de, Thierbalge, im Gegensage des Bauchstücks), pars dorsalis.

Полежака, f. Ruturuzbrot, baš zu Ian= ge in Backofen gelegen, panis e zea nimis diu coctus.

Полежати, жим, v. pf. ein wenig liegen, paululum cubo.

Полеkсиja, f. Frauenname,nomen feminae.
Полетање, п. (Рес. и Срем.) vide по-
лијетање.
Полётар, т.

Įflücker (flüger) Bo. Пloлemáрan, pшa, m. gel, avis ad volandum firmata, pennata. Полетати, ећем, (Рес. и Срем.) vide полијетати

flies

gen,

volo.

Поememи, muм, v. pf. (Pec.) Полетети, тим, Полетити, им, v. pf. (Срем.) Полећети, летим, у. pf. (Ep) Полећи, лежем (и полегнем), v. pf. sich legen, sterni, inclinari : „Шеница му по долу полегла Полешкивање, п. дав otmalige Wie. derlegen, intercubatio. Полешкивали, кујем, v. impf. jih oft niederlegen, intercumbo.

Поливање, п. (Срем.) vide пољевање. Поливати, ам, (Срем.) vide пољевати. Полизати, ижем, v. pf. 1) ein menig" lecken, aliquantum lambo. 2) ganz ab lecken, delambo.

Полијегати, ежемо, v. pf. (Ерц.) наф der Reihe ich legen, cubitum eo alius ex alio.

Пoлnjeлej, m. (rohuehoor) der Kronleuch, ter, lychnuchus, polyelaeum. Полијетање, п. (Ерц.) дав liegen, volatio, volatus.

Полијетати, ећем, v impf. (Ерц.) fliegen, volito,

Полипсати, пшемо, v. pf. nah einan. der umkommen (von Thieren), intereo unus ex alio..

Полишати, ам, v. pf. òünnbefcheißen, concaco tenui stercore. Полити, лијем, v. pf. begießen, perfundo.

Пoлиk, m. ein Maß (ein halbes Seidel haltend), hemina.

Пoлnшa, f. die Wandleiste, taenia (in pariete).

Полица, f. 1) dim. 9. пола. 2) ber Be

felbrief, der Wechsel, syugrapha, Поличица, f. 1) dim. 9. полица. 2) дав Haspelbretchen, Weifbretchen, asserculus rhombi,

Полован, вна, но, balo abgetragen,

attritus:

„Ни издвори коња ии оружја, "Ни доламе нове ни половне Половáче, ema, n. ein Faß von einem balben Simer (половину акова), саdus dimidiae amphorae.

Полdвина, f. die Hälfte, dimidium. vide

пола.

Половити, им, v. impf. 1) von пола, halbiren, in zwey theilen, dimidiare. 2) Yoп ловим, zusammen fangen (auf der Jagd), ad unum omnes capio. Пoловbethe, n. das Halbiren, dimidiatio. ПолÓвниga, f. die Halbfrucht (Weizen mit Rogen gemengt, trainisch coржипа), triticum mixtum secali.

Пoлor, m. jaje, mmo ce оставља на гнијезду, да би кокош опет сније ла онhе, das unterlegte Ey, damit die Henne dort lege, ovum subjectum gallinae positurae.

Hoлomap, m. der Dieb der unterlegten Eyer, ovorum suppositorum fur, Hoлoжapa, f. die Diebinn (z. B. Hündin) unterlegter Eyer, (canis) quae fu ratur ova supposita.

Положити, им, v. pf. 1) nicberlegen, pono humi. 2) Futter vorlegen, praebeo pabulum. 3) aosy, einen Zweig ablegen, propago.

Положишисе, имсе, v. г. pf. sich legen, inclinari.

Положниша, f. der Ableger (von der Rebe), propago.

