Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

у.

clie -)

[ocr errors]

Будињї, ња, ње, н, п, jajе, болест, Букварац, еца, m. per 2 3 &•©фй.

dem Truthahn gehörig, gallopavonis. ler, puer elementa discens. Будиoнік, m. по намастирима она Букветина , f, augm. 1, буква. даска, шпио у њу лупају у јутру Буквiк, m. Bеr Видепра10, fagetum (?). да се буде калуђери, per Beter, Буквић, m. junge Зифе, fagus parva, expergefactor.

Буквица, f. 1) dim. р. буква. 2) буков Hyancab, m. ein Mannsnam:e, nomen viri. xup, die Buchecker, glans fagina 3) das Бу дити, им, v. impf, ween, excito.

elementa. Бу дитисе, имсе, г. impf, erwаѕ Буклија

*, vide плоска, dhen, evigilo.

Букнути, нем, v. pf. 1) aufmuen, muБудући да, іnѕеm, cum, (ital. essendo gitum edo 2) auflodern, exardesco.

Буков, ва , во, рифеn, faginus. Бу'ѕење, п, vide, будење.

Букова, f. мали намасширић код Не. Буза *, f. 1) ein Wetränt aus RuFuruka готина. brot und Wasser, potio e pane zeae et Býkobay, Bia, m. 1)' Buchenstab , baaqua 2) брезова, Der Birtenfaft, ѕuс- culus faginus. 2) извор у Јадру, у cus betulae,

Тошибком пољу. 3) , село у СрнјеБузација*, m. per буза - bänster, qui му (близу Варадина). vendit poționem e pane zeae,

Буковача, ї, рее Вифеnjоd, baculus Буздован, ш, eine art Seule, clayae faginus. genus. .

Буковина, f. Bet Вифenbols, lіgnum fagi.. Syîn, m. ein großes Fuhrmannspferd, num. Meklenburger, (ein Kärntner), equus Sykpeu, m. Bukuresht, Bucurestinum vecturarius, jumentuin.

urbs Valachiae. . Бу ињії, ња, ње, н. п. права. Бет Буктёње, и, (Pec.) vidе букћење. Floh gehörig, pulicis.

Буклепи, ким, (Pec.) i vіdе букБујад, f vide пaпрam.

Букпиши, им, (Срем.) іfети. : Бујадњача, f, vide, папрашњача, Буклење, п. (Ерц.) быв обесп, атБујање, р. уide бучање,

dor. Бу јапи , јн, vidе вучати,

Бункепти, кпим, ч. impf. (Ерц.) (о» Бујака, f. vide папратка.

dern , ardeo. Бујиши, им, y, impf, cf. пајиши, Була, f, vide Туркиња. Бујнца, f. Xegenbat , torrenѕ.

Булажњење, р.

vide бунцање. Бујур*, nim m, lаngе зи, accipe et manduса: Булазнење, т. "Баба : Бујур Муса купуса.

Булазници, им, vide бунцапи. Турчин: Нека бако и меса. Булумäh, m. некакво јело од брашна: býk, m. der Ort des Wasserfalls, wo А. Шта си јео ? das Wasser im Fallen toset, locus ca. Б. Сапримачка и булумаћа. taractae strepitosus; онђе у буну Буљење, п. "Бав реrроrteten per du= има пастрме,

gen, exsertio oculorum : Бўка, f. Зав 8ebrule,mugitus. Буљиока, f. (сп.) Die vie agen bеrроr? Букагије*, f pl. vіdе пупо.

reckt,

, quae exserit oculos: Букање . п, бав Brüllen, mugitus. „Курвина буљиока schilt der Krebs Букара, f. у Сријему је обичај да се

den Frosch. уз месојеће свако вече скупе ђевој. Буљипи, им, т. impf, п. ј. очи, рів ке (мале и велике) и младе (а и од Uugen hervorrecken, exsero oculos. мушкиња дође њеноје), насред се. Буљубаша*, м. Дnführer cineв буљук, па наложе ватру (понајвише

dux turmae,

centurio. од ђубрета и од смешлишгаа) и Буљубашин, на, но, бев буљубаша, око ње играју и пјевају; и по се centurionis. зове букара или ваш риште Буљубашиница, f. Vie pauptmann&feau, (ајдемо на букару, пјевају ћеца на uxor centurionis. . букари),

Буљубазница, m. dim. . буљубаша. Букарење, п. Вав Brähnen, subаtiо. Буљубашовање, т. бав буљубашаБукаритисе, рисе, т. г. impf. Drähnen, Seyn , centuriatus gestio. subo (von Schweinen).

