fingen, canto, percanto:

Ви пијеше и попијевате, ,,А мој Гојко лежи у павници Попik, m. чуг, врабаu, eine Art Spiels, dem Ballschlag ähnlich, ludi genus. Попин, на, но, без попа. Попина, f. augm. 9. поп. Попипаши, аm, v. pf. betasten, contrecto. Пonúрaже, n. das Bleichen, insolatio (eig, das Eintauchen ins Wasser). Попирати, ам, v. impf. н. п. платно, eintauchen, aquae immergo, aquae imbuo insolandum.

Пописати, ишем, v. pf. befreiben, describo.

Попиши, пијем, v.pf. 1) auštrinfen, ebibo, epoto. 2) vertrinken, bibendo absumo. Попими, нм, v. impf. zum Popen weihen, consecro sacerdotem.

Попишисе, имсе, . г. impf. sich zum
Popen (Priester) weihen lassen, geweiht
werden, consecror sacerdos.
Попица, m. dim. 9. попа.
Попишаница, f. die Bettbrunzerin,

њети.

Поплакаши, ачем, v. pf. ein wenig weinen, paululum fleo. Поплакати, ачем, V. pf. ausschwem. men, eluo.

Поплакиване, n. 1) das Weinen (der Anfang davon), solutio in fletum. 2) das Ausschwemmen, elutio. Поплакивати, кујем, v. impf. 1) ans fangen ju meinen, in fletum solvi. 2) Qu$. schwenken, eluo. Поплашшими, им, v. рf. 1) erschrecken, terrefacio. 2) abschrecken, deterreo. Поплашишисе, имсе, v. г. pf. 1) er schrecken, terrefio. 2) sich abschrecken Tassen, deterreri.

поплијенити.

Поплести, ешем, v. pf. zueten, perplecto, absolvo plexionem. Пonлem, m. 1) das Geflechte, Flechts werk am Zaune, crates? 2) tapапе на noпaem, geflochtene Strümpfe (die nicht gestickt werden), tibialia nexa, non pingenda acu.

Пonлemâже, n. das Ueberflechten, plexio Поплешаши, лekem, v. impf. überflech ten, plecto.

Пoплиjéниши, нм, v. рf. (Epy.) vide оплијенити:

Попљење, п. дав Beihen zum Фореп, ordinatio.

Попљескати, ам (и попљештем), V. pf. mit der flachen Hand schallend schlagen, cava vola percutio. Попљеснивищи, им,, v. pf. фі meln, situ corrumpi.

Пoпьувamи, ьуjем, v. pf. bespeien,

Пoпoвâже, n. der Priesterdienst, sacerdotium.

Пóповamи, пyjeм, v. impf. Pope feyn,

sum sacerdos; шmо ши мени пoпуjeu (willst mich belehren, moralisiren). Поповина, f. das Einkommen vom Pries fterthum, reditus sacerdotalis. Поповскй, ка, ко, 1) Poрen-, pries fterlich, sacerdotalis. 2) adv, wie ein Pope, sacerdotis more.

Попôвсшво, n. das Priesterthum (die Würs de), sacerdotium, dignitas sacerdotis. Поправиши, им, v. pf. 1) verbeffern, res

pariren, reparo, 2) vide пoградиши 2. Honравишисе, имсe, v. r. pf. sich bef= fern, emendari.

Поправљање, п. дав Repariren, reparatio. Поправљаши, ам, V. impf. repariren,

поде, поф einmal farzen, gleichfam zum Beschluße, repedo. Попрегнути (попрећи?), нем, у. pf. angiehen, anfpannen, intendo, adduco. Попрезање, п. даš Unziehen (3. 5. дев Sattelqurt6), intensio, adductio. Попрезати, ежем, v. impf. н. п. коњу лан, anziehen, adduco. Попреко, (Рес. и Срем.) vide попријеко. Пonpem, m. mit Üsche bedeckte glühende Kohlen, cineres igni impositi. Попретати, ећем, vide запретати. Попрешити, им, (Рес. и Срем.) vide попријешити.

