Page images
PDF
EPUB

asso.

пjешачки, ко(Рес, и Срем.) vid.

are.

на ватрању), бader, beaten, pinso; - Пешачки, Jefuma', die Höhle , spelunca.

Пеще, (Рес, и Срем.) vidе пјеше. Пекиница, f. dim. р. пећина.

пешкеш*, m. vіdе дар, поклон. Пећка, f. vіdе пећ. 1.

Jemukúpte mi daß Handtuch , mantele. Пећки, кa, кo, pon Пек (2),

Пешкирина, f. augm. р. пешкир. Лецање, п. 1) дав вteфen, punctio. 2) Пешкириб, m. dim. р. пешкир.

das Ungeln, piscatio ope hami. Пещо. m. (Ерц.) hyp. 9. Петко. Пецати, ам, т. іmрt. a) feфen, puu- Пеща, f. Die tast Pet , Pestimuna

go. 2) рибу, angela, hamo capto. (Die Serben haben dieses ursprünglid) Пециво, д. per Beaten, quod assatur. slavische Wort nach der ungrischen Bers Месан рашањ, гвоздено пециво ? ш. hunzung wieder aufgenommen, gerade прстен на пропу.

wie асtіал, парасник и. a. poп сол, Пециреп, ш. приповиједају да је био у прост и. f. Ф. .

Босни некакав арамбаша Лазар Пештанац, нца, т. човек из Пешпе. Пецпреп.

Пештанка, f.

жена из Пеште. Пецнупи, нем, у. pf. teфen, pungo. Пештанкиња , f. Пецо, m. dim. p. Пепиар.

Пештански, кa, кo, 1) Pefter, Pesti, Tanam, m.das Petsaft, signum, sigillum. nensis. 2) adv. auf Pester Art, mora Печатипи, им, т. impf. petfфіrеп,

Pestinensium, siegeln, obsigno.

Пештемаљ *, m. ein blaue& baumwol. Neuak be, n. das Petschiren, obsignatio. lenes Badtuch, 'mantile majus balneПеченица, f. D) Беr meihnachtspraten,

sus'assata die festo nativitatis Christi. Ilu! pfui! phai (französisch fi!). Au Kaka ! Печеница обично бива читаво крме

sagt man zu den Kindern. (прасе или назиме, а код газда, Пива, f. Sup, sloftеr , uns. Wegeno it фе много чељади има укуки, der Herzegowina. • назиац од двије године), а може Пивар, ш. Der Bierprquer, Bierwirth, бипи и овца, код сиромаа и Курка; cerevisiarius. ђекоји испеку и крме и овцу. Пе- Пивара, f. Зав 3ierhaus, caupona cereченицу јојште с јесени почну пома visiaria. ло прирањивани (не тражисе пече. Пиварев, ва, во Вев Зtermirt68, се. ница у очи Божића), а пред Божић Пиваров, ва, вo, Trevisiarii.

неколике ңеђеље дана , затво- Пиварски, на, ко, 1) 3iers, cereviре је у обор па ране кукурузма и şiarius. 2) adv. wie ein ausap, cereyi. мећом. Печеница се обично убије

siarii more. на Тучин дан, а нҫпече на Бадьи Пивљаниң, m. pon фіша. дан, а ђекоји је и убију и инспеку на Пивљански, ка, ко', vot Пива : Бадњи дан; па се послије онако „Ао Бајо Пивљанско копиле ладна једе до малог Божића. 2) Пивница,... деr feler (im Beinberge

art Roßbrat mit Souce, bubula assata. selbst)y cella, vinaria in ipsa vinea. Печенка, f. Der Braten, caro assa. Пиво, п. 1) vide пиће (у Србији). 2) Печење (у Сријему у Бачк. и у Бан.), das Bier, cerevisia. vidе пециво.