Бўљубашоваши, шујем , v. impf. іф -Букати, бучем, v. impf, brülen, mugio. bin буљубаша, sum centurio. Букач, m. per 3rüler, mugitor (oom Булугбаша, т. vіdе буљубаша mit Офfen).

adien Ableitungen. Буква, f, бie-Buфе, fagus,

Symyk*, die Schar, Trupp, turba, turma. Буквар, ш, сав 43. Br, abеcеdа- Бумбар, т. бie биттеi, apiѕ tетге "rium,

stris Linn.

[ocr errors]

ла,

говини.

0

m.

[ocr errors]

Бумбарање, п, бав Smpfe Сpreфet, Бургијали, ам, vide бушипн.

nach Art des Hummelgemurrs, murmur. Syprujâiu , m. 1) ein Menith, der über. Бумбарапти, ам, v. impf. Butpf fpres ad herumkommt, homo circumforanechen, wie die Hummel summt.

us. 2) Schweinmäkler (in Serbien), Dýna, f. der Aufruhr, seditio.

proxeneta suarius. Буна и Буница, двије воде у Ерце. Бургѓјца, f. дim. р. бургија.

Буре, епа, п. Вав хав, dolim. Бунар *, m. See 3runnen, puteus. cf.cmy- Буренце, ета, п. dim. р. буре. денац.

Бурлыкање. n. eine Art beulensen 213eie Бунарић, m. dim. p. бунар.

nens, fletus

genus. Бунарскі (бунарски), кa, кo, н, п. во. Бурлiкапи, личем, т. impf. Neulen)

4a, Brunnen - Wasser, aqua putealis. meinen, plorare. Бунац и буница, in per Xeben&art, об. Бурљање, п, бав феситüben in tüfə ишао је бунца и буницу, но еіnет sigen Dingen, scrutatio in jusculo. Vagabunden, undique est vagatus. cf. bypaamu, am ,' v. impf. berumwühlen Буна и Буница.

In Flüssigkeiten, scrutari in jusculo, Бунгур, ш." (кукурузан или шеничан) Бурма *, *. 1) ein glаttеr ѕingerrings die Grüße , alica (?).

annulus. 2) Schraube, cochlea : Бунгурање, п, бав Brügemalen ali. catio (?).

bypmym " , m. der Schnupftabak, nicobyhrypamu, am v. impf. Grüße mahlen, tiana sternutatoria. crassius molo: не може воденица да Бурмупица, f. Die xабағдofe, capsu. меље, него бунгура.

la nicotianae. . Бунгурац, рца m. dim. von бунгур: Бурмуција*, der Schnupftabato

"Ручку бунгурца, вечери ни к**ца. fabrikant, venditor nicotianae. Бунда, f. (у Сријему, у Бачк, иу Бан.) Бурњак, m, vidе дуждевњак.

der pely, vestis pellicea. cf. Ky pak. Bypo, m. der Dickmanst, abdominosuse Бундева, f. Ver Würbis, cucurbita melo ventrosus. Linn.

Бурунлија*, f. 23ejtr&brief, edісtum veziri. Бундевица, f. dim, p. бундева. Буру нігук m. панко бијело свилено Бундевски, кa, кo, н, п. цвијелі, Жür. TIAamuo, Seidenleinwand, (zu Hems bis - Blüthe, cucurbitarum.

den) byssi sericeae genus. Буника, ғ. бав 3ilfentraut, hyoscya- Бус, ш. "in реm Rätpjel, Назимац кус mus Linn.

копа бус под ќошлокрповом кућом, Тунина , беr. Dinger, stercus.

bycaje, 'n. Das Schlagen auf die Brust, Бўнии, им, v. Impf, aufmiegeln, planctus. 'concito.

Бусање, п. баз Зевесtеn mіt Xafen. Буниписе, имсе, т. г. impf. ft, em- caespitatio (?) pören, imperium frango.

