на ватраљу), баđеn, braten, pinso; Пешачки, ка, ко, (Рес. и Срем.) vide asso. Пећина, біе Söble, spelunca. Пецнути, нем, v. pf. Рефеп, pungo. Печаћење, п. в Petfiren, obsignatio. sus assata die festo nativitatis Christi. Печеница обично бива читаво крме (прасе или назиме, а код газда, ђе млого чељади има у кући, и назимац од двије године), а може бити и овца, код сиромаа и курка; ђекоји испеку и коме и овцу. Печеницу јоште с јесени почну помало прирањивати (не тражисе печеница у очи Божића), а пред Божић на неколике неђеље дана затворе је у обор па ране кукурузима и меном. Печеница се обично убије на Тучин дан, а испече на Бадњи дан, а ђекоји је и убију и испеку на Бадњи дан; па се послије онако ладна једе до малог Божића. 2) Art Noßbrat mit Spuce, bubula assata. Печенка, f. der Braten, caro assa. Печење (у Сријему у Бачк. и у Бан.), vide пециво. Печење, п. дав Berbal you пећи. Печиши, им, vide мазиши. Печити, им, vide пецнути. , као пеш. Пеша, m. (Рес. и Срем.) vide Пешо. Пешадија, f. (Рес. и Срем.) vide пјешадије. Пешак, т. (Рес. и Срем.) vide пјешак. Пешац, шца, m. (Рес, и Срем.) vide пјешац пјешачки. *2 Пеше, (Рес. и Срем.) vide пјеше. Пешкеш*, m. vide дар, поклон. Пeшkup, m. das Handtuch, mantele. Пешкирина, f. augm. 9. пешкир. Пешкирић, m. dim. 9. пешкир. Пешо. m. (Ерц.) һур. . Петко. Пешта, f. bie Stabt Deft, Pestiuuna (Die Serben haben dieses ursprünglich flavische Wort n a ch der ungrischen Verhunzung wieder aufgenommen, gerade wie астал, парасник и. а. фон стола прост и. f. .. } Пештанац, нца, т. човек из Пешпе. Пештанка, f. жена из Пеште. Пештанкиња, f. J Пештански, ка, ко, 1) Defter, Pesti, nensis. 2) adv. auf Pefter let, more Pestinensium. Пештемаљ m. ein blaues baumwol lenes Badtuch, mantile majus balne are. * Пиварев, ва, BO,des Bierwirths, ceПиваров, ва, во, revisiarii. Пиварски, ка, ко, 1) Bier, cerevisiarius. 2) adv. wie cin пивар, cerevi siarii more. Пивљанин, m. von Mima. Пивљански, ка, ко, и Пива: „Ао Бајо Пивљанско копиле Пивница, f. ber Seller (im Beinberge felbst), cella vinaria in ipsa vinea. Пиво, п. 1) vide пиће (у Србији). 2) das Bier, cerevisia. Пиговна, f. ein eròichtetes Bort für eis nen Vogel, vocabulum fictum avis q.. d. bibe stercora.j Пизда, f. bie meibliche ham, cunnus. Пиздиши, им, v. impf. plären, ploro. на њега. Пизмен, на, но, на кога, einem auf». fähig, infensus. Пијавица, f. ber Blutegel, sanguisuga. 1 Пијан, на, но, betrunten, ebrius. Пијаница, f. ber äufer, potator, ebrio sus. Пијанка, f. дав Zrintgelage, compotatio: ајдемо на пијанку; отишао Јан ку на пијанку, Пијетао, шла, m. (Ерц.) бет Даби, gallus gallinaceus; први, други пијет An, nächtliche Zeitbestimmung. Пијешлов, ва, во, (Ерц.) дев Sahne galli (gallinacei). Пијук, m. 1) дав Фipen ber Süßner, pipitus, pipatus. 2) vide кљуна. Пијукање, п. дa pipen, pipatio. Пијукаши, јучем, v. impf. pipen, pi Пијукнути, нем, v. pf. Jpio, pipiю. Пијуцање, n. dim, у. пијење. Пијуцаши, ам, dim. у. пиши. Пик, interj. 