Посмрче, чета, п. дијете, које се роди послије очине смрти, бег Па geborne, Spätling, postumus. Поснї, на, но, н. п. дан, Jajtens, jejunii.

Посняк, m. ber offer, jejunator. Посница, f. bie Katerin, jejunatrix. Поснути, нем, v. pf. пос, пос fа gen, dico пос пос, vitulum aut agnum alliciens.

Пособице, f. pl. Zöchter nah Ber Heine, filiae ex ordine, nullo interposito filio. Посолити, им, v, pf. 1) einfalzen, sallio. 2) mit Salz bestreuen, salem adspergo.

Посбици, обаца, m. pl. öбие, бі nach einander, ohne durch Töchter un terbrochen zu werden, zur Welt kom, men, filii ex ordine, quin filia inter

venerit:

„Роди мајка девет пособаца Поспа, f. zerfleinte Sifenfpänne, biе auf naffe ichmart zu färbende Stoffe gestreut werden, stricturae ferri comminutae quae adsperguut ur paunis nigro colore imbuendis. Поспавати, ам, v. pf. ein menig fla. fen, paululum dormio. Поспати, спимо, v. pf. na ber Reiђе einschlafen, obdormiit alius ex alio. Посрамити, им, v. pf. be[фâmеn, pudorem injicio.

Посрање, п. дав heißen (perfective), cacatio. Не би с њим отишао ни на посрање.

Посрати, серем, v. pf. beheißen, con

сасо.

Посратисе, серемсе, v. г. pf. 1) fhei

Ben, caco. 2) sich selbst verunreinigen, concacat seipsum infans.

Посрбими, им, v. pf. zum Gerben ma chen, ferbisiren, verserben, reddo serbum, serbicum.

Посрбишисе, имсе, v. г. pf. ein Ser be werden, fio serbus. Пособљавање, п. vide собљење. Пособљавати, ам, vide србити. Посребриши, им, v. pf. versilbern, argento obduco.

Посред, mitten, burh, per medium посред главе; посред сриједе.

Посркати, срчем, v. pf. gönzlich auf schlürfen, absorbeo.

Посонути, нем, v. pf. baš Gleidiges wicht verlieren, inclinor in alteram partem, excido aequilibritate, acquilibrio посрнуо пијан.

Посро, m. vide посерко.
Посртање, п. даš Umidmanfen, Um
fallen (eines Zrunfenen), ruitio.
Посршати, срћем, v. impf.umfman.
Fen, umfallen, ruo.

Посm. m. bie Kajte, jejunium.
Постав, m. vide платно 1.
Постава, f. baš Suiter (veš Sleibeš),
munimentum vestis, subsutura.
Поставити, им, v. pf. 1) аљину, дав

leib füttern, munio. 2) капу на глаBy, aufsehen, impono. 3) (den Tisch) decken, sterno. 4) cmрaxy, eine Wache wo aufstellen, excubias pono. Постављање, п. 1) дав зûtrern, subsutio. 2) das Auffeßen, impositio. 3) das Decken, stratio. 4) das Anstellen, Beordern einer Schildwache, positio excubiarum.

Постављати, ам, v. impf. 1) ftellen, feßen, pouo. 2) (den Tisch) decken, ster no mensam. 3) füttern, subsuo. 4) stels len, aufstellen (eine Schildwache), pono

excubias.

Постајкивати, кујем, v. impf. Reen bleiben, consisto.

Постан, сна, но, н. п. лонац, кашика, јело, Saften, jejunii, Постанак, нка, m. ber Beginn, діе Entftehung, origo: од постанка мога. Постанути, нем, vide постати. Постање, п. vide постанак. Поспіаратисе, амсе, v. г. pf. Gorge tragen, curam habeo. Постат, f. оно, што у један пут узму преда се копачи, или жетеоци, кад раде, òie Xeihe (bei der @rute), trac tus agri demetendi: може се до мра ка инћерати још једна поста ; узели све у једну постат. Постати (говорите и постануши), анем, v. pf. beginnen, eninchen, orior. Постатник, т. који је накрај постаmu, der Schnitter, der zunächst am noch zu schneidenden Getreide (chneidet, ab ea parte, in qua nova restat messis. Посте, f. pl. vide пост. Постеља, f. дав Bett, lectus. Постељица, f. dim. 9. постеља. U a

Постидан, дна, но, vide стидљив. Постидети, дим, (Рес.) vide постиђеши.