Бусами, ам, у. impf. mit Xafen bea Бунован, вна, на, айв бет СФlafe deden, caespitem congero. auftaumelnd, e somno excitus, extur. Sycamuce, amce, r. impf. rich auf batus.

'die Brust rdlagen, plangere : 6ycace Бунцање, п. Вав хебеп 1pie au8 бет

рукама у прси. Schlafe, somniatio,

Бусен, т. беr Xafen, caespes. Бунцати, ам, v. impf. говорити ко. Бусенип, па, пo, rafenreit, caesјешта; као у сну, mie aцв дет pitosus. . Schlafe reden, loqui quasi e somno. Sycême, n. (coll). der Rasenhaufe, caesБунца као баба ӯ болести.

pites. þykiume, 1. der Ort, wohin das bycujak, vide der Hinterhalt , insidiao. Auekehricht geworfen wird, locus quis. quiliarum, fimetum.

Буп, m. Der Gфinten, pеrnа. bypa, f. der Sturmwind, procella. Бутина, f. augm. р. бул. Бурав, ва, вo, Elein, иптә gropbaudbig, Булић, m. dim. у. бут. pusillus et ventrosus.

Бубоглав, ва, во, (сл.) рот Ropfe Hypar, m. der (Thier:) Magen, venter. der Eule, epithetum capitis bubonis : Бурад, f. (colP.) Saffet, dolia,

„Ид одатле сово бубоглава Еуразер*, m, vide браш.

Буцање, п. vide дeрaњe i. Бура; Mannsname, потер Буцапи, ам, vidе дерати 1. viri,

Буцмаст, mа, по, уоu im Beft+t, Бургија *, f. мали сврдлић, дie Elein= facie obesa.

jte. Urt Bohrer, terebra minima. Буцов, т. eine 21st Eleinen Supfifфев, Бургијање, й, vide бушење.

pisciculi genus.

у.

cf. засједа.

[ocr errors]
[ocr errors]

.

[ocr errors]
[ocr errors]

m.

vide yras.

Ваистина,

[ocr errors]

Буц ван, вна, но, н. п. нераст (кад Demap, mensura, 2) (у Ерц.) чанак,

се букаре комаче); brunftig, subanѕ. eine hölzerne Schüssel, scutra lignea. Бучање, в. н. п. главе , дав биттјера Вагаш, ш, дав @eleife, orbita. "Бев Xopf8; 3. 3. ppm wоrbеr gеgаn. Вагов , m, (у Сријемву) , eine 2rt gropert gener Rausche, torpor capitis (a cra- Winzermessers, zum Schilfidyneiden, pula).

scalprum arundini secandae. Бучаиг, чи. V. impf. dumm feyn, Baga, f. vide pok. 'turbatus sum, ferved : и сад ми бучи Вадити, им, V. impf. herausnehmen, глава од јучерањег пића.

prono, Вуче, чета, и, пиле од будије, да83rut: Вађење, п. Вав Беrаивnehmen, promhubn, pullus gallivae indicae.

tio (?). Бучевина, f.

Вазда, (у Ерц.) vide свагда. Бучінки, m. pl. (coll.) junge ruthйр. Ваздан (вас дан), деп ganjen Xag, to• пеr. pulli indici.

tam diem. течн: f. Signеnаmе eines 93affеrfав Вазһа, f. намастир у Босни (може

wte Заба, Dorf Тржић, Заф биіи да је сад и пуст) :
ija, nomen proprium catara- „И Вазуhу крај воде криваје -

Ваиз*, in. Bеr ѕрrеѕiger, praedicator : Буца, f. (у Бачкој иу Сријему) vide К нама брже оце и ваизи кијача.

Bann, adj. indecl. fein, 'elegans , excellens. Туцак

m. Mannsname,

nomen Буначић, m. dim, p. буцак.

." yiri: buyra, f. Kühr mit kleinen Hörnern, fie Па дозива слугу Вайслину selbst nicht groß, aber gut; vaccarum

Ваистинд моје чедо драго ! genus.

Baja, f, hyp. p. Василија. Бушење, т. ба Bobren, tеrеbrаtiо. Bajап, m. vіdе клијепі. Бушина, f, ein ефірfort für Cafe, Bajaппина, f. augm, p. вајат. convicium in oves.

Bajariић, m. dim. р. вајап. Бу шиши, им, т. impf, bobren, tете. Ваја ски, кa, кo, н. пi. врата , Sama brare."

mer, Kemnat:; cellarius, ad cellam

pertinens.

