Page images
PDF
EPUB

пола.

[ocr errors]
[ocr errors]

de, Thierbalge, im Gegenfage des MonòBuha, f. die Hälfte, dimidium, vide

Bauchtüds)pars dorsalis. Полежака , f. Ruturubrot, дав 3u Tan- Половитн, им, v, impf. 1) ооп пола,

ge tin Backofen gelegen , panis e zea halbiren, in zwey theilen, dimidiare. 2) nimis diu coctus.

von AOBHM, zusammen fangen (auf der Полежати, жим, v. pf. ein menig lies Jagd), ad unum omnes capio. gen, paululuq cubo.

Половљење, п. дав фабіeen, dimidіаtіо. Полексија, f. $rauenname,nomen feminaeПоловница, f. Die albfrutt (233eisen mit Полепіање, . (Рес. и Срем.) vidе по Rogen gemengt, trainifф соржица), лијепање.

triticum mixtum secali. Полетар, т.. 1luter (Büger) 230. Полог, m, jajе, ппто се оставља на Полетарац, рца, m. gеt, ayis ad vo гнијезду, да би кокоц опет сније. landum firmata, pennata.

ла онђе, дав unteriegte , pamit Полепнати, елем, (Рес. и Срем.) vide die Henne dort lege, ovum şubjectum полијепати

gallinae positurae. Полетипи, им, v. pf. (Срем.) gen, Eyer, ovorum suppositorum fur. Поле һәмін, лепим,

v. pf. (Ерд.)j volo. Положара, f pie biebinn (3. 3. ОйпПолећи, лежем (и полегнем), v. pf. dira) unterlegter Eyer , (canis) quae fufich legen, sterni, inclinari:

ratur ova supposita. „Шеница му по долу полегла Положитн, им , v. pf. 1) nieberlegent, Полёшківање, о. Рав оftmaige tic. pono humi. 2) Futter vorlegen, praem derlegen, intercubatio.

beo pabulum. 3) лозу, : einen 3weig abПолешківалик, кујем, v. impf. jtd oft legen, propago. niederlegen, intercumbo.

Положиписе, имce, y, r. pf, jih Tegen, Поливање, п. (Срем.) vidе пољевање. inclinari. Полівали, ам, (Срем.) vidе пољеван, Положница,

f. der Ableger (von der Полiзапи, ижем, v. pf, 1). ein menig” Rebe), propago. lесtеn, aliquantum lambo. 2) gаіng аb. Полокапи, очем, у. pf. ausschlürfen lecken, delambo.

absorbere (wie der Hund, die Kaße). Полијегапи, ежемо, у. pf. (Ерц.) паф Поломипи, им , v. pf. gerbreфen, ster

der Reihe rich legen, cubitum eo alius no, confringo : поломно вјештар шуex alio.

му; полом или копља и т. д. Полијелеј, m. (польсладо»), Ser Regnleuф, Полошкe, tiegeno, ut jaceat. ter, lychnuchus, polyelaeum.

Ilonyra, f. die Stange (von Holz oder Полијепанье, п. (Ерц.) бав $liegen, vo Metall), palanga, vectis. latio, volatus.

Полугрозиңица, f. Rünge, bon einem Полијелали, еfем, y, impf. (Ерц.) baiber Piaster (rpom), monetae genus. fliegen, volito,

Полудели , дим, v. pf. (Рес.) паrrіfф, Полипсати, пшемо, т. pf. па) еіnаn. Полӱдипти , ім, v. pf. (Срем.) Яpasnfin?

bеr umtommen (von xhieren), intereo Полуђепти , дим, v. pt. (Ерц.)) nig pers unus ex alio.

den, mente capi. Поліщали, ам, v. pf. Dünnbeфeigen, Полужиши, им, y, pf. н. п. кошуље, concaco tenui stercore,

npehy, laugen, lixivio lavo. Полипти, лијем, у. pf. Desiepeit, per- Полуњиписе, имce, v, г. pf. fіntеr yor fanda.

sich hinsehen, oxu. pwy sum. Ilonuk, m. ein Maß (ein halbes Seidel Tonyoka, f. ein Maß (eine halbe oka haltend), bemiya.

haltend), mensura dimidiae o kae. Полица, f. Die Bangleifte, taenia (in pa- Полупани, ам, v. pf.. :) serflagen, riete).

