Отписати, ишем, v. pf. 1) коме, зи. rückschreiben, antworten, rescribo. 2) Kora, einen schriftlich anklagen, accuso quem per literas. Отписивање, п. даš responsió, rescriptio. Отписивати, сујем, v. impf. antwor ten, responso.

urüdfhreiben,

Ошпищи, пијем, v. pf. 1) abtrinten, debibo, delibo. 2) abtrinken, durch Trinken berichtigen (z. B. eine Schuldforderung), bibendo penso. Отпјеваши, ам, v. pf (Ерц.) 1) што, abingen, durch Singen abverdienen, tilgen, cantu penso. 2) коме, singend abgeben, abeo cantans:

„Пјевај друже, да ти отпјевамо Отплакати, лачем, v. pf. 1) durch Weinen abbüßen, abweinen, lacrimis luo. 2) weinend davongehen, abeo la

crimans.

Ошпливаши, ам, v. pf. davon schwim. Отпловити, HNI, v. pf.Jmen, abeo na

tans.

Omпojamи, jeм, v. pf. absingen (in der Kirche), decanto.

Отпорити, им, vide отпарати. Отпоручивање, п. дав uvucentbieten, responsio ad nuncium. Омпоручиваши, чуjeм, v. impf. zurück: entbieten, respondeo nuntio :

"А братац сестри отпоручује Отпоручити, им, v. pf. zuructentbie= ten, nuntium remitto. Оmпoсmumи, um, v. pf. abfasten, durch Fasten abbüßen, jejunio luo." Oпmочиьаше, n. das Ausruhen, Ausras sten, requies,

Омпочиваши, ам, v. impf. ausrasten, ausruhen, requiesco. Отпочинути, нем, v. pf, queraften, requiesco.

Omпρвo, unlängst, nuper, non ita pri

dèm.

Отпрê, (Рес. и Срем.) vide отприје.
Omnpehe, (понаjвишé у Сриjeмy, y
Бачк. и у Бан.) vide отприје.
Отприје (од прије), (Ерц.) vorдет,
ehemals, antea.
Оmпρmbаши, am, v. pf. fortgehen mit
Sack und Pack, discedo cum impedi-
mentis. 1

Оппузаши, ужем, v. pf.l basonfriedhen Omnýзпши, им, ν. рf. J(von Kindern). abrepo.

Omnycm, m. die Entlassung, der Ab fchied, dimissio.

Omnycmumи, им, v. рf. 1) entlassen, dimitto. 2) ablassen, remitto: „Од арача раји отпустите Оmпучáване, n. das Losknöpfen, discinctio.

Оmпучáвamи, am, v. impf. losknöpfen, discingo.

Отпучање, n. vide отпучавање. Omnýчam, ом, vide omпучаваши. Omnyчnши, им, V. pf. Iosknöpfen, discingo.

Omnýmumaшe, n. 1) das Entlassen, di missio, exauctoratio. 2) das Erlassen, Nachlassen, remissio. Отпуштати, ам, v. impf. 1) entlassen. dimitto. 2) nachlassen, erlassen, remitto. Отпушкање, n. ' vide отпуштање. Отпушћати, ам, vide отпуштати. Опребити, им, (Рес. и Срем.) vide отријебити.

Отребишисе, имсе, (Рес. и Срем.) viДе отријебишисе.

Отрезниши, им, (Рес. и Срем.) vide отријезними.

Ompéсame, n. das Abschütteln, excussio. Оmpеçamи, аm, v. impf. abschütteln,

ausbeuteln: ноге од снијега по сниjer c Hory, excutio. Ompécamice, amce, v. r. impf. sich aus, fütteln, excuti,

Отресине, f. pl. 3. 5. змајеве, бек Glimmer (den die Zigeunerin für etwas ausgibt, das der Lindwurm abges schüttelt habe), exuviae draconis. Отрескатисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide отријескашисе.

Оmрéсши, семm, v. pf. abschütteln, excutio.

Omрéсmиce, сemce, v. r. pf. sich ausschütteln, excuti.

Отријебити, ум, v. pf. (Ерц.) абац» ben, expurgo. Отријебитисе, имсе, v. г. pf. (Ерц.) 1) sich abklauben, expurgor (c. g. pediculis). 2) von dem Obst, wann es die Blüte abgeworfen, und die Frucht ans gefeßt, florem abjecisse, fructum edo. Отријезниши, им, v. pf. (Ерц.) бер Rausch austreiben, crapulam expello,