Вајда*, f, Rusent, utilitas.
В.

Вајдица, f. dim. 2. вајда, cf, глав

ница.

Вајкање, п, дав &ntfultigen, jemany Ba, in, in (ријетко се говори, н. п. ва nicht nach seinem Wunsch berpirthet zu

име оца и сина, и светога дуа ; ва haben, excusatio de coena, minus испину Божју (говоре попови lauta.

, калуђери); ва славу и чесні (кад Вајкатисе, амсе, т. г. impf. fіt еntѕ чале славу, cf. слава), cf. у.

schuldigen, daß man Jemand nicht nach Вабити , имі, v. impf. Tocien, allicio. seinem Wunsch bewirthet, excusare se Вабљење, п, раg gocien, alleсtiо.

de coena minus lauta. Ваведеније, д. 2ав $en maria Reint: Вака, m: hур. » Василије.

B. (Ben Вако Novemb.)

Вала, f. 1) бав got , laus, 2) тав goben, Вавек, п. ј. ва век, (Рес. и Срем.) Rühmen, laus. vidе вавијек.

Вала*, pep Giott ! hеrcle! Вавијек, п. ј. ва вијек (Ерц.), ewig, Baлaке*, f. р. дав 3ertieug un bie • aeternum. .

Füsse zusammen zu winden, bey der Вавољак, љка m, оно што се сваља Padogenstrafe, instrumentum pedibus

међу прстима, или у устима, ein ligandis ad feriendlаѕ ѕоlеаѕ, cf. фалаге. $u gelen, (bon Brot и. о. gi.) бав Валянка, f. (у Сријему, у Бачк. и у man zwischen den Fingern dreht, glo. Lam.) der Fehler, Mangel, vitium bulus convolutus.

defectus. Вавољење , п, бав Дreben eines fügeL. Валипін, им, т. impf, Ioben, rüşme,

chens zwischen den Fingern, conglobu. laudo, latio.

Валии, им, v. pf. (у Сријему у Вавољили, им, impf. ваљатии Бачк. и у Бан,) feb 1 еп,

labor; desum. штого, међу прстима, или уус- Валипинсе, имce, v. r impf. fit topen, mima, ein Kugeichen zwischen den Fills rühmen, prahlen, se laudare. Ko ce sagern drehen, conglobulo.

ли, сам се вари. Barah, m. 1) mjepa kumua, ein Getreis Banos, m, alyeus, der Schweinetrog.

и

Р.

Sus:

2

по мени.

р.

BanuBun, ma, mo, wellenreich, undo. BapaKalbe , n. das Ausweichert, declinatio.

Варакали, ам, v. impf einem augus Валовипу Дрину пребродише — Варакантисе, аме , v, impf.j peiфеn fus Валпово, о, мала варошнца у Славо- chen , declivo aliquem. нији.

Вараклеисапи, лёишем, т. pf. 1, impf. Ваља, f, дав Зünloф (аn tеr Slinte, mit Flittecgold bekleben, bractea auri. Kanone), foramen incendiarium.

chalci induco. Ваљан, ка, бав Propfreiв, ѕurculus. "Варакли*, adj. mit варак üвеrsogen, Ваљан, на, но, water, probus.

bractea aurichalci inductus : Ваљање, а, дав 23&lgen, volutаtiо. и дај мени варакли преслитуту Babapnya , die Walkmühle, fullonica, Варалица , f. betrugerif, fraudulentus, Ваљати, ам, ч. impf, 1) фäläеи, то- (als Apposition).

Tuto, 2) сукню, palten, subigo. Варање, n. Bas Beträgen, deceptio. Ваљатпи, ам, v. impf. 1) werty fern, Варати, ам. v. impf. Detriegen , decipio.

valere: ваља спо дуката, ваља ја4 Варатисе, амce, v.r, impf, jih täufфеп, рева града. 2) ваља ићи, тап mup,

decipior. oportet ; коњ ваља, њеб ваља, pfers Варваран, m. &bеnе аn bеr Xorama vonnöthen, Brud vonnöthen, Banake bet Сталаћ.

Варварица , f. dim. о. Варвара (Захбая Ваљатписе, амce, v. г. impf. jimäl ra) само у овој пјесми: zen, volutare se.