contundo, confringo, 2) ein wenig ialas Полица, f. 1) dim. 9; пола. 2) беr еф. gen, pulso paululum.

selbrief, der Wechsel, syugrapha. Полупатисе, амсе, у. г. pf. полупали Поличица, f. ) dim. р. полица. 3) ба 8 се Србљи с Турцима, baben it, geprия

Haspelbretoen, Weifbretchen, assercu-. gelt (im Gefechte), pulsarunt se invir lus rhombi,

cem in pugna). Ползван, вна, но, bаl, абgetragen , Полупан, ш. беr nut bаlb einem bоlев» attritus :

ftamm angehört (weil Vater oder Muts „Ни издвори коња ии оружја,

ter nicht davon ist), ein Mulatte, pa„Ни доламе нове ни доловне —

tre aut matre barbara natus. Половaчe, ema, p. ein Sap pon еіnеnt Пољак, т. 1) Feldwächter, custos agrobalben &imer (половину акова), са. rum. 2) eine Urt Krankheit, morbi gea dus dimidiae amphoraç.

pus. 3) der Pole, Polonus.

cami.

Пољана, f. Die $bene, planities. Помамили, им, т. pf. 1) bütеnt, to Пољаница, dim. , пољана.

machen, in furorem ago, furiosum redПољањце, f, pl. Ort in per Црна ри do. 2) nachloden, allicio ad sequendum. јека.

Помамилисе, имce, v. г. pf. tol, wӣ. Пољачина, f. vіdе пољак 2.

tend werden, coepi furere. Поље, п. 1) дав Sets, campus. 2) на Иомамљивање, о. Ра8 Xolmeroen, fu. поље ! binaцв, fоrаs ; на пољу, стаи. riae. Ben, foris ; с поља, роп беайвеn, foris. Помамљквапи, љујем, т. impf, tol 3) Кіера ме на поље, binaив (um bie machen. in furorem ago. 9xotbsurft gu yerriten); fo aut, mitten Поміамљіваписе, љујемсе, v. t. impf. im Baibe pper Selve, опишао на поље. to werden, in furorem agor. Пољевање, п. (Ерц.) дав Begiepen, Помањкали, амо з у. pf. vіdе полиц

perfusio. Пољевапн, ам, v. impf. (Ерц,) begie. Помаћи (говорисе и помакнупи), поBen, beschütten, perfundo.

маһнем, у. pf. rüten, mоvео. Пољевачина, f. они новци, што дају Помацарини, им, v. pf. zum Unger

сватови млади, кад им пољева machen, facio esse Ungarum.

пе се умивају. cf. женидба. Помацариисе, имce, v. r. pf. ein и. Пољite, p. dim. 2. поље.

ger werden, fio Ungarns. Пољкиња, f. Die Polin, Polona, Помељавипи, им, v. pf. serhauent, manПољска, f. Polen, Polonia.

dеrе; кашпо кад оkе kеца да за. Пољски, кa, кo, н. п. рад, миш, бране једно другом говорили, оңFeld-, campestris, rusticus.

да једно рече: „Пун кош жаба, пуң Пољски, кa, кo, 1) polnif), polonicus. кош црви, пун кош гуја (и п. д.) : 2) adv, polnisch, polovice.

ко се јави, све да помељави, па Пољубац, , пца, m. per kup, osculum.

век онда не смије ниједно прогоПољубиши, им, v. pf. einmal tufen, ворити. osculor,

Помёнупи , нем, т. pf. коме тимо, вое Нољубитисе, имce, y. r. pf. ftd, tüffen, einem etwas erwähnen, mentionem facio. exosculari se invicem.

Помериши, им, (Рес. и Срем.) vide Помагајте (мјеспіо помажите!)! ruft помјерии.

maa, men grope 2 oth ijt, s. 23. Räи. Помериписе, имce , (Рес, и Срем.) vide ber, Feuer, ueberschwenimung, vòx ? помјериписе. implorantis auxilium.

