у, pf. absingen (in der оптријебити. Kirche), decanto.

Опребитсе , иімсе, (Рес. и Срем,) viОтпориши, им,

vide

отпарати. de-oтријевиписе. Отпоручнівање, в. дав Зuruсtеntbieten, Отрезнили, им, (Рес. и Срем.) vids responsio' ad nuncium.

опірнјезниппи. Отпоручивали, чујем, v. impf. surüctОтпресање, о. Рав 2bfфütteInt, excussio. entbieten, respondeo nuntio :

Опресапи, ам, v. impf. abschütteln, „A бралац сестри отпоручује ausbeuteln: Hore' oa Churjera und chuОппоручити, им, v. pf. jurіtеntbies јег с ногу, excutiо. ten : nuntium remitto.

Опресаписе, амсе V. r. impf. fich aus: Оппоспіипии, им, v. pf, abfa jten, бие fahütteln, excuti. Fasten absüben, jejunio luo.

Опіресине, f. p. 3. 3. Змајеве, бес Оппочивање , n. sas 24цвхиреп, 21ифтаа Glimmer (den die Zigeunerin für etwas ften, requies,

ausgibt, das der Lindwurm abges Оппочивати, ам, v, impf. ацBrate, (hüttelt habe), exuviae draconis. ausruhen, requiesco.

Олрескаписе; амсе, (Рес. и Срем.) Отпочин упи, нем, т. pf, auBraften, vidе отриjеcкaписе. requiesco. .

Опірёсии, сем, v. pf, gb(фütteln, exOmpbó, unlängst, nuper, non ita pri cutio. dem.

Отрёсисе, семсе, т. е. pf, fi аив Опцрдепи, дим, (Pec.) vidе отпрђе Tchütteln, excuti.

Отријебипи, ум, v. pf. (Ерц.) абflau» Отпрдівање, п. бав беrаbfarzen, re

ben, expurgo. crepitus (2):

Отријебаптисе, имce, v. г. pf. (Ерц) Опподівати, дујем, v. impf, beraba, 1) sich abélauben, expurgor (e. g. pedi

hinwegfarzen, depedo : omnpayiy my culis). 2) von dem Obst, wann es die кесе низ гузицу.

Blüte abgeworfen, und die Frucht ana Опп¢дити , им, v. pf. (Срем.) labfar. gefeßt, florem abjecisse, fructum edo. Отпрђепти, дим, v. pf. (Ёрц.) 3 еп, Отријезнишиг, им, v. pf. (Ерҳ.) беt Pedendo penso. cf. исписна.

Rausch austreiben, crapulam expello.

ши.

aquam emitto.

teni

{

[ocr errors]
[ocr errors]

den,

[ocr errors]

Qпријескатисе, амсе, . г. р. (Epg) drüden, aquam cxprimo. 2) abseihen,

fich bol faufen, potu impleri. Отрикур, m. ein еrvіtеtев Воrt об. Оцијепипи, иж, v. pf. (Ерц.) wegipal.scöneč Urt, vox ficta obscoena, q. d.

diffindo. tergipenium.

Оцило, vidе огњило. Опримуд, m. Tox ficta obscena , q. d. Оцин, на, но, н. п. гра, Оза, бев Юда, terge testiculos.

reverendi patris (monachi). IIребран Опіров , m. бав Wift, venenum.

тра у Србији зову сељаци (као у Опрован, вна, но , giftig, venenosus шали) оцин гра (зашто га најОпровати, рујем, v. pf. кога, реrgiften, више калуђери готове и једу онаvenenum do.

ко са зейпином и с бибером и т.д.) Отровница, f. 1) гуja, giftia, veneficus: Оцјељивање, р. (Ерц.) бав 25fpaltеп, „Те премеће дрвље и камење

diffissio. Доке нађе гују отровницу

Оцепљівапии, љујем, т. impf. (Ерц.) 2) die Giftmischerin, venefica :

abspalten, diffindo. „Йд одатле једна отровнице, Öyo, m. (hyp. von omaj) von einem klös „Кад си свога брапа отровала,.

sterlichen Vater, der Pater , pater Опроваћеш и мене јунака

(de monacho). Оприети, тим, v. pf. (Рес.) еrlеія Оцрнии, им , v. pf, anjфwärgen, deОтрпити, им, у. pf. (Срем)

nigro. Отрпљепин, пим, v. pf. (Ерц.) 13u &n= Оцрнилисе, имсе, т. r. pf. fit einen de leiden, perpetior.

