Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

mans.

Tlapa saama *, f. bei der Flinte der äußers Tlapnonna, f. das Gefäß, um die Wä:

îte Ring an der Röhre, circulus flintae firhe zu laugen, vas lixiviarium. uitimus :

lapuri, m. ein gewöhnliches Pferd im Gés „Паразлама од придесні дуката genfage des ani, equas vulgaris (10.12 Паракамилавка, f. деr jфware Slot Beit то; ?) :

die Mönche über die Kamilauka tragen, „Кнезовима аmе поклањајце, paracamilauchium?

„Кмешовима осредње парите Параклис, m. (парах.nats) (in fфеrshaf= Парипче, чела, и. ein junger парип.

tem Singe, als hätte dieß Wort unit Ilapumy, Hm, v. impf. I) wärmen, cadem Kanc etwas gemein) das Gebet, lefacio. 2) mit bettem affer begießen, welches über einen gelesen wird, para calida реrfundo, но п, кошуље, пређу. clesis.

3) очи, weiten, pasco oculos (aspeciu Tiapakazicapa, m. der Kirchendiener, Nü grato).

fier, litnеr in Ben Slotern, aedituus. Парица , f. dim, p. пара. Ilapakysáp, m. der Nebenkoch, coqui vi- lapаor, m. ein verwahrloster Weinberge carius (in den Klöstern).

vinca ueglecta. Паракуваров, ва, во, Вев Xebentoфев, Парложење; , дав . Berabrlofen Bes coqui vicarii.

Weinbergs, neglectio vineae. Паралаңа, f. и. т. Ber guligner, gügena Парложиши, им, v. impf. Ben Beins

gehülfe, Lügenbruder, mendacis adju berg vernachlässigen, negligo vineam. tоr, yicarius: саспала се лажа и па. Парница, f. 1) cin Зuq vев аuffeisen. ралажа: један лаже, а други пола. den Messers, cultri dividentis linea. 2) гује.

der Prozeß, lis. парање, в. дав овtrennen, 2lusmeiдеп, парничар, ш. беr рrоѕе firer, itium

divisio, disjunctio. IIapackeba, f..] die heil. Paraslewe, Парнуппи, нем, v. pf. einen gug tђит Параскевија, f. 7 S. Parasceтe :

mit dem Aufschneidemesser, duco culo „убила га светла Пешка Параскевија trum dividentem. Парасник, п. (у Сријему, у Бачк. и у Парог, m. ein еfоt mit einem paten

Hah.) der Bauersmann, rusticus. (um ß. B. Farnkraut damit nach Haus Параснички, кa, кo, 1) baurifф, rusti se zu tragen), baculus uncinatus.

cus, 2) adv. wie ein Bauer, rustice. Парожак, рошка, m. vіdе парошчић. Параспос, т, (у Сријему, у Бачк. иу Паројчење , п. дав сфwikmen be8 пр

Dan.) Art Gottesdienstes für Verstorbes венац, examen horni examinis. ne, inferiarum genus.

Паројчиписе, чисе , v. г., impf. fфwät. Парати, ам, y, impf. Io8trennen, di men (wenn es der npBenar tbut), emityido:

to fetum (dicitur de examine horno). А. Дај пара (@eis).

Парошчић, m. dim. бав &nbe (3aten, Б. Не парају сад, већ на мије гуле, Ust) am Hirschgeweihe, ramus : Параћин, m. tact unveit Ћуприја. „Дај ми Боже златне роге Параћинац, нца , m. einer von Пара „И сребрне парошчиће Кин.