IIxírobna, f. ein erdichtetes Wort für eis Печење, р. За8 Bertale on пећи. nen Vogel, vocabulum fictum avis q. Печење, п. vіdе мажење.

d. bibe stercora.jx
им ,
уіdе мазии.

Пизда, f, pie peiblide Gфат, cunnus. Печигии, им, vide пецнути.

f.

augm. . пизда. Печиписе, имce, vidе мазиписе. Пиздипти, им, v. impf, plären, plorо. Печки , кa, кo, von Пек.

Пиздурина, f. augm. p. Інизда. Nerýpka, f. eine Art effbaren Schwams, Tasma, f. Die Rachefeindichaft, inimicifungi comestibilis genus.

tia : учинио из пизме , има пизму Печурчица, f. dim. у. печурка. пеш

m, :) vide скупш. 2). 2rt grop• Пизмен, на , но, на кога, cinem aufə mäuligen Fisch, , piscis genus, Зинуо fäßig, infensus.

Пијавица, f. der Blutegel, sanguisuga. Пеша, m, (Рес, и Срем.) vidе Пешо. Пијан, на, ңо, беtrаntеіt ,

ebrius. Пешадија , f. (Рес. й Срем.) vidе пје- Пијаница, f. per edufer, potator, ebrio

щадије. Пецак, m. (Рес. и Срем.) vidе пјешак. Пијанка, f. Вав Хrintgelage, compotaПешац, шца, д. (вес, и Срем.) vide tio: ајдемо на пијанку; опишао Јан. дјешат,

ку на дијанку,

на

Лечити,

Пиздина ,

на њега.

као пеш.

Sus.

1

arena.

Пијанство, п, бie gruntenheit, ebrio. Пиљарење, в. дав бfen, venditio. misitas.

nuta. Лијанчење, п. Зав Зефеn, регpotatio. Пиљарина, f. Sie Söterey, ars institoria. Пијанчина, f., vidе пјан чина,

Пиљаритмі, 'им, v. impf: büten, vendo Пијанчиши, им , v. impf. umbеrgефеп, minutatim. perpoto.

Пиљарица, f. Die püterin, institrix. Пијаца, f. (у Сријему, у Бачк. иу Пиљење, п. 2) рав Seilen, limatio. ) Han.) der (Rarit) Pias, forum (ital. das Unstarren, intuitus fixus. piazza). cf. чаршија.

Пиљипи, им; у. impf. ипреrmаnоt аw. Пијевац, вца, тi. (Ерц ) vidе пијепао. bliden, oculis attentis intueor. III Пијење, и, дав Хrinten, bibitio , pota као штрк у јаје. tio.

Пиљцика, 'f. і гіn еtüct Soli su einent Пијесак, ска, т. (Ерц.) деr Cano, Kinderspiel, lignum lusus pastoralis,

2) dasselbe Spiel selbst, lusus ipse. Пијептао , пла, m, (Epi.) der Hahn, JINHOKON*, m. das Brotbret (der Türken).

gallus gallinaceus; први, други пијет Пинути, немі, v, pf. einen grunt thип, an, nächtliche Zeitbestiminung.

semel bibo. Пијетлов, ва, во, (Еріу.) бе8 барив

Пuna , f, vide славина. galli (gallinacei).

- Питање, п. бав Зеtаftеn, contrесtаtiо. Пијук, т. 1) бав Фіреn bеr pubner, Пірање , п, дав абElauben, degluptio,

pipitas, pipatus. 2) vidе кљуна. IIипати, ам, v. impf.- beta ften, contruto, Пијукање, п. фав ріреп , pipatio. Пипапи, ам, у. impf. абflauben, deПијукани, учем, v, impf.) pipen, pi. glubo, decerpo. Пијукнути, нем, v. pf jpio, pipio. Піпнули, нем, у. pf. Dеtаftеn, аnrübə Пијцање, p. dim. р. пијење.

ren, contrecto. Пијӱцапи; ам, dim. р. писти.