Помесніи, метем, v. pf. eepren, verro. Помагања , f. дав Rufen ит фülfe, au» Помеспи, мецем, v. pf, permitren,

xilii imploratio : споји га помагања. confundo. Помагање , п. 1) бав феlfen, adjumen- Поместисе, менемісе, v. г. pf. ft tum. 3) das Rufen um Hülfe, das Hülff verirren (8. B. im Zählen), erro. geschrei, quxilii imploratio,

Поме іnање, р.. 1) das Wegwerfen, Fahs Помагати, мажем, v. impf. 1) bеlfen, rens lassen, abjectio. 2) das Mißgebas auxilium fero. 2) um Hülfe rufen (noe

ren, abortio, Marajme rufen), auxilium imploro. Помеліапи, ећем, v. impf. 1) megles lomarâu, n. der Gehülfe, Helfer, ad gen, abjicio, dimitto. 2). mifgebären, jutor.

abortio. 3) (v. pf.) nach der Reihe hins Помазати, мажем, v.

pf. salben, ungo.

segen, pono aliud' ex alio, Помазивање, р. Сав бабеn, unсtiо. Помепина, f. Die Zageburt, secundae Помазвапи, зујем, 'v. impf. falsen, partus. ungo.

Пометно гувно, р, ни о мен, ни о lomājka, if. die Wahlmutter, quae ma грм, већ на померно гувно. tris loco habetur. cf. побратимі.

cf. вјетница. Помакнулин, нем , vidе помаћи. Пометнути, нем, у. pf. 1) binlegen, Ilomano, almälig, einzeln, stückweise, pono , dimitto. 2) mißgebären , abortio. paulatim.

Помешаци, ам, (Рес. и Срем.) vide Помама , f. Sie 93ut, furia, furor: помијешали, „Синоf аrо из Новога дође,

Помије, f. pl. vide сплачине. „Како дође помама га нађе: Помијешали, ам, v. pf. (Ерц.) permi. „Вјерној љуби јаде задаваше :

fchen, commisceo. 3.Бубо моја, женић усе на пе. — Помилање, п. бав беrроrzeigen, pro„Жен'се аго н мени је драго,

tensio (ut quid promineat). „Ilослаһу пи сина у Ђеверство. Помилае, ш. (у сријему) реr gue Айба Поміщан, ана ,

toll, wütend, fuc le bringt, qui molendum adfert frumosus,

mentum.

[ocr errors]

но

[ocr errors]

moveo.

rüden,

Помилали, ам , v, impf. беrvоrgeigen, Помол, m. ef. напомол.

protendo, facio ut quid emineat. Помолии, им, v. pf, bеrурtfireen, Помилатисе, амсе, т. г. impf, bet. hervorzeigen , protendo , exsero.

vorragen, protendi, prominere. Помолиписе, имсе, у. т. pf. 1) fi) Помилепій, лим, (Pec.) vidе помиље. bervorzeigen, bersorragen, promineo, Помилици , им, (Срем.)/пи.

2) ein wenig beten, paululuin precari Помиловами, лујем, v. pf. 2) liebtofen,

Deum. blandior, demulceo. 2) господи по- Помор, т. бie Gey фе, lues , pestis. милуј! Serr, etbarme bit ! (&irфеи. Поморавац, вца, m. Ber 2nmobner per slavisch, im Gebete).

Morava, accola Moravae fluminis. Помиљепти, лим, v. pf. (Ерц.) Prieфen, Поморавка, f. Die 2nmobnerin per Xo. coepi repere.

rava, circummoravana. Помињање, п. Зав @rwähnen, mentio. Поморављанин (поморављанин), ш. Помињапи, њем, т. impf. erwähnen, vidе поморавац. mentionem facio.

Поморавље ; n. Die Begent an per Re Помирити, им, т. pf, ausföbaen, re ravā, regio circum Morayam flumen. conciljo.

Поморавски, кa, кo, an Der 22prava Помириписе, имce, y. r. pf fipers gelegen, circummoravauus, föhnen, reconciliari.

Поморипи, им , v. pf. ) итбringen lomůcao, cal, f. der Gedanke, cogita (nach der Reihe), interficio. 2) dahina tio : знам његову помисао.

raffen, abripio. 3) ermüden, fatigo. Помислити, им, 'v. pf. auf Pеn ®e. Поморитисе, имосе, v. г. pf. (in Rena

danken kommen, venit mihi in mentem. ge) müde werden, fạtigati sumus, Помицање, п. бав Айфеn, promotio. Поморишац, шца, m. ciner от шея Помицапи, ичем, v. impf. rüter pro biete der Marvsco, circummarisiņus.

Помиришка, Ғ. 1 ein Frauenzimmer Помицаписе, ичемсе, y. . impf, fпф Поморшкиња, ғ.) bom RarofФgebiex moveri.

biete, circummarisina. Помишљање, и, дав Ведеntеn, per. Помосковити, нм, v. pf, gum Xuffen pensio.