Парусија (парусија), f. Sіе bifte Wato Параћински, кa, кo, 1) von Параћин. tuitg per писанија (Фабе, Топ 5o Pias 2) (adv.) запалити лулу параћински, fter an ein Kloster, damit es für uns пі. ]. напунити лулу, па завапити bete), stipendii' genus, monachis dan њом ватре и пепела.

tum, ut pro me orent. Парашница, f. Drt ötti am Sinfluffe Парусијаш, m. Der Bebee ciner пару

беr Orina in Bie Came. Парашница сија , qui dat пароизіа». је отприје била пуста, и није за њу Парцов, m. (у Сријему) vide пацов. нико ни знао, док је нијесу про. Парче*, челia , . vіdе комад. шавщије. година населили преко- Парченце, цепа, п. dim. 2. парче. дринци и голи синови, и на Пас, пса, m. Ber guno, canis. чинили од ње као малу вароцицу: Пäc, m. 1) vidе појас. 2) иду говеда запо се у новим пјесмама пјева - TIACOM, weidend, depascendo. шер Пара шница:

Пасање, п. Зав 11mgürten, cinсtiо. „Трећу пиш'пе шеру Парашници, Пасапин,пашем, v.impf, um gürten, cingo. „Голом сину Зеки бул» yfаши

Пасатписе, амce, v. r. impf. беза шпа, Паргал, m, (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) etwas entbehren können (fr. se passer).

Pertal (Bergan), paunus Barracanus: Пасење, в. дав 28 eiten, pastiо. „Купићу и дикице! сукњу од пар- Пасидреновина, f. vіdе пасјаковина.

Паспна, f, augm, . лас 1. Парење, п. ба 28ärmen, calefасtiо. Ilacuk, m. dim. $, nâc i.

[ocr errors]

гала

nus.

[ocr errors]

2

Пасјан , m. per punsebre®, stercus ca» Паптист, т. (у Сријему у Бач. й у. ninum.

Bah.) Batistleinwand, panni lintei ge.. Пасјаковина , f. Die Wreuspeere, rhampus 'catharticus Linn.

Папити, им, v. impf. 2) leisen, patior. lacjara, f, der Schedel, Hundskopf (als Ко млoгo знa, млого и палти, 2) sit.

Schimpfmort, caput (odiose dictum). hen (österr. Fügeln), educo, alo, Jacjı, cja, cje, hündisch, caninus. Ilamumuce, umce, v. r. impf. 1) sich quas Jacki, wie ein Hund, more canis, len, crucior. 2) sich vermehren, anwach. NacMo, 1. eine bestimmte Anzahl Garns

fen, augeor. fäden, tilorum certus numerus. Mano làmika, f. die Enfe, anas. пасмо има 20 чисаоница (једна , чи- Папкин, на, но, per Snte, аnаtis.

саоница има 3 жице) а велико 4о. llámkoB;' Ba, BO, des Enterichs, anatis Tacnam, m. der Mühlftaub, pulvis mo

maris. laris.

Папліцан*, m. 1) бијели, solanim me Паспи, паднем, т. pf, falen, cado. longe Lib. 2) црвени, solanum lycoПаспи, пасем, v. impf, weitei , pasco.

persicum Linn. Tacmîp, m. der Hirt, pastor.

namња, f. Die Qual, cruciatus, cf. мука. Насширка, f. Die birtin, pastrіх? femi Патока, f. Ber gauer bein Branntein,

na pascens (oves, vaccas, capras). lorea (lora) vini usti. Nacmipcxîî, ka, ko, *) hirtens, pasto- Namoc, m. (Tátos) der Fußboden, pavi.

rum. 2) adv. nach Hirtenart, more pa mentum. - storum.

Патосање, п. Вав 3 өртеп Re8 3ims Паспирчӧд, f. (coll) sie jungen Şirten, mers, tabularum per cubiculum dispopastores juvenes.

sitio, Пасірче, чела, п. беr junge $irt, Патосати, ашем, т. impf. н. р. рав pastor juvenis.

Zimmer bödmen, tabulas dispono per Пасписе, racece, v.r, impf. п.» ј. коби. solum cubiculi. ла, in per Brunt fеріп, соitnm appe- Патријар (говориле и палтријара), т. to (de equa).

der Patriarch, patriarcha. Пәсіпорак, рка , m. Bee etieffon, pri- Папіријарев, ва, во , бев Patriarфеп, vignus.

