Page images
PDF
EPUB

чењака.

Полиуҗиписе, имсе, т. r, pf. 1, б. Шоутицалин, тичемо, у. pf, nameine tlagen, conqueror.

Попјецати , шјечемо, (Ерц.) апдее Дош ўк, т. дрво, као клин, що ка. entlaufen, evadit alius ex aliun.

чар мепне на обруч па удара у ње- піупика, f. vіdе попка.

га маљицом кад покуцује обруче. Поучаванње, р. Зав. Зеlеbren, edосtiо. Поп урање, р. vіdе побацивање. Поучавати, ам, v, impf. ein menig bе. Попі ўрапій, ам ,

vidе побацивали. lehren, doceo. Попурни, им, vidе побациши. Поучаваписе, амce, y, r, impf, Ternet, Поді урица, f. (peratiФ) unефter gira disco.. ke, Aftertürke, pseudoturca.

Поученије, п. (Sіе Selebrung) бie Pre: Попурчењак, м.. eit Renegat, aposta digt, admonitio de rebus divinis, sermo. ta. Нема (зла) Турчина без попур- поучили, им, v. pf, belebrei, addосео.

Појчицисе, имce, v, r, pf. disco, edoceor: Пошурчиши, иNI, v. pf, gum gürten mа. Поучица, f. vіdе попка. феи , facio esse Turcam.

Поцад, m. vіdе подсад. Лошурчипінсе, им се , У. r. pf.. ein kürПоцёпалпи, ам, (Рес. и Срем.) vidе поte werden, fio Turca.

цијепали.. Пошуки, учем, v. pf. Bufаm mеnjbla. Поцёпаптисе, амсе, (Рос. и Срем.) vі. gen, contundo.

dе поцијепашисе, Попукисе, учемсе, т. г. pf. .) fidflая Поцерац, рца, m. човек из Поцерја : gen, confligo, 2) mit den Spißen der „Веселисе Поцерац Милошу Oftereyer zusammenschlagen (ein Osters Hogepina, f. die Gegend um den Berg spiel), committere ova paschalia. 3) no Pogêpje, . ) Lep: свијету, fts in per 23el: perumfФla. „Да осванем у Поцерју славном gen, vagor.

„у Поцерју освануше Турци Попуцане, р. да$ Иmberfфweifen, cir- Піцерски", кa, кo, von Поцерје: ситуаgаtiо.

„Напишесе Поцерске ракије — Полиуцали, ам, . impf, bеrumfфwei. Поциганили, им, v. р. випт 3igeunex feri, circumvagor.

machen, facio esse zingarum. Попуцаписе, амce, v. т, impf. fib bers Поциганиписе, имce, v, г. pf. ein зія

umschlagen (in der Welt), circumvagor. geuner werden, fio zingarus. Попуцаписе, амce, vidе популисе э. ІІоциганчини, им, v. pf. 3u einer Зі. Полуцња, f. Der amperfфweijt, Зада geunerin maden, facio esse zingaram, bunde, erro.

Пацциганчилисе, имce, y. г. pf. eine 3. Plokepa, f. (Ep4.) der Trieb, die Treib. geunerin werden, fio ut zingara.

jags, venatio , captio: отишли у по- доцијепати, ам, v, pf. (Ерц.) 2) зеrѕ Керу; спіигла за њим полера (Räus spalten, diffindo. 2) hinabsaufen, e bеrjаg).

poto. Покерапи, ам, v. pf. (Ерц.) treiben, ago. Поцијепалцсе, амсе, у. r. pf. (Ерц.) Покералиҫе, амce, v. t. pf. (Ерц.) fi seine Kleider zerreißen, lacerare vestes. 1. berumtreiben (ian Sele, in prvejje), Поцрвенети, ним, agitor.

v. pf. (Рес.) Поћерівање, р. (Еец,) дав 2ntreiben, Поцрвенили, им, roth werden, eruactio.

v. pf. (Срем.) besco. Поһәрівати, рујем, v. inpf. (Ерц) Поцрвењети , ним, anfangen zu treiben, agito.

v. pf. (Ерц.) Поћи, пођем, v. pf. gehen, ea. Поцркаши, амо, v. pf. па беr Reibe Шоуздан, на, но, perlägli), superlätig , verrecken, intereo alius ex alio. haud dubius, certus.

