Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

Подупреши, рем, подупръо, (Рес. и Срем.) vide подупријети. Подупрешисе, ремсе, подупръосе (Рес. и Срем.) vide подупријешисе. Подупријети, рем, подупрво, v. pf, (Epy.) unterstüßen, suffulcio. Подупријетисе, ремсе, подупръосе, v. r. pf. (Epu.) fich stüßen, innitor. Подушје, п. Зabe um der Seele wiûen, quod datur pro animae salute: „Дадоше ми Шарца од подушја Пођачитисе, имсе, v. r. pf. ein Student merden, fio discipulus, scholasticus. Пожалити, им, v. pf. Беbauer, fi leid seyn lassen, poenitet me. Пожар, m. čer Salobrand, flagrantia, ardor silvae sponte aut forte fortuna incensas.

Пожаревац, вца, m. tabt in Serbien, am rechten Ufer der Morawa (verhunzt: das berühmte Passavowik). Пожаревачки, ка, ко, Фаасomißer. Пожаревчанин, Човек из Пожа

ревца.

m.

Пожарити, им, vide запожарити. Пожега, f. 1) Stabt in Gerbien. 2) in Slavonien.

Пожеглица, f. vide погорелица. Пожелети, лим, у. pf. (Pec.) begehren, Пожелишти, им, v.pf. (Срем.) Пожељеши, лим, v.pf. (Ерц.) пен па etmas, concupisco.

Пожети, жањем, v. pf. bі пеiben (Se. treide), demeto.

Пожећи, ежем, v. pf. 1) verbrennen, in Brand leđen, incendo. 2) пожегла ме риба, bat mit Durft berurfacht, sitim movit.

[ocr errors]

Пожешки, ка, ко, von Пожега. Пожешкиња, f. m.j. шљива, vie gemöhn liche Zwetschke, woraus der Zwetschken= Branntwein gebrannt wird, prunum vulgare.

Поживети, вим, v. pf. (Рес.) (in Ru=
Поживити, вим, v. pf. Срем.)
he und
Поживљети, вим, v.pf. (Ерц.

rieden) verleben, transigo (leuiter) aevun. Пожњеши, ем, vide пожети. Пожун, m. Prešburg, Posonium. Пожунац (нца), човск из Пожуна. Пожункиња, жена из Пожуна. Пожунски, ка, ко, son Пожун. Позабити, бијем, v. pf. А. По што је по?

Б. Позабити и по (ein обсöner Spa von einem, der den Preis einer gekaufs ten Sache nicht sagen will). Позаборавити, им, v. pf ein wenig ver= Geffen, paululum obliviscor. Позаборављати, ам, v. pf. паh einan= den vergessen, obliviscor aliud ex alio. Позаимање, п. vide узаимање. Позаимати, ам (и позаимљем), vide

узаимати.

Позајарити, им, у. pf. „Оди снашо да позајаримо: тириписка, памук зеза, свака трга мога," länt vie Anekdote den zingarischen Haustrer meibeutig rufen, flatt etma : оди снашо да пазаримо: шириплика, памука (зелена?) и свакога трга. Позајмити, им, vide узајмили. Позан, зна, но, {pät, tardus, serus: Позна ђеца, готове сироте. Позбацати, ам, v. pf, nah Der Reihe hinabmerfen, dejicio aliud ex alio. Позвати, зовем, v. pf. rufen, einladen,

voco.

Позвекивање, р. Даš Sclingen, sonitus, tinnitus,

[merged small][ocr errors]

=

[merged small][merged small][ocr errors][merged small]
[ocr errors]

Позвекивати, кујем, v. impf, erlin- Поискати, иштем, (у Сријему) vi

[blocks in formation]

де побискати.

,

Поискатисе, иштемсе, (у Сријему) vide побискашисе.

Пойтети, тим, v. pf. (Рес.) eilen, fich

Tosa@pra, f. eine Flachssplitter, festu- Honumin, HM, V. Pf. (Chem.)} fit in

cula lini.