Патријаров, ва , во , patriarchae. Паспорка, f. Sie Otieftофter, privigna. Патријарски, кa, кo, 1), patriarbens , Пасторчад, f. (coli) erieftiaper, pri patriarchalis. 2) adv. patriarchisch, more vigni.

patriarchae. Паспорче, чепта, п. Вав etieftino, pri- Патријаршија, f. Das Patriarmat, bie vignus, privigna.

Patriarchie, sedes patriarchae. Nacmpma, f. 1) die Forelle, fario, trut- llampos, m. der Baumstrunt, stipes. ta. 2) н. п. козја, овчја , geräифеrte Патрола, f. Die patrovile, circitores

Ziege oder Schaf, capra fumu durata. militares, Паспірмица; f. dim. B. пастрма 1.

Папиролипи, им, v. impf, patrouiliren, Пастрмка, f. vіdе пастрма т.

circueo. Паспруга, f. ein Donautif, genus piscis. Папірәлица, f. п. ј. шајка, или ораНастуља, f. Die ausfalle, Rattenfal= Hnija, das Patrouille-Schiff, navis cirte, decipula.

citores portans. Пасуљ, m. (у Срнјему, у Бачко и у Бан.) Патріљење , n. Pa® Patrouiliren, cirvidе гра, Проћи га се брате, видии

cuitio. да му ни име није као у осталије llák *, adj. indecl. rein, sauber, purus, смокова : пас и уља! Окани га

cf. чисп. се брате, пај је сву Босну истур. Плел, ш. чио (п. ј. истурчилисе да не поспе „Одреш'те ми свилене пађеле и да не једу пасула).

Hayk, m. die Spinne, aranea. кашто у шали ономе, који једе па- Паўков, ва, вo, Spinnene, araneae. : суљ, а има још каква јела). . Mayn, m. 1) der Pfau,.pavo. 2) Manns. Пасуљина, f. augm. р. пасуљ.

name,

pomen viri, Tacy bhija, f. eine Art Hülsenfrucht, le Пауна, f. Хrauenname, nomen feminae. guminis genus.

Паўница , f. 1) дав 4* eiben vom pfай, Папа, f, hур. р. патика,

pavo femella. 2) Frauenname , nomen Паmак, пка , m. per Sntеrіф, аnаѕ mаѕ. feminae: Патарица , f. вјечнаја му патарица и Паунка , f. Seavenname, поmеn terminae.

блажени пандек, аlѕ tоmilbe paro: Паунов, ва, во, деs pfauet, p.rуinis. "bie von вјечнаја му памјапі , и Паунперо, п. п. ј. пауново перо (сп.) : блажени покој.

„Таунцеро прекривила

S

[ocr errors]
[ocr errors]

2

Тако реку

raneae.

вапи.

[ocr errors]

scere se.

TâysyaA, f. (coll.) die jungen Pfauen, Tamòbâtte, n, das Pafchaseyn, Herr. pulli pavonum.

fchen als Pafcha, imperium satrapae. Паунче, чema, p. cin junger Pfau, pul- Пашдвати, шујем, v. impf. i bere. lus pavonis.

sche als Pascha, impero, sum satrapa, Паучина, . бав Сpinneagemebe, tela a- Пашшење, р. Вав бетüben, attentio.

Паштиписе, имce , v. r. impf. fit Ris Пафша *, . 1) vidе карика, 2) пафта he geben, attendo. * женска, или шпо свештеници о. Пашчад, f. (col.) бie prise, eanes. пасују кад служе, cf. пафте -иад Пашчадија, f. (coll.) бав бидеgesüte. тканице.