Ilâp, m. der jährliche Festtag der Zunft, Пик, interi. ) кад bеца иду на какав

dies festus collegii cujuscunque artiизвор да пију воде, онда једно рече : ficum. Рашарски је пир Велики че„Пик моја жеђа,” па већ друго не піврпак,бурчијски свети Илија, зласмије ни једно пити прије њега. 2) шарски цар Костантин и т. д. кад се играју клиса, Іia кaд онај, Пирење, р. бав 8lafeit,

flatio. који баца клис, удари га рђаво па Пириватира, m. Покера један спал цом не падне влизу, онда брже рац (у Тршићу е сам се ја родио) боље рече: ,,Пик!” па већ по зна послије подне лисичји праг по вничи да опет може узети клис и на јегу. Кад одмакне далека у тіланиново бацапи ; ако ли онај, који тар ну и види да не може наћи лисице, ли, прије - рече непик, онда већ а прикучисе ноћ, онда се врати не пома же ништа.

напіраг и пође кући; но међу оним Пика, f. hyp: р. пичка.

стегне мраз 'а смркнесе (а старац Пикнули, нем, v.pf. пик fagen,dico пик. је и онако слабо внђео), и старац Пла, f. 1) hyp., о. пиле. 2) Die Seile йозна да не може кући доћи, него -lima,

се сврати у винограде у једну пуПилав *, m. If vіdе свадба. 2) gеtофter, дарску колибу; и онако без ватре

dichter Reis, oryza'cocta spissa. (ваља да није имао кресива, или век Пилад, f. (coll.) ба8 0eflügel, pulli. није могао од зиме да искреше ваПиле, лета, п. 2) Bas junge Cubn, тру и да наложи поода мало по ко

putnus gallinae. 2) das Ergänzungsstück либи па легне и обумре од зиме. Сjydes Rabosch, complementum ligui com традан учинисе по селу Суна, да putatorii квочка и пиле,

је старату опишао у лов и да је неTinex, m. Menge kleinör Kinder, so. гђе у планини умръо од зиме; скуboles frequens.

песе сељаци, и пођу (прагом) да Пиленце , цema, n. dim. 4. пиле.

га гараже. Кад дођу у колибу и нађу Iluneká (runekî), ka, ke, Hühner: , га ће лежи као мрттай ; онда брже pullorum:

боље наложе вапіру, изују га и почПилипи, им, т. impf. feifen, limо. ну га истија одгријеваци. Кад се Пилићи, m. pl. (coll.) vide пилад. старату мало поодгрије и дође к Ilinnia , f. ein Hühnchen, gallinula. себи, онда повиче : „Који оно ју. ІІнличица, f. dim. р. пилица.

нака најприје дође, однесе ми Пиличнії, на, но, нема ни пиличнога,

лисицу?” (ваља да је ону ноћ снио да п. і. ниједнога.

је увашио лисицу). Кад га добро Пиљак, љка, m. ein etü gejberg одгрију и напоје ракијом, онда га

Sandes, ein Steinchen, lapillus. метіну на носила (кажу да је ови

[graphic]

gens felem.

torii genus.

као, кад је виђео ће граде носила: Писмо, п. 1) pie Gфrift, ѕсriрtura. 2) шта ће по људи за Бога ! још сам Per Brief, epistola. cf. књига. ја жив) и донеоу у село; и од та- Писнути, нем, . pf. einmal sifфеn, дај су га прозвали пирива піра,

sibilum edo. Пірннач*, нча , m. 1) беr 'Reis, oryza. Писнути, ем, v. pf. пис fagen (una 2) das Messing, orichalcum.

die Kaße wegzuiagen), dico pis, abiПирипи, им, y. impf, b1afen, flo, Пирлiпaiње, п. (у Србији и у Босни пипа, f. ein Rumen, placenta.