Отровница, f. 1) гуja, giftig, veneficus: ,,Те премеће дрвље и камење "Доке нађе гују отровницу 2) die Giftmischerin, venefica: ,,Ид одатле једна отровнице, „Кад си свога брата опровала, Отроваћеш и мене јунака

erleis

den

Отрпети, пим, v. pf. (Рес.)
Отопити, им, v. pf. (Срем)
Отрпљети, пим, v. pf. (Ерц.) Izu
de leiden, perpetior.
Отрулиши, им, v. pf. 1 verfaulen, pu-
Опрунути, нем, v. pf. tresco: от-
Рулио у гвожђу (у шавници.).
Отурање, п. дaš išegmerfen, abjectio.
Отурати, ам, v. impf.megmerfen, ab-
Отурити, им, v. df. √ jicio :

„Испред себе ђерђеф отурила Отући, учем, vide обити. Оћелавиши, им, v. pf. Eaht werden, calvus fio,

Оћерати, ам, v. pf. (Ерц.) hinme. treiben, abigo.

Оћешити, им, v. pf. befichtigen, be= schauen, inspicio (einen Getödteten), cf. опћешити.

Окоравиши, им, v. pf. einăugig wer.
den, altero oculo capi.
Oky, ich will, volo cf. kemu, memи.
Окутеши, тим, v. pf. (Рес.) 1) ver-
Оћушиши, им, v. pf. (Срем.) Питтен
Оћућети, утим, v. pf. (Ерц.) | obmute-

sco. 2) vide опазити. Ох! (у Ерц. ог!), interj ah, oh! ah! vah! Оцапі, оцта, п. (у крајини Неготинској) ber fig, acetum. cf. сирће. Оцеви, отаца, m. pl. vide оци. Оцедити, им, (Рес. и Срем.) vide оциједити.

Оцепити, им, (Рес. и Срем.) vide оцијепипи.

Оцепљивање, п. (Рес. и Срем.) vide оцјепљивање.

Оцепљивати, љујем, (Рес. и Срем.) vide оцјепљиваши.

Оци, отаца, m. pl. празник у неђељу између Материца и Божића. Какогођ што жене вежу о Машерицама, тако људе (који су ђецу имали) о Оцима. cf. материце. Оциједити, им, v. pf. ((Ерц.) 1) qu$.

Очврснути, нем, v. pf. feft werben, solidari.

Очевина, 1. дав säterliche Bermögen, patrimonium.

Очекиваže, n. das Erwarten, exspecta

tio.

Очекивати, кујем, impf. ermarten, exspecto. Очемеритисе, имсе v. r. pl. sich vers gällen (durch vieles Essen), cibo nimio

se corrumpere.

Оченути, нем, v. pf. einen 217 апт Stamme abreißen, ramum avello. Очепити, им, v. pf. кога, einem auf den Fuß treten, pono pedem meum in alterius pedem.

Очепити, им, v. pf, што, aufftopfen, demto embolo aperio.

Очепљавање, п. баš Xufftopfen, demtio emboli.

Очепљавати, ам, v. impf. quffßopfen embolum demo.

Очерупати, ам, v. pf. rupfen, vello. Очешати, шем, v. pf. Erauen, refrico. Очешљати, ам, v. pf. auskämmen,

Очињи, ња, ње, н. п. вид,

Augen, oculorum: тако ми вида очињега. Очистити, им, v. pf. 1) reinigen, purgo. 2) fich mit Sack und Pack das von machen, clam abeo. Очице, f. pl. dim. у. очи. Quŷ, oчyà, m. der Stiefvater, vitricus. Очуов, ва, вo, des Stiefvaters, vitrici. Очупаιн, ам, v. pf. abrupfen, vello. Oчa*, m. Chodscha (türkischer Geistlicher) sacerdos turcicus.

Оџак * m. vide димњак.

,

Оџак*, m. vide Бор 1.

Õчàклиja*, f. Zimmer mit Kamin, cubiculum in quo caminus. Оџановић, т. (у Босни) von gutem Бан. fe, illustri loco natus. cf. коbеногиk. Oчaчaр, m. der Rauchfangkehrer, purgator caminorum.

Quачâрев, ва, Bo, des Rauchfangkehrers Одачâров, ва, EO, purgatoris camino

rum.

Опин, на, но, des Chodscha, sacerdotis turcici

Oпинa, f. die Frau des Chodscha,

sacerdotis turcici uxor. Опинскй, ка, ко, 1) Chodscha, sa cordotis turcici. 2) adv. nach Art eines Chodscha, more chodjae.

O interj. Ruf um den Hund wegzuOma! interj. treiben, vox abigentis ca

nem,

Ошакнути, нем, v. pf. m. ј. псето, ou fagen, dico oш. Ошао, сf. отићи.