Попрећивање, n. baš halblaute Деођен, das Bedrohen, subminatio. Попрећивати, ћујем, v. impf. Бедго ben, minor leviter, subminor. Попржиши, им, v. pf.röften (in frigo.

mal;),

Попригати, ам, v. pf. röften, frigo. Попријеко, (Ерц.) quer, son der Seite,

e transverso.

Попријешити, им, v. pf. (Ерц.) бе. drohen, minor.

Попроћи, ођем, v. pf. ein wenig bor. beige hen, paululum praetereo. Попоскати, ам, у. pf. befprüßen, аspergo.

Попузивање, n. baš Weihen, recessio. Попузивати, зујем, v. impf von ber Stelle meichen, cedo loco. Попузнути, нем, v. pf. von der Stelle weichen, recedo, loco cedo. Попурити, им, v. pf. и. п. кукуруз, am Feuer braten, rösten, torreo. Попустити, им, v. pf. 1) nadolaffen, remitto: попустила зима. 2) laffen, concedo: не попусти, Господе Боже, области нечастивоме и некрштеHOMе, heißt es in einem Volksgebete. Попуститисе, имсе, v. r.pf. fih niht mehr mehren, der Zudringlichkeit nachgeben, concedo.

Попутнина, f. ber Botenlosп, біе ед ehrung, viaticum.

Попуцати, амо, v. pf. nah ber Reihe bersten, rumpor. Попуцивање, п. 2) дав Springen, Bers føringen, diruptio. 2) das Hallen der linten, sonitus telorum emissorum. Попуцивати, цује, v. impf. 1) aufan. gen zu zerspringen, rumpi. „Дојке расту, тоже попуцују

2) hallen, erschallen (von den Flinten),

sono:

„Започеше пушке попуциват „Нешто пушке попуцују често Попушити, им, v. pf. ein wenig rau. chen (Tabak), paululum nicotianae duсо. 2) н. п. лулу дувана, eine pfeife ausrauchen, exhaurire fistulam.

Попуштање, п. 1) бав Ra laffein, re missio, 2) das Ueberlassen, concessio. Попуштати, ам, v. impf. пафа remitto. 2) überlaffen, laffen, relinquo, concedo.

Попуштати, ам, v. pf. alle паф бет Reihe entlaffen, dimitto omnes ( car ceribus).

Попуштантисе, амсе, v. r. impf. überlassen, nicht wehren, nicht sträuben, dedere se

Попче, ета, n. ber junge Pope, junge Priester, sacerdos juvenis. Поравнаши, ам, v.pf. vergleichen, con cilio, compono. Поравнаплисе, амсе, v. r, pf. sich vers gleichen, componor, concilior. Поравними, им, v. pf. ebnen, exae. quo, complauo.

Поравњивање, п.рав onen, complanatio. Поравнивати, њујем, v. impf. enen, complano,

Поради, vide ради.

Порађање, п. дав Areißen (дав Веба. ren), parturitio.

Порађатисе, амсе, v. impf. Ereigen (gebären), parturio.

Поразитми, им, v.pf. човека, zu Gruno rihten, ffrafen, perdo: поразила га мати Божја.

Поранити, им, v. pf. (у Сријему пода раниши) früh qufbredhen, mane moveri. У Србији ђешто кад назове Србљин Србљину добро јутро, а он га онда запити: Јесил поранно?

Пораниши, им, v. pf. ein wenig füta tern, paululum pabuli praebeo. Порасти, стем, v. pf. wachfen, suc

Поребарац, her wort in einem Spiel, vox joci caussa efficta: мој отац поребарац, моја мати поребруша, поребрисе поред ватре. Поребрисе, ст. поребарац. Поребруша, Sherimort in einem Spiel, vox jocosa, cf. поребарац. Поревенилисе, имосе, v. r. pf. fich zusammenthun, eine Collecte machen, contribuimus singuli.

Порегивање, п. дав Brummen девин des, immurmuratio.

Порегивати, гујем, v. impf, von Beit zu Zeit brummen (vom Hunde), immurmuro, admurmuo. Поред, небеп, penes.