по варошима) vidе измешање 3. Пинак, шка, ко, н. п. вино, trinEбах, Пирлішати, ам, vidе изменати з. sat bonus (de vino). IIирлілор, т. град у Ерцеговини Пипшање, п. ба® Suttern (bes Rinvев), (може биппи да су сад зидине). Срб nutritio infantis. љи приповиједају и пјевају, да је Пипшање, р. бав Хragen, interrogatio. у Пирлипору сједио војвода Мом- Питатпи, ам, т. impf. дијете, беше чило, ујак Марка Краљевика: Kinde zu essen geben, nutrio infantem, Те је шаље на Ерцеговину

ingero in os cibum. „Бијеломе граду Пирлиппору. Піщати, ам, y, impf. fragent, interro„Кад Момчило под ирлипіор дође—

go, cogo, Пирнупи, нем, у. pf. einmal blafén, lo. Пипи, пијем, т. impf. trinten, bibo. Izic ! Laut um die Kaße zu verscheuchen, 2) пипи дуван, rauen (füsseutfф vocabulum quo felis abigitur,

Labak trinken), fumum nicotianae Писак, ска, m. (6eim Фидеlfact) да duco : Luftrohe, spiraculum.

„Лулу пије, у памбуру бије Писаљица, f. ein blефеrnев Bertseug, Піпіије, f. pi, vide паче “(f. pl) Писаљка , f. Jum auf bit оftеrеnеr ѕu Птица, f. dim. . пиша. schreiben (nucamu), instrumenti scrip- Ilumo.M, Ma, Mo, 1) sahm, cicur, doe

mesticus. 2) durch Cultur veredelt, im Писамце, п. dim. р. писмо.

Gegensaße des wilden, von Dost Писанија, f. Die Golectur (Der Ralugier; Nosen, Boden, u. s. w. cultus.

weil file pie ®ebensen auff hreiben,. Пиппӧмиши, им, т. impf. Böymen, cium ihrer dann namentlich im Gebete zu gebenlen), quae dantur monachis, IlumoMuebe, n. das Zähmen, cicuration pro commemoratione: опишао у пи. Пишуљица, f. (dim. р. пипа) eine 24rt санију; отишао да купи писанију. yefüllter Krapfen, placentarum farctaПисање, п. Dав Офreiben, scriptio. rum genus, Писар, m. der Schreiber, scriba. Iliike, n. 1) das Irinkgelage, compota Писарев , , ва, вo, vide писаров. tio : ајдемо на пике. cf, пијанка, 2) Писарина , f. 1) augm. р. писар. 2) vie das Geträne, potio. Schreiberey, ars scribae.

Пиц (рои пица), оде пиц на разми. Писаров, ва, во, дев ефreiber, scribae.

es geht kleinweise zu Grunde, perit Писарски, кa, кo, 1) беr Greiber, sensim. soribarum. a) adv, freiberifф, more Пиц! пиц у капу! пиц у мије! fagte scribae.

jener, dem der Voget entflohen mar, Писапи, ишем, y, impf. 1) freiben, : am ibn wieper angціосфеn, ex dvєхдёта

scribo. 2) dem Mönche verehren, das obscoeno de illo, qui aviculam (cupmit er für einen bete, do monacho, ut num) quae avolaverat, revocabat. oret pro me:.

Пица, f. hyp. . пичка. „Бог да прости спарца из Буковца, Пицин, на, но, беr пица, cunni ; Фабер „Који писа сираци опанке,

in der (obfcönen) Unekdote: Kan je Синоћ писа, а јутрос украде. ударио Кулин бан на Пицин град „Село Рибарица, писала ришћани. Пичење, п. nаctіo cupni, fututionis. ца трубу сира и чабар сукна” (при- Пичелина , f. augш, , пичка. повиједају да се нашло у пефперу Пичнписе, v. r. impf. cunnuna. некаквог калуђера).

Dancisci. Писаписе, ишемсе, т. г. pf. јф сихоз Плчица, f. dim. р. пица. liren lassen, do nomen.