Пашче, чema, n. vіdе псето. Пафталија*, f. Die Slіntе mіt wielen Rin. Пёвалиште, п. (Рес. и Срем.) vidе пје. gen, telum annulatum:

валиште, У крилу му лежи пафталија Певало, п. (Рес, и Срем.) vidе пјевало. Нафпе, f. р. vіdе поканице.

Певање , n. (Рес. и Срем.) vidе пјевање. нафтица, f. dim. р. пафта.

Леваши, ам, (Рес. и Сремг.) yidе пје. Паципи , им, v. pf. Eiijfen, osculor (ina - Dermort) : паци Богу (ђаволе). Певач, m. (Рес. и Срем.) vidе пјевач. Пацов, m, bie.Xatte, rattus Linn. Певачев, ва, во(Рес, и Срем.) vida Пачање, п, рав &inmifфеn in etwa8, пјевачев.

das Abgeben mit etwas, immixtio. Певачица, f.. (Рес. и Срем.) vidе пјеваПачатисе, амсе, у. г. impf, у шпо, чица. fіt іn еtmas mifфеn (nmеngen), іmmі. Певачица, f. (Рес. и Срем.) vidе пјева

чица. Пачаура *, f. Der 2Bajlappen, lacinia Певндруг, m. (Рес. н Срем.) vidе пјеserviens eluendo.

видpyг. Лаче, чепа , п, дie junge &nte, pullus Певица, f. (Рес. и Срем.) vidе пјевица. anatis.

Певнули, нем, (Рес. и Срем.) vids Haye, f, pl. die Sulze, gelatum, coagu превнути, . lum. cf пипије.

Певушење, п. dim. 2. певање. Начиста неђеља, f. Der Rad: чиспа. Певушишн, им, dim. 2. певами.

опntag ( 213офе), hebdomas altera Певчић, m. dim. , певац. quadrаgеѕimae. cf. безимена неђеља. Пега, f. (Рес. и Срем.) vide пjега. Пачићи, m. pl. (coll.) дie jungen &nten, Пегав, ва, во, (Рес. и Срем.) тіdе пjегав. pulli anatis.

пед, f. Пачица, f. dim. 2. паміка.

Педаљ, дли,

f.7

die Spanne, spithama. Ila ujú', yja, uje, Enten-, anatinus. Ilegecem, fünfzig, quinquaginta, Паша* , т. од два муга (коњска Педесетepo, vidе педесеторо,

репа), т. б. заповједник и господар Педесети, па , то, беr fünjsiafte, quipод једнога града и његове наије, н. quagesimus. п. Зворнички паша, Шабачки и т. д. Педесетноро, Дnjab von 56, quinqua2) од при пуга, п. ј. везир и го. ginta. сподар од читавога једног пашан Пејак, m. Rann&nane , поmеn yiri. лука, ђе има више градова и наија, Пејо, м. Лаппвпате, доmеn viri (port н.-п. Босански (или Травнички) та IIemap verkürzt). ша, Бијоградски и. д.

Пек, т. 1) Stup in ter Пожаревачка Tlamua, f. die Weide, pastio, pabulum. наија. 2) дie ®egeno viefев $luрев. Пашајлија*, м. vіdе пашинац.

Пека, f. од гвожђа као црепуља, cine Пашалук * mi der Paschalie, das pas Schale von Eisen, die erhißt über den fфаtpит ? satrapia ?

Laib Kukuruzbrods gelegt wird, um ihn Пашанац, нца, m. vіdе пашеног. ichneller zu vec ba đen, vas pistorium. Пашеног, m, җенине сестре муж, Ser Пёка, f. раснечено дијете, vidе маза. Mann der Schwägerin, maritus soro. IIerap, m. der Bäcker, pistor. ris uxoris meae,

Пекарница, f. дав Зафаив (0er Bэ Пашин, на, но, бев Фајфа , satrарае. cerladen), officina pistoria. Пашинац, нца, m. einer von деn gеца Пекаров, ва, во, бев 8&#erв , pistoris.