[blocks in formation]

Познаник, m. ber Betannte, notus, familiaris.

Познаница, f. bie Befannte, nota, femina familiaris.

Познанство, ц. bie Betannthaft, familiaritas, usus.

Познати, ам, v. pf. Fennen, nosse, Познатисе, амсе, v. pf. cinander ten. nen, familiares sumus. Позно, spät, sero, tarde, Позобати, бљем, v. pf. (Rörner), auf effen, comedo: позобале тице грожђе, кокоши жито, коњи зоб; „Сви су коњи зопцу позобали, "А мој доро није ни шакнуо Поигравање, п. баš luftanjen, Süpfen vor Freude, exsultatio. Поиграваши, ам, v. impf. 6üpfen, auf. tanjen, exulto, gestio.

Поиграти, ам, v. pf. ein wenig tangen, exsulto paululum.

Понгратисе, амсе, v. r. pf. ein wenig fpielen, ludo paululum.

Поићети, итим, v. (Ерц.).

Ben, propero.

Појаати, јашем, v. pf. коње, auffin (aufs Pferd), conscendero equos : „Кад појашу вране коње,

994

А припашу бришке сабље Појавиши, им, v. pf. пahloden, anfüh ren (die Herde), duco gregem, praees gregi:

„Мајка Мару иза горе звала: „Ајде Маро, и појави стадо Појавишисе, имсе, v. r. pf. fid offens baren, fih zeigen, appareo: појавила се куга.

Појамчити, им, v. pf. nah ber Reihe zur Bürgschaft auffordern, facio esse sponsorem alium ex alio.

Појање, п. baš Singen (in ber irme), cantus (in ecclesia).

Појас, m. ber Sürtel, cingulum, zona. Појасаст, та, то, Süttel, geftreift, lineam albam habens. Појасина, f. augm. Појасић, 'm. dim... појас. Појасица, f. појасаста коза, eine ge Streifte Ziege, capella zonata. Појата, 1. (по Ерц.) 1) ber Stall, stabulum. 2) bie Kammer, conclave: ,, Да од њега бијел двор мирише, „И појата ђе Омербег спага Појаши, појем, v. impf ) fingen (in der Kirche), canto (in ecclesia). 2) vide пјевати, али се врло ријешко чује, и то само у пјесмама, н. п. „Од погаче дупе плаче, „А од проје дупе поје Појати, јашем, vide појаати, Појац, појца, m. ber trefflidhe Eängee

(in der Kirche), cantor egregius. Појебати, бем, v. pf. confuluere unam ex alia.

Појебљив, ва, во, (obscoena vox) quae amat futui.

Појевтинити, ни, v. pf. wohlfeil were den, viliori pretio vendi.

A

Појездити, им, v. pf. (cm) auffibert " Daherreiten, equos conscendisse: „Појездище иљада сватова Појење, п. дав Zränten, praebitio potus. Појепсти, јебем, vide појебати. Појести, једем, v. pf. 1) vide изјесщи. 2) ein wenig effen, paululum man.

duco.

Појефтинити, им, vide појсептинити. Појити, им, v. impf. tränten, pracheo potum.

[blocks in formation]

Покајати, јем, v. pf. кога, или што, einen rächen, ulcisci aliquem aut ali quid.

Покајашисе, јемсе, v. r. pf. Buffe thun, bereuen, poenitentiam ago. Покалдрмити, им, v. ipf. pпaреси, sterno (viam).

Покапати, пљем, v. pf. 1) qnträufeln, beträufeln, stillatim conspergo. 2) be träufelt тегден, conspergi stillatim: покапала аљина крви. Покараши, ам, v. pf. 1) ein wenig auё schelten, (aušgreinen), objurgare aliquantulum. 2) покарао га Бог, Boft bat ibn geftraft, reprehendit illum

deus. Покаратисе, амсе, v, r. pf. fidh aubs scheiten, sich zertragen, jurgio invicem se excipere.