V. r. pf. vide 0

Ошап, m. (субо воће, као и. п. шљиОшаф, т. ве, јабуке, крушке и ш. A gedörrtes Obst, poma tosta: „Бевојка се весели; „Удаћу се к јесени. "А мајка је кара: , Немаш кујо дара. „Имам врећу ошапа, ,,Сваком свашу по шака Ошвањитисе, имсе, срамотитисе. OшBe, f. pl. ein Theil am weiblichen Hemde, indusii pars. Ошестарити, им v. pf. abzirkeln, demetion circino. Ошијати, ам, v. pf. (чим, кога, што) etwas, was man auf den Schultern trägt, feitwärts werfen, de humeris detorqueo.

Ошинути, нем, v. pf. einen Sieb (3. 8. mit der Peitsche) geben, ico. Ошишаши, ам, v. pf. vide острићи. Ошкâже, n. das ou fagen, abactio

voce ow!

Òшкаши, ам, ν. impf. our fagen, di

CO ош.

Ошкринути, нем, v. pf. н. п. враша,

Пабирак, рка, m. bie Mählefe (бе Weins), racemus post vindemiam residuus, die Nachlese (des Kukuruz) spicae a messoribus relictae. Пабирчење, n. bie Mahlefe, баз Каф= lesen, racematio; spicilegium. Пабирчити, им, v impf, na lefen, racemo; spicas lego.

Пása, f. Frauenname, nomen feminae. Павао, вла, m. Paul, Paulus. Павишина, f. бијела лоза, діе Balbrebe, clematis vitalba Linn.

ПавИшнâк, m. Gebüsch von Waldreben. vitalbetum?

Павица, f. dim. 9. Пава.

Пáвко, m. Mannsname (Paul), no men viri.

Пlâвлe, m. vide Пaвao.

Ilaвлnja, f. Frauenname, nomen femi

nae.

Павлûk, m. dim. y. Павао. Haвma, f. vide nadma. Павшалија, f. vide пафталија. Павше, f. pl. vide пафте. Павшица, f. dim. 9. павша. Падање, п. даš vallen, casus. Пàдаши, am, v. impf. 1) fallen, cado. 2) пада киша, снијег e regnet, schnent, pluit, ningit (cadunt pluviac, nives). пада ми pohan, ist (kommt heraus):

Пазаривати, рујем, v. impf. ђanben, mercari (emere et vendere). Пазарија *, f. bie Sabrifmaare (bie nicht auf Bestellung gemacht ist) res facta ad vendeudum, merx nundinalis. cf. пазарлија.

,

Пазарити, им v. pf. banbeln, Eaufen
und verkaufen, emo aut vendo.
Пазарлија *, f. vide пазарија.
Пазарни, на, но,1 н. п. дан, Marft,
Пазарски, ка, ко, nundinalis.
Пазиши, им, v. impf. 1) кога, неб»
Бабен, ато. 2) на кога, или на што,
Acht haben, attendo.

Пазишисе, имсе, v. r. impf, пази се с
ним und пaзe ce, sich haben einan-
der lieb, amant se in vicem.
Пазуо, п. біе 2lmfel, ala, axilla.
Паја, f. cin Štreif, virga, linea. cf.
пруга.

Паја, ш. (Рес. и Срем.) vide Пајо. Пајван*, m. ber Štrid (für wеіденде spferbe), funis.

Пајиши, им, dim. у. спавати (u іn бесп) : паји буји злато моје! (жене говоре, као пјевајући, кад устављују ђецу), dormio. Пајо, т. (Ерц.) һур. . Павао.

Пак, 1) vide па. 2) abet, vero: онда

palancae, oppidi. 2) ady. palankisd), more oppidano.

Паланка*, f. eine Valante (Mittelbing zwischen Dorf und Stadt), oppidum." Паланчанин, m. Sinwohner einer паланка, oppidanus.

Палац, лца, m. ber Daumen, pollex. Палацка, f. 1) оно што израсте на ро

гозу као кукурушчић.2) 24rt Beutels?" Ilane, m. Städten an Einfluß der Колубара in bіе Сава. Палежанин, m. ber Palermer. Палексија, f. vide Полексија. Палешки, ка, ко, von Палеж Палиши, им, v. impf. 1) anzünben, in. cendo. 2) fengen, amburo. Палица, f. 1) ber Stod, pazierto, baculus. 2) der Stock: (im Joche), baculus jugi.

Паличица, f. dim. 9. палица. Паличњак, т. п. ј. сврдао, што се на јармовима врте рупе за палице, der Bohrer zu dem Stockloch im Joche, terebra major pro foramine jugi ad inserendum baculum.

Палош (палош), m. ber Фааф, gladius militaris.

Палошина (палошина), f. augm. 4.

палош.

Палучак, чка, m. eine Fleine unregels mäßige Au, campus' herbidus prope aquam.