Поценетін , ним, v. pf. (Рес.) | fari Поуздање, п. дав 23ertrauen , duсіа : Поцpңипи, им, . pf. (Срем.) werden Ценарале моје поуздање

Поцрњепи, ним, v. pi. (Ерц. )) so niger, поузданce , амсе, т.г. р. у кога или ater,

ỹ mmo, vertrauen, sich verlassen auf ļIonacmum, MM, v. pf, bewirthen, trac: jemand, confido.

tiren, convivio' excipio, Поулиписе, имce, v. r, pf, fwlet were Почек , m. Borg, geib, mutuum : дао ми den, fio malus, nequam.

•на почек, auf Borg, it gei), mutio. Поунiјалиции, им, у. pf. 3ит унијап Почекати, амі, v, pf. ein menis para

(Unirten) machen, facio esse unitum ten, exspecto. (6dei ecclesiae latinae).

почем, еtma, forte: ако почем дође. Поунйјапилцисе, исе, r. pf, fit Почепак, пка, т. 1) деr аnjаng, in

uniren (mit der lat. Kirche); uniri fidei tium. 2) (im Stiden und Striden) 0,8 latinge.

Muster, exemplum.

у.

[ocr errors]

ма.

cere.

2

[ocr errors]

2

[ocr errors]

Почёши, чнем, т. pf. Beginne, аnfа» Поштaцање, п. Вав @tuten auf Bent gen, incipio.

Stab im Gehen, innisio baculo. Почетисе, чнемсе, т. г. pf. beginnen, Пошшапантисе, амсе (и поштапљемсоері: почела се крајина.

ce), v. r. impf. fich auf den Stab für Почешаши (почесали ?), шемі, v. pf, Ben, innitor baculo. kraßen (wo es juckt), frico.

Пошшар, ш. беr pojtmeifter, cf. пош,
Почивање, и, бав Ruben, quies.
Почивати, ам, v. impf. euhen, quiesco. Пошшарев, ва, во, бев Womeiterв.
Почінки, им, v. pf. паф pet Reibe Поштаров, ва, во,

тафеn, facio aliud ex alio: починио Пошпедени, дим , . pf. (Рес.)
приспia јада..

Пошпедити, им, v. pf. (Срем.)

sparen, Починути, неа, v. pf. аивraften, con- Ноштећети, дим, vpt. Ерц: parco : „quiesco.

немој пошпедити пруда. Почињање, п. Вав Beginnen, оrѕiо. Поштен, на, но, і) teoli, probus, Поҷињали, њем, v. impf. anfangen, 2) (у Србији) аиф, ипо зwar meijtens beginnen, ordior, incipio.

theils, enthaltsam im Genuß der Liebe Почињаписе, њемсе, т. г. impf. begin castus : добар ҷовек, али није поnél, incipior, „coepi.

пен. 3) да си пошшен ! fagt man, Почиспити, им, vidе помеспи. wenn einer seinen Namen gesagt hat. Почишлучити, им, v. pf. unter cine А. Како піи је име!

zweite Abhängigkeit bringen (8. B. wenn Б. Обрен. ein Bauer nebst den Abgaben an seinen А. Да си пошпен ! Zinsherrn, noch dem Pascha Das Neun. Б. И и да си жив и здрав. tel geben muß), alteri vectigali subji also wohl in der alten Bedeutung :

geehrt, honoratus, Піша, f. 1) hyp. 6. попадија, 2) као Пошпиење, д. Бie ReptiФЕeit, @beliфа црна марама , што се носи на вра

keit, honestas, probitas. піу (у Србији), ein flоrnев $a1@tu; Пошпин, на, но, pojt, curruѕ рublісі, collaris genus. 3) поша (или поше), Пошипівање, р. ба8 Жncipen, Зmi. шпо Турци носе око главе, eit

vellicatio. schwarzer Durban, ., tiara nigra auro ПощШипивати, пујем, т. impf. 3wі. praetexta.

den, kneipen, vellico. пошалцисе, имce, y., г. pf. fbergen, Howmo, 1) wie theuer , quanti. 2) nachim Spaß etwas sagen, jocor.

дет, posteaquam. 3) по што ? cf. по. Пошалица, f. Врар .. Сфеrs, joans. Поштовање, р. дав 2Фten, cultus, obПошаљивање, п, сав сфеrgеn, jocatio. servantia, cum quis magnifit ab omПошаљиватисе, љујемсе, т. г. impf, nibus." scherzen, spassen, jocor.