Поредо, (ст.) vide напоредо: „Поредо нам раке ископајше Поредовник, . der abwechselnd das Reht hat zu mahlen (in einer gemein= schaftlichen Mühle), qui ex ordine molae jus habet.

Поредовнички, ка, ко, н. п. воденица, Reihe, sociorum, societatis mola. Поредом, паф der Reihe, reihum, (ex ordine. Поредом се и у воденици меље. Поредом се и говеда лижу. Поређати, ам, v. pf. reihen, in Reihe aufstellen, dispono :

„По бедену поређа барјаке Пореза, 1. (ђекоји говоре порез, т.) die Steuer, Abgabe, vectigal, Пoрезу удари паша на наију или на кнежине, а оборкнез са сеоским кнезовима и с кметовима разгоди је на села, а селјаци је потом порежу (или разрежу) између себе. Порезе обично дају се двије: БурЂевска и Митровска (у прољеће и У јесен).

,

Порезати, ежем v. pf. 1) schneiden, sciudo. 2) порезу, діе Steuer unter fich wertheilen, vectigal impositum inter se distribuere (quantum quisque det ex proportione). 3) аљине, пеіден, scindo uni et alteri ex ordine. Порезатисе, режемсе. v. r. pf. fich (in den Finger) schneiden, cultro vul.

nerare se,

Порезивање, п..дав фисіден, scissio,

sectio.

Порезиваши, зујем, v. impf. vide pe

зати.

Порекло, п. (у Сријему и у Бачк.) viбе подријетло. Пореметити, им, v. pf. verrücken, in Unoronung bringen, perturbo. Пореметитисе, имсе, v. r. pf. in Unordnung kommen, perturbor. Порење, п. дав luffdneiden, discissio. Порепити, им, v. pf som Slauben abfallen maфen, abduco a fide (von реп да има, као пас). Порепитисе, имсе, v.r. pf. vom Slau.

ben abfallen, a fide descisco, fio canis. Порећи, ечем, v. pf. wiverrufen, re

„Од зла рода нек није порода Не имао од срца порода „И лијепи пород изродили Породиља, £ біе офиerin, Kinobetter rin, puerpera,

Породиши, им, (ст.) vide родити: „Нијел мати породила сина Породилисе, имсе, v. г. pf. gebären in das Kindbett kommen, pario. Порођај, m. bie Niebertunft, partus. Порођачитисе, имсе, v. г. pf. Be= schlechtsverwandter, Vetter werden, fio consanguineus.

Поросити, им, v. pf. поросила киша, es hat ein wenig geregnet, als wenn Thau gefallen wäre, irroro.

Пopma, f. der Kirchhof (besonders bei Klosterkirchen), area circa aedem. Пopy6, m. der Saum, limbus. Порубити, им, v. pf. einfäumen, lim. bo circumdo. limba

Порубљивање, п. дав äumen, tio, circumdatio limbi. Порубљивати, љујем, v. impf. fäumen,

circumdo limbum.

Порука, f. діе Betellung, дав ntbie= ten, mandatum. По порукама вуци меса не једу.

Поруменити, им, v. pf. (Срем ) roty Порумењети, ним, v. pf. (Ерц.)mer. den, erubesco.

Порусипи, им, vide помоскОВИТИ. Порусишисе, имсе, vide помосСКОБИ

шисе.

Поручати, ам, v. pf. 1) ein wenig

mittagmafen, paululum prandeo. 2) gang aufeffen, consumo, comedo. Поручивање, п. даš ntbieren, Gagen lajfen, mandatio.

Поручивати, чујем, v. impf. fagen lafs fen, entbieten, mando. Поручити, им, v. pf. fagen laffen, mando.

Порушити, им, v. pf. кога, in Erqueт verfeßen, in squalorem luctumque coujicio.

Порушитисе, имсе, v. r. pf. in Zrauer verseßt werden, in squalorem et luctum conjicr.

colloco.

Посађиватисе, ђујемсе, v. r. impf. ( feren, consideo. Посан, сна, но, vide постан. Посао, сла, m. baš Befchäft, negotium. Посати, сем, v. pf. 1) quffaugen: exsugo, lactor. 2) посале овце, краве haben gesäugt, lactarunt, Посвађати, ам, v. pf.enten, coma mitto homines inter se, discordes reddo, discordiam inter illos concilio.' Посвађатисе, амосе, v. r. pf fіch ents discordes fimus. zweyen, Посвајање, п. дaš ucignen, arгода

tio.