Паљевина, f. maš verbrennt over ange fengt miro; quod aduritur: удара на паљевину, еs riedht nah Brano. Паљење, п. 1) дав ünen, incensio. 2) das Sengen, adustio. Наљешак, шка, m. vide пабирак. Паљешковање, vide пабирчење. Паљепіковати, кујем, vide пабирчити. Пaмêm, 1) der Verstand mens, intelli

gentia, prudentia. 2) das Gedächtniß, nur in den rafen: није му било на памети, mens, memoria: узми се у па памет (vide, attende, quid agas). Памешан, тна, но, vertänvig, prudens, intelligens.

Наметовање, n. bie Stinnerung, me

moria.

Панагија, 1, 10. i. navayia (bie allerhei. Ilaнahuja, f. ligste), eine Bilder - Dipty cha, diptycha.

Панађур, m. (патуры) ber Marft, die Messe, nundinae.

Панађуриште, n. ber Martplas, fo

rum.

Пандур, m, 1) (у Србији) ber Вächter der öffentlichen Sicherheit, zur Aufsuchung der Räuber u. s. w. viator publicus. Свака кнежина има по неколико пандура, који са буљубашом иду по кнежини ше ћерају ајдуке и друге рђаве људе вашају. По неким мјестима (као по Босни) чува. ју кашто пандури и пулове и праще трговце, cf. пандурница. 2) (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) ber e ritviner, apparitor. Е секо! Бог је пандур (одговорила некаква жена у Сријему, кад јој је друга рекла: Ласно је тебе секо; твој је муж пандур).

Пандурија, f. bie Stelle, baš Imt без пандур, munus apparitoris, apparitio: отишао у пандурију. Пандурмица, f. òle Danburenßütte, tugurium pandurorum. По Босни су ђешпо начињене пандурнице око пута (раздалеко једна од друге како се Може чути кад пукне пушка), те у • њима сједе пандури и чувају путове од ајдука; а кашто прате трговце од једне пандурнице до друге.

Пандуров, ва, во, без Wanburen, panduri,

Пандуровање, n. ber Pandurendienft, adparitio.

Пандуровати, рујем, v. impf. Фанди. rendienste thun, adparere. Пандурски, ка, ко, 1) рапðurif, panduricus. 2) adv. panòucif, рацdurice.

Панта, m. (Рес. и Срем.) vide Панто. Пантелија, m. Wanfeleimon, Pantelee

mon.

Пантица, m. dim. 9. Панто. Пантљика, f. baš Band (öfferr. баз Pántel), fascia.

Панто, т. (Ерц.) vide Пантелија.
Панути, нем, vide пасти (паднем).
Панцијер, т. (Ерц.) ber Danger, lorica.
Панцир, m. vide панцијер.

Пањ, m. ber Baumflamm, truncus.
Пањина, f. augm..па.
Пањић, m. dim. . па.
Пањкање, п. дав Berleumben, calum-
niatio.

Пањкаши, ам, v.impf. на кога, де gen jemand Lügen vorbringen, mentior de aliquo.

Папак, пка, m. bie lane (ber viecü
gen Zihiere), ungala.

Напар, пра, m. vide бибер:
„А што су ми Карловкиње
беле Румене

,,Вино пију, папар зобљу, те су румене Папин, на, но, без Фарřes, papae. Папоњак, њка, ш. vide папак. Папош, m. cine Irt gröfferer Slußrebfer cancri genus. Папрат, f. baš Jarušraut, filix. Папратка, f. ein Sarn tengel, filix Папрашљика, f. una. Папрашљичица, f. dim. 9. папрат

љика. ур

Папратња, f. зидине од намастира (у Босни више Зворника). Папратњача, f. m. ]. земља, Satnbo den, locus filicosus. Папраћа, f. vide Папратња. Папрен, на, но, 1) mit capsicum annuum Linn. gewürzt. 2) gepfeffert d. i. theuer, carus.'

Папрење, п. дав 2Bürgen mit паприка. Папрењача, f. m. ј. гљива (у Сријему) vide млијечница.

Паприка, f. capsicum annuum Linn. Панриши, им, v. impf. mit паприка

würzen, condio pipere indico. Паприца, f. у воденици оно гвожђе,

шпо стоји попријеко на сену и држи на себи камен и окреће. Папричица, f. dim. 9. паприка. Папула, f. н. п. од граа, ш.]. кад се куван гра угњечи без чорбе; шако и од сочива, ein Sifolenmuš, puls e faseolis.

Папуча*, pl. bie Pantoffeln, crepidae. Папучица. 'f. pl, dim. 9. папуча. Папуџија*, m. дет Pantonelmaфer, crepidarius.

Hapa, die Münze Para, numi genus. Пара, f. 1) ber lthem, halitus, 2) bet Dunst, vapor.

Парада, f. біе Факаòe, pompa militaris. Парадити, им, v. impf. in Parade stels len, instruo aciem.

Пapáheшe, n. das Stellen in Parade, instructio aciei.