Постидетисе, димсе, (Рес.) vide поспиђетисе.

Постидими, им, (Срем.) vide постиђети.

Постидишисе, имсе, (Срем.) vide постиђетисе.

Постђети, дим, (Ерц.) vide застиђеши.

Постиђетисе, димсе, (Ерц.) vide заспиђетисе.

Постити, им, v. impf. 1) faften, jejuno. Пости, као пас од кости. 2) fajten. mäßig machen (z. B. den Topf, in dem

purgo, expurgo,

Поститисе, имсе, v. r. impf. (in ber Cinfamfeit) fajten, jejuno. Постојбина, f. ber Geburtšort, locus natalis, solum natale. Постравитисе, имсе, у. г. pf. кад курјак закоље овцу, или краву, онда кажу постравиласе, оn 2Bolfe gefreffen merben, a lupo peгео. Пострадати, ам, v. pf. leiven, patior. Пострељати, ам, (Рес. и Срем.) viде постријељати.

Постријељати, ам, v. pf. (Ерц.) паф der Reihe niederschießen, trajicio unum

ex alio:

,,Јера ћу ти све постријељагии „Бране коње и добре јунаке

cmyn, m. der Stillstand der Mühle bei ju bohen Baffer, constitio molae ob aquae altitudinem nimiam: ударио поступ; сад је поступ, не може воденица да меље.

Поступање, и, i) baš Behen, Sárei. ten, gressio. 2) baš tiliteben бес Müble, constitio molae. 3) дав Ser. fahren (gutes ober böfeš mit einem), ratio agendi cum aliquo (ft, procédé). Поступаоница, f. ber Bеhuhen, placeuta primae itionis. Кад почне дијете ићи, онда умијесе погачу, па скупе сву ђецу (која могу трчати) и момчад из куће, те је изломе ђетету више главе, како које одломи комад, а оно бјежи оданде (да и оно дијете онако трчи). Поступати, ам, v. impf. 1) auftreten gehen, gradior. 2) stillstehen (von der Düle), consisto. 3) с ким, итцеђеп, verfahren, ago (bené aut male) cum aliquo.

Поступити, им, v. pf. 1) деђен, gradior. 2) umgehen, verfahren, handeln ago cum aliquo, me gero erga illum. 3) (піц (n, consisto, impedior: поступила воденица.

Потавними, им, v. pf. (Срем.) werben Потавњеши, ним, v. pf. (Ерц.)(on bet farbe), obfuscor.

Поmaja, f. bie Berborgenheit, occul

tum:

„Маче Марко ноже из потаје Потајатисе, јимосе, v. r. pf. f vers bergen, sich verstecken, abscondo. Потајни, на, но, heimlich, perborgen, tacitas, absconditus. Потакнути, нем, v. pf. Sarunter fte cken, subdo.

Потапање, п. дав infenten, Sintaus chen, immersatio. Потапати, ам, (и потапљем), v. impf, eintauchen, immerso.

Потапкаши, ам, v. pf. überftampfen, conculco, subcalco.

Пошапсати *, ам (и потапшем), v. pf. н. п. аманет, Das Anvertraute abs längnen, depositum abnego. cf. затајати.

Потворање, n. vide бијеђење. Иотворами, ам, vide биједити. Потвориши, им, vide обиједити. Потводити, им, v. pf. 1) befeftigen, firmo. 2) beftätigen, confirmo. Потврђивање, п. дав Befeftigen, Bes flätigen, firmatio, confirmatio. Потерђивати, ђујем, v. impf, 1) без feftigen, firmo. 2) beftätigen, confir

то.