(Moskauer) machen, reddo Mosqua, Помишљати, ам, v. impf.. Бебеntеп, · anfangen zu denken, auf den Gedans IOMOCKOBAȚnce, umce, v. r. pf. Russe

Een kommen, venit mihi in mentem. werden. fio Mosquanus. Помјерници, им, v. pf. (Ерц.) ) ta, Помотњік, ш. vіdе помоћник.

Der Reibe apmefen (over abwagen ), Помолњица, f. vіdе помоћница. emetior, expendo. 2) von der Stede růs lomok, f. die Hülfe, auxilium. den, moveo.

Помобілі, можем (и помогнем), Помјериписе, имce, v. г. pf. (Ерц.) morao, v. pf. belfen, adjuvo, aua fich von der Stelle bewegen, moveri loco,

xilior. Помладищи, им, v. p. perjungen, ju- Помоћнік, т. (говорисе и помошvenem reddo , renovo.

њнк), bеr pelfer, adjutor, Помладинсе, имсе, т. г. pf, flФ. Ber: Помоћница (помошњица), f. Die бel. jüngen, juvenesco.

feri, adjutrix : света Тројица да бу Помлађивање, р. бав Зеrjungen, re де помошњица (кад наријају). novatio, restitutio juventutis.

Помреши, ремо, цомрли, (Рес, и Срем.) Помлађивати, Бујем, v. impf. perjüns

vidе помријепи. gen, renovo, reddo juveuem. Помрзнупцисе, несе, v.r, pf, gefrieren, Помлађиватисе, ђујемсе, т. г. impf. congelari, ich verjüngen , juvenesca.

Помријепи, ремо, помрли, т. pf. Помліпили, им, v. pf. etflagen, (Eph.) dahin sterben, emorior. concido, contuudo: помлапила "ки- Домрчапи, чи, у. р. н. п. мјесец шa jаrањце.

cynge. 1) verfinstert werden, deficio. Помлчипци, имх, , pf. Tau wärmen, 2) помрчао мјесец, fфеint niФt (mira tepidum reddo.

erst nach Mitternacht aufgehen). Помодрипи, им, т. pf. bäulipers Помрчина, f bie Sinftеrnіp. tepebrae. den, livesco.

Помусли, зем, v. pf. melten, mulgeo, Помоз Бог, каже Србљин Србљину Помўтипи, цм, v. pf. очи, bеrрип Помози Бог , (и другом човеку, ко

keln (das Gesicht), visum hebetare. ји није Србљин) кад се саспану око Домупишире, имтсе, т. г. pf. jitrix подне (као у јутру добро јутро, ben (vom Wetter), obscuror. а у вече добар вече); а онај Понављање, п, бав &rneuern (eine B64 му одговори: Бог щи помега а. bäudes), renovation

num.

[ocr errors]

novo.

2

[ocr errors]

Понављапи, ам, v. impf. erneuert, rea fich unter die Erde verlieren, sub ter

ram abeo (de flumine). Понајвишё, meiteitheils, grüftеntheil, Понићи (говорисе и поникнути), никә maximam partem.

HEM, y, pf. i) aufsprossen, progermino. Понајлак (понајлак), adv. fabte, leni. 2) (ст.) Світ јунаци ником поникоter, sensim.

ше, т. і. укочишесе као да су из Понапиписе, пијемсе , v. r. pf. і сі. земље изникли (?); или оборише гла

nen kleinen Rausch antrinden, paulu. ве. к земљи (?). Jum inebriari.

Поновипи, им, v. pf. erneuert, renovo. Пона учими, им , v. pf. 1) ein menig er: Поновилисе, имce, v. r. pf, fit еrnеца

lernen, paululum addisco. l) ein wenig ern, (d. i. neue Kleider anziehen), reunterrichten, addoceo paululum.

novor i. e, novas vestes induo. Понеари, (ew it) porbei, u jpät, non (est) Понор, m. (cm) Ort, wo ft ein Stup integrum.

unter die Erde verliert, locus, ubi Понедељак, љка, m. vіdе понедељник. flumen sub terram absconditur: Понедељник (понедељник), m. (Рес, „Од извора води до понора и Срем.) vide понеђељник.