Покасати, ам, v. pf. ein wenig traben, tolutim coepi incedere. Покаскивање, п. дав 2Intrappеп, incessus equi

Покаскиващи, кујем, v. impf. anfan gen zu trappen, incipio incedere (de equo).

Покварити, им, v. pf verberben, бе. schadigen, corrumpo, depravo. Поквасити им, ? v. pf. beneken, hu.

mecto.

Покивање, п. баз Betlopfen (3.23. Dengeln der Senfe), pulsatio. Покивати, ам, v. impf. н. п. косу, т. ј. ошкивати, betlopfen, pulso (compungo).

Покидати, ам, v. pf. 1) ¿erreißen, disrumpo. 2) herabreißen, detraho. 3) ROшару, qušmiten, expurgo (ejecto stercore). Покидатисе, дамосе, v. r. pf. од смија, vor Lachen bersten, rumpimur risu. Покилавити, им, v. pf. паф дег Reiße einen Bruch (Leibschaden) verursachen, hernias concilio. Покилавишисе, имосе, ү. г. pf. паф der Reihe Brüche bekommen, hernias gihi couciliare.

[ocr errors]

aberland überlaus fen, redundo

Покипети, пи, v. pf. (Рес. Покишити, пи, v. pf. (Срем.) Покипљети, пи, v. pf. (Ерц.) (лонац ипд млијеко) Покиснути, нем, покисао (и покиснуо), v. pf. beregnet werden, pluvia humector.

Покладе, f. pl. н. п, Бијеле, Месне, Божитње, Петрове, Госпођине, Аранђелове и т. д.ber Zag bor ber Faste (die Fastnacht?), bacchanalia? Покладовање, п. дав покладе= Halten,

actio bacchanalium.

Покладовати, дујем, v. impf. un pf, Fastnacht halten, agere bacchanalia. Пòклажâже, n. 1) das Verbeugen, inclinatio. 2) das Schenken, donatio. Поклањати, ам, v. impf. коме што, fchenken, dono,

Поклањашисе, амсе, у. r. impf. fi verbeugen, verneigen, inclinari. Поклапање, n. baš ubeden, opertus, opertura.

Поклапаши, ам, v. impf. ¿ubeden, оре

rio.

Поклащи, кољем, v. pf. zufаmmеn schlachten, macto unum ex alio. Поклатисе, кољемсе, ѵ. г. pf. rque fen, rixor.

Поклекнути, нем, v. pf. Riebertnien, in gequa procumbo, Поклепаши, пљем, v. pf. н. п. сјекиру, мошику, glühenò тафен ипо Idärfen, candefactum acuo. Поклецивање, п. дав Піеver nien, prolapsio in genua.

Поклециваши, цујем, v. impf. педе Enien, procumbo in genua. Поклизнути, нем, v. pf. HOKAHзHymиce, Hemce, Fr. pf} ten, labi

(loco lubrico).

Покликнути(говорисе и поклићи), нем, v. pf. aušrufen, Ereifchen, exclamo. Поклон, m. 1) дав ефеn, donum, Поклону се у очи не гледа (поклоњеној се кобили у зубе не гледа). 2) die Verbeugung, inclinatio: Ba брате, поклон имамо; поздрави поклон; поклон до црие земље; „Обрнисе, поклонисе, "Поклон домаћину Поклонити, им, v. pf. [фenten, dono. Поклонитисе, имсе, ү. г. pf. fi мета beugen, verneigen, inclinor: Поклоњање, n. vide поклањање. Поклоњати, ам, vide поклањапти. Поклоњатисе, амсе, vide поклања

тисе.

Поклопац, пца, m. vide заклопац. Поклопищи, им, v. pf. den, operig, Поклопилисе, "имсе, v. г. pf.f hinducken, conquinisca remitto menabra.

[blocks in formation]

„Од копља ти градили носила, „А од шпища гробу поклопнице Покњишка, adv. mie 'eš in Buфеn ift (d. i. altslawisch), liugua librorum (ecclesiasticorum).