ten des Pascha, homo satrapae. Пекарскӣ, кa, кo, 2) Bäders, pistoПашиница; f. Pie Srаи бев Фајфа, иxor rius. 2) adv. wie ein Backer, pistoris

satrapae. Пашинскӣ, кa, кo, 2) Pajdas, passa. Пекмез*, m. Ber Cyrup (yon Sirnen,

rum. 2) adv; paschisch, more passae. Pepfeln u. a.), syrupus, Tammare *, f. pl. eine Art Scuge, vide Tèkcumem *, m. der Zwieback, panis bisпапуче...

coctus, panis gauticus.

[ocr errors]

more.

mea.

Тела, Е. hyp-1 хға кеппame, momen fe: Перде“, дета, п. (am Refonanstopen). 1lелагија, f.

Перило, р. мјесто, ђе се перу кошу. minae. Пеладија, f. I

ље(на води), bie Bafфitätte, Locus denen, m. der Wermuth, artemisia ab ubi lavant, sinthium Linn.

Периља, f. vіdе праља. Пелена , f. (највише се говори у мложа Периљац, љца, m. праљин муж (по на

броју пелене) pie Binvein, fasciae. маспирима и по прњаворима фрушПеленак, нка, m. hyp. 5. пелен : когорским), Per 213afфmann, safфет, „Ој пелен пеленче! моје горко цвеће - Mann der Wäscherin, maritus lotricis. Пеленаш, ш. Der 2Beruthwein, yiuum Перина, г. ра8 Seperpett, cuilcita plu

absinthiatum. Пеливан *, m. per eeiltanjer, funаmbulus. Перица , m. dim. . Перо. Пена, £. (Рес. и Срем.) vide пjена. Пернша, m. Rangnamen, pomen viri. Пендељење, р. Вав Sinberfфwаnten; Перишани , m. p. 2rt wеibliфеn kopf. incessus vacillans.

puses, ornatus quidam capitis : Пендемити, им, v. impf. einbermadeInt, Једна глава, девет перишана incedo gressu vacillante,

Перјанин, m. (сп.) беr einen Seterbuf Пенёње, п. (Тес. и Срем.) vidе пјењенье. tragt, juvenis cristatus : Пении, им, (Реси Срем.vidе пjенин. „Момче перјаниче ! IIёнилисе, имce, (Ресi и Срем.) vide „Не спој, не погледај пјенитисе.

Перјаница, f. Der Sebеrbujd, crista. Пенушење , D. dim, v. пенење. Перјање, р. а) дав Xaufen bев Slad fes, Пенушинтисе, шиce, dim. р, пениписе. pectinatio lini. 2) die Fludit bárhaupt; Пенце, реша, п. деr fіnfаѕ bеt balben fuga nudo copite. Sohle am Schuhe, calcei reparatio quae- Tiepjamı, am, V. impf. 1) den Flachs ràu: dam:. подај (чизме) чизмару, нека у fen, pectino linum. 2) barhaupt fliehen, дари пенцепа.

fugio nudo capite. Tenijep*, m. das Fenster, fenestra, cf. Hepje, n. (coll.) die Federn, pinnae, прозор.

plumae. Ленцернi, m. dim. 5. пәнцер. Перни, на, но, н. в. буздован, mit пе. Пењање, п. Вав еteigen, ascensatio. pa perfeben, umbonibus (?) praeditus. Пењапии, њем, т. impf. 1) кога, іn рiе перо, в, і) pie, Sever, penna. лако као

бübе bебеп, еlеyo. 2) коња, бав Хов перо. 2) перо лука, еtеngel, caulis. Tаng binjen auf Per 2Biefе. 3) чадор, 3) пера на буздовану, ріе bеrроrѕ aufspannen, tendo.

rägenden Hogen an der Reule, umboПењаписе, њемсе, оr. impf, fteigen,

Des clavae. ascendo. cf. пепіисе.