1) кад ђеца иду на какав извор да пију воде, онда једно рече: „Пик моја жеђа," па већ друго не смије ни једно пиши прије њега. 2) кад се играју клиса, па кад онај, који баца клис, удари га рђаво пал цом те падне близу, онда брже боље рече:,,Пик" па већ то значи да опет може узети клис и на ново бацати; ако ли онај, који прли, прије рече непик, онда век не помаже ништа. Пина, 1. һур. у. пичка. Пикнути, нем, v.pf. пик fagen, dico пик. Пила, f. 1) һур. . пиле. 2) bie Seile lima. Пилав*, m. 1) vide свадба. 2) getochter, dichter Reis, огуча cocta spissa. ПIилâд, f. (coll.) das Geflügel, pulli. Пиле, лета, п. 2) даš junge Subn, pullus gallinae. 2) das Ergänzungsstück des Rabosch, complementum ligui computatorii квочка и пиле. Пилеж, т. Menge fleiner Kinder, soboles frequens. Пиленце, цета, n. dim. у. пиле. Ийлећи (пилећа), ћа, ће, Sünner=, pullorum. Пилиши, им, v. impf. feilen, limo. Пилични, на, но, нема ни пиличнога, п.]. ниједнога. Пиљак, љка, m. ein Stüd gröbern Sandes, ein Steinchen, lapillus. Пиљарење, п. дав öten, venditio. mi nuta. Пиљарина, f. bie Söferey, ars institoria, Пиљариим, им, v. impf. höten, vendo minutatim. Пиљарица, f. bie Pöterin, institrix. Пиљење, n. 2) baš Seilen, limatio. a) das Anstarren, intuitus fixus. Пиљити, им, v. impf. unьестапо ан blicden, oculis attentis intueor. Пили као шток у јаје. Пиљцика, f. 1) ein Stüd gol zu einen Kinderfpiel, lignum lusus pastoralis, 2) dasselbe Spiel selbst, lusus ipse. Пинокот*, т. дав Brotbret (ber Zürfen). Пинути, нем, v. pf. einen Zrunt thына seinel bibo. Пlup, m. der jährliche Festtag der Zunft, dies festus collegii cujuscunque artificum. Ратарски је пир Велики че твртак, ћурчијски свети Илија, злашарски цар Костантин и т. д. Пирење, п. баß Blafen, flatio. Пириватра, m. Поћера један ста рац (у Тршићу ђе сам се ја родио) послије подне лисичји траг по енијегу. Кад одмакне далеко у планину и види да не може наћи лисице, а прикучисе ноћ, онда се врати натраг и пође кући; но међу ним стегне мраза смокнесе (а старац је и онако слабо виђео), и старац позна да не може кући доћи, него се сврати у винограде у једну пуДарску колибу; и онако без ватре (ваља да није имао кресива, или већ није могао од зиме да искреше ватру и да наложи) поода мало по колиби па легне и обумре од зиме. Сјутрадан учинисе по селу Суна, да је старац отишао у лов и да је негђе у планини умръо од зиме; скупесе сељаци и пођу (шрагом) да га траже. Кад дођу у колибу и нађу га ђе лежи као мршав; онда брже боље наложе ватру, изују га и почну га истија одгријеващи. Кад се старац мало поодгрије и дође к себи, онда повиче: „Који оно јунака најприје дође, однесе ми лисицу?" (ваља да је ону ноћ снио да је увашио лисицу). Кад га добро одгрију и напоје ракијом, онда га мешну на носила (кажу да је џови као, кад је виђео ђе граде носила: шта ће то људи за Бога ! још сам ја жив) и донесу у село; и од шадај су га прозвали пириватра, Пиринач *, ича, m. 1) ber Reis, oryza, 2) das Messing, orichalcum. Пирити, им, v. impf. blafen, flo. Пирлишање, п. (у Србији и у Босни по варошима) vide измешање 3. Пирлишати, ам, vide измешати 3. Пирлитор, т. град у Ерцеговини (може бити да су сад