Поштовати, пујем, т. impf. аtеп, Піше, ета, р. vіdе поша 3.

magni facio, colo. Пошетация ам (и пошећем), v. pf, ІІошповалінсе, шујемсе, т. г. impf. einberwandeln, inambulo.

поштуј се, fфäте біф (bab” афа Пошивање, р. бав иeвernäbcn; supersuo. tung vor Sir selbst, und por. andern). Пешівапій, ам, т. impf. Bernähen, su Пра, праа (цли пра), m. ) Der Staup, pul, persuo.

vis. 2) 048 Pulver (zum Einnehmen, Пошијачили, им, v. pf. einen 8um ши. als Mediçin), pulvis. 3) daß Pulver

јак тафеn, facio esse Шијакum. : (Schießpulver), pulvis pyrius : Пошијачитисе, имее, т. е.. pf. ein щи. „Неспіаде им праа и олова јак реrреn, fio шијак.

„Праа има,

ал?

олова нема Пошипи, шијем, т. pf. übernüben, su Прабаба, f. Die Urgropmutter, abavia, persuo..

Прабабин, аа , но, беt urgrop mutter, Пошкріпипи, им, vide покропити.

abaviae. Пошљедак, шка, м. (Ерц.) сав Сиде, Прав, ва, во, 1) unfфulbig , insоnѕ. 2)

was ain Ende heraus kommt, finis. gerase, rectus. Право реци, па гледај Поциљедњи , ња, ње, беr legte, ulti пе упеци; и криво сједи, а права mus, postremus..

реци. Пошончити, им, т. pf, jum щокац правац, вца, т. 1) беr ®eechte, Иna тафеt', facio esse шокцию.

schuldige, justus. 2) wa npabax, gera Поискчиписе , имҫe, v, r, pf. ein що de aus, recta. Kaiļ werden, fio. щокац.

Правда, f. дав Ret, pie Beretigteit, Поштa, f. Die Poft, cursus publicus. justitia, juѕtum. Пошпански, ка, но, н. д. доњl, Defts, Правдање, о. Вав Хефdfertigen, excus

salio, purgatio.

[ocr errors]
[ocr errors]

i cursus publici.

2

,

tris genus.

avus.

•.

Правдати, ам, т. іmрt. reffertigen, Прамиҹак, чка, m. hyp. 2, прамен. purgo.

Прамче, чепа, т. cin kleiner прам, linПраведан, дна, но, geret, justus. Праведнік, m. Der Bеrефte (biblijФ), Прандӯс, т. vіdе прамен. justus.

Прање, т. дав 993afфеn, lotio. Прави, ва, во , ret, eht, verus : прави праово, т. Яuinen einer Otast an ter

Србин, прави Турчин, прави Panu Donau, in der Negotiner Srajina. cf. Канин и т. д.

Крајина Неготинска. Правило, п. н. п. црквено, bie Wirens Прапорац, рца, ш. бic Celt, tintinregel, directorium : не зна правила.

nabulum. Правити, им, (у Сријему, у Бачк. и у Прапорчић, m. dim. 6. прапорац. "Бан.) vidе градини ..

Ipac, m. (eine Art Lauch) die Porré, al. Правитисе, имсе, vide градитисе. lium porrum Linn. cf. prasius im Lat. Правица, f. і. 1. правда.

und Griechischen. прављeњe, n. (у сријему, у Бачк. иу Прасад, f. (coll.) pie Sertel, porcelli. Бан.) vidе грађење.

Dlpácay, cga, m. ein fchon erwachsenes Правоje, m. Xann&name, nomen viri. Schwein, porcus : прав правципі, права правцита, про- „Поручује Варица Божићу,

во правцило, т) gang geraje, aequis „Да јој пошље од прасца ножицу – simus. 2) ganz gerecht, justissimus, in- ITpâce, cema, n, ein Ferkel, porcellus. pocentissimus.

Прасетина, f. Serteifleifф, porcellina. Spår, m. die Schwelle, limen.

II paceků, ka, ke, Ferkels, porcellinus, Прадед, m. (Рес. и Срем.) vide прађед. Прасипи, им, т. impf. fertein, (porcos) Прадедов, ва, во, (Рес, и Среуі.) vide pario. прађедов.

Прасиписе, имсе V. r. impf, ferkeling IIpaken, m. (Epy.) der Urgroßvater, ab pario.

Прасица, f. ( ријешко се говори) vide Прађедов, ва, во, (Ерц.) urgropäter: назимица. lich, abavitus.