Посвајаши, ам, v. impf. аптабен, zueignen, sibi vindicare, arrogare. Посваљивати, љујем, v. pf. nach der Reihe herab (binab) mälzen, devolvo

aliud ex alio.

Посведочити, им, (Рес. и Срем.) vide посвједочити. Посветитисе, имсе, v. г. pf. beilig merben, sacer fio, sacror. Посветносе као купус у гузици; "Десна ти се посветила рука Посветлиши, им, (Рес. и Срем.) vide посвијетлити.

Посвијетлити, им, v. pf. (Ерц.) сін wenig leuchten, paululum admoveo lu men, lumen praefero. Посвињитисе, имсе, г. pf.

dhwein

merbert, fio sus. Какогођ што се код Срба човек повампири, такоТурци приповједају да се код њи посвињи. Приповиједају да су некаква бега, који се посвињио, тражили по свињама, па га нијесу могли познати, док му нијесу опазили прстен на предњој нози. Посвирати, ам, v. pf ein wenig pfeis

Поседлица, f. vide подседлица. Посејати, јем, (Рес. и Срем.) vide - посијати.

Посек, m. (Рес. и Срем.) vide посјек. Посериш, т. н. п. избили га до посериwa, (im Scherze, usque dum cacaret). Посерко, m. (ein mütterlidhes heltwort) du kleiner Scheißer! cacator parvulus. Песести, седем (и поседнем), (Рес. и Срем.) vide посјести.

Посестрима, f. bie sahifamefter, quart sororem appello; baђer посестримити одет посестрими.

Посећи, сечем, (Рес. и Срем.) vide пoсјећи.

Посећисе, сечемсез (Рес. и Срем.) viде посјећисе.

Н. П.

Посијати, јем, v. pf. (Ерц.) fäen, fe= Вен, sero (шеницу, лан, диње). Посинак, нка, m. (voc. посинко! У пјесмама "Мој посинко Краљевићу Марко а у говору говорисе и посинче) 1) der Wahlsohn, quem filium appello. 2) der angenommene Sohn, fillus adoptivus. Посинити, им, v. pf: i) Sohn nennen, filium appello. 2) an Sohnes Statt annehmen, filium adopto.

Посипање, m. 1) beftreuen, conspersio 2) das Begießen, Beschütten, perfusio. Посипати, ам (и посипљем), v. impf. i) bestreuen, conspergo. 2) beschütten, perfundo. Посисати, ам (говорисе и шем), vide посати. Посједање; п. (Ерц.) vaš duffisen, conscensus equi.

поси

Посједами, амо, v. pf. (Ерц:) 1) fi fееt (einer nach dem andern), consideo. 2) (v. impf:) коња, qufs Pferò freigen, conscendo equum.

Hocje, m. (Ерц.) vide зимина. Посјести, сједем (и посједнем), v. pf. (Ерц.) м. ј. коња, befteigen, conscendo equum.

Посјећи, сијечем, v. pf. (Ерц.) 1) аб.

bauen, педесauen, caedo. 2) водениny, die Mühlsteine aufklopfeu, exacuo. Посјећисе, сијечемсе, v. г. pf. (Ерц ) sich schneiden, hauen (in den Finger Fuß), scindendo vulnero. Поскакати, качемо, v. pf, nach beg Reihe aufspringen, omnes prosiliuurts

Поскакивање, п. дав Süpfen, Sprin= gen, exsultatio. Поскакивати, кујем, v. impf. büpfen, exsulto.

Поскање, п. дав Serbeilofen beв Ral. bes, Lammes, das noc, noc sagen, cum allicio vitulum aut agnum, ѵоже пое q. d. veui ad lactendum (посами). Поскати, ам, v. impf. baš & 16 обет gamm lofen, dico пос, пос, alliciens vitulum aut agnum.