Варварица вари , Ваљевац, вца , m. einer von Baljepo.

А Савица лади,
Ваљевка, eine pon Baljepo.

Николица куса, cf. варица.
Ваљево, п. поm, propr. einer Gtast in Вареник, вруће замеђено и заби.
Serbien :

берено вино, што се по обичају Полећела два бијела голуба

пије на Божић прије јела (у Сри„Од онога ваљенога Ваљева

јему и у Бачк.) eine art 203einfuppe Ваљевски, кa, кo, von Ваљево. mit ponig und Pfeffer, besonders auf Ваљење, р, дав @oben, laudatio.

Weihnachten üblich, potionis genus. Ваљушка, f. (@tere. Der Snjoel), $RIов, Вареника, f, warme "Ril, lac caleglobulus e farina, pastillus.

factum. Баљутикање, п. dim. 2. ваљање. Варење, п. 1) Јав Ярфеn, coctio. 2) Баљушкали, ам,

dim, p. ваљати. варење. Украо калуђер с ђаком • Ваљушкаписе , амсе, dim, y.

козу, па дали да се кува и пече;

они отишли да служе лептурђију. Вамилија, f. (усријему, у Бачк. и уБан.) у један пуп калуђер повиче из ол.

pie Samilie , fanilia, cf. кољено, лоза, тара (као да чапи нешто) : „ђаче Вампир , m. vіdе вукодлак.

факуипи ! отиди обиди: нечели се Ран, (у Ерц.) 2) als, auper, praeter : печење и варили се варење“. А ђак Ништо љепше ни красније,

му одговори: „Оче дуовни! дошао Ван чарапа и опанак.

па познао роге и ноге , иод. 2) ван да, auper wenn , nisi si, i, q. већ

нијо весе.“

Варзило, п. біe Beatlie, (5ärtemittel Вандрша, f. vіdе ваша.

von Brasilienholz,) color ligni brasiВіра , t, vidе варица : наврела вара од

liani. Дундулова дола (у приповијепки). Вариво , п. фütfenfrühte, legumina. Bapaguh, m. Peterpardein, Petrovara. Варин дан , на дне , т. еt. Barbara. dinum.

Tag, dies festus S. Barbarae. Варадинац, нца, m. Der Petermarcia Варити, им, v. impf. Ефеn, coquo. ner , Petrovaradinensis.

Вариписе, имce , v. t. impf. foфen, fit: Bapagahka, die Peterwardeinerinn, Pe- den, coqui. trovaradinensis femina :

Bapukák, m. eine Art Getreidemaß (Hers „Платино бели Варадинка Мара zegowina), mensurae parvae genus: 04 „На Дунаву према Београда – шиника варићак (у приповијепки); Варадински, кa, кo, Petermarbeiners, већ је прднуо у варићак. Petrovaradinensis.

Варица, f (dim. р. вара ?) жипто што Bapakalih, m. Warasdin, Varasdinum. се по обичају кува на Варин дан :

Вараждинац (нца), човек из Вараж - метнесе у један лонацу, или у ко» дина. Вараждинсни, кa, кo, yon пао од свакога жита и варива , те Вараждин.

се скува заједно , па се једе послије, Bapak*, m. das Rauschgold, Flittergold, други и прећи дан, пошто се оbractea aurichalci.

лади; и зајно се пјева :

ва.

a

[ocr errors]

човек,

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

на

„Варварица вари,

о јаје, па које се разбије оно узуге А Савица лади,

онај који је разбцо. То чине код Николица куса.

намастира и код цркве и непознаВарица се обично, готово свуда, пи људи , али треба најприје да випристави још у вече (у очи Вари. де јаја један другоме: заішто неки на дне), па се у јутру гледа с које пробију јаје од оздо пе исциjеде је стране наврела, пе на оној спіра- жујце и бјеланце , па налију воска ни снју жипа оне године : зашто да је тврђе. Од васкрсенија до кажу да ће онамо најбоље родипи. Спасова дне говорисе , кад се двоји„Наврела вара, од Дундулова дола ца срещу на путу, или кад који (приповијептка Ерцеговачка)“ Pas коме дође у кућу, рис послаGericht, fo auf Barbara üblich ist , fer- скрс (мјесто добро јутро, помоз culum solemne die festo S. Barbarae: Бог и добар вече), и одговарасе ва „Поручује Варица Божићу:

ис II ину васкрс; пано и кад се „Тошљи мене од прасца ножицу,

пије , мјесто

спасуј се и Да зачиним варицу шеницу.