Полoкámи, очем, v. pf. ausschlürfen, absorbere (wie der Hund, die Kaße). Поломити, им, v. pf. zeron, sterno, confringo: поломио вјетар шуМу; поломили копља и т. д. Пoшke, liegend, ut jaceat. Ilonyra, f. die Stange (von Holz oder Metall), palanga, vectis. Полугрошншa, f. Münze, von einem halben Piaster (rpoш), monetae genus. Полудети, дим, v. pf. (Рес.) närri, Полудити, им, v. pf. (Cpem.) wahnsinПloлyhеmи, дuм, v. pf. (Epg.)nig werden, mente capi. Полужити, им,

V. pf. н. п. кошуље, пpehy, laugen, lixivio lavo. Полуњитисе, имсе, v. r.pf. fiufter yor sich hinsehen, au Jpwp sum. Пoлуoka, f. ein Maß (eine halbe oka haltend), mensura dimidiae oкае. Пoлýnamn, aм, v. pf. 1) zerschlagen, contundo, confringo, 2) ein wenig schla. gen, pulso paululum.

Полупатисе, амсе, v. r. pf. полупали се Србљи с Турцима, haben geprü= gelt (im Gefechte), pulsarunt se invi cem (in pugna). Полутан, m. der nur halb einem Bolfs. stamm angehört (weil Vater oder Mutter nicht davon ist), ein Mulatte, patre aut matre barbara natus. Полâk, m. 1) Feldwächter, custos agrorum. 2) eine Art Krankheit, morbi ge pus. 3) der Pole, Polonus.

Пољана, f. bіе

пе, planities. Пољаница, dim. 9. пољана. Пољањице, f. pl. Drt in čer Црна ријека.

Пољачина, f. vide пољак 2.

Поље, п. 1) даš Selo, campus. 2) на поље! Біпац, foras; на пољу, Drau= Ben, foris; с поља, von braußen, foris. 3) ћера ме на поље, іпаив (ит діе Rothburit ju perrichten); fo aud, mitten im Balbe oder Selbe, отишао на поље. Пољевање, п. (Ерц.) дав Begießen, perfusio.

Пољевати, ам, v. impf. (Ерц,) bеgie.

Ben, beschütten, perfundo. Пољевачина, f. они новци, што дају Сватови млади, кад им пољева те се умивају. cf. женидба. Пољице, n. dim. у. поље. Пољкиња, f. bie Dolin, Polona, Пољска, f. Polen, Polonia.

Пољски, ка, ко, н. п. рад, миш Feld, campestris, rusticus.

,

Пољски, ка, ко, 1) polnif, polonicus. 2) adv, polnisch, polonice.

Пољубац, пца, m. der Kuß, osculum. Пољубиши, им, v. pf. einmal tüffen, osculor,

Нољубишисе, имсе, v. r. pf. fidh tüffen,

exosculari se invicem.

Помагајте (мјесто помажите!)! ruft man, wenn große Hoth ift, 6. 23. Räu ber, Feuer, Ueberschwemmung, vòx implorantis auxilium. Помагања, f. baš Xufen um Sülfe, aue xilii imploratio: стоји га помагања. Помагање, п. 1) Vaš Delfen, adjumentum. 2) das Rufen um Hülfe, das Hülfsgeschret, auxilii imploratio, Помагати, мажем, v. impf. 1) helfen, auxilium fero. 2) um Sülfe rufen (поMarajme rufen), auxilium imploro. Помагач, m. ber Belhülfe, Delfer, jutor. Помазати, мажем, v. pf. falben, ungo. Помазивање, п. дав Galben, unctio. Помазивати, зујем, v. impf. falben,

ungo.

ad

Помајка, f. діе аblmutter, quae matris loco habetur. cf. побратим. Помакнути, нем, vide помаћи. Помало, almälig, einzeln, ftüdmeife, paulatim.