Перо, m. (Брц.) һур. р. Петар. Пепељав, ва, вo, mit afфt beffreut, Перуника, f. 1) iris ѕеrmanica Linn, 2) , cineribus conspersus.

ein Frauenname, nomen feminae. Пепељавиши, им, т. impf. dfфеrn, in Перуш, f. (coll.) 1) сав Шеfieper, ser. cineribus voluto.

ftreute Federn, pennae, plumae sparПепељасит, па , то, afenfärbig, ci sae. 2) у глави, ѕоrdеѕ, іn capillis. nericius.

Перӯшање, в. дав Дugraufen per Xes Пепед, ела, m. bie 24fфе, cinis.

dern, evulsio pennarum. Вера, f. 2) (Рес. и Срем. у vіdе Перо. Першапши, амі, v. impf. abraufen,

2) hyp. 6, перчин. Пераевина , f. оно што остаје на e- Парушање, п. vide перупање. рајици кад се перјају повјесма. Перу шашн, ам

vidе перупами. Пераица (перајица ? ),"f. Slaméraufe, Перушина, f, vide перупі І.

ресtеn linarius. 4) велика од гвожђа. Перушка ; f. Der Seбermifф, esertag 2) мала од свињске по пераје,

pen, ala abstersoria. Пераја, f. Die Rutgrаttоrnеt рів еф wеі. Перушчица, f. dim. . перушка. nes, setae dorsi.

Перце, п. dim. 2. перо. Перајица, f. yidе перанца.

Перчин, ш. vide коса 2. кика. . Пераслi, m. nom. propr. einer &tast in Перчіннi, din. 2. перчин. Dalmatien:

Першун. , m, apium petroselinum Linna Те је шаље Рисну и Перасту — Пёсак, ска, m, (Рес. и Срем.) vide Перваз*, m. vіdе крај (од амине). пијесак. Пердашење, р. бав аивхieben (Jet Sen8), Песковница, f. (у Сријем. у Бачк, ну erugatio pellis.

Baw.) die Sandbüdse, theca-'arenaria. Пердашиши, им, т. impf. ш. б. кожу, Песма , f. (Реси Срем.) vidе пјесма. ausziehen, erùgo.

Песмица, f. dim. р. цеҫма.

Sa

pehnas.

[ocr errors]

Песнитца, f. ete aut, pugnus.

Пеmљица, f. dim. р. петља. Têm, fünf, quinque.

Петнаеспi, fünfsebn, quindecim. IIéma, f. die Ferse, calx.

Петнаеспepo, vidе петнаеспоро. Пепак, m. Sex Sünfer, , i. a) ein @tud Петнаесimй, ма, пio, per füafaebate,

von fünf Para's (der österr. Siebner) quindecimus, decimus quintus. numus quinarius. 2) ein Pferð von fünf lemhaecmopo, 1 eine Anzahl von 15,

Fahren, equus quimus, quinquennis. quindecim. петак, m. PlaninBname , nomen viri. cf. Пелни, на, на, н. п. жиле, $erfeit -, Ерак.

caleaneus.. Demak, mka, m. 1) der Freitag, dies llemoje, m. Mannsname, 'nomen viri.

veneris. 2) der Fasttag, im Gegensaß llemopuica, f. Unzahl von fünf, quinТоп мрсак, dies jejunii.

que (fr. la cinquaine; ital. la cinquina). ІІemao, mла, m, (Рес. и Срем.) vide Пепоро, 2nşahl on fünf, quinque. пијemao.

Ilemopory6, 6a, 60, fünffach, quintuplex. Пепіар, пра , m, Peter, Petrus. Петорострук, кa, кo, jänffältig, Пепељка, f. See Obit : Ctengel, sti. quintuplex lus pomi.