Здравље. (пјевасе Божић у послијеварина дне) Васкрснупи, нем, т. pf. (opm gove) Варјача, f. Der Roblöffel, ligula,

auferstehen, resurgo. варка, f. бав ефwangitut ѕоm sifфе, Васкрствање, р. дав $eyern per Oftеrn, cauda. Варка пред Марка. 2) (іт

celebratio paschatis. ©феrse) per pintere, podex, praeser- Васкрсовали, сујем, v. impf, un pf. tim feminarum.

die Ostern zubringen, celebro pascha. . Варница, f. Der Sunte, scintilla. Baco , m. (Ерц.) hyp. p. Василије. варничав, ва, во, н, п. баруп, funfig. Васоје, m. этаппвпате, поmеn viri.

viel Funken sprühend, scintillosus (). Bacojeenku, m. pl. Gegend und Stamm Варош*, f. Die Ctact, urbs.

an der Grenze gegen Montenegro: Варошанин, ш. беr &täter, urbanus, „Пред њу метни Мупапа Лазара: Варошица, f. dim. 2. варош.

„Јер је Лазо од Васојевића Варошка, f. pie etäterin, urbana,

Bam, m. pie Rafter, decempeda. Варошки, ка , кo, r) ftästifф, urbanus. Вашање, п, раѕ ѕаngеn, captatio. 2) adv. städtisch, urbano more.

Ваmати, ам, у. impf. fаngеt, capto. Варошчад, f. (coll.) vie etapteinber, Ватитисе, имсе, т. г. р. брда, поjuventus urbana,

cia, Dazu kommen, ingredior, aggredior. Варошче, чепа, п. Фав tavttino ,ju- Вашљика, f. ein ©феit poli, parѕ lіgni venis urbanus.

secta. Варошчица , f. dim. , варошка

Bamos, m. Mannsname, nomen viri. - Bac, vide сав :

Ватра, f. BaB Seuer, ignis. cf. огањ. На алапу, вас у чистом злату-~- Bampas, m. die Feuerschaufel, batillum. Вас му коњну у крв огреануо

Варен, на, но , feurіg, igneus. Васа, (Рес. и Срем.) vide Baco. Ватрица, f. dim. ein Eleine& Sever, Bacija, f. Bafilia, Basilia.

igniculus. Bachruje, m. Basilius , Basilius. Bampêuume, n. Feuerstätte, ustrina. Васиљ, m. vide Василије.

Тражили ванре на лањском ваВасиљица, f. колач што се по оби. пришпу. чају мијеси на мали божић, eine 24rt Bahел, ш..

vidе убрадач. .. Schmalzbrot auf den Basilitag, panis Bákos, m. S. Basilii (?).

Ваш, f. vіdе уш. Васиони свијеп, дie gange 28eft, orbis Ваша (или вандрша), f. комад коже

terrarum (cf. slay,вселенная, ба 8 бет што се одвадре с тела, ein etil# griechischen oixouuén ortlich ents abgeschundene haut, frustum cutis defpridyt).

tractае. Који се расрди да му одаВаско, m. XannBname , nomen viri (. дремо вашу (у приповијетли). Василије).

Вашар, m. (у сријему, у Бачи, и у Васколик, кa, кo, gani, totus quantus. у Бан.) деr Xartt, tie Reffe, nuuВаскрс, т. Ostern, pascha. Haea- didae. Коме вашар капу купује, он Васкрсеније , а ўскрсеније треба сва. гологлав иде. cf. панађур.

ко да узме навору: зато у Србији Вашарење , n. Pa% 2Xartten , aundіnаtіо. зађу пред васкрсеније по селима Вашарипи , им, v, impf. Tartt, Reife намастирски ђаци с копіарицама halten, nundinor. ле дају навору за јаја. о васкрсе. Вашаріште, п. беr Ort vo Raret нију се лтуку шареним и црвеним (Mēsse) gehalten wird, locus nuudiја има, пт. і, ударају връовима јаје uarum,

[ocr errors]
[ocr errors]
« PreviousContinue »