Будињи, ња, ње, н. п. јаје, болест, dem Truthahn gehörig, gallopavonis. Будионик, т. по намастирима она даска, што у њу лупају у јутру да се буде калуђери, ber Beder, expergefactor. Будисав, m. ein Mannoname, nomen viri. Будиши, им, V. impf. meten, excito. Будишисе, имсе v. r. impf, erma chen, evigilo. Будући да, іnbem, cum. (ital. eşsendo che -) Буђење, n. vide, будење. Буза *, f. 1) ein Getränt aus Kuturuz= *brot und Baffer, potio e pane zeae et аqua 2) брезова, ber Birfenfaft, succis betulae. Бузаџија*, m. ber буза. händler, qui vendit potionem e pane zeae. Буздован, ш, eine Art Seule, clavae genus. Буйн, m. ein großes Tubemannspferb, Бука, f. даз Sebrüle, mugitus. Букарење, п. baš Brähnen, subatio. Букаритисе, рисе, v. r. impf. brähnen, subo (von Schweinen). -Букати, бучем, v. impf, brüllen, mugio. Букач, m. ber Brülder, mugitor (vom Ochsen). Bуква, f. die Buche, fagus, Букреш, m. Buturefht, Bucurestinum *urbs Valachiae. Буктење, и. (Рес.) vide букћење. Букмети, ктим, (Рес.) i vide букБукшити, им, (Срем.) Кети.* Букћење, п. (Ерц.) дав Содеси, атdor. Букћеми, ктим, v. impf. (Ерц.) [0 dern, ardeo. Була, f. vide Туркиња. Булазнити, им, vide бунцати, Б. Сатримачка и булумаћа. Буљење, п. даš Servorređen der Ии gen, exsertio oculorum: Буљиока, f. (ст.) діе діе Инgen herborreft, quae exserit oculos: ,, Курвина буљиока - filter Arebs schilt den Frosch. Буљити, им, v. impf, m. j. очи, die Augen hervorrecken, exsero oculos. Буљубаша*, m. inführer cines буљук, dux turmae, centurio. Буљубашин, на, но, без буљубаша, centurionis. Буљубашиница, f. bie Sauptmannšfrau, uxor centurionis. Буљубашица, m. dim. . буљубаша. Буљук*, діе фar, Trupp, turba, turma, Буквар, щ. дав 4BC=Br, abeceda- Бумбар, m. bie Summel, apis terres stris Ling. Бумбарање, п. дав bumpfe Spгефен, nach Art des Hummelgemurrs, murmur. Бумбараши, ам, v. impf. bumpf fpres chen, wie die Hummel summt. Буна, f. ber lufrußr, seditio. Буна и Буница, двије воде у Ерце. говини. Бунар *, m. ber Brunnen, puteus. cf.cту Денац. Бунарић, m. dim. 9. бунар. Бунарски (бунарски), ка, ко, и, п. вода, Brunnen - Baffer, aqua putealis. Бунац и буница, in ber Redensart, обишао је бунца и буницу, зon einen Vagabunden, undique est vagatus. cf. Буна и Буница. Бунгур, ш. (кукурузан или шеничан) die Grüße, alica (?). Бунгурање, п. дав Вейветаßlen alicatio (?). Бунгурати, ам v. impf. Srüßе таßlеn, Бундевица, f. dim. . бундева. Бундевски, ка, ко, н. п. цвијет, Айтbis Blüthe, cucurbitarum. Буника, f. дав Bilfentraut, hyoscyamus Linn. Бунина, бег Dünger, stercus. Буниши, им, v. Impf. aufmiegeln, concito. Бунцање, п. дав Кеден тіe auз бет Schlafe, somniatio. Бунцати, ам, v. impf. говорити којешта, као у сну, тіе ацё дет Schlafe reden, loqui quasi e somno. Бунца као баба у болести. Буњиште, n. Der Drt, mohin baš Auskehricht geworfen wird, locus quisquiliarum, fimetum. Бура, f. ber turmwind, procella. т. Mannsname, nomen viri. Бургија *, f. мали сврдлић, біе lein= ste Art Bohrer, terebra minima. Бургијање, п. vide бушење. Бургијати, ам, vide бушити. Byprиjâu, m. 1) ein Mensch, der übers all herumkommt, homo circumforaneus. 2) Schweinmäkler (in Serbien), proxeneta suarius. Бургијца, f. ðim. v. бургија. Бурликати, личем, v. impf. Heulenð meinen, plorare. Бурљање, n. baš Serummühlen in fü figen Dingen. scrutatio in jusculo. Bypлamи, am, v. impf. herumwühlen in Flüssigkeiten, scrutari in jusculo. Бурма*, f. 1) ein glatter Singerring, annulus. 