„Паразлама од тридести дуката Параклисара, m. ber Kirchendiener, яй- Паралажа, f. и. m. ber ulügner, йде Парање, п. дав Soštrennen, lusmeiben, , bie heil. Parasleme, Параскевија, f. S. Parasceve: „Убила га света Петка Параскевија— Парасник, ш. (у Сријему, у Бачк. и у ьан.) der Bauersmann, rusticus. Параснички, ка, ко, 1) bäutif, rusticus. 2) adv. mie cin Bauer, rustice. Нарастос, т, (у Сријему, у Бачк, и у Baн.) Art Gottesdienstes für Verstorbe ne, inferiarum genus. Парати, ам, v. impf. loštrennen, divido: А. Дај пара (Gels). Парионица, f. baš Gefäß, ит біе ä= ,, Кнезовима ате поклањајте, Парица,, f. dim. 9. пара. Парложење, п. дав Вестahrlofen дев Парничар, m. ber @rozeffiver, litium a mans. Парнути, нем, v. pf, einen Bug thun mit dem Aufschneidemesser, duco cultrum dividentem. Парог, m. ein Sto mit einem Saten (um z, B. Farnkraut damit nach Hau- Б. Непарају сад, већ на мије гуле. Параћински, ка, ко, 1) von Параћин. ,,Трећу пиште шеру Парашници, „Голом сину Зеки буљубаши Паргал, т.(у Сријему, у Бачк. и у Бан.) Dertcl (Bergan), pannus Barracanus : „Купићу ти дикице! сукњу од пар гала -- Парење, п. дав Bärmen, calefactio. Парусија (парусија), f. bіе бофте Bats * Парченце, цепта, n. dim. у. парче. etwas entbehren können (fr. se passer). Пасјак, m. ber Sunbebred, stercus ca ninum. Пàсjаковина, f. die Kreuzbeere, rhamnus catharticus Linn. Пacjaчa, f. der Schedel, Hundskopf (als Schimpfmort, caput (odiose dictum). Пacjú, cja, cje, hündisch, caninus. Пlack, wie ein Hund, more canis. Hacмo, n. eine bestimmte Anzahl Garnfäden, filorum certus numerus. Maxo пасмо има 20 чисаоница (једна чисаоница има 3 жице) а велико 40. Пacпâ, m. der Mühlstaub, pulvis mos laris. Пасти, паднем, v. pf. fallen, cado. Пасти, пáсеm, v. impf. meiden, pasco. Пacmap, m. der Hirt, pastor. Hacmiрka, f. die Hirtin, pastrix? femina pascens (oves, vaccas, capras). Пacmiρскi, на, Ko, 1) hirten, pasto rum. 2) adv. nach Hirtenart, more pa storum. Пaсmuрчâд, f. (coll) die jungen Hirten, pastores juvenes. ' Пастирче, чета, n. ber junge Dirt, pastor juvenis. Пастисе, пасece, v. r. impf, m. ј. коби ла, in der Brunt fen, coitum appeto (de equa). Пaсmорак, ркa, m. der Stiefsohn, privignus. Пасmôрка, f. die Stieftochter, privigna. Пlacmopчâд, f. (coll.) Stiefkinder, privigni. Пaсmoрre, nema, n. das Stiefkind, privignus, privigna. Пacmpмa, f. 1) die Forelle, fario, trutta. 2) H. п. Koзja, овчja, geräucherte Ziege oder Schaf, capra fumo durata. Пастрмица, f. dim. 9. пастрма 1. Пастрмка, f. vide пастрма 1. Пlacmpyra, f. ein Donaufifch, genus piscis. Hacmyba, f. die Mausfalle, Rattenfal= le, decipula. Пасуљ, m. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) vide гра. Прођи га се брате, видиш да му ни име ниje каo y осmалиje смокова: пас и уља! Окани га се брате, тај је сву Босну истурчио (т. ], истурчилисе да не поспіе и да не једу пасула). Тако реку кашто у шали ономе, који једе пасуљ, а има још каква јела). Пасуљина, f. augm. . пасуљ. Пашист, т. (у Сријему у Бачк. и у Baн.) Batistleinwand, panni lintei ge nus. } Пàm̃иmи, им, v. impf. 1) leiden, patior. Hamka, f. die Ente, anas. Патлиџан *, т. 1) бијели, solanum me> longe Linu. 2) прЕени, solanum lyco persicum Linn. Пlama, f. die Qual, cruciatus. cf. мука. Пamoka, f. der Lauer beim Branntwein, lorea (lora) vini usti. Hamoc, m. (náros) der Fußboden, pavi mentum. Пàmоcâше, n. das Bödmen des Zims mers, tabularum per cubiculum dispositio. Пашосати, ашем, v. impf. u. pf. ba Zimmer bödmen, tabulas dispono per Патријар (говорите и патријара), т. patriarchalis. 2) adv. patriarchisch, more patriarchae. Пampиjàршиja, f. das Patriarchat, die militares. „Одрешёте ми свилене пађеле Пaŷk, m. die Spinne, aranea. Паўков, ва, во, Spinnen, araneae. Пayн, m. 1) der Pfau, pavo. 2) Manns. name, nomen viri, Пacyнa, f. eine Art Hülsenfrucht, le- Hàуна, f. Frauenname, nomen feminae. guminis genus. Паша, f. һур. у. пашка. Пlamak, mка, m. der Enterich, anas mas. Патарица, f. вјечнаја му патарица и блажени тандрк, als tomifhe Фаго bie von вјечнаја му памјат, и Блажени покој. Пауниша, f. 1) das Weibchen vom Pfau, pavo femella. 2) Frauenname, nomen feminae. Паўнка, f. Stauenname, nomen reminae. Паунов, ва, во, дев fanen, pavonis. Паунперо, п. п. ј. пауново перо (сп.) 4 „Паунперо прекривила тканице. Пафталија *, f. bie linte mit vielen Rin. gen, telum annulatum: „У крилу му лежи пафталија Нафте, f. pl. vide шканице. Нафтица, f. dim. . пафта. Пацити, им, v. pf. tüffen, osculor (in= Dermort): паци Богу (ђаволе). Пацов, m. bie. Xatte, rattus Linn. Пaчâже, n. das Einmischen in etwas, das Abgeben mit etwas, immixtio. Пачатисе, амсе, v. r. impf, у што, fih in etmas міфен (mengen), immi Паче, f. pl. bіе ulze, gelatum, coagulum. cf питије. Пачиста неђеља, f. ber Каф. чиста. Conntag (Mohe), hebdomas altera quadragesimae. cf. безимена неђеља. Пачићи, m. pl. (coll.) bie jungen Snten, pulli anatis. Пачица, f. dim. 9. патка. *, m. 1) од два туга (коњска репа), m. ј. заповједник и господар од једнога града и његове наије, н. п. Зворнички паша, Шабачки и т. д. 2) од три шуга, п. ј. везир и господар од читавога једног пашалука, ђе има више градова и наија, н. п. Босански (или Травнички) паша, Бијоградски и. д. Паша, f. bie Bеіде, pastio, pabulum, Пашајлија *, m. vide пашинац. Пашалук m. der Paschalik, das Paschathum? satrapia? * Пашанац, нца, m. vide пашеног. Пашеног, т. женине сестре муж, бег Mann der Schwägerin, maritus soro. ris uxoris meae, Пашин, на, но, без раба, satrapae. Пашинац, нца, m. einer on деп ен= ten des Pascha, homo satrapae. Пашиница, f. bie raw bев Wаfфа, uxor satrapae. Пашински, ка, ко, 1) Pafda, passarum. 2) adv. paschisch, more passae. Пammare*, f. pl. eine Art Schuhe, vide папуче. Пашовање, п. баз фафаери, Serr schen als Pascha, imperium satrapae. Пашовати, шујем, v. impf. ih here. sche als Pafcha, impero, sum satrapa, Паштење, п. дав Жетüßen, attentio. Паштитисе, имсе, v. r. impf. fi he geben, attendo. Пашчад, f. (coll.) bie unbe, canes. Пашчадија, f. (coll.) даš Бидедейте. Пашче, чета, n. vide псето. Певалиште, п. (Рес. и Срем.) vide пје валиште. Певало, п. (Рес. и Срем.) vide