ichlechten Namen machen, denigrare Отрулипи, имі, v. pf. 1 vеrfаulen, pu seipsum. Опорунути, нем, у. pf.j trеѕсо: опі- Оцењивање, р. Вав сфwärgen, deniрӯлио у гвожђу (у павници.).

gratio. Отурање, п. бай ізegmerfen , abjесtiо. Оцрњивали, њујем, v. impf. anjфwär. Опірапи, ам, у. impf. l megwerfen, ab 3еп, denigro. Оліурили, им, y. df. I jicio :

Очамати, амі, v. pf. Rangeweile беа „Испред себе Ђерђеф оптурила

kominen, indem man wartet, moleste Опубів, учем, vidе обити.

exspecto. Oћелавин, им, v. pf. tabl merten, Очао, cf. опићи. calyus fio,

Очврснути, нем, т. pf. feft - Persen, окерапи, ам, т. р. (Ерт.) бinweg.

solidari. treiben, abigo

Очевина, . бав väterliфе Bermögen, оћешити, иім, т.

pf. besichtigen, bes patrimonium. schauen, inspicio (einen Getödteten), Oyekubabe, n. das Erwarten, exspectacf. оnfецити. okoрaвипи, им, v. pf. einingis wer. Очекивали, кујем, impf. erparten, dei, altero oculo capi.

exspecto. Ohy, i, mil, volo cr. kепи, пепти. Очемериписе, имce, v. r. pl. fts pers обўлепи, пим, . pf. (Pec.)1) wer: gällen (durch vieles Essen), cibo nimio оқушиши , им, v. pf. (Срем.)ftummen se corrumpere: оһукети, упим, v. pf. (Ёрц.) Jobmute- Оченупи, нем, v. pf. einen Ust am sco. 2) vidе опазипти.

Starme abreißen, ramum avello. Ох! (у Ерц. ог !), іntеrj ad), oh! ah! vah ! Очёпипи, им, у. pf. Kora , einem auf Оцапі, отцпа, п. (у крајини Неготин den Fuß treten, pono pedem meum in ској) беr &ffіg, acetum. cf. сирће.

alterius pedem, Оцеви, с

, отаца, m. pl. vіdе оци. Очелипти, им, т. pf. шпо, aufjtopfen, Оцедити, им, (Рес. и Срем.) vide

demto embolo aperio. оциједини.

Очепљавање, р. Вав Дufftopfen, demОцепити, им, (Рес. и Срем.) vide оци

tio emboli. јепипи.

Очеплавати, ам, т. impf. aufftopien, Оцепљивање, п. (Рес. и Срем.) vide embolum demo. оцјепљивање.

Очерупапии, ам, у. pf. rupfen, yello. Оцепљивали, љујем, (Рес. и Срем.) Очешапки, шем, v. pf. Frauen, refrico. уіdе оцјепљивати.

Очешљапи, ам, v. pf. auskämmen, дци , отаца, m. р. празник у неђе pecto.

љу између Материца и Божића. Очи, очију, f. pl. pie Mugen, oculi. Какого, што жене вежу о Мале. Очимкали, ам, v. pf. in Eleine Сей. рицама, шако људе (који су ћецу de theilen (z. B. Fleisch für die Kin. имали) o Оцима. cf. материце. der), in particulas minutas partiri. Оциједиши, им, т. pf. ((Epi) 1) анф. Oчин, нa, нo, De8 Заtеr, patris,

tio.

2

O.

[ocr errors]

Очак *

m.

2

х

Очак

pus,

rum.

Очињй, ња, ње, н. п. вид, Hugena, die Thür ein wenig öffnen, paululum

oculorum: ако ми вида очињега. removere januam. Очистипи, им, т. pf. 1) reinigen, Ошнуши, немі, т. pf. ош fagen, dico

purgo. 2) sich mit Sád und Pad" da: yon machen , clam abeo.

Оштар, тра, po, ) fфarf, aqutus. Очице, f. pl. dim. у. очи.

2) Tcharf, acer. Очу, очya, m. bet etiefsater, vitricus. Оштенити, им, y, pf, wеrfen (won Очуов, ва, вo, Tek etiefeaters, vitrici. der Hündin), pario. Очўпатин, ам, . v. pf. abrupfen, Yello.. Ощшенипписе, имісе, v. r. pf, wеrfе. Ona*, m. Chodicha (türkischer Geistlicher) pario. sacerdos turcicuz.

оширење, п. Вав ефärfen, acutiо." yide димњак.

Ошприка, f. eine pflange, herbae m, vide двор 1. Очаклија *, f. gimmer mit Ramin, cu- Оштрина , f. Dic @фärfe , засіеѕ. biculum in quo caminus.