2) Schraube, cochlea : Oтворасе на бурму. Бурмуш Bуpмуm, m. der Schnupftabak, nicomm. tiana sternutatoria, Бурмушица, f. bie Zabatbofe, capsu. la nicotianae. Бурмуџија*, * m. der Schnupftabakfabrifant, venditor nicotianae. Бурњак, m, vide дуждевњак. Буро, m. ber Didmanft, abdominosusa ventrosus. * , Буруншија*, f. Beftr&brief,edictum veziri. Бурунцук м. танко бијело свилено платно, Сеіvenleinmanò, (зu Dems den) byssi sericeae genus. Бӯс, m. in bem Käthfel, Назимац кус копа бус под котлокоповом кућом, Бусање, п. баš Schlagen auf bie Bruft, planctus. Бусање, п. баз Bebeđen mit Rafen. caespitatio (?) Бусаши, ам, v. impf. mit Rafen be= decken, caespitem congero. Бусашисе, амсе, v. r. impf. sich auf die Brust schlagen, plangere: 6уcace рукама у прси. Бусен, m. der Rafen, caespes. Бусеним, ша, то, rafenceich, caespitosus. Eусême, n. (coll). der Rasenhaufe, caespites. Бусија*, vide ber Sinterhalt, insidiaocf. засједа. Буш, т. дег hinten, perna. Бутина, f. augm. . бул. Бушић, m. dim. 9. бут. Бућоглав, ва, во, (сп.) vom Kopfe der Eule, epithetum capitis bubonis : „Ид одатле сово бућоглава Буцање, n. vide дерање 1. Буцаши, ам, vide дерати 1. Буцмаст, та, то, yol im Beficht, ,, facie obesa. Буцов, m. eine Xtt Eleinen Slue pisciculi genus. Ва, in, in (ријетко се говори, н. п. ва И име оца и сина, и светога дуа; ва истину Божју (говоре попови калуђери); ва славу и чест (кад чате славу, cf. слава), cf. y. Вабити, им, v. impf. lofen, allicio. Вабљење, п. čaš gofen, allectio. ница. Вајкање, п. дав ntfulðigen, jemanð nicht nach seinem Wunsch bewirthet zu haben, excusatio de coena. minus lauta. Вајкашисе, амсе, v. r. impf. fih ent schuldigen, daß man Jemand nicht nach seinem Wunsch bewirthet, excusare se de coena minus lauta, Ваведеније, п. Das Seft Mario Reint Bak, m. hyp. 9. Василије. gung, purificatio B. V. M. (ben 21. Novemb.) Вавек, м. ј. ва век, (Рес. и Срем.) vide вавијек. Вавијек, м. ј. ва вијек (Ерц.), ewig, · aeternum. Вако, Вала, f. 1) дав 206, laus, 2) дав Собен, Вала*, бер Sott! hercle! defectus. Валови, та, то, wellenteich, undo sus: Валовиту Дрину пребродише Валпово, в. мала варошица у Славонији. Baba, f. das 3Zündloch (an der Flinte, Kanone), foramen incendiarium. Ваљак, ка, дав Propfreiß, surculus. Ваљан, на, но, wađer, probus. Ваљање, п. дав Bälzen, volutatio. Ваљарица, біе Baltmühle, fullonica. Ваљати, ам, v. impf, 1) mäljen, voJuto. 2) сукно, walten, subigo. Ваљаши, ам, v. impf. 1) werth fen, valere: ваља сто дуката, ваља царева града. 2) ваља ићи, тап тив, oportet, коњ ваља, љеб ваља, Pferò vonnöthen, Brod vonnöthen, валakе Варакање, п. дав Хивweiden, declinatio. Варакати, ам, v. impf leinem außus Варакатисе, аме, v impf. meichen fue chen, declino aliquem. Вараклисати, леишем, v. pf. u. impf. mit Flittergold bekleben, bractea auri chalci induco. Варакли*, adj. mit варак überogen, bractea aurichalci inductus : И дај мени варакли преслицу Варалица, f. betrugerif, fraudulentus, (als Apposition). Варање, п. даš Betrügen, deceptio. Вараши, ам. v. impf. betriegen, decipio. Варатисе, амсе, v. r. impf. fih täufen, decipior. Варварин, m. bene an бек Morama Беі Сталаћ. Варварица, f. dim. 9. Варвара (Вахбая ra) само у овој пјесми: ,, Варварица вари, А Савица ладн, Николица куса. cf. варица. Вареник, ш. вруће замеђено и заби берено вино, што се по обичају пије на Божић прије јела (у Сријему и у Бачк.) eine irt Beinfuppe mit Honig und Pfeffer, besonders auf Weihnachten üblich, potionis genus. Вареника, f. marme Milch, lac cale factum. , Варење, п. 1) baš Rohen, coctio. 