Поковати, кујем, v. pf. 1) Берfen, pulso, compuugo. 2) nah einander schmieden, cudo aliud ex alio. Покој, m. čie Ruhe, requies. Бог да му души покој да! Покојни, на, но, ber verftorbene, feli. ge, defunctus.

Покондиришисе, имсе, v. г. pf. Beer werden, fio poculum, in dem Sprüchmorte: Кад се тиква покондири, wenn der Geringe ein Herr wird Покопати, ам, v. pf, 1) nah ber Hei. he begraben, composui omnes. 2) nach ber Reihe ausgraben, effodio unum ex alio: н. п. покопао сву репу, роткву. 3) ein wenig graben, pauluIum fodio.

Покопица, f. baš zweite Graben дев Beinbergs, fossio vineae secunda. Покор, m. 1) ber Zabel, gerechte Bore würfe, opprobrium:

„Од Бога је велика гријота, „А од људи покор и срамота 3)ein Жені, ber um Botmurfe gereiht, opprobrium: мучи покоре један ! Покоравање, п. дав Untermetfen, Uns terthänigs machen, subjectio. Покоравати, ам, v. impf. ¿u Paaren treiben, unterwerfen, sub potestatem redigo.

Покоран, рна, но, gebotfam, obedi. ens. Покорну главу сабља не сијече (fo hört man es, mit дет Иссиf.). Покоризмић, m. (von quaresima?) оно вријеме између васкрсенија и Ђурђева дне: колико има ове године покоризмића? кад Ђурђевдан буде у очи васкрсенија, онда покоризМића нема ни мало.

Покорити, им, v. pf. untermerfen, sub potestatem redigo. Покорност, f. bie Untermürfigleit, ber Gehorsam, obedientia. Покосити, им, v. pf. abmäßen, demeto. Пokрaha, f. der Diebstahl, furtum. Покрај, пебеп, länge, juxta: прође покрај мене; покрај воде и т. д. Покрајац, ајца, m. Жаппšнате, поmen viri.

Покрајина, f. (ст.) vide крајна:

„Чадор пење Краљевићу Марко „На Арапској љутој покрајини Покрасти, радем, v. pf. 1) пach ber Reihe Reblen, furor aliud ex' alio. 2) без ftehlen, alicui furor.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

sich

Бе

Покрити, ријем, v. pf. bebeđen, contego. Покришисе, ријемсе, т. г. pf. і decken, contego caput. Покров, m. bie Leißenbeđe, baš Cei chentuch, pannus funebris.

Покровац (покровац), вца, m. eine (roß härene) Pferdedecke, stragulum ad operiendum equum.

Покровчина, augm. 9. покровац. Покровчић, m. dim. 9. покровац. Покројити, им, v. pf. (Kleider) unei= den und machen, conficio vestem. Покропити, им, v. pf. befprengen, conspergo, aspergo.

Покрпити, им, v. pf. fliden, вераго

resarcio.

Покопитисе, имсе, v. г. pf. fid su fammenflicken, resarciri. Покрстити, им, v. pf. jum f Christen macheu, Christianum reddo. Покремитисе, имсе, v. r. pf. cin Christ werden, fio christianus. Покошити, им, v. pf. zufammen$res chen, confringo. Покошшеник, m, vide покрштењак, Покрштеница, f. cine, Die fich taufen lalfen, proselyta Christiana, Покрштењак, ш. ber fih bаt taufen laifen, proselytus Christianus. Покудипін, им, v. pf. tačeln, vitupero. Покуњитисе, имсе, v. г. pf. Den Kopf

hängen lassen, demitto caput, auriculas.

Покупити, им, v. pf. auffammeln, col. ligo, lego

Покупитисе, имсе, у. г. pf. fi з'я sammenziehen, contrahi.

Покуповати, пујем, v. pf. auftaufen,

coemo.