Ошприпи, им, т. impf. fфärfеп, асцо, Очаковић, m. (у Босни) роt gutem pay. Oupriце, п. н. п. у ножа, дie Gфneideo

fe , illustri logo natus, cf, кољеновић. acies. Оцачар, m. Bеr XaufangFebrer, pur- Ошпрљам, ша , по, fpisig, acutus.

gator caminoram. Оцачарев, ва, во, бев Хаифfangtebrers Оцачаров, ва, вo, purgatoris camino

П. Оцин, па , но, бев bobja, sacerdoOquunya, f. die Frau doo Choofdhar IIa, aber, vero, und, et; Bernach" sacerdotis turcici uxor.

Dann, tuni, post haec. Оцински, ка., ко, 1) ©boofфа 2, sa- Пање, р. das Ubblasen, Absläuben cordotis turcici. 2) adv. nach Art eines

excussio, deslatio. Chodicha, more chodjae,

Пааши, пашемі, v. impf. з. 3. меб, wеg= olul interj. Ruf um den Hund wegzu blasen, abstäuben, deslo, excutio pula Oma! interj. ) treiben; vox abigentis ca veremi.

Пабирак, рка, m. Die Ratefе (без Ошакнуни, нем, v. pf. п. ј. псело, Weins), racemus post vindemiam reощ fagen, dico ощ.

siduus, die Nachlese (des Kukuruz) spiОшао, cf. отићи.

cae a messoribus relictae. Ошап, m. (суво воће, као н. п. шљи. Пабирчење, п, бie stablefе, бав хафа Ошаф, m. J ве, јабуке , крушке и п. lesen, racematio; spicilegium.

A. gedörrtes Obst, poma tosta : Лабирчиши, им, y, impf., пафIefen, „Бевојка се весели;

racemo ; spicas lego. „Удаћу се к јесени.

Пава , f. Srauenname, nomen feminae. А мајка је кара :

Павао, вла, m. Paul, Paulus. „Немаш кујо дара.

Павінна, f. бијела лоза, дie 243arебе, „Имам врећу ошата,

clematis vitalba Linn. Сваком свату по шака

Павишњак, m. Webiift pon Ballrefen. Ошвањиписе, имсе,

у. г. pf. Fide o vitalbetum? срамолитисе.

Павица, f. dim. 6. Пава. Oube, f. pl. ein Theil am weiblichen Hema

Павко, m, Rannname (Paul), до indusji pars.

men viri. Ошестариши, им, т. pf. absietein, Павле, m. vide Павао. demetior circino.

Павлиjа , f. Srauenname , доmеn femiОшијати, ам, Ү, pf. (чим, кога, што)

etwas, was man auf den Schultern IIabnik, m. dim. . Павао. trägt, feitwärts werfen, de buneris IIabma, f. vide na ma. detorqueo.

Павпалија, f. vіdе пафтпалија. Ошинули, нем, v. pf. einen bieb (з. 2. Павлпе, f-pi. vіdе пафте. mit der Peitsche) geben, ico.

Павица , f. dim. 2. павпа. Ошшшаши, ам , v. pf. vіdе оспарићи. Падање, п. дав $alen, casus. Ошкање, в. дав они fagen, abactio Падали, ам, y, impf. ) falen, cade. усе ош!

2) пада киша, снијег еѕ rеgnet, Ошкапи, ам, у. impf. ош fagen, di ichnent, pluit, ningit (cadunt pluviae,

niyes). пада мн рођак, іt (tom mt Оширинущи, нем, ү• pf. н. п. враша, beraus):

nem.

1

[ocr errors]
[ocr errors]

nae.

со

[ocr errors]

tena

[ocr errors]

2

Пајипи на

А. Милан ми пада рођак...

palancae, oppidi. 2) ady. palautisd), Б. По чему (како) ?

more oppidano. А. Његова мати и моја мати од, Паланка , eine Talonte (mittelping двије сестре ћеца.

zwischen Dorf und Stadt), oppidum. Пађенија, f. Die Srobne eineB Slofter», Паланчанин, п. Sinwohner einer паbauers,' angaria monastica (ad' mona ланка, oppidanus, sterium praestanda).

Палац, лца , m. Per Damien, pollex. Пађенијаш, m. #loffеrrоbоtеr, орега- Палацка, f. а) оно што израспие на роrius mopasticus.

гозу као кукурушчnk:2) Дrt 95eutei? Takiba, f. die zärtliche Liebe der Eltern Ilanex, m. Stadtõen an Einfluß der gegen Kinder, und zwischen Eheleus, Колубара in bie Сава.

amor parentum in liberos', aut Iláremahuh, m. der Palescher. conjugum mutuus.