Помама, f. bie But, furia, furor: "Синоћ аго из Новога дође, „Како дође помама га нађе: „Вјерној љуби јаде задаваше: 2, Љубо моја, женићусе на те. "Жен'се аго и мени је драго, „Послаћу ти сина у ђеверство. Помаман, мна, но, той, müteno, furosus,

Помамити, им, v. pf. 1) wütenb, tol

machen, in furorem ago, furiosum reddo. 2) nachlocken, allicio ad sequendum. Помамитисе, имсе, v. г. pf. tol, wü. tend werden, coepi furere. Номамљивање, п. дав Zolmerben, fu

riae.

Помамљивати, љујем, v. impf. tol machen. in furorem ago. Помамљиватисе, љујемсе, v. r. impf. tol merben, in furorem agor. Помањкаши, амо, v. pf. vide полип

сати.

Помаћи (говорисе и помакнуши), поМакнем, V. pf. rücken, moveo. Помаџариши, им, v. pf. zum Unger machen, facio esse Ungarum. Помаџаритисе, имсе, v. r. pf. ein Unger werden, fio Ungarus. Помељавити, им, v. pf. Bertâuen, mandere; кашто кад оће ђеца да забране једно другом говорити, оңДа једно рече: „Пун кош жаба, пун кош црви, пун кош гуја (и т. д.) : ко се јави, све да помељави, па већ онда не смије ниједно проговорити.

Поменути, нем, v. pf. коме што,

einem etwas erwähnen, mentionem facio. Померити, им, (Рес. и Срем.) vide помјерити.

Померитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide 2 помјеритисе.

Помести, мешем, v. pf. tehren, verro. Помести, мецем, v. pf. vermirren, confundo.

Поместисе, Метемсе " V. r. pf. sich verirren (z. B. im Zählen), erro. Помешање, п. 1) bas Begmerfen, заб ren lassen, abjectio. 2) das Mißgeba ren, abortio. Помешати, ећем, v. impf. 1) megles gen, abjicio, dimitto. 2) mißgebären, abortio. 3) (v. pf.) nach der Reihe hins legen, pono aliud' ex alio.

Помешина, f. bie Mageburt, secundae partus.

Пометно гувно, п. ни о тон, ни о грм, већ на пометно гувно. cf. вјештица.

Пометнути, нем, v. pf. 1) ginlegen, pono, dimitto. 2) mißgebären, abortio. Помешати, ам, (Рес. и Срем.) vide помијешати,

Помије, f. pl. vide сплачине. Помијешати, ам, v. pf. (Ерц.) vermi. schen, commisceo.

Помилање, п. дав Servorzeigen, protensio (ut quid promineat). Помилар, т. (у Сријему) бег

le bringt, qui molendum adfert frumentum.

Помилати, ам, v. impf. herborzeigen, protendo, facio ut quid emineat. Помилатисе, амсе, v. г. impf. bere vorragen, protendi, prominere.. Помилети, лим, (Рес.) vide помиљеПомилиши, им, (Срем.) ти. Помиловати, лујем, v. pf. 1) liebkosen, blandior, demulceo. 2) господи помилуј! Serr, е barme bidh! (Mirhen. flavisch, im Gebete). Помиљеши, лим, v.pf. (Ерц.) Friedhen, coepi repere.

Помињање, п. дав Ermähnen, mentio. Помињати, њем, v. impf, erwähnen, mentionem facio.

Помириши, им, v. pf. ausföhnen, reconcilio.

Помиритисе, имсе, v. г. р. і реко föhnen, reconciliari.

Помисао, сли, f. ber Bebante, cogitatio: знам његову помисао. Помислити, им, v. pf. auf bеп

е.

danken kommen, venit mihi in mentem. Помицање, п. дав Rüden, promotio. Помицами, ичем, v. impf. rüden,pro

moveo.

Помицашисе, ичемсе, v. r. impf. Пф rücken, moveri.

Помишљање, ц. baš Bebenten, perpensio.