Потега, f. (am Bagen) eine, meift ei= ferne Stange von den Vorderrädern bis zu der Wage, perticae genus in curru. Потегнути, нем, v. pf. 1) anziehen, traho. 2) einen Hieb führen, caedo.. 3) hervorziehen, protraho. 4) einen Zug thun (aus der Flasche), tractum duco. Потезање, п. дав Зіреп, ферреn, tractus, volutatio. Пощезати, ежем, v. impf. ¿iehen, flep= pen, traho. Поезашисе, ежемсе, v.r. impf, schleppen, trahor, vagor,

Пошера, f. (Рес. и Срем.) vide поћера. Потерати, ам, (Рес. и Срем.) vide покераши.

Потератисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide nokepamacé.

Потеривање, п. (Рес. и Срем.) vide поћеривање.

Потеривати, рујем, (Рес. и Срем.) vide пођеривати.

Поmè, ечем, v. pf. 1) laufen, curro, zur Sette laufen. 2) потекла кућа, es steht Wasser im Hause (vor Regen), aqua intravit domum.

Потиљак, љка, т. дав Dinterhaupt, sinciput.

Homиcje (Пomacje), n. die Gegend um die Theiß, das Theißgebiet, circumti. biscana regio.

Поmискваже, n. das Andrängen, Drüs cken, pressio.

Потискивати, кујем, v. impf. brüden gegen etwas, premo, urgeo. Потиснути, нем, v. pf. òrüden, ans brüden, premo: Опнісни, потисни, воци ми корисни.

Потицање, п. 1) даš Unterfteen, subditio. 2) das Durchlaufen, Durchflrös

Потковица, f (dim. у. поткова) ein Eleineres Hufeisen, solea ferrea minor, Пошкôьак, m. п. j. во, von den 6 bis 8 Pflugochsen die zwei hintersten (п04 колима), boves postremi ad aratrum. Поткопавање, п. дав Untergraben, suffossio. Пошкопáваши, ам, v. impf. untergras ben, suffodio, subruo. Поткопаци, ам, v. pf. untergraben, subruo.

Поткрадање, п. дав Beruntreuen, interversio.

Поткрадати, ам, v. impf. veruntreuen, interverto, averto. Поткрасти, адем, v. pf. beruntreuer, interverto, averto.

Поткрапшити, им, v. pf. von unten kürzer machen (einnehmen), brevius reddo ab ima parte.

Поткраћивање, п. дав Berfürgen yon unten aus, subbreviatio. Ноткраћивати, ћујем, v. impf. von unten abkürzen, subbrevio Поткресаши, ешем, v. pf. von unten behauen, subtercido. Поткресивање, п. даз Веђанен от unten, subtercisio. Пошкресивати, сујем, v. impf. yon unten behauen, subtercido. Пomкpúваше, п. das Unterstecken, suboccultatio.

Поткривати, ам, v. impf. unter etmas verstecken, occulto aliquid sub aliquid. Поткрити, ријем, v. pf. unter etwas verstecken, abscondo sub aliquid. Поткрпити, им, v. pf. кожу, einen Pelz an den nackten Stellen unkennbar mit wollenen Stücken unterflicken, subsuo pellis parti vellere carenti laciniam vellere pleniorem, ita ut sutura non appareat. Поткупљање, n. baş Unternäßen bet

wollelosen Pelztheile mit wolligern, subsutio laciniae vellereae magis. Поmкpпьаши, ам, v. impf. unternähen, subsuo. cf. поткрпити. Поткувавање, n. vide подмјешивање. Пomкувáваши, ам, vide подмjешя❤

Баши.

Помпасивами, сујем, v. impf, untera gürten, succingo.

Помпасти, аднем, v. pf. unter etmas fallen, subjaceo, subjicior, succumbo? потпала Србија под Турке. Потпећисе, печесе, v. r. pf. son uns ten gebacken werden, subtercoquor (do pane).

Потпиривање, n. baš nblafen son un ten, (iguis) sufflatio.

Потпириваши, рујем, v. impf. anblafen, sufflo.

Пошпиρиши, μm, v. pf. anblasen, sufflo. Пomпиc, m. die Unterschrift, subscriptio. Потписати, ишем, v. pf. unterfei ben, subscribo.