Поскидати, ам, v. pf. na ber Reihe herabthun, demitto, demoveo, Поскикивање, п. дав 2luffreyen, stri

dor.

Поскикивапні, кујем, v. impf. auf. schreyen, strido.

Поскочити, им, v. pf. auffpringen, prosilio.

Поскочица, f. bie Zanzmeife, дав Kolo= liеd, cantus saltatorius. Највише се говори у млож. броју поскочице, .. као крашке пјесме, што момци говоре и подвикују у колу кад играју, н. п. "Она цупа ,,Данас сутра. „Никад ништа "До издржи ,,Опанака,

-

„Ај уј не луду

"С туђом љубом не другу: „Туђа љуба пасја вјера, ,,Намамиће, превариће. "Скочи коло дупе голо. „Како радиш и горе ће. ,,Опа цупа

99

„Под њом рупа,

„Мучи враже,

"Ко ти каже? „Није једна ,,Веће двије.

Поскочице су голово све тако срамошне, да и осим кола не смије нико ни поменулии; а у колу и нико за срамоту не прима. Младе и ђевојке, старци и бабе, учине се као да и не чују што момци говоре. Ја сам слушао и гледао (у Јадру у Беговој Љешници) ђе Турци сједе, а Србљи око њи играју и подвикују : „Опа цупа данас сјутра, "Наше ноге, Турска земља; "За то Турци и не маре; "Силне баше говна једу, „А субаше таслаишу, Поскупети, пим, v. pf (Pec.) tm Prei, Поскупити, им, v. pf. (Срем.) fe fteigen, Поскупљети, пим,v. pf.(Ерц.) theurer werden, fio carior, consto majori pertio. Поскура, f. (angeeignet aus просфора) Die hoftie, panis liturgicus,

Поскурица, f. dim. 9. поскура. Поскурњак, т, ber golfhnitt, um bie поскурица зи zeichnen, annulus (ligneus) signaudae hostiae (IC. XP. NIKA). Посланик, n. ber Befanòte, ablega

tus.

Посланица, f. m. ј. књига, дав Gende schreiben, epistola. Посластице, f. pl. bіе dleđeren, e đerbiffen, cupediae, scitamenta. Послати, пошљем (и пошаљем), . pf. senden, schicken, mitto. После, (Рес. и Срем.) vide послије. Последак, шка, ш. (Рес. и Срем.) vide

пошљедак.

Последњи, ња, ње, (Рес. и Срем.) viДе пошљедњи.

Послени, на, но, н. п. дан, доба, Arbeits, Werk -, laborandi (tempus), (dies) profestus.

Посленик, m. ber Xrbeiter, operarius. Послепели, пимо, (Рес.) vide послиПослепищи, имо, (Срем.) [јепити. Послеташи, лећемо, (Рес. и Срем.) vide послијетати.

Послије, (Ерц.) 1) паф, post. 2) nahs ber, postea.

Послијепити, имо, v. pf. (Ерц.) па Послијепљети, пимо, v. pf. (Ерц.)

дес

Reihe blind werden, erblinden, oculis capi alius ex alio.

Послијешати, лијећемо, v. pf. (Ерц.) nach einander herabfliegen, devolo alius ex alio. Пословање, п. das Arbeiten, labor,

Пословач, m. (cm.) vide посленик : ,,Сви орачи и копачи,

, И по кући пословачи Пословица, f. eine &rt Gullабірае, deren die Bauern zweyerley, die gro Be und kleine, haben (Rothwälsch ?), linguae fictae genus, fictae ex lingua patria, interpolatis singulis syllabis, м. п. добродонашенесловиси ведоводобреде, т.ј. донеси воДе; то се каже великом пословицом, а малом: дијодонијенесиси вијоводиједе и ш. д. Пословички, rothmåif, lingua ficta. Послуга, f. діе Веденин, ministratio Послуживање, п. дав Бедіепnen, ministratio.

Послуживати, жујем, v. impf. кога, bedienen, ministro alicui.

Послужиши, им, v. pf. 1) Бедіенеп, ministro. 2) dienen, servisse. Послушан, шна, но, gehosfam, dicto audiens.

Послушаши, ам, т. г. pf. 1) кога, einem