Помишљати, ам, v. impf. bebenten, • anfangen ju benten, auf ден Зедан. ten Eommen, venit mihi in menterm. Помјериши, им, v. pf. (Ерц.) 1) паф Der Reihe abmeffen (оде аbmagen), emetior, expendo. 2) yon der Stelle ru: Fen, moveo.

Помјеришисе, имсе, v. г. pf. (Ерц.) sich von der Stelle bewegen, moveri locò, Помладити, им, v. pf. berjüngen, juvenem reddo, renovo. Помладитисе, имсе v. г. pf, f. ber jungen, juvenesco. Помлађивање, п. дав Berjungen, renovatio, restitutio juventutis. Помлађивати, ђујем, v. impf. п gen, renovo, reddo juvenem. Помлађиватисе, ђујемсе, v. r. impf. lich verjüngen, juvenesco. Помлашиши, им, v. pf. erschlagen, concido, contundo: помлатила киша јагањце.

Помлачищи, им, v. pf. lau märmen, tepidum reddo. Помодриши, им, v. pf. bäuliф тег. den, livesco. Помоз Бог, каже Србљин Србљину Помози Бог, (и другом човеку, који није Србљин) кад се састану око подне (као у јутру добро јутро, а у вече добар вече); а онај му одговори: Бог щи помогао.

Помор, m. bie Сенфе, lues, pestis. Поморавац, вца, m. ber Inwohner ber Morava, accola Moravae fluminis. Поморавка, f. діе Ипwohnerin der Mo raba, circummoravana. Поморављанин (поморављанин), ка vide поморавац. Поморавље, п. bie Begend an der tava, regio circum Morayam flumen. Поморавски, ка, коя an der Morava gelegen, circummoravauus. Помориши, им, v. pf. 1) umbringen (nach der Reihe), interficio. 2) dahine raffen, abripio. 3) ermüden, fatigo. Поморитисе, имосе, v. r. pf. (in Men ge) müde werden, fatigati sumus, Поморишац, шца, m. einer som Gea biete der Marosch, circummarisinus. Помаришка, f. 1 ein Frauenzimmer Поморишкиња, f. bom Масові biete, circummarisina. Помосковити, им, v. pf. zum Ruffen (Moskauer) machen, reddo Mosqua

num.

Помосковитисе, имсе, v. r. pf. Ruffe werden. fio Mosquanus. Помотњик, m. vide помоћник. Помолњица, f. vide помоћница. Помоћ, f. bie gülfe, auxilium. Помоћи, можем (и помогнем), могао, v. pf. belfen, adjuvo, au

xilior.

по

Помоћник, т. (говорисе и помопњик), ber Selfer, adjutor. Помоћница (помошњица), f. bie Hels ferin, adjutrix: свепла Тројица да буде помошњица (кад напијају). Помреши, ремо, помоли, (Рес. и Срем.) vide помријепіи.

Помрзнутисе, несе, v. r. pf. gefrieren, congelari.

Помријеши, ремо, помрли, v. pf. (Epy.) dahin sterben, emorior. Помочаши, чи, v. pf. н. п. мјесец сунце. 1) verfinfert werden, deficio. 2) помрчао мјесец, fфeint іt (mir erst nach Mitternacht aufgehen). Помрчина, f bie intern, tenebrae. Помусти, зем, v. pf. melten, mulgeo. Помушиши, им, v. pf. очи, бедила keln (das Gesicht), visum, hebetare. Помушишисе, имсе, v. r. pf. fi trüs ben (vom Wetter), obscuror. Понављање, п. дав Erneuern (eines Вел häudes), renovatio

Понапитисе, пијемсе, v. r. pf. fich eis nen kleinen Rausch antrinken, paululum inebriari.

Понаучити, им, v. .pf. 1) ein wenig er. lernen, paululum addisco. g) ein wenig unterrichten, addoceo paululum. Понеари, (езі) vorbei, zu fpåt, non (est) integrum.