2) Барење. Украо калуђер с ђаком козу, па дали да се кува и пече a они отишли да служе летурђију. У један пут калуђер повиче из ол тара (као да чати нешто): „ђаҹе ђакушти! отиди обиди: печели се печење и варили се варење“. А ђак му одговори: „Оче дуовни! дошао човек, па познао роге и ноге, и од. нијо весе." Барзило, п. bie Stafilie, (ärbemittel von Brasilienholz,) color ligni brasi liani. Вариво, n. Sülfenfrühte, legumina. Варин дан, на дне, m. t. Barbara Tag, dies festus S. Barbarae. Варити, им, v. impf. Fohen, coquo. Варитисе, имсе, v. r. impf. fochen, fie den, coqui. Варићак, m. eine 2irt Betreibem (Бе zegowina), mensurae parvae genus: A шиника варићак (у приповијетки); већ је прднуо у варићак. Варица, f. (dim.. вара ?) жито што се по обичају кува на Варин дан: метнесе у један лонац, или у ко тао од свакога жита и варива, те се скува заједно, па се једе послије, Други и трећи дан, пошто се о лади; и зато се пјева: ,, Варварица вари, ,, А Савица лади, ,, ,, Николица куса. Варица се обично, готово свуда, пристави јошт у вече (у очи Варина дне), па се у јутру гледа с које је стране наврела, те на оној страни сију жита оне године: зашто кажу да ће онамо најбоље родити. „Наврела вара од Дундулова дола (приповијетка Ерцеговачка)“ Daš Gericht, so auf Barbara üblich ist, ferculum solemne die festo S. Barbaraе: Поручује Варица Божићу: Пошљи мене од прасца ножицу, ,, Да зачиним варицу шеницу. (пјевасе Божићу послије варина дне) Bapjaчa, f. der Kochlöffel, ligula, Варка, 1. дав Swansitu vom fe, cauda. Варка пред Марка. 2) (im herse) ber Sintere, podex, praeser tim feminarum. Варница, f. ber Junte, scintilla. taòttinò,ju venis urbanus. Варошчица, f. dim. . варошка. Вас, vide сав: ,, На алату, вас у чистом злату--- Васа, (Рес. и Срем.) vide Bacо. Василија, f. Bafilia, Basilia. Васиљица, f. колач што се по оби- Васиони свијет, òie ganze Belt, orbis terrarum (cf. slav, вселенная, да дет griechischen oixouμévn wörtlich entfpridt). Backo, m. Mannsname, nomen viri (v. Василије). Васколик, ка, ко, ganz, totus quantus. Васкрс, т. 10ftern, pascha. На ваВаскосеније, п. скрсеније треба свако да узме навору: зато у Србији зађу пред васкрсеније по селима намастирски ђаци с кошарицама те дају навору за јаја. О васкрсенију се уку шареним и црвеним јаима, пт. ј, ударају връовима јаје о јаје, па које се разбије оно узуге онај који је разбио. То чине код намастира и код цркве и непознати људи, али треба најприје да виде јаја један другоме: зашто неки пробију јаје од оздо те исциједе жујце и бјеланце, па налију воска да је тврђе. Од васкрсенија до Спасова дне говорисе, кад се двоји ца срету на путу, или кад који коме дође у кућу, ристос васкрс (мјесто добро јутро, помоз Бог и добар вече), и одговарасе ва истину васкрс; тако и кад се пије, мјесто спасујсе и на здравље. Васкрснути, нем, v. pf. (vom ode) auferstehen, resurgo. Васкрсовање, п. дав eрern ber Offern, celebratio paschatis. Васкрсовати, сујем, v. impf, und pf. die Ostern zubringen, celebro pascha. Васо, т. (Ерц.) һур. о. Василије. Bacoje, m. Папиšname, nomen viri. Васојевићи, щ. pl. Gegend und Stamm an der Grenze gegen Montenegro: „Пред њу мешни Мутапа Лазара; „Јер је Лазо од Васојевића — Bâm, m. die Klafter, decempeda. Ватање, n. baš Jangen, captatio. Вашаши, , ам, v. impf. fangen, capto. Вашишисе, имсе, v. г. pf. брда, посла, дази Ёотmen, ingredior, aggredior. Вашљика, f. ein heit Sol, pars ligni secta. Bamo, m. Mannsname, nomen viri. Bampâшume, n. Feuerstätte, ustrina. Ivide убрадач. tii Ваша (или вандрша), f. комад коже што се одадре с тела, ein abgeschundene Haut, frustum cutis detractae. Који се расрди да му одаДремо вашу (у приповијетки). Вашар, т. (у Сријему, у Бачк, и у у Бан.) der Martt, òte Meffe, nun dinae. Коме вашар капу купује, он гологлав иде. cf. панађур. Вашарење, п. дав Martten, nundinatio. Вашариши, им, v. impf. Mart, Meffe balten, nundinor. Вашариште, n. ber Drt wo Marit (Messe) gehalten wird, locus nuudi narum, |