зидине). Србљи приповиједају и пјевају, да је у Пирлитору сједио војвода Момчило, ујак Марка Краљевића: „Те је шаље на Ерцеговину „Бијеломе граду Пирлитору „Кад Момчило под Пирлитор дође Пирнути, нем, v. pf. einmal blafen, По. Inc! Laut um die Kaße zu verscheuchen, Vocabulum quo felis abigitur, Писак, ска, m. (beim Дидеlfa) дав Luftrohr, spiraculum. Писаљица, f ein blehernes Bertzeug, Писаљка, f. um auf bie Dftereper zu [rt (писати), instrumenti scriptorii genus. Писамце, n. dim. 9. писмо. Писанија, f. bie Sollectur (ber Kalugier; meil fie bie Bebenden auff hѵеібен, um ihrer dann namentlich im Gebete 3u gebenfen), quae dantur monachis, pro commemoratione: отишао у писанију; отишао да купи писанију. Писање, п. дав hreiben, scriptio. Пlucap, m. der Schreiber, scriba. Писарев, ва, во, vide писаров. Писарина, f. 1) augm. 4. писар. 2) діе Schreiberey, ars scribae. Писаров, ва, во, без hreiber, scribae. Писарски, ка, ко, 1) ber Ghreiber, soribarum. 2) adv, foreiberifh, more scribae. Писати, ишем, v. impf. 1) { reiben, scribo. 2) dem Mönche verehren, das mit er für einen bete, do monacho, ut oret pro me:. „Бог да прости старца из Буковца, „Који писа сирац и опанке, ,, Синоћ писа, а јутрос украде. ,, Село Рибарица, писала ришћаница трубу сира и чабар сукна" (приповиједају да се нашло у тефтеру некаквог калуђера). Писатисе, ишемсе, v. г. pf. into liven laffen, do nomen. Писка, f. баз pfeifen, фен, sibilus. Пискање, п, баš Dißfagen, usus vocis pis. Пискарање, n. dim, у. писање. Пискарати, ам, dim. у. писати. Дискаши, ам, ү, impf.ßagen, dico pis. Писнути, ем, v. pf, пис fagen (une die Kase wegzujagen), dico pis, abigens felem. Пита, f. ein Rumen, placenta. Пишак, шка, ко, н. п. вино, trintbar, sat bonus (de vino). Питање, п. даš Süttern (bes Rindes), nutritio infantis. Питање, n. baš Sragen, interrogatio. Питати, ам, v. impf. дијете, bent Kinde zu essen geben, nutrio infantem, ingero in os cibum. Пищати, ам, v. impf. fragen, interroдо, годо Пиши, пијем, v. impf. ttinten, bibo. 2) пиши дуван, rauhen (fü Tabak trinken), fumum nicotiana duco: Пиц! пиц у капу! пиц у мије! fagte Пичица, f. dim. у. пица. Пишман*, indecl. на кога, или на што, erpit, studiosus. Пишманитисе, имсе, v. r. impf. бе. reuen (den Kauf), poenitet (emisse). Пишманлук *, т. дав Reugelo, ber Жец. fauf, mulcta poenitentiae. Пишмањење, п дав Bereuen бев Kauf poenitentia emtionis. Huopa, f. Schimpfwort für eine schlechte ракија, convicium in vijum male ustum: Дајде те цишоре. Пишталина, f. etu mäfferiger Soben, Wasserboden, terra aquosa, (ubi aqua prosilit). Пиштање, п. baš ifhern (bes Salfen, der Schlange), sibilus. Пиштати, тим, v. impf. 1) ifchen, sibilo. 