Понедељак, љка, m. vide понедељник. Понедељник (понедељник), m. (Pec. и Срем.) vide понеђељник. Понеделник, m. vide понедељник. Понедионик, m. vide понеђељник. Понеђељак, љка, m. vide понеђељник. Понеђељник, m. (Ерц) ber Montag, dies lunaé.

Бесаб.

Понизиватисе, зујемсе, v. г. impf. fid demüthigen, se demittere. Понизитисе, имсе, v. r. pf. laffen, demittere se. Понијемчити, им, v. pf. (Ерц.) зит Deutschen machen, reddo germanum. Понијемчишисе, имсе, у. г. pf. (Ерц.) ein Deutscher werden, fio germanus. Понијети, несем, понијо (понијела, ло), v. pf. (Ерц.) tragen, porto, fero. Понијетисе, несемсе, понијосе (понијеласе, лосe), v. r. pf. (Ерц.) 1) і hoch tragen, stolz werden, superbus fio. 2) понијели се (понијети се с ким), fih jertragen, Dändel, proz bé Fommen, discordia nata est inter illos. Поникао, кли, f. bab Servorefproffene, quod progerminavit. Поникве, f. pl. поље у Ужичкој наији.

,, Поникве су дуге и широке, „Сарајлије силне и бијесне Понирање, п. bas Berfinten (ves luf. fes) unter die Erde, fluminis sub ter ram delapsus.

Понираши, ре, v. impf, m. ј. вода,

sich unter die Erde verlieren, sub ters ram abeo (de flumine).

Понићи (говорисе и поникнути), ник» нем, v. pf. 1) auffproffen, progermino. 2) (ст.) Сви јунаци ником поникоше, т.ј. укочишесе као да су из земље изникли (?); или оборише главе к земљи (?).

Поновити, им, v.pf. erneuern, renovo. Поновитисе, имсе, v. r. pf. fich erneu= ern, (d. i. neue Kleider anziehen), renovor i, e, novas vestes induo. Понор, m. (ст.) Srt, wo fi ein lug unter die Erde verliert, locus, ubi flumen sub terram absconditur :

Од извора води до понора Понос, т. бет (eble, erlaubte) Gtols, superbia quaesita meritis.

Поносан, сна, но, vide поносит. Поносаши, ам, v. pf. (baš Kind) cin

wenig auf dem Arme tragen, ulnis ge

stare infantem.

Поносиш, та, шо, ffolk, superbus. Поносити, им, v. pf. ein wenig tragen (ein Kleid), gesto paululum. Поноситисе, имсе, v. г. pf, ким, чим, с ким, с чим, tol fen auf einen, etmas, jure gloriari aliquo; поноси се од њега, gegen einen. Поноћи, т.ј. по ноћи, Mitterna$t,

media nox.?. Поношење, п. baš

tolzieren, superbia. Понуде, f. pl. was einen Rranfen jum Sifen angeboten wirò, quod aegro. to comedendum offertur. Понудити, им, v. pf. кога, einen nö. thigen, ihm etwas anbieten, offero cui quid.

Понуђавање, n. vide понуђање. Понуђавати, ам, vide понуђати. Понуђање, п. дав Unbieten von Speifen (gegen einen Kranken), oblatio cibi. Понуђаши, ам, v. impf. einem Aran ken Speisen anbieten, offero cibum aegroto. Понуждитисе, имсе, v. r.pf. in Rum= mer, Elend und Noth gerathen, miser

tio.

Ioaва, f. eine Koße, gausapa, amphitapa.

Поњавешина, f. vide поњавчина. Поњавица, f. dim. . поњава. Поњавски, ка, ко, н. п. брдо, Ковен, gausapinus.

Поњавчина, f. augm. y. поњава. Поод, т. діе 2lbreife, profectio: дошао баш на пооду, ебеп аl і деbеn mollte. Побдаши, ам, v. pf ein menig umеr gehen, obambula.