Праска, f. бав Яraфen, crepitus : спојд Пражење, о. дав eräufф бев verbrennens

праска. ben pulver, sonus pulveris pyrii adusti. Праскапи, ам, v. impf. Eraфen, crepo. Пражити, им, v. impf. perpuffen, sonum Прасква, f. vіdе бресква. edo pulveris pyrii adusti.

Праснути, нем, v. pf. entfФloffen, puti Празан, зна , но, leev, vacuus. Празна tig aufbrechen, erumpo. рука мртвој друга.

Прасци, саца, м. р. (coll.) Die Sertel, Празник, m. See Teiertag, dies festus. porculi. Празніна, f, bie Beere, Reerheit, vacui- Прати, перем, v. impf. Wafen, lavo. tas. iTyно празнине.

Пратилац, шиоца, ш. беr Begleitet, Празновање (празновање), п. ба® Sei.

ern, diei festi actio, celebratio. Пралинии, им, y, impf, begleiten, co" Празнoвaлпи (празновалін), нујем, у. mitor.

impf. feiern, diem festum ago. Пралљача, f. дрво (као мала лопаПразндслов , m. који изоставља слова пица), што жене лупају њим по"кад пише, ein ёфreiber, Ber Виф. шуље кад пер у.

staben ausläßt, qui literam omittit. Пра mња, f. Die жegleitung, comitatio. Празнословици, им, v. impf. Зифа. Прака, f. пудaркa, Sie Обleuer, funda.

ben auslassen im Schreiben, omitto ele- Ipakakake, n. das Serumschlagen mit mentum in scribendo.

den Füßen, agitatio pedum. Празнословљғње , n. Рав Пuslaтen pon Праћакансе, амce, v. г. impf, fib bers

Buchstaben im Schreiben, omissio lite umwerfen (wie der Fisch im Trođenen), rae in scriptura.

agitari. Праља , f. периља, pie 13&fфеrin, lotrix. Праћење , д. Вав Begleiten, comitatio. Праљни, на, но, дer 23afфfrav, Der Пралица , f. ) dim. р. праћа. 2) на са*Wäscherin, lotricis.

мару она узица ( мјесто узенђије), Tipan, m. ein Schiff größer als ein Sahn на којој се држи нога кад се јаше, "(чун), navis genus.

der Steigbügel am Saumroffe, stapia Прам,

jumenti clitellarii. Прама,

Праунук, m. Bеr Иrentel, pronepos. Прамен, m, бав Зufbet, беr Сфopf, Праішак, шка, п. Мim. b. пра. cirrus , н. п. косе, вуне, unt figuri. Прашан, шна, но, іtаubig, befäubt,

pulverulentus. Ipamême, A. (coll.) die Büschel, cirri. Пра шее, , 2) Фев еt&upen, Geregen

comes.

} vide према.

магле.

posCo.

gorem edo.

of Bo, der erste , primus.

des Staubes, pulveratio. 2) das Lodern нашега Мују над прдењак

cf, о- , (im Weinberge), pulveratio. 3) das Pers клицнути.

Ten (berGau), тав ўerpeln, partus porcae. Прдети, дим, (Pec.) vide прђепи. Прашидба, f. Die Boderung im 2 einber. Прдешко, т. еіn fфеrgbaftев ефеft. ge, pulveratio.

wort der Mütter gegen Kinder: du Прашина, Ғ. augm. 9. пра.

Farger! peditor! Прашиши, им, v. impf. “1) ftaufen, pul- Педити, им, (Срем.) vide прђепи.

vero, pulveren excito. 2) виноград, Крдлање , п. ба4 ©фwagen, uugatio. Todern, pulvero.

Прдлалпи, ам, т. impf. биттев 3eug Прашка, f. ein etäubein, palvisculus, Tchwäßen,

atomus : нема брашна" ни једне прднупін, немі, v. pf. einen $ar; lаfеп, прашке.

crepitum (ventris) edo. Праштање, п. 2) ба8 Bergeiben, Bers Прдњава, f. D## $arsen, crepitus: стоји

geben, veniae datio , yenia. 2) das 26. га подњава, fфіернеђmen', salutatio discedеntіѕ аut Прдоња, m. 1) попрдан, п. і гра онај, yel decedentis.