пјевало. Певање, п. (Рес. и Срем.) vide пјевање. Певати, ам, (Рес. и Срем.) vide пје вати. Певач, м. (Рес. и Срем.) vide пјевач. Певачев, ва, во, (Рес. и Срем.) vide пјевачев. Певачица, f. (Рес. и Срем.) vide пјева чица. Певачица, f. (Рес. и Срем.) vide пјева чица. Певидруг, m. (Рес. и Срем.) vide nje Видруг. Певица, f. (Рес. и Срем.) vide пјевица. Певнути, нем, (Рес. и Срем.) vide пјевнуши. Певушење, п. dim. у. певање. Педаљ, дли, f. bie Spanne, spithama. Педесеторо, Hnjahl von 59, quinquaginta. Пејак, т. Таппšпате, nomen viri. Пејо, m. Жапинате, nomen viri (yon Петар serfürst). Пек, т. 1) lug in der Пожаревачка наија. 2) діе Begend biefes Tubes. Пека, f. од гвожђа као црепуља, сіле Schale von Eisen, die erhißt über den Laib Kukuruzbrods gelegt wird, um ihn schneller zu verba cken, vas pistorium. Пека, f. распечено дијете, vide маза. Hexap, m. der Bäcker, pistor. Пекарница, f. дав Bathaus (ber Bä ckerladen), officina pistoria. Пекаров, ва, во, дез Bäderb, pistoris. Пекарски, ка, ко, 1) Bäder=, pistorius. 2) adv. mie etn Báder, pistoris more. Пела, f. hyp. Sranenname, nomen e- Перде*, дета, п. (am Hefonanzboben). Пелагија, f. minae. Пелен, m. Der Bermuth, artemisia absinthium Linn. Пелена, f. (највише се говори у млож, броју пелене) bie Bindeln, fasciae. Пеленак, нка, m, hyp. . пелен : „Ој пелен пеленче! моје горко цвеће Пеленаш, m. ber Bermuthwein, viuum absinthiatum, Пеливан*, m. ber Ceiltänger, funambulus. Пендељити, им, v. impf. cinjermadein, Пенење, п. (Рес. и Срем.) vide пјењење. Пенушење, n. dim. 9. пенење. Пенџер*, ш. дав enter, fenestra, cf. прозор Пенџерић, m. dim. 9. пенџер. Пењање, п. даš teigen, ascensatio. Пењатисе, њемсе, v. r. impf. fteigen, cineribus voluto. Пепељаси, та, то, afdenfärbig, ci nericius. Пèпeó, eлa, m. die Asche, cinis. nes, setae dorsi Перајица, f. vide пераица. Перило, п. мјесто, ђе се перу кошуље(на води), bie Bafftätte, locus thi lavant, Периља, f, vide праља. Периљац, љца, m. праљин муж (по на- mea. Пepишa, m. Mannsnamen, nomen viri „Не стој, не погледај 1 Пeрjamн, am, v. impf. 1) den Flachs raufen, pectino linum. 2) barhaupt fliehen, fugio nudo capite. Перје, п. (coll.) bie Severn, pinnae, plumae. Перни, на, но, н. п. буздован, mit пе pa verfelhen, umbonibus (?) praeditus. Перо, в, 1) bie geder, penna. Лако као перо. 2) перо лука, Štengel, caulis. 3) пера на буздовану, bie herbore ragenden Bogen an der Keule, umbones clavae. Перо, т. (Ерц.) һур. 4. Петар. freute Federn, pennae, plumae spar- n. vide перупање. Пераст, m. nom. propr. einer tabt in Перчинић, dim. 9. перчин. Першун., m, apium petroselinum Linn, Песак, ска, m. (Рес. и Срем.) vide пијесак. Песковница, f. (у Сријем. у Бачк, и Bax.) die Sandbüchse, theca arenaria. Пет, fünf, quinque. Пешак, шка, m. 1) ber Freitag, dies veneris. 2) der Fasttag, im Gegensat yon мрсак, dies jejunii. Петао, шла, m. (Рес. и Срем.) vide пијетао. Петар, тра, m, Peter, Petrus. llemeka, f. der Obst- Stengel, sti lus pomi. Петеро, vide петоро. Петерогуб, ба, 60, vide петорогуб. Петерострук, ка, ко, vide петоро струк. Петя, та, то, ber fünfte, quintus. Пети, пењем, vide пењати. Петина, f. 1) дав ðünftel, pars quinta. 