пичка, f. Sіе сфат, cunnus. Піска, f. да8 Pfeifen, gifфеn, sibilus. Пичкар, ш Пискање, п, бав pig • jagen , uѕus vo. Пичкарош, т.

fututor samans cunni.

Пичурина, f.. vide пипептина. Пискарање, n. dim. р. писање. Пішало, т. дав 28ertseng sum pаrnet, Пискарапи, ам, dini. 9. писати. mincturium (penis aut vulva). Дискаши, ам, y, impf. pig fagen, dico pis. Пищањак, њка, д. Үide хишала.

curo.

2

2

имсе,,

cis pis.

тисе..

ТІншање, т. Фав ріfen, minсtiо. nijeenga, f. (Epy.) die Sängerin, cang
Плішагпи, ам, v. impf. piffeit, mejo, tatrix:
Пішалінсе, амce, v.r. impf, pijfeit, mejo. „Пјевала пица пјевица :
Iliwaka, f. (eigentlich) der Urin, uriwa. „Што ќе старцу ђевица
cf, мокраћа.

„А младићу бабица ? Піцење, p. dim. , пицање.

ІІјевнупін, нем, v. pf. (Ерц.) cin me. Пішити, им, dim. р. пишати.

nig fingen, ansingen, cantum incipio: Пизикање, п. dim. р. пишање.

„Пјевни, пјевни злато материно Пишкапи, ам, dim. р. пишати. ІІјевушење, п. dim. р. пјевање. Пшнути, нем, v. pf. piffen, mejo Hјев ўшили, им, dim. 9. пјевали, semel.

Пјевчик, т. dim. p. лијевац. Пишман*, indecl. на кога, или на шпо, Пјега, f. (Ерц.) деr Commerfprojje, len, erpiist, studiosus.

ticula. Пишманиптисе, имce, v. r. impf. be. Пјегав, ва, во, (Ерц.) fommerflectig .

reuen (den Kauf), poenitet (emisse). lenticulosus. Пишманлук *, m. paв Xeugejь, бер ХейПјена, f. (Ерц.) беr ©фаит, ѕрита. tauf, mulcta poenitentiae.

піёнишин, им, v. impf. (Ерц.) аbfфäи. Пишмаьење, в зав Веrецеп бев Raufe, men, despuino. poenitentia emtionis.

Пјенијписе, нисе, у. r, impf. (Ерн.) Timu pa, f. Shimpfwort für eine schlechte Ichäumen, spumo.

ракија, convicium in vivum mаlе uѕtum: Пјенуцнење, и. (Ерц.) бав сфäитеп, дајде ле нишоре.

:spümatio. Пишпалина; f. ein wafferiger обеп, Пјенуішиписе, шиce, dim. р. пjени.

Wasserboden, terra aquosa, (ubi aqua prosilit).

Пјењење, п. (Ерц.) бав C# и теп, ѕриІІiumaњe , n. дав 3ifфен (bes Salten,

matio. der Schlange), sibilus.

Пјесковині, па, що, Ерц.) н. п. зем Пішпіан, шим, у. impf. 1) зіfеп, ља , fansia, arenosus.

sibilo. 2) 'herauszischen (mie das Wasser Iljecma, f. (Epy.) das Lied, cantilona. аив nagem of auf Bem Seuer), pro- Пјесмица, f. dim. . пјесма. sibilo : пили вода из дрвета.

Пјелилић, m. dim. 2. цијелтао. Пиштољ*, м. мала пушка, бie pi. Пјешадија, Ғ. (coll, Ерц.) Pie Collater stole, telum pistola dictum.

gu Sup, pedites : Пиштољина, f, augm. р. пиштољ, „Пјешадија у пушке загледа — Пиштољић, m. dim. р. пиштољ. Ijeuâk, m (Epy.) der Fußgänger, pedes. Питбљскӣ, кa, кo, Pijtolens, pisto- Пјешац, шца, m, (Ерц.) vidе пјешақ. lae (teli maquarii ignivomi).