што је крупан као боб, pie gröste Прашлаши, ам, v, impf. Bergeiben, is Gattung Fifolen, phaseoli genus. 2) der

Farger, qui pedit. Прашатисе, амсе, т. т. impf. Эbfфіёо Прдосија, f. Офimpfwort pon alten

nehmen, sich beurlauben (sagen mpo ichlechten Rauchtabac, Schießpulver, сти брапе !), saluto discedes rel de res parum valens. cedens,

Прђење, п. ба $arsen, crepitus emissio, Прапење, п. Тав Яraфen (men 3. 3. Прђепти, дим, v. impf. (Ерц.) 1) far.

ein Rind durch ein didates Gehölz durch. 8en, pedo. 2) за кога, или за шпио dringt), fragor.

sich um etwas scheren, curo rem: He ky Праишипти, шпи, v, inpf. Eraфen, fra и не прдим (за mo); прди Мара за

пудара ; ппи синко и не прдиш за Праћење, п. vide праштење.

науку (Прдим, В. Е., прдим). Прашчићи, m, pl. (coll. dim, p. прасци. Пре, (Рес. и Срем.) vide прије. првашњ, ња, ње, пеuli); пареrѕ. Пре, 1) febr, ubers, per-, tn прекра. првенац, нца , т. п. ј. poj, per Cr ft. сан, прелијеп. 2) über», аl gu, jufebr, ling (der erste Schwårm), 'apum exa

nimium:
прекувано,

» ареслано, преmeu primum,

учен. Прв1, ва,

Пребајати, јем, vidе обајани. првинe, f. p. bie &rfflinge, erftе ghat, Пребацивање, п. 1) бав діnübеrmеrfеп,

primitiae: нијесу то њему првине. Ueberwerfen, trajectio. 2) das VorrüПрв, пеlib, nuper.

den, Vorwerfen, exprobratio. Првоженац, нца , m. Sеr pie erfte &hе Пребац івапи, цујем, v. impf. 1) бin

eingeht, qui primas nuptias facit. übermer en, trajicio. 2) überwerfen, Hora, f. ein Gericht, das geröstet ist, cibi trajicio. 3) vorwerfen, exprobro, objicio,

tosti genus : миришу пти успа, као Пребацити, им, v. pf. 1) преко куће,

да си пргу јела (у приповнјетки). über das Haus hinüber 'werfen. 2) Kya прда, f. Der Surs, crepitus (ventris): пр ky, das Haus überwerfen, (z. B. mit да прду суспівже.

einem Stoin), trajicio. 3) vorrücken, Прдалд, n. дав 23ertieug su Sargen, vorwerfen, exprobros objicio. culas ex quo peditur.

Пребег, m. (Рес. и Єрем.) vide пребjer. Педаљка, f., на гадљима она цијев, Пребећи (говорисе и пребегнули), што стоји гадљару на рамену кад

бегнемі, (Ресi и Срем.) vide пребјећи. свира. Прдаљка је настављена на Пребијање , п. 1) бав Breфen, trасtiо. неколика мјеста, и сва је обљеве 2) das Berechnen, compensatio. на косипером.

Пребијапи, ам, “v. impf. 1) brефеп, Прдачење, п.

vide

поипрдивање, frango, 2) berechnen, compenso. Прдaчина,

f. vide
поппрдица.

Пребірање, п. Вав цеbеrtlaubeni, uebets Прачитисе, имce, vidе попрдиза Tesen", perpurgatió.

Пребирати, ам, v. impf. ' überlesen Подеж, m, per $uri, crepitus (ventris), überēlauberi, perpurgo: Смеосе као прдеж у,

rakava.

Пребили , бијем, v. pf. ) 3erfФlagen, Дрдікнути, нем; v. pf. mit einem furja Berbreen, frango : нож, ногу, дрва

åbnlichen Getöse fađen, cadere cum и тп. д. 2) једно за друго , gegen ein, crepitu.

ander berechnen, compenso. Дрдењік, т. vide пpдaлo'і. q. гузица : Требјег, п. (Врц. сп.) Der Slidtling . уә һадија грозједњак, не ударц oer Flüchtige, profugus:

[ocr errors]

лисе.

2

„Два пребјега гору пребјегоне - древести, резем, т. р. беrführen, „Волим били пребјег у кауре

trajicio. Пребјећи (говорисе и пребјегнукции), Превешање, п. (Рес. и Срем.) vide пре»

бјегнем, v. pt. (Ерц.)* dieben", іф вјешање. flüchten, fugio.