Покурац, рца, m."Оди снашо сједи на покурца мога" (мјесто на покровац), ст. позајариши. Покурјачили, им, v. pf. zum Bolfe тафен, facio esse lupum. Покурјачитисе, имсе, v. г. pf. zum Wolfe werden, fio lupus. Пскуће, п. Idas Hausgeräth, supelПокућство, п.lex.

Покуцавање, п. дав 2lníhlagen, lo= pren, pulsatio.

Покуцавати, ам, v. impf, anflagen, flopfen, pulsare.

Покуцати, ам, v. pf. 1) обруче, діе Reife ein wenig fester anschlagen, pulsando firmo. 2) cin wenig flopfen, pul so paululum.

Покупкивање, n. dim. . покуцавање. Покуцкивати, кујем, dim.. покуца

вати.

Пола, f. bie Sälfte, dimidium: пола
мени, пола шеби, 5a16 mit, halb bir.
Пола, f. һур. у. Полексија.
Полагано, та$te, leniter, paulatim.
Полагање, п. 1) дав Borlegen (bes ut

ters), praebitio (pabuli). 2) das Legen, positio. 3) das Speifen mit einem einz 3öffel, usus communis unius tantum cochlearis ad manducandum. 4) das Ablegen, Absenken, propagatio. Полагати, лажем, v. impf. 1) nieber= legen, , ponere in terra. 2) dem Biche Sutter borlegen, praebeo pabulum. 5) лозу у винограду, einen 3meig ablegen, abfenten, propago. Полагаши, ажем, v. pf. 1) ein wenig lügen, mentior paululum. 2) найден, mentior post (secundum) aliquem. Полагатисе, лажемсе, v. r. impf, mit einem göffel effen, uno tantum cochleari manducant alius post alium. Полагивање, п. даš Пафійден, men. dacium post (secundum) alium. Полагиваши, гујем, v. impf, пайден, juvo mentientem: један лаже, други полагује.

Полажа, f. u. m. (im plur. nur f.) ber Nachlügner, adjutor mendacis: са

стала се лажа и полажа.

Полажај, m. Beihnachtsbefuch, salutatatio die natali Christi. Полажајник, m. der erite Befumer зи Weihnachten, qui primus ad aliquem invisit die natali Christi. Полажајни

[ocr errors]

ка обично избирају (зашто неки га тају да с њега могу бити срећни, или несрећни, оне, цијеле године) и зовну (прије Божића на неколика дана), или држе једнога сваке го Дине. Полажајник понесе у рукавици жита, па кад назове с врата ристос се роди, онда поспе из руке житом по кући (а из куће ко после њега, и одговори му: ваисшину роди); па онда скреше бадњаке, т. ј. узме ватраљ, па удара, њиме у бадњаке ђе горе (да скачу варнице) говорећи: оволико говеда, оволико коња, ОВОЛИКо коза, оволико оваца, оволико крмака, оволико кошница, оволико среће и напретка и т. д. потом разгр не пепео накрај огњишта и мелтне онђе неколике паре, или у крупно какав новац (како који може) ;ђекоји донесе и повјесмо ще превјеси преко брата. Кад га посаде те сједе, онда га жене огрну губером или поњавом: да им се ваша дебео скоруп. Пошто му даду те заложи што и напјесе ракије, онда отиде својој кући, па дође опет послије ручка, ше га часте и поје до мрака; доста пуша га опоје те се и побљује (и кажу да је то добро). Кад већ пође кући, онда га дарују, п.]. даду му мараму, или нарапе, или назувице, и колач. Полажајников, ва, во, дез полажајник, primi salutatoris. Полажење, п. 1) дав Beuhen, visitatio, salutatio domestica. 2) das Abreisen, profectio.

Полазак, ска m. die Abreise, profectio. Полазити, им, v. impf 1) abreifen,

proficiscor. 2) Kora, besuchen, inviso (понајвише на божић).

Полазишисе, имсе, v, r. impf, с ким, einander besuchen, salutari invicem. Полазник. m. vide полажајник. Полазников, ва, во, дез полазник

[blocks in formation]
« PreviousContinue »