2) eine Anzahl von fünf, quiaque (fr. une cinquaine): колико вас има? пешина. Петисе, пењемсе, vide пењашисе. Петица, f. 1) dim. . пеша. 2) 2lrt un= terer Thürangel, cardinis inferioris genus. 3) die Fünf (im Kartenspiel),' quinio, pentas. 4) der Fünfer (Bankno, te von fünf Gulden), quinque floreno rum tessera. Петка, f. 1) і. д. петак: наудила му млада петка (ber Freitag паф депт Жентопд). 2) дie heil. Wetta, cf. Параскевија. Петко, т. Тапи пате, nomen viri. Петковача, f. vide пешковица 1. Пешковица, f. 1) bie afte zu hen be beil. Petta, jejunium S. Parascevae, (Dauert eine 2офе). 2) намастир у Србији (под Пером). 3) мали намастирић у фрушкој гори (код Шишатовца). Пешковичанин, калуђер из Пешковице. Петковички, ка, ко, Пепковица. Петлић, m. dim. . петао. Петлов, ва, во, (Рес. и Срем.) vide пијетлов. Петлова креста, f. ber Sahnentamm, rhinanthus crista galli Linn. Петља, f. ber Deftelring, fibulae orbis, in quem unculus inseritur;' не држи му петља, er want es nicht, non audet. Петљање, п. 1) дав Hefteln, ibulatio. 2) das Flicken und Pfuschen (im Leben), vita misera. 2 Пemьaриja, f. ein Pfuscherleben, vita misera, inepta. Петљати, ам, v, impf. 1) befteln, fibulo. 2) pfuschen, misere vivo. Петий, на, на, н. п. жиле, Serfen .. caleaneus. Петоје, т. Манивname, nomen viri. Пemoриua, f. Anzahl von fünf, quinque (fr. la cinquaine; ital. la cinquina). Петоро, Unzani son fünf, quinque. Петорогуб, ба, 60, fünffah, quintuplex. Петорострук, ка, ко, fünffältig, quintuplex. Петорошчићи, m. pl. (cm.) fünfhörnige quinquecornis, cf. бабини укови. Пето, т. Таппвпоте, nomen viri. Петра, f. Grauenname, nomen feminae Петраиљ, m, (перстрахімо») діe Stole, stola. Петраш, т. има у Зворнику један топ, који се зове Петраш. Онуда Србљи приповиједају, да је, прије 160 година (Петрашке годи не), некакав Петраш капетан (Њемачки) био узео Зворник од Турака, па кад је послије стигла Турска војска, а он побјегао из Звормика и тај топ оставио у путу ше га Турци нашли и однијели у Зворник. Приповиједају да је тај капетан имао још један топ, који се звао Зеленко, но будући да је био врло голем, зато га је одма под Зворником бацио у Дрину (и кажу да онђе и сад кашто буче у води, као во), а овај је био повукао са собом, но кад је виђео да ће га отети Турци, а он натрпао на њега дрва па запалио да изгори и да се растопи: но дрва изгорела, а топу није било ништа. Петрашин, m. Mannsname, nomen viri (son Петар). Петрашке године, ef. Петраш. Петрија, f. Grauenname, nomen feminae. Петриња, f. Stabt in Kroatien. Пет рињац (њца), човек из Петриње. Петрињски, ка, ко, son Петриња. Петрић, m. im. у. Петар. Нетров дан, ва дне, m. St. Peters= tag (der 29. Juny), festum S. Petri. Петронија, m. Таппзнаме, nomen Петроније, m. viri. Hempyшa, f. vide Tempa. Пећ, f. 1) ber Dfen, fornax. 2) bie Stabt Spet in lbanien, Pekia?, Ipekia? Пећи, печем, v. impf. н. п. јагње, љеб, месо, каву (m. j. кувати, а не пожити), , ракију, јаје (у лугу или |