Палексија, f. vide Полексија. Пазар*, p. 1) беr Raret, forum. 2) на- Палешкii , кa, кo, yn Палеж

ферати пазар, einen panisel bеfürbern, Палити, им,, v. impf: 1) angi en, in.

betreiben (durch Zureden), mercatus. cendo. 2) sengen , amburo. Пазаривање, а. бав $antein, merca- Палица , f. 1) Der tot, Cpasierftot, tura.

baculus. 2) der Stoc. (im Joche), baПазаривабли, рујем, т. impf. Vansen,

- саlus jugi. mercari (emere et vendere).

Паличица, f. dim. 9. палица. Пазарија*, f. Die Sabritmaare (bie niФt Лаличњак, т. п. і. сврдао, што се на

auf Bestellung gemacht ist) res facta јармовима врие рупе за палице, ad vendeudum, merx nuudinalis. cf. na der Bohrer zu dem Stockloch im Joche, зарлија.

terebra major pro foramine jugi ad ivПазариши, им , , pf. pansein, Eaufen serendum baculam.

und verkaufen, emo aut vendo. Палош (палош), m. Ber Palafф, gladius Пазарлија f, yidе пазарија.

militaris. Пазарни , на, но , н. п. дан, 23 artti, Палошина (палошина), f, augm. Ф. Пазарски, кa, кo, nuudinalis. Пазити, им, y. impf. 1) кога, lieb• Палучак, Yka, m. eine kleine unregels

baben, amo. 2) на йога, или на шпо, mäßige Aů, campus' herbidus prope Ucht haben, attendo.

aquam. Пазитисе, имce , у. r. impf, пази се с Паљевина, f. Фа8 perbrennt oбer ange.

њим иппазе се, fik baben einans fengt miro ; quod aduritur : удара на der lieb, amant se iu vicem.

паљевину, её rtedt паф - Brario. Пазуо , n. Sit 2fel, ala , axilla.

Паљење, п. 1) бав 2Insurven, inсеnѕiо. Tlaja, f. ein Streif, virga, linea. cf. 2) das Sengen, adustio. пруга.

Паљепак, така , m. vіdе пабирак. Паja, m. (Рес. и Срем.) vide Пајо. Паљентіковање, vide пабирчење. Пајван*, ш. per Ctria (für weisense Паљепіковани, кујем, vide iабирчити. Pferde), funis.

lamêm, 1) der Verstand mens, intelli. им, dim. р. спавати (3u fina gentia , prudentia. 2) das Gedächtniß, dern) schlafen: naju 6yju 31 amo moje! nur in cenphrafen: није му било на па(жене говоре, као пјевајућн, кад. мепти, mens, memoria : узми се у па успiaвљују ћецу), dormio.

namem (vide, attende, quid agas). Паjo, m. (Ерц.) hyp. 9. Павао. Памепіан, піна, но, perftänvig, pruПак, 1) vide пa. 2) абее, чего: онда dens, intelligens.

Наметовање , a. bie &tіnnеtung, me. Пакао, кла, m. Sie Sile, infernus chri moria. stianorum.

Паметовали, пујем, v. impf. (сп.) Пакленій, на, но, bölіft , infernalis. geдente, meminisse; cf. пампити: Пакосан, сна, но,

vide пакоспан. „Mo'ut ли знати и паметовати Пакост , f. Die Врв) eit, malitia. памтими, им, т. impf. geperufen, ft) Пакоспан, сна, но, popbaft, malus, erinnern, meminisse. malitiosus.

Памћење, т. бie ©rinnerung, memoria, lakpa, f. nom. propr. eines Flufes und das Gedenken. Klosters in Slavonien.

Tlàmyr*, die Baumwolle, erioxylon. Meg Пакратц (понајвише се говори Пакрц), ко као памук.

m. варош у Славонији. Пакрачки, Памучан, чна, но, Заитоlе, bomкa, кo, von Пакратц.

baceus, xylinus, Паламар

m. das Schifftau , rudens. Tamýrâp, n. der Baumwollhändler, mera Паланачки, кa, кo, 3) роt реr паланка, cator bombycarius.

пало.

так

[ocr errors]
[ocr errors]

rum.

cancri genus.

}

Мика.

[ocr errors]

Панагија, 1, p. 1. пayzyta (bie auerbet. Паop, m. (у Сријем у Бачко и у Бан.) Ilanahija, f. Jligste), eine Silder - Diptys der Sauer, Landbauer, rusticus. фа, diptycha.

Ilaopnja, f. das Provinziale (im Gegens Панађе, m. (парбузов; ) Ser X art, fat der Militärgrenze) provincia rudie Meife, nundinae.

sticorum., Панаѣуріпите , п. Веr Xarttplat, fo- Паоркиња, f. Sie Bauerinn, rustica.