Пепторошчићи, m. pl. (ст.) fünfbörnig.. Пеперо, vide пепторо,

quinquecornis, cf, бабини укови. Петерогуб, ба, бо, vide пепторогуб. Пешоші, т. Rannвпате, поmеn viri. Петербструк, кa, кo, vide пепоро- Петра, f. Хrauenname , nomen feminae струк.

Петраиљ, , (пертоахімо») Pie Ctole, Tiêmi, ma, mo, der fünfte, quintus.

stola, Пепи, пењем, vide пењати.

Пепіраш, m. има у зворнику један Пепина, f. 1) бав Sunftel, pars quinta. поп, који се зове Пепираш. Онуда

2) eine Anzahl von fünf, quinque (fr. une Србљи приповиједају, да је, прије

cinquaine) : Колико вас има ? пепина. 16 година (Пепи рашке годи. петисе, пењеvice, vide пењаписе. не), некакав Пепра шкапетан Пеница, f. 1) dim. 4. пела. 2) 24rt инг (Њемачки) био узео Зворник од Ту

terer , Thürangel, cardinis inferioris рака, па кад је послије стигла Турgenus. 3) die Fünf (im Kartenspiel), ска војска, а он побјегао из Зворquinio, pentas. 4) der Fünfer (Banenos ника и пај по оставио у путу te von fünf Gulden), quinque floreno. те га Турии нашли и однијели у rum tessera.

Зворник. Приповиједају да је тај Iёка, f, i) i. 4. петак: нaудила му

капелан имао још један поп, комлада петка (беr $reitag пад бет ји се звао Зеленко, но будући да Neumond). 2) die heil. Petka, cf. IIapa. је био врло голем , запо га је одма скевија.

под Зворником бацио у Дрину (и Лепко, м. Запnnaine, nomen viri. кажу да онђе и сад кашпо буче у непіковача, f. vіdе пепковица 1.

води, као во), а овај је био повукао Пепковица , f. 1) Біеўafte su Syren Ber са собом, но кад је виђео да ће га heil. Petka , jejunium S. Parascevae, опети Турци, а он нашрпао на (Dauert eine 23 фе). 2) намаcптир у

њега дрва па запалио да изгори и Србији (под Пером). 3) мали нама да се растопи: но дрва изгорела, спирић у Фрушкој гори (код Шиша а попу није било ништа. товца). Пліковичанин, калуђер из Непрашин, m. : Tann&name, pomen Петковице. Пепковички, кa, кo,

viri (von IIemap). орп Пепіковица.

Петрашке године, ef. Непраш. петлић, m. dim. 2. пешао.

IIenipuja, f. Frauenname, nomen feminae. 1 Пеплов, ва, во , (Рес. и Срем.) vide Петринка, f. Otast in froatien. Пеппијеплов.

рањац (њца), човек из Тетриње. Пеплова креста , f. Der Saynənғamm, Петрињени, ка, но, во Пеприња. rhinanthus crista galli Linn.

Пепiрif, m. dim. . Петар. Петља, f. See pefielring, fbulae orbis, Петров дан , ва днe, m. et. Peters:

in quem unculus inseritur ; не држи tag (der 29. Juny), festum S. Petri. My nomida, er wägt es nicht, non audet. Петронија, т.1 RannBпа те, Пепіљање , п. 1) баѕ peftein, Gbulatio. Петроније, m.viri. 2) бав зиёеп ипо рифев (im geben), Петруша, f. vіdе Петра. vita misera.

IIék, f. 1) der Dfen, fornax. 2) die Stadt Tembapuja, f. ein Pfuscherfeben, vita Ipek in Albanien, Pekia?, Ipekia? misera, inepta.

Пеки, печем, т. impf. н. п. јагње , Лепиљали, ам, y, impf. 1) beften,

љеб, месо, каву (ш. ј. кувати, а не fibulo. 2) pfufchen, misere viyo.

пржиши), ракију, јаје (у лугу ил

nomen

}

« PreviousContinue »