Пјешачки, кa, кo, (Ери) 1) fu@görtgea Пјан, на, но, vide пијан.

risch, pedestris. 2) adv. wie ein Fuß Пјанац, нца, т. vіdе пијаңнца.

gänger, peditis more. Пјансгаво, п. vіdе пијанство,

Пјеце, Пјанчина, f. augm. р. пјанац.

пепинце, } Ерц.) su Sup, pedes. Пјевалишпе, n. (Ерц.) Ort,mo man gea Пјешке, fungen bat, oper su fingen pregt, lo- Пла, плаа, плао,

уіdе плаовилі. cus ubi cantatum fuit, aut solet cantari; IIĄ@B, Ba , BO, 1) blau, flavus, coeruleus. „Ти не пењи бијела чадора

2) blond, flavus : „На мојему дивну игралишту

„За два плава не би гроша дала „И на мојем дивну пјевалиніпу. Плавац (Плавац), вца, m. Діаппвпа; Пјевало, р. (Ерц ) (itersbaft) pas Bere,

те, поmеn viri. zeug des Singen8 (die Kehle), guttur. Плаветан, пнa, нo, vidе тілав 1. Пјевање, п. (Ерц.) бав Сіngen, can- Плавёлиникаси па, що, bläи!і. tatio.

subcaeruleus, Пјевапи, ам, т. impf. (Ерц.) ingen, Плавенило, п. vіdе плавнло. canto.

Планешницінсе, имce, v. г. impf. blац Tijelâu, n. (Eph.) der Sänger , cautator, sein, sum caeruleus. Пјевачев, ва; во, (Ерц.) бев Сängere, Плавило, п. blaиев 3ärtemittel, catcantatoris.

ruleum. Пјевачица , f. Ерц.) бie Gängeri, can- Плавипін, им, v. impf. blаu metben, tatrix.

fio coeruleus, Пјевачица, f. (Ерц.) vide кукавица. ІІлавилин, им, v. impf. ) überfфwет. Пјевидруг, m. (Ерц.) беr іng efreune, теп, іnundo, 2) (млијево) абföpfen, Mitsänger, qui simul çantat. cf. ana lorem lactis carpo. ки друг.

Плавитисе, имce, Y. , impf. н. п. ла

[ocr errors]

56

Пла

Дла

Пле

569

m,

vidе подне.

ka, fchwimmen, mit dem Flug forte Biehe) während der Mittagshiße woo

schwimmen , secundo flumine labi. unterstehen, in- umbra esse à sole meІлавигінсе, имce, vide плавенипписе, ridiano. Haấbka, f. (cm.) die Bionde, Blondine, Iaauina, f. der Bergwald , saltus, mons flåva:

silyosus. cf. гора. „Не tу плавке не жељео мајке : Планиница, f. dim. Ф. Планина, „Што fу плавки боју, куповали,

Планинка, f. уide спанарица. То ћу црьки поке саковати Планински, кa, кo, н. п. пица, Bal. Плављење, п, 1) дав ©фwimment, na vogel, avis silvestris. tаtіо, 2) рав иебеrfфреттеп, іnun- Планути, нем, v. pf, fфnel auflоvеrn, datio: 3) das Ubschöpfen, decerptio llo auffladern, emico", exardesco. ris lactis.

Плаовиці, піа, по , trоmmeifе bеrаbfale Плављење, п. 1) бав Slаu mеrѕеn. 2) тав lend (8. B. Regen), Pray(rogen), imber.

Blaus aussehen, aspectus coeruleus. Ilâcm, m. der Heusdober, meta foeni. Плавооп, на, кo, blaučugig, caeruleis Пластипти , им, v. impf. п. ј. сијено, oculis,

das Heu aufschobern, metam foeni conПлавша, Mannsname, nomen viri. strio. Пладне, п. (у крајини Неголіннској) Пластић, m. dim. в. пласт.