Пооде, f. pl. кад отац или мати, или други ко од рода, отиде по оби

чају да пооди ђевојку први пут по удадби, онда се каже: отишли (или дошли) у пооде, ber Befuch einer Reuvermählten von Seite ihrer Ber= wandten, salutatio patris aut consanguineorum ad maritam. Поодити, им, v. pf. 1) Беfuhen (bie Heuvermählte), invisere ad maritam. 2) fortgehen, abeo. Поодјутритисе, рисе, . г. pf. ber Morgen rüdt vor, provehitur, procedit matutina hora: док се мало поодјутри.

Поодмаћи (говорисе и поодмакнути), макнем, v. pf, ein menig wegrücđen, removeo paululum. 2) sich ein wenig entfernen, removeri paululum, Поођани, m. pl. они што иду у поoдe, der Besuch (diejenigen, die die Neuvermählte besuchen), salutatores. Поочим, т. der Babivater, quem patrem appello, cf. побратим. Поочимити, им, v. pf. zum поочим та len, appello patrem.

Поочимов, ва, во, дев поочим, ejus quem patrem appello: Почити, им, vide пооҷимити. Пon, m. der Weltgeistliche, sacerdos. У Србији попови немају једнакије аљина, него се носе како који оће

и може (као и остали људи); браду понајвише имају, а ђекоји је и брију, особито док су још млади, Онамо један поп држи по неколико села, па кад су свечари у ком селу, онда иде шамо сам, и носи кашто водицу по селима, као н. п. око Богојављенија, Чисте неђеле и т. д. а у осталим догађајима (н. п. кад је ко болестан, кад се роди дијете и т. д.) кад коме затреба поп, треба да му иде кући да га зове; ако ли га не нађе код куће, а он треба да иде за њим по ну. рији да га тражи (тако може кашто човек ићи за њим три дана док га нађе). Кад су понови код своје куће, они раде сваке послове домаће, н. п. ору, копају, крче, косе, цијепају прошће и т. д. као и остали сељаци ; као што има прича: Дијете: Попо! зар и ти чувац говеда?

་Поп: Е мој синко! те још да су

Попарити, им, v. p. абеден, decoquo. Попасан, ска, т. оћерао овце у попасак, одес кад дођу овце из попаска, дав Нuštreiben des Biens auf eine kleine Weide, von wo sie ges gen 9 Uhr wieder nach Haufe kommen (um gemolken zu werden) und dann erst wieder bis zum Abend auf die ordent liche Tagmeide gehen, pastiuncula. Попасковање, п. баз издеhen auf den попасак, exitus pecorum ad depastiunculam (?).

qua matutina.

Попасковати, кујем, v. impf. auf de попасак getrieben werden, agiin pasПопасти, асем, v. pf. 1) ein menig weiden, paululum pasco. 2) abweiden, depascor, abweiden laffen, depasco. Попасти, паднем, v. pf, попао пра по столу, falen (auf der Oberflähe). cado; рђа га попала! (Glud) möt ihn Elend Lefallen!

Попашан, шна, но, на што, lütern, appetens. cf. лаком.

Попевање, (Рес. и Срем.) vide попијевање.

Попеваши, ам, (Рес. и Срем.) vide Попеваши, ам, (Рес. и Срем.) vide попијевати. попјевати.

Попевка, f. (Рес. и Срем.) vide попјевка.

Попети, ењем (и попнем), v. pf. 1)} hinaufheben, tollo. 2) (cm.) suknöpfen,

claudo.

,,Па отвора попете семете

3) чадоре, quffpannen, ligo tentorium. Попетисе, ењемсе (и попнемсе) v. г. pf. Flimmen, teigen, ascendo., Попећи, ечем, v. pf, nah Der Reihe

braten, 20. assare unum ex alio. Попечак, чка, т. п.ј, месa, ein Stüd

Fleisch, um es zu braten, frustum assandum.

Попијевање, п. (Ерц.) дав Singen инд wieder Singen, percantatio.