Превешали, ам, (Рес. и Срем.) vids Пребледепи, дим, у. pf. (Рес.) бар, превјешами. Пребледити, им, v. pf. (Срем.); lei) Превијање , п. 1) тав 11ебеrmiteln, cirПреблијеђепти, дим, v. pf, (Ерц.)

cumvolutio. 2) das Verändern der Stim, den, pallesco.

me, vocis iuflexio. Преболепти, лим, v. pf. (Рес.) genefen, Превнijaши, ам, v. inipf. 1) übermis Преболими , им, v. pf. (Срем.)

couva déln, circumvolyo. 2) die Stinıme vers Пребољепи, лим , v. pf. (Ерц.)] lesco : ändern, inflecto vocem : „Ако га глава заболе,

,,Закукаку као кукавица , „Да Бог да да га преболи

әПревијаћу као ласкавица „Има де ми феник Цинцар Јанко , Превијатисе , амҫe, v, r impf, it wеnt? Ал' још није ране пребољео

den und drehen, torqueri. Преборавиши, им, v. pf. DirФleben, Превијача, і, п. ј. колиба, eine 2 ot durchbringen, exigo (aevam).

Teichter Hütte, tugurii genus. Пребранац, нца, m. п. ј. пасуљ, cine Превин, вијем, y, pf. йеrmien, Art Fisolengericht, cibi

genus ex fabis.

circumvolvo, у Србији по селима кань у (као у Превјесили, им, v. pf. (Ерц.) überhan» шали) оцин гра (зашто га нај gen, appendo. више једу калуђери), а по варот Превјешање , п. (Ерц.) бав дебеrhönə има саганлија.

gen, appensio. Пребрами, берем, v. pf. übertlaben, Превјешаи , амі, v. impf, (Ерц.) übeta überlesen,

, реrрiнgo. 2) пасуљ, mit hängen, appendo. Del und Zwiebeln kochen, coque fabas lipesialene, n. 4) das Ueberschleppen cum oleo et cepis et pipere.

transportatio. 2) das langsame Fahren Пребродипи, им v. pf, durch waten, mit dem Fidelbogen über die ryce, vado transeo.

ductatio arctus per fides. Пребројили, нм, v. pf, беrѕiblеn, per- Превлачити, им, v. impf. і) йўerfфера numero, dinumero.

pen, transporto trahendo. 2) mit dem Превалилии, им, у. pf. 1) umwerfen, Fidelbogen langsam über die rycie everto, 2) очима, fфеl аnfeben, toryo fahren, arcum ducto per fides, oculo aspicio. 5) превалило подне, Преводии, им, y. impf. Finuterfüh»

UO zime, vorüber seyn, elapsum est. ren, traduco. Преваљівање, и, Вав Иmwerfen, ever. Превђење , p. дав фіnübеrführen, tra

ductio. Преваливали, љујем, v. impf. 2) ит? Превожење, п, бав Иебеrfegen über сiн

werfen, everto. 2 OTHMA, chel anses nen Fluß, trajectio. hen, torvo vultu tueri.

Превоз, m, Die Zeбerfubr, Bas Sayta Превара , f. (Рес. и Срем.) vide прије geld, nanlum. 'вара.

Превозиции, им, т. impf. übеrfеѕен " Превареник, ш. überfottenet Cipre, ci trajicio. drus coctus.

Превралаа, f, превраптуша, ein Be Преваривање, р. бав Иebertoфen , со richt von Eiern, placentae genus ex сtіо,

ovis. Кукурузно брашно закувасе Преваривати, рујем, у. impf, übеrfог, јајима (у каквом суду), па се онда chen, coquo, percoquo.

онај скроб изађе у піигањ на вруПреварини, им, v. pf. Detriegen, deci бу маст; кад се од оздо доппече, pio , fallo.

онда се преврне, те се ис дру преварипои, имі, v. pf. überfieben, per ге стране испече; потом се једе coquo.

(највише вруће). Преварилисе, имсе, у. r. pf, fik täи: Превраліши, им, v. pf. umehren fchen, decipior , fallor.

inverto. Превез, m. eine Art Sealenmuse, vit - Превраптуша , f. vide преврата.

Превраћање, п. Рав иmteyren, inverПревесипи, им, (Рес, и Срем.) vide

sio. превзесипти.

Ipe'Bpakamır, am, v. impf. umkehren, Превести, ведем, у. pf. Finüber fük . inverto.

ren, traducо. превео би га жедна преврели, рим, т. р. абgübren, de: преко воде (еr it uigeein flug). fervesco,

sio.

tae genus.

« PreviousContinue »