2) herauszischen (wie das Wasser aus našem Sols auf dem Feuer), prosibilo : пишти вода из дрвета. Пиштол *, m. мала пушка, bie Pis ftole, telum pistola dictum. Пиштољина, f. augm, . пиштољ, Пиштољић, m. dim. р. пиштољ. Пиштољски, ка, ко, Piftolens, pistolae (teli manuarii ignivomi). Пјан, на, но, vide пијан. Пјанац, нца, m. vide пијаница. Пјанство, п. vide пијанство. Пјанчина, f. augm. . пјанац. Пјевалиште, п. (Ерц.) Set, mo man де fungen hat, oder ju fingen pflegt, locus ubi cantatum fuit, aut solet cantari; ,,Ти не пењи бијела чадора „На мојему дивну игралишту „И на мојем дивну пјевалишту Пјевало, п. (Ерц) (fhershaft) дав Вет zeug des Singens (die Kehle), guttur. Пјевање, п. (Ерц.) bas Singeй, сап tatio. Пјевица, f. (Ерц.) bie Gängerin, can tatrix: ,, Пјевала тица пјевица: Пјевнути, нем, v. pf. (Ерц.) ein wes Пјегав, ва, во, (Ерц.) fommerflectig, lenticulosus. Пјена, f. (Ерц.) ber Shaum, spuma. Пјениши, им, v. impf. (Ерц.) бäu тел, despumo. Пјенишисе, нисе, v. r. impf. (Ерц.) fchäumen, spumo. Пјенушење, п. (Ерц.) ба фäumen, spumatio. Пјенушишисе, шисе, dim. v. пјениdäumen, spu тисе. Пјењење, п. (Ерц.) ba matio. Пјесковит, та, що, (Ерц.) н. п. земе ,,Пјешадија у пушке загледа Пјешак, т. (Ерц.) ber Subgänger pedes. Пјешац, шца, m. (Ерц.) vide пјешак. Пјешачки, ка, ко, (Ерц) 1) fußgängea rifch, pedestris. 2) adv. wie ein Fuß gänger, peditis more. Плавептан, шна, но, vide плав 1. Плаветникаст ша, то, bläulih, subcaeruleus. Плаветнило, n. vide плавило. Плаветнилисе, имсе, v. г. impf. fein, sum caeruleus. Плавило, п. blaues ärbemittel, cae ruleum. Плавиши, им, v. impf. blau теrben, fio coeruleus. Плавиши, им, v. impf. 1) überf$wem. men, inundo, 2) (Mлnjenʊ) abschöpfen, florem lactis carpo. Плавитисе, . г. impf. н. п. ла Плакање, п. čaš lushmemmen, elutio. Плакати, ачем v. impf. meinen, ploro. Плакати, ачем, v. impf. qusd mem. теп, едно. Плакашисе, ачемсе, v. r. impf. н. п. као пашка, і ausbaden, wie eine Sute, perlavari, Плакнущи, нем, v. pf. aušфтеттеп, eluo: Пламен, m. bie Glamme, flamma. Пламен, на, но, Klammen, flammeus (?), ardens et micans ut flamma: „И на њима три пламена мача Пламеним, та, то, Наттеп, flam Viehe) während der Mittagshiķe wo unterstehen, in umbra esse a sole meridiano. Планина, f. ber Bergmalo, saltus, mons silvosus. cf. гора. Планиница, f. dim. 9. планина, Планинка, f. vide станарица. Планински, ка, ко, н. п. птица, Balb vogel, avis silvestris. Плануmи, нeм, v. pf. schnell' auflodern, aufflackern, emico, exardesco. Плаовит, та, то, ftromweife herabfal= lend (z. B. Regen), Play(regen), imber. Пласт, m. ber eufober, meta foeni. Пластипти, им, v. impf. m. ј. сијено, das Heu aufschobern, metam foeni con Платно, п. 1) geinmand, linteum. 2) Mauer um eine Stadt, Festung, Klos fter, murus, moenia: „Три је платна кули оборио, „На четвртом пенцер начинио Плаћа, f. vide плата, Плаћање, п. даß ahlen, solutio. Плаћати, ам, v. impf, zahlen, solve. Плач, т. дав Beinen, fletus, Плачан, чна,, но, meinenò, flens. Плачидруг, m. ber Mitmeiner, amicus qui cum flente flet : Дај ти мени плачидруга, а пјевидруга је ласно наћи, , Мушко ми чедо плачљиво Плашење, п. дав dreden, terrefactio. Плашив, ва, во, vide плашљив. Плашити, им, v. impf. f ređen, terreo, Плашитисе, имсе, у. г. impf. etfort= den, exterreor. Плашљив, ва, во, fur tiam, pavidus. Плашња, f. ber dređen, terror. Плámkemе, n. das Aufschobern des Heu's, construetio metae foeni. Плева, f. (Рес. и Срем.) vide пљева, |