Потписашисе, ишемсе, v. r. pf. un schreiben, sich unterschreiben, subscri bo, subscribo nomen. Потписивање, п. дав Unterfreiben subscriptio.

Потписивати, сујем, v. impf. unter schreiben, subscribo. Потписиватисе, сујемсе, у. r. impf. sich unterschreiben, subscribo nomen. Пomnлama, f. das Futter (z. B. am Hems de), munimentum indusii. Homшлáшиши, им, ν. pf. 1) (говорисe подуплашиши) füttern, muuio. 2) bes zahlen, erkaufen (zu einer Schlechtig feit), emo.

Пошплаkиваже, n. 1) das Füttern, mus nitio. 2) das Erkaufen, emtio. Потплаћивати, ћујем, v. impf. 1) füts tern, munio, subtermunio. 2) erkaus fen, pecunia suborno. Помплећавање, п. дав Befeftigen be

Saumfattels um die Vorderfüsse des Pferdes, subligatio clitellarum, Потплећавати, ам, v. impf. ш. ј. ко Ha, den Saumsattel um die Vorderfüffe des Pferdes befestigen, subligo clitellas.

Потплећати, ам, v. pf, m. ј. коња, den Saumsattel um die Vorderfüsse des Pferdes befestigen, adligo clitellas. Поmпомáгане, n. das Unterstüßen, sustentatio.

Потпомагати, ажем, v. impf. unter die Arme greifen, sustento. Потпомоћи, можем (и потпомог, HеM), v. pf. unter die Arme greifen, sustento.

Пошпомоћисе можемсе (и потпомогнемce), v. г. pf. sich behelfen, aufṛ helfen, erigo me, sublevo me. Пomnoyчmuce, uмce, v. r. pf. ein Eleines Voressen einnehmen, antecoenium

sumo.

Потпрашивање, п. дав Вереuen ber Zündpfanne mit Pulver, adspersio pule veris pyrii in trullam incendiariam

2

Пошпуниши, им, v. pf. ergänzen, suppleo.

Пomпуно, gänglich, plene.
Пошпуњање (потпуњавање), п. бав
Ergänzen, completio.
Потпуњаши (потпуњавати), v. impf.
ergänzen, compleo.
Потра, 1. потрица, ber Betreibefфаден,
(den das Vieh macht), detrimentum
(im eigentlichsten Verstande).
Потражити, им, v. pf. auffuhen, quaero.
Потрбушина, f. ber Bauchtheil (ber
Haut), pars pellis sub ventre.
Пompбушnue, auf dem Bauche, pro-
Потрбушке, I nus.

2

Homргаmи, ам, v. pf. 1) nach einander zerreißen, rumpo aliud ex alio. 2) nach der Reihe abbrechen, abpflücken, decerpo aliud ex alio. Пompramice, aмoce, v. r. pf. bersten, rumpi (н. п. од смија). Поmргнуши, нем, v. pf. hervorziehen, ücken, protraho.

Hompeбa, f. das Bedürfniß, Gebrauch,

трпљептисе.

Пómpпьеши, ннм, v. pf. (Epu.) gedule den, expecto, quiesco, Пompпbешисе, пимсе, v. r. pf. (Epu.) sich gevulden, quiesco, expecto. Hompти, рем, поmрbo, v. pf. 1) mit

Füßen treten, conculco. 2) zu Grunde riten, perdo: потрли смо волове. Потртисе, ремсе, потръосе, v. r. pf. 1) zu Grunde gerichtet werden, concul cor. 2) sich reiben (mit der Hand), perfricor.

Потрудити, им v. pf. Koгa, bemüs hen, Mühe machen, laborem creo cui Homрудиmисе, имсе, v. г. pf. sich bes mühen, operam do. Потрудити, имо, vide потрунути. Потрунити, им, v. pf. beftreuen, cone spergo (sale, pulvere). Пomрунуmи, немо, v. pf. ¡erfaulen, verfaulen, computresco. Потрусити, им, v. pf. berunteinigen, anstreuen, disjiciendo compleo : „Да костима цркву потрусимо Поmр'чаши, чм, v. pf. laufen, curro,

--