Наорски , па , ко, 1) bäиеrіf , rustiПандур, т, 2) (у Србији) Bet ДЗäter cus. 1) adv. bäuerisch rustice.

der öffentlichen Sicherheit, zur Auf- Hána, f. 1) der Papit, papa. 2) in der suchung der Räuber u. 1. w. viator pu Kindersprache, das Brot, sic panem blicus. Свака Кнежина има по неко vocant puelli, онда си, ти звао, меб лико пандура, који са буљубашом палом. йду по кнежини пе ћерају ајдуке Папак, пка, m. pie XIане (Ver vіеrfüki. и друге рђаве људе валіају. По не gen Thiere); ungala. Кимі мјесипта (као по Босни) чува. Папар, праm. vіdе бибер : ју кашто пандури и путове и пра „А што су ми Карловкиње пе трговце, cf, пандурница. 2) (у

беле румене ? Сријему, у Бачк. и у Бан.) Der Bes „Вино пију, парар зобљу, richtsdiener, apparitor."E" ceko! bor

піе су румене је пандур (одговорила некаква жена Папин, на, но , бев Papitев , papace y. Cријему, кад јој је друга рекла: Напоњак, њка , m, vide паппақ. Ласно је тебе секо; вој је муж Папош, т. еіnе 2rt grüfferer. Slug'rебfe.

тандур). Tahaypuja, f. die Stelle, das Amt des Ilanpamu, f. das Farnkraut, filis.

пандур, munus apparitoris, apparitio : Папраніка, f. 1 ein Sarn tengel , , flix опицао у пандурију.

Папрапљика, f.j una. Пандурница, f. Die panpurenbütte, tugu- Патрапіљичица, f. dim. , папрапrium pandurorum.По Босни су ђешпо начињене пандурніце око пуппа Папратња, f. зидине од намасинира (раздалеко једна од друге қако се (у Босни више Зворника). може чупи кад пукне пушка), пе у Папрашњача , f. п. ј. земља, $atnpos њима сједе пандури и чувају пу den , locus filicosus. пове од ајдука; а кашліо прапie Папраќа , f. vide Папратња. трговце од једне пандурнице до Папрен, на, но, ) mit capsicum anдруге.

nuum Linn. gewürzt. 2) gepfeffert d. i. Пандуров, ва , во, бев Panturen, pan theuer, carus. duri,

Папрење, р. Вав 28ürsən, mit паприка. Пандурување, п. Ber Pansurencient, Папрењача , f. п. ј. гљива (у Сријему) adparitio.

vide Nлијечница. Пандурівапти, рујем, v. impf. Рапди. Паприка, f. capsicum appuum Linn. rendienste thun, adparere.

Паприши, им, т. impf. mit паприка Пандурскі, ка, но, 1) panyurifф, * würzen, condio pipere indico.,

panduricus., 2) adv. pansurifф, рап. Паприца, f. у воденици оно гвожђе, durice,

шпо стоји попријеко на сену и дрПанта, m. (Рес. и Срем.) vide Пано. жи на себи камен и окреће. Пантелија , m. Panteleimon , Partelee- Папричица, f. dim. 2, панірика.

Папула, f. н. п. од град, п. ј. кад Паница, m. dim, . Панто.

се куван гра угтьечи без чорбе; паПантљика, f. Зав Запо (@ftеrе. Tag ко и од сочива, ein $jоlептив, puls Pántel), fascia.

e faseolis. Панто, m. (Ерц.) vide Пантелија. Tangva*, pl. die Pantoffeln, crepidae. Панупи , нем", vide паспіи (паднем). Папучица . f. pi, dim. р. палуча. Tanizujep, m. (Epy.) der Panger, lurica. Ilaryynjak, m. der Pantoffelmacher, Панцир , m. vіdе панцијер.

crepidarius. Ilâu, mn. der Baumstamm, truncus. Jlapa *, die Münze Para, numi genus. Пањина , f. augm. у. пањ.

Hapa, f. 1) der Athem, halitus. ) der Пањић, m. dim. 2. пањ.

Dunst, vapor. Пањкање, п. дав 23erleumen, calum- Парада, f. bie Baase, pompa militaris. niatio.

Парадити, им, v, impf. in paсaдe jte Пањкали, ам, т. impf. на кога, ges

len, instruo aciem. gen jemand lügen vorbringen, men- Japákere, n. das Stellen in Parade

instructio aciei.

mon.

[ocr errors]

tior de aliquo.

« PreviousContinue »