Ilonoc, m. der (eble, erlaubte) Stolz, Понеделник, m, vide понедељник. superbia quaesita meritis. Понедионик, m, vidе понеђељник. Поносан, сна, но , vidе поносит. Понеђељак, љка , m. vіdе понеђељник. Поносапи, ам, v. pf. (048 kino) ei Понеђељнік, m, (Ерц) Der Rontag, wenig auf dem Arme tragen, ulois gedies Junae.

stare infantem. Понемчити, им, (Рес. и Срем.) vide Поносит , па , пo, tols , superhus. понијемчиши.

Поносити, им, v. pf. ein wenig tragen Понемчитисе, имce, (Рес. и Срем.) (ein Kleid), gesto paululum. vidе понијемчиписе.

Поноситисе, имce, v. r. pf. Ким, чим, Понестапии, ане,

V. r. pf. ein wenig C KIIM, C YUM, stolz seyn auf einen, etwas, zu mangeln unfangen, coepi paululum jurе gloriari aliquo ; поноси се од deesse:

њега, gagen einen. „Ако л' mеби понесане блага Піноћй , пі. ј. по ноћи, Ritternat. Понети (поненти), несем, (Рес, и Срем.)

media nox. vidе понијели.

Поношење, р. бав Ctolgieren, superbia. Понетисе (понентисе), несемсе, (Рес. Понуде, f. р. тав einen Wranten ju и Срем.) yidе понијеписе.

Essen angeboten wird, quod aegro. Понизивање, п. Зав Феmütbіgеn, de to comedendum offertur. missio.

Понудиши, им, т. pf. кога, einen nj. Ионизиватисе, зујемсе, т. r. impf. і thigen, ihm etwas anbieten, offero cui demüthigen, se demittere.

quid. Понизитисе, имce, v r. pf. 1) beraь. Понуђавање, п. vіdе понуђање. lassen, demittere se.

Понуђавати, ам, vidе понуђати. Понијемчиши, им, т. pf. (Ерц.) и Понуђање, п. бав Inbieten von Opeifen

Deutschen machen, reddo germanum. (gegen einen Kranken), oblatio cibi. Понијемчинсе, имсе, т. г. pf. (Ерц.) Понуђапи , ам, у. impf. einem feat.

ein Deutscher merden , fio germanus. ken Speisen anbieten, offero cibum aeПонијети , несем , понијо (понијела, groto.

ло), v. pf. (Ерц.) tragen, porto, fero. Понуждиписе, имсе, т. г. pf. in Ruma Понијеписе, несемсе, понијосе (по mer, Elend und Noth gerathen, miser

нијеласе, лосе), v. г. pf. (Ерц.) 1) і fio. hoc tragen, ftolz werden, superbus fio. Tobaba, f. eine Koße, gausapa, amphi2) понијели се (понијети се с ким), tapa. -fi, Bertragen , pänodi , proseffe be. Поњавёпина, f. vіdе поњавҷиңа.

tоmmеn, discordia nata est intеr illos. Поњавица, f. din. рпоњава. Понікао, кли, f. Dав феrроrgеfprojfene, Поњавск, ка , ко, н. п. брдо, Жовен, quod progerminavit.

gausapinus, Поникве, f. р. поље у уничтој на Поњавчина, f. augm. р. поњава. ији.

Поод, m. Die abreife, profectio : доціао „јоникве су дуге и широке,

баш на плоду, ебеп аlѕ i gehen „Сарајлијe силне и бијесне

wollte. Понирање, б. Bas Berfіntеnt (еев Stuf. Поддали, ам, v. pf. ein menia umber:

fes) unter die Erde, fluminis sub ter. geben, obambula. + ram delapsus.

Поде, f. pl. кад отац или мати, или Нояирашы, ре, т. impf. ш. ј. вода, други ко од рода, отиде по оби

каже:

отишли

uxor

pf. der

[ocr errors]

чају да пооди ћевојку први пута по Попа, m, (Рес. и Срем.) vide пoпo. удадби, онда се

Попадали, амо, v. pf, па беr Xeibe (или дошли) у пооде, беr, Befиф ciner fallen, cadimus alius ex alio. Neuvermählten von Seite ihrer Ver: IIonaAnja, f. die Popenfrau, sacerdotis wandten, salutatio patris aut consanguineorum ad maritam.

Попадијин, нa, нo, Set Pоpіn gehörig, Поодини, им; v. pf. 2) Бејифen (bie sacerdotis feminae.

9teupermählte), іnvіѕеrе ad maritаm. Попак, пка, m. bie Bride, gryllus. 2) fortgehen, abeo.