Ináma, f. der Lohn, Bejoldung, merces. Плажење, в. дав Serqusreen per 31. Плаптац, плаца , m. per 3ayler, qui exge, exfertio linguae.

solvit , solutor, Плазање, в. дав зарееn (auf sem ajina Платина, f. ent eфeit pols, eine Daus

tern), fó B. auf dem Eise, lapsus in be, segmentum ligni, tabula.' podíce.

Платиши, им, v. pf, beşahlen, solvo. плазаінсе, амсе, у. r. impf. gleiten IIxamika, f. (im Kartenspiele) der gar keis

(auf Sen Sinter), lаbі. Деветті баба ne Karte hat, und zahlen mußпо леду се плаза (п. і. уштници). IIA amwap, m. der Leinwandhändler , linПле знли, ім, v. impf. п. ј, језик, bers tearius, linteo. ausreckent, exsero, ;

Ilaatio, n. 1) Leinwand , linteum. 2) Плајваз, т. sterr, das Bleiweiß) dab Mauer uin eine Stadt, Festung, Klos

Reifblei, der Bleistift, plumbago. ster, murus,' moenia : Плакање, в. дав Дзеіnеn, lеtio, pl6- ,Три је платна кули оборно, ratio,

„На чепіврпом пенцер начинио Плакање, п, баф 21ufфтеттеп, еlutio, Плаћа, f. vіdе плата. Плакати, ачем, v. impf. weinen, ploro. II áfane, n. das Zahlen, solutio. ІІлакатн, ачем, т. impf. au@fdj mеmѕ Плаћати,,. ам, т. impf. заblеn, solvo. men', elno,

Ilnar, m. das Weinen, fletus, Плакатисе, ачемсе, т. е. impf. н. п. плачан, чна ,, но, meineno, flens. као папка, fie auébasen, wie eine IIлачидpyг, m. Der ORitmeiner, amicus Eute , perlavari.

qni cum flente let: Дај ми мени плаПлакнуци, нем, v. pf. audfффеттеп, чидpуга , а пјевидруга је ласно eluo.

наки, Ilaamên, m. die Flamme, hamma.

Плачко,

ein Kind das gern weint, Пламен, на, но, $lanmеntѕ, lammeus (?), ein Weiner, plorator; ardens et picans ut slamma:

„Плачко чува говеда „И на њима при пламена мача „и бабину јуницу: Пламенипі, ма по, famments , lam „Закла баба јуницу,

„Даде плачку гузицу. А покрај њи ножа пламенита

(пјевају ћеца Бепепту које плаче), Пламенчић, m, dim, p. пламен. Плачљив, ва, во, беr gern Weint, ploПламењача, f. pie su tarte Connenbike, rator : sol nimius : убила пламењача лубе. „Мутико ми чедо плачљиво нице, грожђе и т. д.

Плашење, п. рав сфеефеn, terrefactio. Пламечак, ҷка , m, hyp. 2, пламен.

плашив, ва, во ,

уіdе плашљив. Jiaân thume, n. Ort, wo das Vieh über Induumu , um, v. impf. Idrecken, terreo,

Mittag vor der Sonne geborgen ist, Jaunmuçe, umce, v. r. impf. erschoes locus ubi pecora a sole defensa requi den, esterreor. escunt.

Плашљив, ва , вo, furФtfam, pavidis. Пландовање, т. дав Иnterftеђеп бев ІІлашња , f. See ecreten, terror.

23iepeg mübreno Ser Rittagshige, re- План:ћење, п. ваз 2uffфоbеrіп бев феu'е, quies pecoris in umbra.

construetio metae foeni. лландоваги, дујем, , impf. (орт Плева, г. (Рес, и Срем.) vide љева.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

meus:

« PreviousContinue »