Поnалиши, им, v. pf. jеngеn, uro Поодјутритисе, рисе, т. г.

igne deleo. Morgea rúdt vor, provebitur, proce- Ilonapa, f. eine Speise (altbacken Brot dit matutina hora: док се мало по gerotten und dann abgeschmalzen) i одјутри.

cibi genus. Цицiали некакво дијете: Поодмаћи (говорисе и поодмакнути), „Какосе зове код вас ладна попаMaKHEM, V. pf. ein wenig wegrücken, pa P” А оно казало: „Ми јој се не removeo paululum. 2) sich ein wenig дамо ни оладипи.” entfernen, removeri paululum.

Попарити, им, v. p. abieset , decoquo: Поођани, т. р. они по иду у по. Попасан, cкa, m. ofерао овце у поode, der Besuch diejenigen, die die пасак, обен қад дођу овце из по

Neuvermählte besuchen), salutatores. nacka, das. Lustreiben des Biegs auf Поочим, m. Ber gBablоаtеr, quem pa

eine kleine Weide, von wo sie gea trem appello, cf. побратим.

gen 9 Uhr wieder nach Haufe kommen Поочимиши, им, т. pf. зи поочим wäss (um gemolken zu werden) und dann erst len, appello patrem.

wieder bis zum Abend auf die ordenta Пдочимов, ва , во, бев поочим, ejus liche Eagmeide geben, pastiuncula. quem patrem appello:

Попасковање, п. ба8 21ugey en auf pen Поочиши, им, vidе лоочимии.

попасак, exitas

pecorum

ad depa Поп, m. der Weltgeistliche, sacerdos.

stiunculam (?). у Србији попови немају једнакије

Попасковали, кујем, y, impf. auf pen аљина, него се носе како који оfe nonacąk getrieben werden, agi in pasи може (као и оспали људи); браду попасти, асем, т. p. 1) ein menis

cua matutina. понајвише" имају, а ђекоји је и брију, особимо док су још млади,

weiden, paululum pasco. 2) abweiden, (намо један поп држи по неколико

depascor, abweiden lassen, depasco.

попасти, паднем, v. pf, постао пра села, па кад су свечари у ком селу, онда иде шамо сам, и носи

по сполу, fquen (auf per Oberfläфе).

cado ; рђа га попала! (Stud) möhte кашпо водицу по селима, као н. п. око Богојављенија, Чисте неђеле и

ihn Elend Lefallen! т. д. а у осталим догађајима (н, п.

Попашан, шна, но, на што, lüftern, кад је ко болеспан, кад се роди

appetens. cf. лаком.

Попевање, дијете и п. д.) кад коме запіреба

(Рес, и Срем.) vidе попипоп, треба да му иде кући да га

јевање, зове; ако ли га не нађе код куће, а Попеваши, ам, (Рес. и Срем.) vide он преба да иде за њим по ну

попијеващи.

Попевапіи, ам рији да га поражи (пиако може ка

(Рес, и Срем.) vide, што човек или за њим при дана

попјевали. док га нађе). Кад су понови код Попевка, f. (Рес. и Срем.) vidе посвоје куће, они раде сваке послове

пjевка. домаће, н. п. орӯ, копају, крче, косе, Попепти, ењем (и попнем), v. pf. 1) цијепају, прошће и т. д. као и оста hinaufheben, tollo. -2) (cm.) zuknöpfen, ли сељаци ; као шпо има прича :

claudo. Дијете: Попо! зар и ти чувацІ

„Па отвора попете сенете говеда ?

3) чадоре, auffраптеп , tigo teptorium. * Пон: £ мој синко! те још да су Попітисе, ењемсе (и по-немесе) v. г. моја.

pf. Elimmen steigen, ascendo. , * Онамо су калуђери још старији Попели, ечем, v. pf, Rad, per Reibe

од попова : зашто су богатији и braten, 2c. assare unum ex alio. ођевенији, и боље разумију црквена Попечак, чка , т. п. j, меса, ein ©tüct правила: зашто чешће чаmе у цр Fleisch, um es zu braten, frustum asкси и служе летурђију; а попови

sandum. ђекоји . служе летурђију од годи- Попијевање , п. (Ерц.) дав Cingen une не до године, cf. намасшир и школа, wieder Singen, percantatio.

[ocr errors]
« PreviousContinue »